{"id":111789,"date":"2013-04-22T08:14:14","date_gmt":"2013-04-22T06:14:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=111789"},"modified":"2013-04-22T08:14:14","modified_gmt":"2013-04-22T06:14:14","slug":"druga-strana-novcica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/04\/22\/druga-strana-novcica\/","title":{"rendered":"Druga strana nov\u010di\u0107a"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Biljana Vankovska<\/strong><\/p>\n

Na po\u010detku samo da potsjetim javnost da je inicijativa za REKOM (t.j. osnovanje Regionalne komisije o utvr\u0111ivanju \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima iz 1991-2001) bila \u0161iroko podr\u017eana od gra\u0111ana, ali i od najvi\u0161ih dr\u017eavnih pretstavnika Makedonije. Ja i moje kolege, javni zagovara\u010di za REKOM, trenutno pripremamo regionalni susret na kome \u0107e pretstavnici predsjednika dr\u017eava iz regiona raspravljati o pravnim preduslovima za formiranje Komisije. Pro\u0161le nedelje \u0161irom regiona smo pretstavljali izve\u0161taj o tranzicionoj pravdi i govorili o izazovima koji stoje pred procesom pomirenja. Ali, makedonski mediji su nas propisno ignorisali (svaka \u010dast izuzecima), uklju\u010duju\u0107i i novinare koji su \u010dlanovi Koalicije za REKOM. O\u010dito, kontroverze oko lokalnih izbora i spektakl oko do\u010deka jedinog ha\u0161kog osu\u0111enika Johana Tar\u010dulovskog su bile daleko atraktivnija vijest nego te\u017eak i bolan proces pomirenja izme\u0111u nekada\u0161njih zara\u0107enih strana. Ve\u0107 sam napisala da se reflektori po pravilu okre\u0107u ka u\u010desnicima konflikta, od kojih se sada stvaraju heroji i\/ili mu\u010denici, ali malo ko je uop\u0161te i pomislio na \u017ertve, na poginule, is\u010dezle, invalide, raseljene…<\/p>\n

Talas uvreda i prijetnji nakon pro\u0161lonedjeljne kolumne, uklju\u010duju\u0107i i pretnju tu\u017ebom od strane poslanika, nije se sti\u0161avao danima. Stoi\u010dki sam izdr\u017eala \u201cono \u0161to sam sama tra\u017eila\u201d, ili kao \u0161to je to objasnio prijatelj, napadi na mene su u tom \u010dasu postali model dokazivanja lojalnih \u201epatriota\u201c, po onom starom uli\u010darskom \u0161ablonu: mora\u0161 prebiti nekog geja da bi dokazao da nisi peder. \u201cPatriote\u201c su vje\u017ebali mr\u017enju i pokazali da nisu ni\u0161ta gori od ostalih nacionalista u regionu (pratim \u0161ta se de\u0161ava Predragu Luci\u0107u u BiH, pa ka\u017eem sebi da sam ja i dobro pro\u0161la). No, kako su dani prolazili, tako se postepeno po\u010deo stvarati i jedan druga\u010diji talas, pun pozitivne energije, i po\u010dele su stizati \u010destitke zbog principijelnosti i integriteta, ali i podr\u0161ke zbog iskazanog stava o ratnim zlo\u010dinima i kaznama. Bolno sam prihvatila \u010dinjenicu da je velik dio mojih studenata na mirovnim studijama odlu\u010dio da bude u grupi \u201eponosnih Makedonaca\/Makedonki\u201c, i da ostanu gluhi i slijepi pred \u010dinjenicama. S druge strane, bilo je dobro \u010duti da tako ne misle studenti na nekim drugim fakultetima, posebno na Pravnom, i da su shvatili poruku. Dakle, ima nade.<\/p>\n

Ipak, ovdje sam odlu\u010dila da napi\u0161em koju rije\u010d o mojim albanskim prijateljima. Veliki broj (ne)poznatih su mi zahvalili zbog onoga \u0161to su oni nazvali hrabro\u0161\u0107u da progovorim o albanskim civilnim \u017ertvama nasuprot razoropa\u0111ene makedonske ve\u0107ine. Malo je bizarno kada nekome treba hrabrost da progovori o \u017ertvama, ali tako je to kod nas – uoibi\u010dajeno je da svako pla\u010de samo nad svojim grobovima. No, misam mogla a da ih ne pitam gde su bili kada je trebalo osuditi onu sramotnu amnestiju koja je oslobodila od progona po\u010dinitelje zlo\u010dina nad makedonskim \u017ertvama? Da li ih to samoviktimizacija sprje\u010dava da se suo\u010de sa \u010dinjenicama da nisu stradali samo oni? Ve\u0107ina intelektualaca je to pre\u0107utala, drugi su samo stidljivo i previ\u0161e intelektualizirano, a \u010desto i samo u privatnim krugovima, rekli da smatraju da svaki zlo\u010dinac zaslu\u017euje kaznu, a svaka \u017ertva – pravdu. Ukratko, veliki dio albanske javnosti u Makedoniji se ovih dana na\u0161ao zate\u010den: upravo kada su me prigrlili kao prijateljicu, nekoga ko brani \u201enjih\u201c, a ja sam po\u010dela da postavljam nezgodna pitanja! Pita me jedna mlada Albanka: \u201ea, \u0161to ste tako zapeli da provocirate s tom amnestijom!? Pustite to, da zaboravimo sve i da gledamo ka budu\u0107nosti.\u201d Drugi po\u010dinje da mi obja\u0161njava koliko je pravi\u010dan njegov narod kome je u \u201cgenima\u201d bilo zapisano da ne vr\u0161i zlo\u010dine. Tre\u0107i me uvjerava da nije nacionalista, da po\u0161tuje sve ljude i da \u017eeli da \u017eivi s njima, ali da obo\u017eava Svoje (albansko). Odgovorila sam da je obo\u017eavanje sinonim za sljepo\u0107u za sve tamne strane \u201esvojega\u201c, nekriti\u010dko posmatranje stvari je samo ljep\u0161i na\u010din da se opravda svoj nacionalizam. \u010covjek mo\u017ee obo\u017eavati svoju decu, na primjer, ali \u010dak i prema njima mora biti kriti\u010dan ako \u010dine zlo. Ali voljeti dva miliona ljudi, me\u0111u kojima ima i puno neljudi, to je nonsens i protivprirodni blud. Komentar koji me je najvi\u0161e dirnuo svojom iskreno\u0161\u0107u je onaj koji je do\u0161ao od starog poznanika i aktiviste iz civilnog sektora, koji mi je napisao: \u201esasvim se sla\u017eem s tobom u vezi albanskih zlo\u010dina i makedonskih \u017ertava, i nema\u0161 pojma koliko se stidim samoga sebe \u0161to nemam tvoju hrabrost da iza\u0111em u javnost i suprostavim se \u2018herojima\u2019 iz moje zajednice.\u201c Ali, ka\u017ee, ja bar poku\u0161avam da sa svojim anga\u017emanom radim na izgradnji mira i pomirenja. I to je ne\u0161to, ne\u0161to \u0161to zaslu\u017euje respekt, ka\u017eem mu. Ma koliko to izgledalo nedovoljno u ovom \u010dasu. Ali na duge staze, ovaj \u010dovjek bar \u010dini ne\u0161to.<\/p>\n

\u201eMoji\u201c Makedonci hroni\u010dno stradaju od nedostatka originalnosti, pa sve nekako prisvajaju tu\u0111e parole. Nakon imitacije \u201eOtpora\u201c na ljevici, sada \u201cbranitelji\u201d na desnici izbacuju parolu \u201eI ja sam ratni zlo\u010dinac\u201c. Time pada u vodu o\u010dekivanje nas REKOMovaca da \u0107e \u010dinjenice sprije\u010diti udaranje u grudi onih koji su po\u010dinili zlo\u010dine i da \u0107e se posti\u0111eti i oni i politika koja je stajala iza nasilja. Ali, ni\u0161ta se od toga ne doga\u0111a; upravo, obrnuto! Bez stida, dignite glave kora\u010da heroj, koji je odmah postao i akademski gra\u0111anin i ve\u0107 polo\u017eio prvi ispit na fakultetu (ko da je osam godina proveo u nekakvoj Lepoglavi).<\/p>\n

No, vratimo se drugoj, albanskoj strani… \u0160ta re\u0107i kada u desetak godina nema ni najmanjeg poku\u0161aja da se postide oni koji su izazvali nasilje pod izgovorom da je to bila pravedna borba za ljudska prava. Upravo ti ljudi redovno dobijaju i demokratski legitimitet na svim izborima od 2001. naovamo i zauzimaju najve\u0107e pozicije u dr\u017eavi. Ta\u010dno je da nije te\u0161ko prepoznati nekolicinu albanskih intelektualaca sa integritetom i spremno\u0161\u0107u da se ograde od amnestije, ali se oni broje na prstima jedne ruke. Da li je to dovoljno? Da li je dovoljno \u010dak i u takvim situacijama nastupati kao albanski intelektualac, t.j. nezaboravljaju\u0107i etni\u010dki atribut? Poku\u0161avala sam i sama da razumijem strah i teror kome su izlo\u017eeni, smatraju\u0107i da je \u201cmoja zajednica\u201d malo liberalnija (mada se sada i to pokazuje kao privid). Ni\u0161ta mi, recimo, ne poma\u017ee privatna podr\u0161ka albanskog kolege koji \u0161apu\u0107e dok mi govori da stoje uz mene. Stvar je u tome \u0161to nije protrebna podr\u0161ka meni li\u010dno, nego onome \u0161to zastupam javno.<\/p>\n

\u010covjek koji se pla\u0161i nije i ne mo\u017ee biti slobodan \u010dovjek. Strah da se napusti svoj kolektivitet i da se stane uspravno kao ljudsko bi\u0107e i kao gra\u0111anin je dubok kod obje strane. No, krajnje je vrijeme re\u0107i da na albanskoj strani sve vi\u0161e korijenje pu\u0161ta trijufalizam i da dolazi do masovne (zlo)upotrebe mita o tome da su samo \u017ertve a nikako i po\u010dinioci, o pravednom ratu za ljudska prava i o navodnoj pobjedi. (Ka\u017eem, navodnoj, jer onaj rat i nije bio ba\u0161 neki rat, a tu su bili i oni iz me\u0111unarodne da pripomognu, zar ne?). Strah je ponekad zgodan i kao izgovor da se ne bi preuzela odgovornost oko \u0161utnje o zlo\u010dinima i oko krivnje samih po\u010dinioca. Na tribinama o tranzicionoj pravdi ukazivalo se na tradiciju s kojim se \u017eivi na ovim prostorima, da kada je rije\u010d o pravdi, \u010dinjenice su manje bitne za nacionaliste. \u017darko Puhovski je to sro\u010dio ovako: \u201eU ovakvom stanju, pravda se uvijek postavljala vi\u0161e na svetonazorske, religiske, i ustvari na metafizi\u010dke osnove, a ne na \u010dinjenice. Zna se ko je bio u pravu a ko nije, a \u010dinjenice jednostavno ne smiju promijeniti ovakva uvjerenja.\u201c Ha\u0161ki sud se polako zatvara, a svaka se njegova presuda i dalje tretira isklju\u010divo kroz nacionalnu\/etni\u010dku prizmu, a ne prema tome koliko je zadovoljena pravda za \u017ertve. Prognoze su da \u0107e ubudu\u0107e sve manje biti rije\u010di o po\u010diniocima zlo\u010dina, posebno u Makedoniji, ali najmanje \u0161to se mo\u017ee uraditi je skupiti i pribilje\u017eiti imena stradalih i okolnosti u kojima su izgubile \u017eivot, da bi se jasno vidjela zavr\u0161na ra\u010dunica – kolika je cijena pla\u0107ena u ljudskim \u017eivotima za ne\u010diju dr\u017eavu, teritoriju ili za \u201eokvirna\u201c ljudska prava u Makedoniji.<\/p>\n

Ve\u0107 \u010dujem optu\u017ebe da sam ponovo, i u ovoj kolumni, bla\u017ea kada kritikujem Albance i da trebam \u017ee\u0161\u0107e iskritikovati njihove intelektualce \u201ckoji va\u017eno vrte palce\u201d i nikako da ka\u017eu da se stide svojih la\u017enih heroja, ko \u0161to sam to u\u010dinila ja u vezi sa Tar\u010dulovskom. No, ja polazim od toga da je svako odgovoran za sebe i za svoju neposrednu okolinu. Svako \u010dini ono \u0161to njegova savjest nala\u017ee. I ko sam ja da njima ka\u017eem \u0161to je dobro i pravedno uraditi? Jedino se vlastitim primjerom mo\u017ee ne\u0161to poru\u010diti, a ja sam to uradila u pro\u0161lonedjeljnoj kolumni, i u mnogim drugim koje su ve\u0107 zaboravljene. Kolumnom ne mo\u017ee\u0161 svijet spasiti, da parafraziram stihove Bala\u0161evi\u0107a, ali mo\u017eda mo\u017ee\u0161 promijeniti ne\u010diji individualni na\u010din razmi\u0161ljana, mo\u017ee\u0161 podsta\u0107i pa i posti\u0111eti…<\/p>\n

Nova Makedonija<\/a><\/p>\n

Prevod je autorkin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010covjek koji se pla\u0161i nije i ne mo\u017ee biti slobodan \u010dovjek. Strah da se napusti svoj kolektivitet i da se stane uspravno kao ljudsko bi\u0107e i kao gra\u0111anin je dubok kod obje strane. No, krajnje je vrijeme re\u0107i da na albanskoj strani sve vi\u0161e korijenje pu\u0161ta trijufalizam i da dolazi do masovne (zlo)upotrebe mita o tome da su samo \u017ertve a nikako i po\u010dinioci.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-111789","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/111789","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=111789"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/111789\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=111789"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=111789"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=111789"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}