{"id":110808,"date":"2013-04-10T08:51:15","date_gmt":"2013-04-10T06:51:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=110808"},"modified":"2013-04-10T08:51:16","modified_gmt":"2013-04-10T06:51:16","slug":"kako-je-kapitalizam-pobedio-internet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/04\/10\/kako-je-kapitalizam-pobedio-internet\/","title":{"rendered":"Kako je kapitalizam pobedio internet"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Robert McChesney<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107ina Amerikanaca, uklju\u010duju\u0107i mnoge ozbiljne informacijske i politi\u010dke ovisnike, ne razume dubinu krize novinarstva. Prvenstveno mo\u017eda zbog samog interneta. Budu\u0107i da mnogi ljudi sebe okru\u017euju omiljenim sajtovima i pristupaju tolikom materijalu na netu, na prvi pogled nije o\u010digledno koliko \u017eivimo u ne\u010demu \u0161to iskusni urednik Tom Stajts naziva \u201epustinjom vesti\u201c. Vrednost ovakvog informisanja u periodima protesta i nemira je neprocenjiva, ali iluzija da to predstavlja zadovoljavaju\u0107e novinarstvo polako bledi. Ni\u0161ta ne ilustruje ovu situaciju bolje od Wikileaksovog objavljivanja nesagledivog broja tajnih dokumenata ameri\u010dke vlade od 2009. do 2011. Za neke je ovo bio odli\u010dan primer istra\u017eiva\u010dkog novinarstva, a Wikileaks je pokazao da je internet superioran izvor informacija. O\u010digledno su oni na vlasti bili ugro\u017eeni, tako da je ovo bila upravo onakva \u201e\u010detvrta sila\u201c kakva je ljudima potrebna. Zahvaljuju\u0107i internetu, tvrdili su neki, sada smo zaista slobodni i imamo mogu\u0107nost da politi\u010dke lidere dr\u017eimo na oku.<\/p>\n

U stvari, epizoda sa Wikileaksom dokazuje upravo suprotno. Wikileaks nije bio novinska organizacija. On je objavljivao tajne dokumente, ali \u201edokumenti su \u010damili na internetu i skrenuli su pa\u017enju javnosti tek kad su o njima po\u010deli da izve\u0161tavaju profesionalni novinari\u201c, kako pi\u0161e novinarka Heder Bruk, \u201eNeobra\u0111eni materijal nije sam po sebi bio dovoljan\u201c. Novinarstvo je moralo da tom materijalu obezbedi kredibilitet, a novinari su morali da obave te\u017eak posao proveravanja i analize materijala da bi videli \u0161ta on zaista zna\u010di. To je zahtevalo pla\u0107ene, stalno zaposlene novinare sa institucionalnom podr\u0161kom. Takvih je u SAD bilo premalo, a i ti malobroji bili su previ\u0161e vezani za strukture mo\u0107i, tako da ve\u0107ina ovog materijala jo\u0161 uvek nije prou\u010dena i sa\u017eeta za \u0161iru publiku \u2013 \u0161to se mo\u017eda ne\u0107e ni dogoditi za na\u0161eg \u017eivota.<\/p>\n

Pritom nije bilo nezavisnog novinarstva da reaguje kada je ameri\u010dka vlada pokrenula uspe\u0161an propagandni i medijski blickrig za diskreditovanje Wikileaksa. Pa\u017enja je uglavnom skrenuta sa sadr\u017eaja ovih dokumenata na prenaduvane i neutemeljene tvrdnje da Wikileaks ugro\u017eava nedu\u017ene \u017eivote, i na privatni \u017eivot \u0161efa Wikileaksa D\u017eulijana Asan\u017ea. Kolumnista Glen Grinvold je samo pomalo preterivao kada je napisao, \u201ePostoji skoro potpuni konsenzus da je Wikileaks satanska organizacija\u201c. Ova lavina je diskreditovala i izolovala Wikileaks, uprkos dramati\u010dnom sadr\u017eaju dokumenata koji je objavio. Poenta je bila u tome da se ameri\u010dkim urednicima i reporterima po\u0161alje poruka kako treba dobro da razmisle pre nego \u0161to krenu Wikileaksovim stopama. I to je uspelo.<\/p>\n

Internet i celokupna digitalna revolucija nisu pre svega odre\u0111eni tehnologijom; oni se razvijaju se onako kako dru\u0161tvo odlu\u010di da ih razvija. Isto tako, na\u0161 izabrani na\u010din razvoja oblikova\u0107e i nas i na\u0161e dru\u0161tvo, verovatno u dramati\u010dnoj meri. Trebalo bi da raspravljamo o brojnim dru\u0161tveno-politi\u010dkim pitanjima i da predla\u017eemo reforme koje bi internet i na\u0161e dru\u0161tvo postavile na sasvim druga\u010dije osnove, tako da promene Ameriku nabolje i pretvore je u demokrati\u010dnije dru\u0161tvo. Me\u0111utim, nijedna od ovih reformi nema nikakve \u0161anse zbog korumpiranosti politi\u010dkog procesa.<\/p>\n

To ne zna\u010di da je ova situacija proizvod nekakve zavere. U pitanju je neskrivena logika samog kapitalizma. To je sistem koji se temelji na poku\u0161ajima nekih ljudi da se bezmerno obogate ne biraju\u0107i sredstva. Nikad ne mo\u017eete imati previ\u0161e. Neuta\u017eiva pohlepa \u2013 pona\u0161anje koje sva nekapitalisti\u010dka dru\u0161tva ismevaju kao luda\u010dko \u2013 na to se svodi vrednosni sistem onih na gornjim granama privrede. Ovaj etos izri\u010dito odbacije svaku brigu o dru\u0161tvenim komplikacijama ili \u201eeksternim faktorima\u201c.<\/p>\n

Kapitalisti neprekidno lociraju nova mesta za generisanje profita, \u0161to ponekad podrazumeva da \u0107e uzeti ne\u0161to \u010dega je bilo dovoljno i na\u010diniti ga oskudnim. To va\u017ei i za internet. Informacije na internetu su prakti\u010dno besplatne, ali komercijalni interesi rade na tome da ih u\u010dine retkim. U meri u kojoj im to po\u0111e za rukom, BDP \u0107e mo\u017eda rasti, ali dru\u0161tvo \u0107e biti siroma\u0161nije.<\/p>\n

Pogledajmo koliki je put prevalila digitalna revolucija od idili\u010dnih osamdesetih i ranih devedesetih do ovde gde se danas nalazi. Ljudi su mislili da \u0107e internet omogu\u0107iti trenutni besplatni globalni pristup sveukupnom ljudskom znanju. To \u0107e biti nekomercijalna zona, istinska javna sfera i podsta\u0107i \u0107e \u0161irenje javne svesti, stvaranje povezanijih zajednica i ve\u0107u politi\u010dku participaciju. To \u0107e biti posmrtna zvona sveop\u0161toj nejednakosti, politi\u010dkoj tiraniji i korporativnim monopolima. Rad \u0107e postati efikasniji, zanimljiviji, kooperativniji i humaniji. Dogodilo se suprotno. Reklo bi se da je na svakom mogu\u0107em koraku internet bio komercijalizovan, za\u0161ti\u0107en, patentiran, privatizovan, nadgledan i monopolizovan. To je oskudica koja je stvorena.<\/p>\n

Jedna anketa iz 2012. ustanovila je da su digitalne tehnologije, umesto da olak\u0161aju radno optere\u0107enje, omogu\u0107ile da prose\u010dni ameri\u010dki radnik ulo\u017ei \u010dak mesec i po dana nepla\u0107enog prekovremenog rada godi\u0161nje, samo zbog kori\u0161\u0107enja pametnih telefona i kompjutera u svako doba dana van radnog mesta. Skoro polovina ispitanika smatra da nema nikakvog izbora. Da bi od interneta napravili kapitalisti\u010dki rudnik zlata, ljudi nisu \u017ertvovali samo svoju privatnost \u2013 a za skeptike i svoju ljudskost \u2013 nego i najve\u0107i deo nade da \u0107e stvari biti druga\u010dije.<\/p>\n

Za pobedu u bilo kakvoj borbi za internet potreban je \u0161iri politi\u010dki pokret motivisan \u0161irim progresivnim planom, a ne samo onim konkretno usmerenim na internet ili medije. Tek tada \u0107e nas biti dovoljno da pobedimo snagu krupnog novca. Kao \u0161to je legendarni borac za ljudska prava Sol Alinski rekao, jedino \u0161to mo\u017ee da pobedi organizovani novac jeste organizovani narod, u velikim brojevima.<\/p>\n

U \u201enormalnim\u201c vremenima, takvi pokreti su u SAD uglavnom hipoteti\u010dki. Politi\u010dka ekonomija je bila dovoljno uspe\u0161na da spre\u010di ra\u0111anje autenti\u010dne masovne opozicije. Ali ovo nije normalno vreme, i svakim danom se sve vi\u0161e udaljavamo od njega. Treba se samo prisetiti velikih protesta 2011, kakve decenijama nismo videli, protiv podivljale nejednakosti, korporativne dominacije u ekonomiji i politici, smrtnog zagrljaja \u0161tednje, beskrajnog ratovanja i stagnantne politi\u010dke ekonomije u kojoj po svemu sude\u0107i nema mesta mlade ljude, radnike i prirodu.<\/p>\n

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju D\u017eozef Stiglic uhvatio je duh protestnih gibanja u SAD i \u0161irom sveta 2012:<\/p>\n

Iza ve\u0107ina protesta krile su se stare neda\u0107e koje su zadobile nove oblike i novu urgentnost. Vladalo je op\u0161te ose\u0107anje da je u na\u0161em ekonomskom sistemu ne\u0161to duboko pogre\u0161no, kao i u politi\u010dkom sistemu, jer umesto da ispravlja na\u0161 ekonomski sistem, on je samo u\u010dvr\u0161\u0107ivao njegove nedostatke. Raskorak izme\u0111u onoga \u0161to je trebalo da rade na\u0161 ekonomski i politi\u010dki sistem \u2013 \u0161to su nam govorili da rade \u2013 i onoga \u0161to su zapravo radili postao je preveliki da bi se mogao ignorisati\u2026 univerzalne vrednosti slobode i po\u0161tenja \u017ertvovane su na oltaru pohlepe nekolicine.<\/p>\n

Mo\u017ee li se internet reformisati i od njega stvoriti javno dobro, a da kapitalizam ostane netaknut? Informati\u010dka tehnologija \u010dini 40 odsto svih stranih investicija u SAD, a ta je cifra \u010detiri puta ve\u0107a nego pre 50 godina. Internet korporacije sada \u010dine skoro polovinu od 30 najve\u0107ih firmi u SAD prema tr\u017ei\u0161noj vrednosti. Ko dovede u pitanje prerogative internet giganata, uprkos svim hvalospevima, dovodi u pitanje dominantnu komponentu realno postoje\u0107eg kapitalizma.<\/p>\n

Ovo je va\u017eno pitanje i za one koji nisu posve\u0107ivali mnogo pa\u017enje internet politici, ali su duboko zabrinuti zbog nepravde, siroma\u0161tva, nejednakosti i korupcije. S vremena na vreme, me\u0111u takvim aktivistima se prime\u0107uje optimisti\u010dka ideja da digitalna tehnologija mo\u017ee da proizvede novu, dramati\u010dno superiorniju kapitalisti\u010dku ekonomiju i da su dana\u0161nji internet giganti saveznici a ne protivnici u stvaranju novog dobronamernog kapitalizma. Logika je zdrava: nekada su ogromne investicije u \u017eeleznicu i kola (i srodne industrije) u razli\u010ditim periodima kapitalisti\u010dkog razvoja donosile ve\u0107e stope rasta i bolji \u017eivotni standard. Kada pogledamo neverovatne investicije u informati\u010dku tehnologiju mo\u017eemo se zapitati za\u0161to ponovo ne bi bilo tako, samo ovoga puta bez ekolo\u0161ke \u0161tete? Odgovor je prost: uprkos neprekidnim tvrdnjama da je sjajni novi kapitalizam odmah tu iza ugla zahvaljuju\u0107i novim digitalnim tehnologijama, one nisu utemeljene u realnosti. Konkretno, me\u0111u 30 najvrednijih ameri\u010dkih firmi postoji 13 internet giganata, ali samo \u010detiri od njih spadaju u 30 najve\u0107ih privatnih poslodavaca. O\u010digledno je da za ljude na vrhu ima mnogo novca \u2013 i oni bi da to tako ostane \u2013 ali nema mnogo dokaza da se ta korist prote\u017ee nani\u017ee, niz lanac ishrane. Naprotiv.<\/p>\n

Poku\u0161aji da se reformi\u0161e kapitalizam a da internet giganti ostanu netaknuti nije mogu\u0107. Internet giganti nisu progresivna snaga. Njihovi masivni profiti rezultat su monopolskih privilegija, efekata umre\u017eavanja, komercijalizma, eksploatisanog rada i brojnih dr\u017eavnih mera i subvencija. Model rasta internet giganata, kako ga je formulisao jedan vode\u0107i analiti\u010dar poslovanja, jeste \u201eprikupljanje intelektualnog vlasni\u0161tva\u201c, tj. pretvaranje izobilja u oskudicu.<\/p>\n

Sve ve\u0107em broju ljudi ova logika sugeri\u0161e da je vreme je se ozbiljno razmisli o uspostavljanju nove ekonomije. \u201eKapitalisti\u010dki sistem mogao je da napreduje, uz neke prekide, tokom 18-og, 19-og i 20-og veka\u201c, napisao je D\u017eeri Mander 2012<\/a>, \u201eAli sada je prevazi\u0111en, nepopravljiv i postaje sve destruktivniji.\u201c Kapitalizmu je \u201eistekao rok. Ako nam je stalo do budu\u0107e dobrobiti za ljude i prirodu, vreme je da krenemo dalje.\u201c<\/p>\n

U vreme najdubljih ponora Velike ekonomske krize, Kejns je napisao sjajan esej u kojem je priznao da su ekonomisti, kao i privredni i politi\u010dki lideri, strahovito pogre\u0161ili u procenama o tome kako da ekonomije radi u korist ve\u0107ine stanovni\u0161tva. \u201eDekadentni me\u0111unarodni ali individualisti\u010dki kapitalizam, u m rukama u kojima se obreo posle rata\u201c, pisao je Kejns 1933, \u201ene predstavlja uspeh. On nije inteligentan, nije lep, nije pravedan, nije \u010destit \u2013 i ne daje rezultate\u201c. Kejns se zalagao za otvoreni period debate i eksperimentisanja, jer su se postoje\u0107e teorije i mere pokazale katastrofalnima i proma\u0161enima.<\/p>\n

Ono \u0161to je Kejns predlagao po\u010detkom tridesetih upravo je pristup koji nam je potreban danas. Treba da po\u010dnemo da eksperimenti\u0161emo otvorenog uma. Treba da se oslobodimo okova dana\u0161njeg sistema i da vidimo \u0161ta u njemu mo\u017ee da funkcioni\u0161e. \u201eTreba da zamislimo druga\u010diji dru\u0161tveni poredak\u201c, pi\u0161e Kris Hejs,<\/a> \u201eda bismo dobili predstavu o tome kako bi izgledale egalitarnije institucije\u201c. U ve\u0107ini radova na ovu temu, posebno kod ekonomista kao \u0161to su Ri\u010dard Vulf, D\u017eulijet \u0160or i Gar Alperovic, izdvajaju se slede\u0107e vrednosti:<\/p>\n

\u2013 Bogatstvo zajednice treba da kontroli\u0161u ljudi iz te zajednice.<\/p>\n

\u2013 Kontrola decentralizovane i lokalne zajednice mora biti nagla\u0161ena, uz dr\u017eavu koja poma\u017ee lokalno planiranje.<\/p>\n

\u2013 Mora postojati jaka posve\u0107enost raznovrsnim zadrugama i neprofitnim organizacijama.<\/p>\n

\u2013 Demokratska kontrola preduze\u0107a od strane zaposlenih je imperativ.<\/p>\n

\u2013 Ekolo\u0161ki zdrava proizvodnja i distribucija mora biti prioritet.<\/p>\n

U ameri\u010dkom kontekstu, zbog ovakvih re\u010di neko bi mogao da posumnja u zdrav razum autora; one su toliko daleko od postoje\u0107e stvarnosti i etabliranog mi\u0161ljenja. Ali ispod povr\u0161ine javljaju se nove vrste preduze\u0107a. U kriznim oblastima poput Klivlenda, ona su nadu za budu\u0107nost. Po\u010dinjemo da sti\u010demo neka iskustva o tome kako bi mogla izgledati demokratska, postkapitalisti\u010dka ekonomija i kako bi mogla da funkcioni\u0161e. Bi\u0107e tr\u017ei\u0161ta, bi\u0107e profitnih preduze\u0107a, ali pod centralnom logikom sistema vi\u0161ak vrednosti \u0107e uglavnom biti pod kontrolom neprofitne zajednice.<\/p>\n

Apsolutno klju\u010dno za izgradnju ove nove politi\u010dke ekonomije bi\u0107e kreiranje neprofitnih i nekomercijalnih organizacija koje \u0107e se baviti novinarstvom, kulturnom produkcijom, pru\u017eanjem pristupa internetu i biti temelj lokalnih institucija. Ove organizacije se mogu kretati od lokalnih radio i televizijskih stanica, preko kulturnih i medijskih centara, do sportskih liga i lokalnih internet provajdera.<\/p>\n

Ako ostane na sada\u0161njem kursu i bude i dalje vo\u0111ena potrebama kapitala, digitalna tehnologija mo\u017ee biti upotrebljena na na\u010din izrazito nepovoljan po slobodu, demokratiju i sve \u0161to je u bilo kakvoj vezi sa dobrim \u017eivotom. Stoga su bitke za internet od presudnog zna\u010daja za one koji \u017eele da izgrade bolje dru\u0161tvo. Kada se pra\u0161ina slegne na ovoj klju\u010dnoj prekretnici, ukoliko se na\u0161a dru\u0161tva korenito ne transformi\u0161u nabolje, ako demokratija ne pobedi kapital, ispostavi\u0107e se da je digitalna revolucija to bila samo u svom nazivu. Ona \u0107e biti samo ironi\u010dan, tragi\u010dan podsetnik na raskorak izme\u0111u potencijala i realnosti ljudskog dru\u0161tva.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/In These Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za pobedu u bilo kakvoj borbi za internet potreban je \u0161iri politi\u010dki pokret motivisan \u0161irim progresivnim planom, a ne samo onim konkretno usmerenim na internet ili medije. Tek tada \u0107e nas biti dovoljno da pobedimo snagu krupnog novca.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-110808","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/110808","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=110808"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/110808\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=110808"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=110808"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=110808"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}