Oktobra 1957, dok je Ternbal prikupljao etnografski materijal za svoju studiju, u sasvim druga\u010dijoj d\u017eungli, u Njujorku, Ajn Rend (Ayn Rand), ameri\u010dka spisateljica i filozofkinja ruskog porekla, publikovala je roman \u201cRavnodu\u0161ni Atlas\u201c, sagu o borbi izme\u0111u principa individualizma i kolektivizma, ispri\u010danu u terminima dobra i zla. Od momenta objavljivanja do danas, kao i njen prethodni roman, \u201cVeli\u010danstveni izvor\u201c, reprintovan je i prodat u vi\u0161emilionskom tira\u017eu. Me\u0111u zagovornicima laissez-faire kapitalizma \u2013 ideje o slobodnom tr\u017ei\u0161tu neoptere\u0107enom dr\u017eavnom regulacijom \u2013 i male dr\u017eave\/ograni\u010dene vlade, svedene na ulogu za\u0161titnika prava na privatnu svojinu, Atlas ima status fundamentalnog filozofskog \u0161tiva: Pol Rajan (Paul Ryan), republikanski kandidat za potpredsednika SAD na izborima 2012. i predsednik Odbora za bud\u017eet donjeg doma Kongresa, citira Atlas kao filozofski temelj svog vrednosnog sistema; Alan Grinspen (Allan Greenspan), dugogodi\u0161nji predsednik Federalnih rezervi SAD, ikona savremenog libertarijanskog pokreta i jedan od klju\u010dnih krivaca za svetsku ekonomsku krizu (2008), ne skriva uticaj Ajn Rend na sopstveni intelektualni razvoj; Klarens Tomas (Clarence Thomas), sudija Vrhovnog suda SAD, sugeri\u0161e Ajn Rend kao obavezno \u0161tivo svojim pomo\u0107nicima.<\/p>\n
Politi\u010dka filozofija Ajn Rend po\u010diva na dve premise:<\/p>\n
1. Sebi\u010dnost je najuzvi\u0161enija moralna vrednost\/vrlina.<\/p>\n
2. Kapitalizam je jedini moralni dru\u0161tveni sistem, na\u010din da \u010dovek \u017eivi u skladu sa svojom prirodom .<\/p>\n
\u201dKolektivizam je premisa primitivnog divljaka. Nesposoban da razume individualna prava, primitivni divljak veruje da je pleme uzvi\u0161eni, omnipotentni vladar, koji poseduje \u017eivote svojih pripadnika i mo\u017ee ih \u017ertvovati kako mu volja. Objektivno sagledavanje ljudske prirode \u2013 kroz identifikaciju onih njegovih karakteristika koje ga \u010dine razli\u010ditim u odnosu na sva ostala \u017eiva bi\u0107a \u2013 nu\u017eno je kako bi se dru\u0161tvo oslobodilo bolesti altruizma i ekonomske redistribucije.\u201d<\/p>\n
Citiranu tezu, iznetu u zbirci eseja \u201cKapitalizam: Nepoznati ideal\u201d (Grinspen je jedan od koautora), Rend dosledno razra\u0111uje u obimnijem tekstu, \u201cVrlina sebi\u010dnosti\u201c:<\/p>\n
\u2018\u2018Moralne vrednosti su genetski determinisane na\u010dinom na koji organizam \u017eivi i funkcioni\u0161e. Individualni organizam primarno brine za sopstveni \u017eivot. Njegovim pona\u0161anjem upravlja uro\u0111ena te\u017enja za opstankom, a ne ka destrukciji. Otud je sebi\u010dnost vrhunska moralna vrednost, a altruizam direktna suprotnost \u010dovekovoj biolo\u0161koj realnosti. Ako ho\u0107emo da izgradimo dobro dru\u0161tvo, ljudska priroda i kapitalizam ne smeju biti ograni\u010deni la\u017enom ideologijom altruizma i preraspodele.<\/p>\n
Altruizam je nespojiv sa slobodom, kapitalizmom i individualnim pravima. Slobodnu potragu za li\u010dnom sre\u0107om nemogu\u0107e je kombinovati s moralnim statusom \u017ertvene \u017eivotinje. Konflikt izme\u0111u ljudske prirode i iracionalne moralnosti altruizma cepa dru\u0161tvo i uni\u0161tava ga. Jedini na\u010din da se to izbegne je kapitalizam, koji je kao forma organizacije uskla\u0111en s ljudskom prirodom i \u010dovekovom uro\u0111enom te\u017enjom ka slobodi.\u201d<\/p>\n
Ternbalov Sifu konflikt na relaciji individua-kolektiv razre\u0161ava odustajanjem od sebi\u010dnog interesa i njegovim podre\u0111ivanjem op\u0161tem dobru. D\u017eon Galt, libertarijanac, junak romana Ravnodu\u0161ni Atlas, sagoreo bi u samopreziru ukoliko bi u\u010dinio tako ne\u0161to. Ovo su re\u010di koje mu Rend stavlja u usta:<\/p>\n
\u201dPo zakonu ljudske prirode, \u010dovek \u2013 svaki \u010dovek \u2013 cilj je samom sebi. Postoji da bi \u017eiveo i te\u017enja ka sre\u0107i je njegov prirodni moralni cilj. Kunem se svojim \u017eivotom i svojom ljubavi prema njemu da nikada ne\u0107u \u017eiveti zarad drugog, niti tra\u017eiti da neko drugi \u017eivi za moje dobro.\u201d<\/p>\n
Za razliku od Sifua, Galt smatra da ima na raspolaganju sredstva da se suprotstavi dru\u0161tvu, ustrojenom na la\u017enom moralu altruizma. Odbija da u\u010destvuje. Ukoliko i druge ubedi da postupe kao on, \u201czaustavi\u0107e motor sveta.\u201d<\/p>\n
Ravnodu\u0161ni Atlas je distopija \u2013 slika Amerike, mikrosveta \u010diji je motor zaustavljen. Kolaps je nastupio odbijanjem da se u\u010destvuje \u2013 \u0161trajkom. Me\u0111utim, re\u010d je o posve specifi\u010dnom \u0161trajku. U njega nisu stupili nezadovoljni radnici, ve\u0107 kapitalisti, industrijalci. Ne mogav\u0161i da podnesu ograni\u010denja koja im name\u0107e dr\u017eava, oporezuju\u0107i ih u cilju preraspodele \u2013 tog la\u017enog moralnog na\u010dela \u2013 jednog dana su naprosto zatvorili kancelarije i postrojenja. \u201cParaziti\u201d su ostali prepu\u0161teni sami sebi i goloj, surovoj istini: \u017eive zahvaljuju\u0107i inovaciji, inicijativi, te\u017enji ka li\u010dnom uspehu i sre\u0107i superiornih kapitalista.<\/p>\n
Altruizam kao odlika inferiornih<\/strong><\/p>\n Ravnodu\u0161ni Atlas knji\u017eevna kritika ocenila je kao osrednje \u0161tivo. Rend nikada nije marila za to. Uostalom, radnja, karakteri i narativ su u slu\u017ebi izlaganja ideje \u2013 politi\u010dke filozofije libertarijanizma. U tom smislu, daleko je interesantnije baviti se na\u010dinom na koji je Rend oblikovala libertarijanski narativ, ta\u010dnije, kako je razvila ideje, danas uticajnije nego ikada.<\/p>\n Kao \u201c\u010distokrvna\u201d libertarijanka Rend se grozila monarhije i komunizma. Njena interpretacija ljudske prirode, me\u0111utim, po\u010diva na istim premisama na kojima Hobs gradi zaklju\u010dak o nu\u017enosti apsolutnog vladara, a Staljin i Lenjin zagovaraju komunizam. U eseju \u201cPovratak primitivca\u201d pi\u0161e:<\/p>\n \u201dRat \u2013 permanentni rat \u2013 je za\u0161titni znak tribalne egzistencije. Plemena pre\u017eivljavaju na ivici gladi \u2013 prepu\u0161tena na milost i nemilost prirodnim katastrofama \u2013 manje uspe\u0161no u odnosu na krda \u017eivotinja. Zato je altruizam tako ra\u0161iren me\u0111u uro\u0111eni\u010dkim dru\u0161tvima; preistorijskim grupama bila je potrebna za\u0161tita plemena. Iz istih razloga, altruizam je rasprostranjen me\u0111u siroma\u0161nima u modernim dru\u0161tvima.\u201d<\/p>\n Jo\u0161 elokventnija je u svom prvom tekstu koji nije fikcija, u knjizi \u201cZa novog intelektualca: Filozofija Ajn Rend\u201c:<\/p>\n \u201dSocijalni instinkti su odlika inferiornog \u010doveka. Oni su njihovo oru\u017eje i za\u0161tita. Superiornom \u010doveku altruizam nije potreban i on ga nema. Vrlo je mogu\u0107e da kao vrsta jo\u0161 uvek evoluiramo i da \u0107e nau\u010dnici otkriti da su ljudi, nesposobni da svoju racionalnu sebi\u010dnost koriste u punom opsegu, karika koja nedostaje u prostoru izme\u0111u \u017eivotinja i ljudi.\u201d<\/p>\n Ako je \u010dovek po prirodi sebi\u010dan, otkud tolika rasprostranjenost kooperativnosti i altruizma? Kao i Hobs, Rend ovaj problem re\u0161ava tezom da \u010dovek na svet dolazi kao tabula rasa. Kao i Lenjin i Staljin, veruje da upravo zbog toga \u0161to se ra\u0111a kao tabula rasa, \u010dovek, u odgovaraju\u0107oj socijalnoj organizaciji (Rend kandiduje kapitalizam kao modus bez alternative) mo\u017ee da napreduje od inferiornog ka superiornom.<\/p>\n \u201dPretpostavimo da smo kao vrsta prosocijalna bi\u0107a (a i to je pitanje). Da li to zna\u010di da moramo ostati takvi? Ako smo na svet do\u0161li kao dru\u0161tvene \u017eivotinje, nije li sav civilizacijski napredak usmeren ka tome da od nas na\u010dini individue? Zar to nije jedini mogu\u0107i progres? Ako su ljudi na vrhu \u017eivotinjske lestvice, nije li \u010dovek slede\u0107i nivo?\u201d<\/p>\n Sliku tog evolutivno zavr\u0161enog \u010doveka Rend daje kroz lik svog fiktivnog junaka Denija Renahana. On nema socijalne instinkte, nema \u201cose\u0107aj pripadnosti krdu\u201d:<\/p>\n \u201dPo\u0161to nema organ pomo\u0107u kojeg bi to razumeo, on ne razume nu\u017enost, zna\u010denje i va\u017enost drugih ljudi. Drugi ljudi ne postoje za njega i on ne razume za\u0161to bi postojali. On zna sebe \u2013 i to je dovoljno. Drugi ljudi nemaju prava, obaveza i interesa povodom njega, niti uti\u010du na njega. I, to nije stvar izbora \u2013 to je uro\u0111eno, apsolutno, ne mo\u017ee se izmeniti; on nema organ da bude druga\u010diji. U tom smislu, on ima pravu, uro\u0111enu psihologiju Super\u010doveka.\u201d<\/p>\n Zastra\u0161uju\u0107e? Verovatno, ali je to manje bitno od pitanja koliko je Ajn Rend u pravu. Ultimativni cilj njene libertarijanske politi\u010dke filozofije je odbrana sistema koji bismo danas nazvali liberalni kapitalizam ili deregulisano, slobodno tr\u017ei\u0161te. Ta odbrana je jaka u meri u kojoj je ispravno njeno shvatanje ljudske prirode. Dakle, da li je po svojoj fundamentalnoj prirodi \u010dovek zaista racionalni egoista?<\/p>\n Libertarijanizam kao nerazumevanje ljudske prirode<\/strong><\/p>\n Kada Hobs govori o \u201cprirodnom stanju \u010dove\u010danstva\u201d, a Ajn Rend o \u010doveku \u010diji je jedini interes da pre\u017eivi, na umu imaju na\u0161eg pretka u doba pleistocena \u2013 periodu koji je zapo\u010deo pre 2.6 miliona godina i trajao do pre otprilike 11.7 hiljada godina. Ako je Rend u pravu, ako je \u010dovek zaista \u201cro\u0111eni egoista\u201d, dokazi za to mogli bi postojati jedino u na\u010dinu i organizaciji \u017eivota lova\u010dko-sakuplja\u010dkih plemena, u premodernoj epohi, dok njegova priroda jo\u0161 uvek nije promenjena ideolo\u0161kim nasiljem.<\/p>\n Na po\u010detku pleistocena, prvi pripadnici roda Homo po\u010deli su uspravno da hodaju afri\u010dkom savanom. Za ne\u0161to vi\u0161e od dva miliona godina, labave skupine bipedalista prerasle su u integrisane zajednice, s jasnom distinkcijom izme\u0111u razli\u010ditih porodica i klanova. Kako se ova transformacija dogodila?<\/p>\n Razume se, direktnih svedo\u010danstava o tome nema. Kada zaklju\u010duju o ovom transformativnom procesu i na\u010dinu \u017eivota lovaca-sakuplja\u010da, nau\u010dnici se primarno oslanjaju na dva tipa izvora: (i) arheolo\u0161ke nalaze; (ii) terenske studije zajednica koje i do danas nastavljaju da \u017eive u \u201cprimitivnoj\u201d socijalnoj organizaciji. Pru\u017eaju li oni potporu premisama na kojima Rend izgra\u0111uje politi\u010dku filozofiju libertarijanizma?<\/p>\n Kristofer Boem (Christopher Boehm), profesor antropologije i biolo\u0161kih nauka na Univerzitetu Ju\u017ene Kalifornije u Los An\u0111elesu, ve\u0107 40 godina izu\u010dava odnos na relaciji individualno-kolektivno. U svojoj najnovijoj knjizi, \u201cPoreklo morala: Evolucija Vrline, Altruizma i Stida\u201c, Boem sumira rezultate (ne samo svojih) terenskih studija zajednica humanih i ne-humanih primata, u nastojanju da odgovori na pitanje: Za\u0161to su ljudi altruisti\u010dni?<\/p>\n Boem defini\u0161e altruizam kao pona\u0161anje usmereno ka dobrobiti \u010dlanova zajednice s kojima akter nije u krvnom srodstvu. Njegova metaanaliza antropolo\u0161kih izve\u0161taja o 150 razli\u010ditih \u201cprimitivnih\u201d dru\u0161tava \u2013 od \u017eitelja ostrva Andaman u Indijskom okeanu do Inuita na severu Aljaske \u2013 pokazuje da njihovi pripadnici kooperativnost i deljenje (redistribuciju) smatraju najpo\u017eeljnijim osobinama\/moralnim vrlinama. No, za\u0161to bi ih neko ispoljio?<\/p>\n Teorija socijalne selekcije ka\u017ee da za to postoje dva na\u010dina: (i) ka\u017enjavanje nepo\u017eeljnog pona\u0161anja; (ii) aktivno promovisanje vrline. Boemov rad sugeri\u0161e da oba principa deluju paralelno, preko brojnih, me\u0111usobno povezanih mehanizama: izgradnja i o\u010duvanje li\u010dne reputacije, ogovaranje, ostrakizam (socijalno izop\u0161tavanje)\u2026<\/p>\n U ve\u0107ini od 150 posmatranih zajednica, sprega izme\u0111u nastojanja pojedinca da sebi izgradi i o\u010duva dobru reputaciju u zajednici i ogovaranja, mehanizma putem kojeg zajednica evaluira reputaciju pojedina\u010dnog \u010dlana, pojavljuje se kao mo\u0107an regulator tenzije na liniji individualno-kolektivno, ali i determinanta li\u010dnog uspeha u pogledu pre\u017eivljavanja i prokreacije. Naime, kako su altruizam i sklonost ka deljenju dve najpo\u017eeljnije socijalno relevantne osobine, pojedinac koji se pona\u0161a altruisti\u010dno izbegava negativno ogovaranje i sti\u010de dobru reputaciju. Ona pak u zna\u010dajnoj meri odre\u0111uje koliko \u0107e pojedinac biti po\u017eeljan i privla\u010dan pripadnicima suprotnog pola, direktno uti\u010du\u0107i na njegove izglede da obezbedi partnera za prokreaciju. Slikovito re\u010deno, Ternbalov \u201c\u0161umski \u010dovek\u201d Sifu, budu\u0107i uhva\u0107en u poku\u0161aju da prevari svoje saplemenike, nema velikih izgleda da privu\u010de \u201c\u0161umsku \u017eenu\u201d.<\/p>\n Antropolo\u0161ke analize pokazuju da zajednice lovaca-sakuplja\u010da nisu nimalo idili\u010dne. Pojedinaca koji bi da steknu li\u010dnu korist na u\u0161trb kolektiva ima uvek i svuda. Ali, ni mehanizmi ka\u017enjavanja ne zaustavljaju se na ogovaranju i lo\u0161oj reputaciji. U zavisnosti od tipa zajednice, osim fizi\u010dkog ka\u017enjavanja, na\u0161i preci su po svemu sude\u0107i primenjivali i meru potpunog socijalnog isklju\u010denja, pa i proterivanja. U ancestralnim uslovima, ovo drugo nije moglo biti ni\u0161ta drugo do smrtna kazna.<\/p>\n Nasuprot idejama i tvrdnjama Ajn Rend, pozitivni i negativni pritisci socijalne selekcije ka\u017enjavaju sebi\u010dnost, promovi\u0161u altruizam, rezultiraju\u0107i biolo\u0161ki relevantnim posledicama: altruisti\u010dni pojedinac ima ve\u0107e izglede da ostavi potomke; naprosto, vi\u0161e vredi na slobodnom tr\u017ei\u0161tu partnera.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2013\/03\/odbrana-sebicnosti.jpg\" "\\"odbrana")
<\/a>\u201dMo\u017ee delovati \u010dudno, mo\u017ee izgledati kao negacija supremacije mog razuma \u2013 to \u0161to polazim od skupa ideja, a potom kre\u0107em u istra\u017eivanje kako bi ih potvrdila. Ne idem obrnutim putem: ne dovodi me istraga do ideja. Ali, moje ideje su, u znatnoj meri, rezultat podsvesnog instinkta, koji je oblik nesvesnog razuma. Su\u0161tinski, svi instinkti su razum; drugim re\u010dima, razum \u010dine osve\u0161\u0107eni instinkti.\u201d<\/p>\n