{"id":109715,"date":"2013-03-28T10:06:27","date_gmt":"2013-03-28T09:06:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=109715"},"modified":"2013-03-28T18:20:07","modified_gmt":"2013-03-28T17:20:07","slug":"politicki-kabare-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/03\/28\/politicki-kabare-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Politi\u010dki kabare u Srbiji"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorka: Branka Mihajlovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Doktor sociologije Neboj\u0161a Popov koji je nedavno u Sarajevu primio nagradu \u201cDu\u0161ko Kondor\u201d za gra\u0111ansku hrabrost, pored toga \u0161to je izvrstan teoreti\u010dar, javnosti je poznat punih pet decenija po svom dru\u0161tvenom aktivizmu, borbi za ve\u0107e granice gra\u0111anske slobode i radni\u010dkih prava.<\/p>\n

Po\u010dev od Kor\u010dulanske \u0161kole i Praxisa krajem 60-ih i po\u010detkom 70-ih godina, preko akcija za osloba\u0111anje raznih politi\u010dkih zatvorenika i onih koji mu nisu bili ideolo\u0161ki bliski, do antiratnog anga\u017eovanja u 90-im godinama, osnivanja UJDIJ-a, \u0161to je bio poslednji trzaj u poku\u0161aju spasavanja Jugoslavije skretanjem na reformski antinacionalistilki put.<\/p>\n

Ve\u0107 godinama se bori za prava radnika osiroma\u0161enih i oplja\u010dkanih u procesu tranzicije. Dugo godina je bio glavni urednik gra\u0111anskog lista Republika koji i danas izdaje grupa entizijasta u Beogradu.<\/p>\n

RSE: Koji period u EX YU, pa sve do dana\u0161nje Srbije, smatrate najte\u017eim sa stanovi\u0161ta va\u0161ih ciljeva?<\/strong><\/p>\n

Popov: Te\u0161ko je re\u0107i koji je najte\u017ei. Te\u0161ki su bili svi. Dok je \u010dovek mlad, to nije izgledalo toliko te\u0161ko jer je bilo puno ljudi koji su mislili svojom glavom i slobodno se pona\u0161ali.<\/p>\n

Zapostavili ste jednu dosta va\u017enu stvar u tom anga\u017emanu, ne samo mom. To je zalaganje za Ustavotvornu skup\u0161tinu, prvo Jugoslavije, a potom i Srbije, koja bi ustanovila okvir i temelj dru\u0161tvenih promena radi uspostavljanja demokratskog poretka. Tome se posve\u0107uje velika pa\u017enja u odre\u0111enom delu literature, ali u javnosti se malo o tome govori. Rekao bih da je to mo\u017eda najte\u017ei trenutak sada\u0161nje Srbije, \u0161to nema ni okvir, ni osnovu na kojoj su jasno definisani ciljevi i metode dru\u0161tvenih promena.<\/p>\n

RSE: Da li dobro razumem da ka\u017eete da ovo \u0161to se danas doga\u0111a je ipak najte\u017ee?<\/strong><\/p>\n

Popov: Ne mogu tako o\u0161tro izdvojiti jer ja ipak nisam prvenstveno novinar za tu vrstu poenti. Te\u0161ko je i sada, ali bojim se da na to malo uti\u010de i zdravstveno stanje, u kojem sam, pa da smatram da je ovo najte\u017ei.<\/p>\n

Pomenuli ste nagradu u Sarajevu. Pla\u0161io sam se da \u0107e to biti neka estrada sentimentalnosti nas koji smo ne\u0161to radili, pa nismo uspeli, u stilu \u2013 u\u010diteljice, ja sam se trudio, ali \u0161ta \u0107u kad nisam uspeo. Me\u0111utim, ton \u010ditavom tom uru\u010divanju nagrada 6. marta u Sarajevu, dalo je vi\u0161e stotina mladih ljudi, mo\u017eda \u010dak i preko hiljadu njih iz BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, koji su stvorili jednu atmosferu koja bitno odudara od uobi\u010dajene atmosfere kakvu mo\u017eemo videti na javnim priredbama. Ta atmosfera je li\u010dila na onu koju su pravili u koncentracionim logorima, takozvane kulturno-umetni\u010dke dru\u017eine, orkestri, diletantske predstave, glumci, gde su ljudi na zgari\u0161tu vlastite slobode izigravali neku vedrinu, prizivaju\u0107i spas u vidu prevaspitavanja i eventualnog spasavanja golog \u017eivota.<\/p>\n

Tu sam video jedan performans koji je jako re\u010dit. Dvoje mladih glumaca savr\u0161eno su ga izveli. Zove se\u201cZgrabi i zdrobi\u201c. Po\u010dinje ljubavnim milovanjem, ali se brzo izvrgava u sve brutalnije nasilje i premla\u0107ivanje, naravno \u017eene. Ka\u017eem \u201enaravno\u201c zato \u0161to je to sada model mu\u0161ke dominacije, ali ne samo mu\u0161ke, nego je to model dominacije koji je nastao devastiranjem erosa i devastiranjem svih aspekata ljudskog \u017eivota, \u0161to je trajalo decenijama, i to ne samo na tlu ex YU, nego i u \u010ditavom svetu, ali nas najvi\u0161e boli ono \u0161to se doga\u0111a neposredno oko nas.<\/p>\n

Iz tog vrlo sublimiranog do\u017eivljaja jedne bitne stvari u na\u0161em sada\u0161njem \u017eivotu ili stradanju vidim jedan podsticaj, jednu iskru novog erosa kod ljudi koji tek zakora\u010duju u \u017eivot i tra\u017ee afirmaciju svog \u017eivota, opet u svim aspektima na razvalinama devastiranog erosa. To je za mene jedna vrlo re\u010dita poruka sa tog skupa, a nalazim je i u nekim fenomenima koji se doga\u0111aju i u Srbiji, posebno u predstavi \u201eUbiti Zorana \u0110in\u0111i\u0107a\u201c.<\/p>\n

RSE: Predstava \u201eUbiti Zorana \u0110in\u0111i\u0107a\u201c je iz Novog Sada do\u0161la u Beograd, ba\u0161 u vreme kada je obele\u017eavana desetogodi\u0161njica od ubistva Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. Zanimljivo je da u pozori\u0161tu, zajedno sa Frlji\u0107evom predstavom \u201eZoran \u0110in\u0111i\u0107\u201c u Ateljeu 212, postavljaju neka su\u0161tinska pitanja i da pozoriste postaje mesto propitivanja pro\u0161losti.<\/strong><\/p>\n

Popov: Predstava koju je re\u017eirao Zlatko Pakovi\u0107 je izuzetno va\u017ena, gde igra \u0161estoro sjajnih glumaca. Oni su tako\u0111e napipali to \u0161to se de\u0161avalo kroz du\u017ee razdoblje, ne samo uo\u010di atentata na Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. To je devastiranje erosa, odnosno uni\u0161tavanje ose\u0107ajnih i intelektualnih dimenzija ljudskog \u017eivota tragovima zlo\u010dina, plja\u010dke, rasta siroma\u0161tva i nezaposlenosti, stvaranja masovne produkcije o\u010dajnika. I sam reditelj Zlatko Pakovi\u0107 je govorio da je za njega manje zagonetka \u0161ta se dogodilo sa \u0110in\u0111i\u0107em, nego za mnoge druge jer on ga smatra subjektom zbivanja, a ne objektom.<\/p>\n

To mo\u017eete na\u0107i u jednoj fusnoti Zagorke Golubovi\u0107, u \u010dlanku koji je objavljen u martovskom broju “Republike”, gde ona fiksira trenutak i mesto na kome se zlo\u010din dogodio, a to je na ulasku u zgradu Vlade, gde je pola sata posle ubistva trebalo da po\u010dne sednica Saveta za borbu protiv korupcije. On je prihvatio njenu sugestiju da se o tome raspravlja i bio je izgleda raspolo\u017een da neke stvari budu preduzete. Ne\u0107u sada naga\u0111ati \u0161ta bi on preduzeo, ali o\u010digledno to nekome nije odgovaralo i to je ta bitna dimenzija. Nekome nije odgovaralo da po\u010dne da se osloba\u0111a sama vlast tih stega koje onemogu\u0107uju da bude odgovorna javna slu\u017eba, tako \u0161to \u0107e nekontrolisani centri mo\u0107i imati pravo da ubiju koga god ho\u0107e, uklju\u010duju\u0107i i premijera.<\/p>\n

Prema tome, jedna takva predstava, koja je daleko od institucija, nekako je dospela i do pa\u017enje jednog dela javnosti, ali nedovoljno da se o tome raspravlja. Sada tek su zapo\u010dete neke debate – otkud to da se javljaju i oni koji su nekada bili na suprotnim stanovi\u0161tima ideolo\u0161kim i politi\u010dkim, dokle nas je dovela kohabitacija ili takozvano istorijsko pomirenje me\u0111u njima i kuda ide kulturno-umetni\u010dka, zabavna scena koja li\u010di na realiti \u0161ou.<\/p>\n

RSE: Ta polemike je otvorena povodom smene vlasti u Srbiji. Jedan deo takozvane Druge Srbije, kojoj ste i vi krajem devedesetih pripadali, toliko je bio nezadovoljan biv\u0161om vla\u0161\u0107u Tadi\u0107evih demokrata, da je podr\u017eao smenu vlasti i dolazak naprednjaka. Drugi deo smatra da je dolazak Vu\u010di\u0107a, Da\u010di\u0107a i Nikoli\u0107a, u paketu, vra\u0107anje u devedesete. Kako bi ste vi ocenili kuda ide Srbija sa Vu\u010di\u0107em, Da\u010di\u0107em i Nikoli\u0107em?<\/strong><\/p>\n

Popov: Pomenuli ste Drugu Srbiju i da sam tome i ja pripadao. Da li sam pripadao, ili nisam, to nije bitno. \u0160ta je Druga Srbija, ni to ne znamo dovoljno. Pri\u010dao sam o tome da li bi Zoran \u0110in\u0111i\u0107, da nije ubijen, bio sposoban da povrati i uspostavi kontrolu nad tim centrima mo\u0107i, koji su van svake kontrole. To je klju\u010dno pitanje i to je ono \u0161to se zove politi\u010dka pozadina ubistva.<\/p>\n

Odmah sledi pitanje – ko je sve u\u010destvovao u premontiranju tih nekontrolisanih centara mo\u0107i, od nekada svemo\u0107ne UDBE, preko onih slu\u017ebi koje su nastavile u decenijama, koje su za nama, pa sve do ovih sada\u0161njih, novih centara mo\u0107i, koji su tako\u0111e pali u oko jednom delu javnosti u prevelikim ovla\u0161\u0107enjima jednog funkcionera, koji je prisvojio gotovo nevi\u0111enu nekontrolisanu vlast i pod dobro znanom parolom – na ljutu ranu, ljuta trava – nasiljem i zastra\u0161ivanjem ljudi obe\u0107ava da \u0107e promeniti situaciju, koja je uvek na ivici katastrofe, odnosno to je permanentno vanredno stanje.<\/p>\n

RSE: Govorite o Aleksandru Vu\u010di\u0107u?<\/strong><\/p>\n

Popov: O\u010digledno. To nije nikakva tajna. Ka\u017enjavanje ljudi, nije ne\u0161to nerazumno u ure\u0111enom svetu, ali ka\u017enjavanje koje poti\u010de od nekontrolisane vlasti je krajnje opasno, kao \u0161to je recimo bio Musolinijev obra\u010dun sa mafijom na Siciliji. Jedna fa\u0161isti\u010dka vlast, naravno, nije mogla da trpi da neko pored nje ima veliku mo\u0107. Ali time \u0161to je on u jednom trenutku uspeo da nadvlada mafiju na Siciliji, ne zna\u010di da ih je pobedio i da je pobedila prava stvar. Jer pobeda fa\u0161izma nad mafijom, u tom trenutku je to bila pobeda fa\u0161izma, a to nije, nadam se, ne\u0161to \u0161to bi trebalo prihvatiti.<\/p>\n

RSE: Nasle\u0111e koje je ostalo iz devedesetih godina nije samo korupcija. Tu je i jedna stra\u0161na tranzicija, koja je osiroma\u0161ila velike slojeve dru\u0161tva, upropastila srednji sloj, radni\u010dku klasu dovela do prosja\u010dkog \u0161tapa i tako dalje. Ostavila je i jo\u0161 jedan nacionalni paket Kosova. Ako ste u borbi protiv korupcije ukazali na ovu opasnost od autoritarne vlasti jednog \u010doveka, \u0161ta vidite u ovim pregovorima oko Kosova i kuda to vodi?<\/strong><\/p>\n

Popov: Ne znam do kad \u0107e to da ide i kako \u0107e se to zavr\u0161iti. Sam sam u\u010destvovao devedesetih godina u poku\u0161ajima re\u0161enja kosovskog \u010dvora, ali ne bih sada o tome op\u0161irno da pri\u010dam. Dobro ste primetili da je tu bitno pitanje korupcije. Korupcija nije ne\u0161to \u0161to se svodi na mito, podmi\u0107ivanje i potpla\u0107ivanje ljudi. To je kvarenje javne vlasti, odnosno vlasti kao javne slu\u017ebe, time \u0161to je ona nekontrolisana. Upravo sam opisao \u0161ta zna\u010di nekontrolisana vlast u borbi protiv korupcije kao sistema nekontrolisane vlasti.<\/p>\n

U tome je daleko pou\u010dnije iskustvo Saveta za borbu protiv korupcije. Sada je godinu dana kako je umrla predsednica tog Saveta, Verica Bara\u0107. Ignorisanje nalaza tog Saveta, tokom deset godina bi nam pokazalo u \u010demu su tu problemi. Nije problem samo u tome ko je oplja\u010dkao ovog ili onog, nego kako je pravljen jedan sistem \u0161ok terapije. To je jedna doktrina \u0161ok terapije preko koje \u0107e \u010ditavo dru\u0161tvo ubrzano pre\u0107i u spasonosni kapitalizam iz stradalni\u010dkog realnog socijalizma. To se nastavlja i danas time \u0161to vi kaznite nekoga. Ni\u0161ta niste promenili u tom modelu koji ostaje i dalje jer je njegovo jezgro u tome da se proda ono \u0161to se mo\u017ee prodati, kako bi se oni koji to prodaju okoristili u tim transakcijama i u tokovima novca.<\/p>\n

RSE: Dana\u0161nja vlast se vrlo \u010desto poziva na Vericu Bara\u0107 i izve\u0161taje koje je ona radila.<\/strong><\/p>\n

Popov: Pozivaju se i na \u0110in\u0111i\u0107a i na Maksa Vebera. To je upravo to \u0161to je karakteristika za javnu scenu koja u nekim stvarima li\u010di na kulturno zabavni \u017eivot u koncentracionom logoru – da se pozivaju na osobu za koju je bilo jasno da ne odgovara vladaju\u0107oj ideologiji i tom sistemu nekontrolisane mo\u0107i. Sve je to mogu\u0107e i to je lakrdija.<\/p>\n

To je jedan kabare, samo \u0161to za razliku onog nama poznatog kabarea iz vremena nacizma, gde je glavni song bio “Money, money”, u ovom novom kabareu, pravi song je “Fuck, fuck”. Predstava \u201eUbiti Zorana \u0110in\u0111i\u0107a\u201c daje vrlo sna\u017enu poruku u \u010demu je tu razlika. Taj tip dominacije, u onome \u0161to je jezgro erosa, dakle ono \u0161to mo\u017ee biti ljubav, pretvara se u potpuno suprotnu stvar, kao jednu beskrupuloznu, ne samo manipulaciju, nego jednu vrstu torture. To je ono \u0161to se ponekad ne vidi, \u010dime su mnogi ljudi omamljeni, kao \u0161to se vidi po novinama. Danas u “Vremenu” \u017darko Kora\u0107 pri\u010da kako su poslanici Narodne skup\u0161tine pravili \u0161palir kada je dolazio pomenuti potpredsednik Vlade u Skup\u0161tinu. Smatra se, kada je neko toliko mo\u0107an, onda on zaslu\u017euje svaku pa\u017enju i slavu, \u010dak i pri\u017eeljkuju da bude ka\u017enjen, u \u010demu nalaze nekakvu satisfakciju.<\/p>\n

RSE: Da se vratimo na pitanje Kosova. Da li je Srbija danas spremna da prihvati kosovsku realnost i kuda vode pregovori o Kosovu?<\/strong><\/p>\n

Popov: Stvar sa Kosovom je mnogo ozbiljnija i ti\u010de se, ne samo Srbije i Kosova i \u010ditave ex YU, nego se ti\u010de i jedne vrlo va\u017ene teme, a to je kako savremeni svet u celosti gleda na stvaranje novih dr\u017eava. Dokle \u0107e i\u0107i prekrajanje granica u okviru ostataka ex YU, na Balkanu, Evropi i u savremenom svetu? To je krupno pitanje za moje sposobnosti da reagujem na va\u0161e pitanje.<\/p>\n

RSE: Setila sam se da je jednom prilikom Du\u0161an Makavejev vas analizirao kao umetnika i nazvao umetni\u010dkim performansima ono \u0161to ste vi radili, a to je kuvanje pasulja. Podsetite nas, kada ste prvi put i kome kuvali pasulj? U Borkinom (Borka Pavicevic) Paviljonu mo\u017eda?<\/strong><\/p>\n

Popov: U Borkinom Paviljonu, neposredno po\u0161to je on bio formiran. Onda je to bilo na raznim skupovima radnika u Beogradu, U\u017eicu, Kragujevcu i ovde u Zrenjaninu, u Jugoremediji.<\/p>\n

Poslednji put sam imao to u Jugoremediji, u trenutku kada su zavr\u0161avali izgradnju novog pogona, ali to sve nestaje u nametnutom ste\u010daju, koji preti likvidacijom firme i stvaranja novih o\u010dajnika, koji ne mogu da se spa\u0161avaju.<\/p>\n

Umesto da se stvore uslovi da ljudi mogu da reaguju na svoje stradanje, ja sam tako\u0111e prisustvovao ne\u010dem nevi\u0111enom, a to je da vi\u0161e stotina ljudi, u velikoj sudnici u Zrenjaninu, kao izraz nemo\u0107i i o\u010dajanja, dugo trupka nogama da se \u010ditava zgrada trese. Umesto da se raspravi u \u010demu je problem sa njihovom sudbinom, oni su jednostavno izba\u010deni iz zgrade suda, a posle su izba\u010deni i iz preduze\u0107a koje je gurnuto u ste\u010daj.<\/p>\n

RSE: Ako biste danas skupili snagu za kuvanje pasulja, koga bi ste pozvali na opasuljivanje?<\/strong><\/p>\n

Popov: Pozvao bih one koji su najre\u010ditiji u kritici vlasti i koji su najre\u010ditiji u obja\u0161njavanju tragi\u010dne sudbine \u0110in\u0111i\u0107a. Da pri\u010damo o tome \u0161ta je ko uradio, da se demontira sistem nekontrolisane mo\u0107i koji se reprodukovao svih ovih godina i pre i posle atentata, jer od toga zavisi sudbina mnogih ljudi.<\/p>\n

Radio Slobodna Evropa<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Doktor sociologije Neboj\u0161a Popov koji je nedavno u Sarajevu primio nagradu \u201cDu\u0161ko Kondor\u201d za gra\u0111ansku hrabrost, pored toga \u0161to je izvrstan teoreti\u010dar, javnosti je poznat punih pet decenija po svom dru\u0161tvenom aktivizmu, borbi za ve\u0107e granice gra\u0111anske slobode i radni\u010dkih prava.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-109715","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109715","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=109715"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109715\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=109715"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=109715"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=109715"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}