{"id":109600,"date":"2013-03-27T07:39:01","date_gmt":"2013-03-27T06:39:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=109600"},"modified":"2013-03-27T07:39:01","modified_gmt":"2013-03-27T06:39:01","slug":"religija-bez-boga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/03\/27\/religija-bez-boga\/","title":{"rendered":"Religija bez boga"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Ronald Dworkin<\/strong><\/p>\n

Pred vama su delovi prvog poglavlja poslednje knjige Ronalda Dworkina: Religija bez boga, koju \u0107e ove godine izdati Harvard University Press. Neposredno pre svoje smrti 14. februara, autor je poslao njen rukopis redakciji The New York Review of Books.<\/em><\/p>\n

Poznata podela na veruju\u0107e i neveruju\u0107e ljude previ\u0161e je gruba. Milioni ljudi koji sebe ubrajaju u ateiste imaju uverenja i iskustva sli\u010dna i jednako duboka kao ona koja vernici smatraju verskim. Oni ka\u017eu da iako ne veruju u \u201ekonkretnog\u201c boga, ipak veruju u neku \u201esilu\u201c u unverzumu koja je \u201eve\u0107a od nas\u201c. Ose\u0107aju obavezu da \u017eive dobar \u017eivot, uz uva\u017eavanje \u017eivota drugih; ponose se \u017eivotom koji smatraju dobro pro\u017eivljenim i mu\u010di ih ponekad neute\u0161no kajanje zbog \u017eivota koji gledaju\u0107i unazad smatraju protra\u0107enim.<\/p>\n

Albert Ajn\u0161tajn je rekao da, iako je ateista, sebe smatra duboko religioznim \u010dovekom:<\/p>\n

Znati da ono \u0161to je nama nepojamno zaista postoji, da se manifestuje u najve\u0107im mudrostima i najrasko\u0161nijoj lepoti koje na\u0161a otupela \u010dula mogu da osete samo u najprimitivnijem obliku \u2013 to saznanje, to ose\u0107anje jeste sredi\u0161te prave religioznosti. U ovom smislu, i samo u tom smislu pripadam duboko religioznim ljudima.<\/p>\n

Sudije \u010desto moraju da odlu\u010de \u0161ta \u201ereligija\u201c zna\u010di u pravnom smislu. Na primer, ameri\u010dki Vrhovni sud morao je da donese odluku, kada je Kongres omogu\u0107io \u201eprigovor savesti\u201c za slu\u017eenje vojnog roka onima kojima vera ne dozvoljava da nose oru\u017eje, da li i ateista \u010dije moralno uverenje tako\u0111e zabranjuje slu\u017ebu mo\u017ee da ulo\u017ei prigovor. Presudio je da mo\u017ee. Pozvan da protuma\u010di ustavnu garanciju \u201eslobode veroispovesti\u201c u drugom slu\u010daju, sud se izjasnio da u SAD postoje mnoge religije koje ne priznaju boga, uklju\u010duju\u0107i i jednu koju je sud nazvao \u201esekularnim humanizmom\u201c. Pritom, obi\u010dni ljudi su vremenom po\u010deli da koriste izraz \u201ereligija\u201c u kontekstima koji nemaju nikakve veze ni sa bogovima ni sa bezgre\u0161nim silama. Ka\u017ee se da Amerikanci prave religiju od svog ustava, dok je za neke i bejzbol religija. Ovakve upotrebe \u201ereligije\u201c su samo metafori\u010dke, naravno, ali izgleda da ne po\u010divaju na verovanjima u boga nego na nekoj dubljoj i op\u0161tijoj privr\u017eenosti.<\/p>\n

Tako izraz \u201everski ateizam\u201c, koliko god to bilo iznena\u0111uju\u0107e, nije oksimoron; religija nije ograni\u010dena na teizam \u0161to se ti\u010de samog zna\u010denja re\u010di. Ali ovaj izraz i pored toga mo\u017ee da zbuni. Da li bi bilo bolje u cilju jasnijeg izra\u017eavanja ograni\u010diti \u201ereligiju\u201c na teizam pa onda re\u0107i da su Ajn\u0161tajn, \u0160eli i ostali \u201eosetilni\u201c ili \u201eduhovni\u201c ateisti? Ali na drugi pogled, pro\u0161irenje teritorije religije \u010dini ovaj termin jasnijim ogoljavaju\u0107i zna\u010daj onoga \u0161to je zajedni\u010dko \u010ditavoj toj teritoriji. Ri\u010dard Dokins ka\u017ee da je Aj\u0161tajnov jezik \u201edestruktivno varljiv\u201c budu\u0107i da jasno\u0107a zahteva jasnu distinkciju izme\u0111u verovanja da vasionom vladaju osnovni zakoni fizike, \u0161to Dokins smatra da je Ajn\u0161tajn hteo da ka\u017ee, dok se verovanje oslanja na ne\u0161to \u201enatprirodno\u201c, \u0161to Dokins misli da re\u010d \u201ereligija\u201c podrazumeva.<\/p>\n

Ali Ajn\u0161tajn je imao u vidu mnogo vi\u0161e od toga da je vasiona organizovana oko osnovnih zakona fizike; njegov stav koji sam naveo jeste, u jednom va\u017enom smislu, prihvatanje natprirodnog. Lepota i uzvi\u0161enost koju je rekao da mo\u017eemo dosti\u0107i samo kao slaba\u0161an odraz nisu deo prirode; one su ne\u0161to izvan prirode \u0161to se ne mo\u017ee shvatiti \u010dak ni nakon kona\u010dnog razumevanja najosnovnijih fizi\u010dkih zakona. Ajn\u0161tajn je upravo verovao da neka transcendentalna i objektivna vrednost pro\u017eima vasionu, vrednost koja nije ni prirodna pojava niti subjektivna reakcija na prirodnu pojavu. To ga je navelo da insistira na svojoj religioznosti. Nijedan drugi opis, smatrao je on, nije mogao bolje da obuhvati prirodu njegove vere.<\/p>\n

Dakle, trebalo bi da dozvolimo Ajn\u0161tanu da opi\u0161e sebe, da dozvolimo nau\u010dnicima njihove \u0161iroke kategorije, sudijama njihove interpretacije. Religija, treba re\u0107i, ne mora da podrazumeva verovanje u boga. Ali onda, ako prihvatimo da neko mo\u017ee biti religiozan bez verovanja u boga, \u0161ta zna\u010di biti religiozan? Koja je razlika izme\u0111u religioznog i nereligioznog stava prema svetu? Te\u0161ko je na ovo odgovoriti jer je \u201ereligija\u201c interpretativan koncept. To jest, ljudi koji upotrebljavaju taj koncept ne sla\u017eu se u tome \u0161ta on ta\u010dno zna\u010di: upotrebljavaju\u0107i ga, oni zauzimaju stav o tome \u0161ta on treba da zna\u010di.<\/p>\n

Ali trebalo bi da zastanemo i pogledamo istoriju ovog pitanja. Verski ratovi su, poput kancera, usud na\u0161e vrste. Ljudi u \u010ditavom svetu ubijaju jedni druge jer mrze bogove onih drugih. U manje nasilnim mestima poput Amerike, sukobljavaju se uglavnom u politici, na svakom nivou, od nacionalnih izbora do lokalnih sastanaka \u0161kolskih odbora. Naj\u017ee\u0161\u0107i okr\u0161aji nisu oni izme\u0111u razli\u010ditih sekti pobo\u017ene religije nego izme\u0111u vatrenih vernika i onih ateista koje oni smatraju nemoralnim nevernicima kojima se ne mo\u017ee verovati i \u010diji rastu\u0107i broj preti moralnom zdravlju i celovitosti politi\u010dke zajednice.<\/p>\n

Fanatici u Americi imaju veliku politi\u010dku mo\u0107, barem trenutno. Takozvana verska desnica predstavlja glasa\u010dki korpus kome se jo\u0161 uvek mnogi spremno udvaraju. Politi\u010dka mo\u0107 religije isprovocirala je, kao \u0161to se moglo o\u010dekivati, suprotnu \u2013 iako ne jednaku \u2013 reakciju. Militantni ateizam, iako politi\u010dki inertan, sada u\u017eiva veliki komercijalni uspeh. Niko ko se predstavlja kao ateista ne mo\u017ee biti izabran za bilo koju va\u017enu funkciju u Americi, ali knjiga Ri\u010darda Dokinsa Zabluda o Bogu (2006) prodala se ovde u vi\u0161e miliona primeraka i knji\u017eare su preplavljene desetinama drugih knjiga koje osu\u0111uju religiju kao sujeverje. Knjige koje ismevaju boga bile su nekad, pre nekoliko decenija, retke. Pod religijom se podrazumevala Biblija i niko nije smatrao da je smisleno ukazivati na bezbrojne gre\u0161ke biblijskog tuma\u010denja postanja. Vi\u0161e nije tako. Obrazovani ljudi posve\u0107uju \u010ditavu karijeru pobijanju onoga \u0161to se nekad smatralo, me\u0111u ljudima koji odu\u0161evljeno kupuju njihove knjige, isuvi\u0161e budalastim da bi se pobijalo.<\/p>\n

Ako mo\u017eemo da razdvojimo boga od religije \u2013 ako shvatimo \u0161ta religiozno stanovi\u0161te zaista jeste i za\u0161to ne zahteva i ne podrazumeva natprirodno bi\u0107e \u2013 onda bismo mogli makar da snizimo temperaturu ovih obra\u010duna razdvajaju\u0107i pitanja nauke od pitanja vrednosti. Novi verski ratovi sada su zapravo kulturni ratovi. Oni se ne ti\u010du samo nau\u010dne istorije \u2013 toga \u0161ta najbolje obja\u0161njava razvoj ljudske vrste, na primer \u2013 nego se u fundamentalnijem smislu ti\u010du zna\u010daja ljudskog \u017eivota i zna\u010denja dobrog \u017eivota.<\/p>\n

Kao \u0161to \u0107emo videti, logika zahteva razlikovanje nau\u010dnih i vrednosnih delova klasi\u010dne pobo\u017ene religije. Kada ove stvari valjano razdvojimo uvi\u0111amo da su one potpuno nezavisne: vrednosni deo ne zavisi \u2013 ne mo\u017ee da zavisi \u2013 od istorijskog postojanja bilo kakvog boga. Ako ovo prihvatimo, onda znatno su\u017eavamo i obim i zna\u010daj sukoba. To vi\u0161e ne\u0107e biti kulturni ratovi. Ova ambicija je utopijska: nasilni i nenasilni verski ratovi odra\u017eavaju mr\u017enje dublje od onih koje filozofija mo\u017ee da rastuma\u010di. Ali malo filozofije bi moglo da bude od koristi.<\/p>\n

\u0160ta je religija? Metafizi\u010dka osnova<\/strong><\/p>\n

\u0160ta bi, dakle, trebalo smatrati religioznim stavom? Poku\u0161a\u0107u da pru\u017eim izvesno apstraktno, pa tako i ekumensko obja\u0161njenje. Religiozni stav prihvata potpunu, nezavisnu realnost vrednosti. On prihvata objektivnu istinu dvaju klju\u010dnih sudova o vrednosti. Prvi podrazumeva da ljudski \u017eivot ima objektivan zna\u010daj ili va\u017enost. Svaka osoba ima uro\u0111enu i neizbe\u017enu odgovornost da poku\u0161a da svoj \u017eivot pro\u017eivi uspe\u0161no: to zna\u010di da \u017eivi dobro, prihvataju\u0107i eti\u010dke obaveze prema sebi kao i moralne obaveze prema drugima, ne samo ako to slu\u010dajno smatramo va\u017enim nego zato \u0161to to jeste va\u017eno, mislili mi tako ili ne.<\/p>\n

Drugi podrazumeva da ono \u0161to zovemo \u201eprirodom\u201c \u2013 vasiona kao celina i svi njeni delovi \u2013 nije samo \u010dinjenica nego i ne\u0161to samo po sebi uzvi\u0161eno, ne\u0161to intrinzi\u010dne vrednosti i \u010dudesnosti. Zajedno, ova dva sveobuhvatna vrednosna suda progla\u0161avaju inherentu vrednost obeju dimenzija ljudskog \u017eivota: biolo\u0161ke i biografske.<\/p>\n

Za mnoge ljude religija obuhvata mnogo vi\u0161e od te dve vrednosti: za mnoge teiste ona obuhvata obavezu obo\u017eavanja, na primer. Ali uze\u0107u ove dve \u2013 intrinzi\u010dni smisao \u017eivota i intrinzi\u010dnu lepotu prirode \u2013 kao paradigme potpuno religioznog stava prema \u017eivotu. Ovo nisu uverenja koja se mogu izolovati od ostatka ne\u010dijeg \u017eivota. Ona zahvataju \u010ditavu li\u010dnost. Ona pro\u017eimaju iskustvo: ra\u0111aju ponos, kajanje i odu\u0161evljenje.<\/p>\n

Ali kako religiozni ateisti mogu da znaju ono \u0161to tvrde o razli\u010ditim vrednostima koje po\u0161tuju? Kako mogu biti u dodiru sa svetom vrednosti da bi proverili mo\u017eda umi\u0161ljenu tvrdnju u koju ula\u017eu toliko emocija? Verici imaju autoritet boga za svoja uverenja; \u010dini se da ateisti svoja izvla\u010de ni iz \u010dega. Treba malo razmotriti metafiziku vrednosti.<\/p>\n

Religiozni stav odbacuje naturalizam, \u0161to je jedan od naziva za vrlo popularnu metafizi\u010dku teoriju da ni\u0161ta nije stvarno osim onoga \u0161to se mo\u017ee prou\u010davati prirodnim naukama, uklju\u010duju\u0107i i psihologiju. To jest, ne postoji ni\u0161ta \u0161to nije ni materija ni um; u osnovi, ne postoji ne\u0161to kao \u0161to je dobar \u017eivot, ili pravda, ili okrutnost, ili lepota. Ri\u010dard Dokins govori u ime naturalista kada ka\u017ee da nau\u010dnici s pravom odgovaraju ljudima koji, kritikuju\u0107i naturalizam, obavezno citiraju Hamleta: \u201eE moj Horacije, ima mnogo stvari izme\u0111u neba i zemlje o kojima tvoja filozofija i ne sanja\u201c. \u201eDa\u201c, odgovara Dokins, \u201eali radimo na tome.\u201c<\/p>\n

Neki naturalisti su nihilisti: oni tvrde da su vrednosti samo iluzije. Drugi naturalisti prihvataju da u nekom smislu vrednosti postoje, ali ih defini\u0161u tako da im negiraju svako nezavisno postojanje: predstavljaju ih potpuno zavisnim od \u010dovekovih misli ili reakcija. Ka\u017eu, na primer, da opisivanje ne\u010dijeg pona\u0161anja kao dobrog ili ispravnog zapravo zna\u010di samo da bi \u017eivot za mnoge ljude bio prijatniji ako bi se svi tako pona\u0161ali. Ili da re\u0107i kako je neka slika lepa zna\u010di samo da ljudi u\u017eivaju dok je gledaju. Nemogu\u0107e je ne poverovati u osnovne matemati\u010dke istine i, kada ih shvatimo, u zapanjuju\u0107e kompleksne istine koje su matemati\u010dki dokazane. Ali ne mo\u017eemo da doka\u017eemo ni te osnovne istine, niti metode matemati\u010dkog dokazivanja izvan matematike. Smatramo da nam za to nije potrebna nikakva nezavisna potvrda: znamo da imamo uro\u0111enu sposobnost za logiku i matemati\u010dku istinu. Ali kako znamo da imamo tu sposobnost? Samo zato \u0161to formiramo uverenja u ovim oblastima kojih jednostavno ne mo\u017eemo, koliko god se trudili, da se odreknemo. Sledi da onda sigurno imamo tu sposobnost.<\/p>\n

Mo\u017eemo re\u0107i: mi na kraju prihvatamo svoju najosnovniju nau\u010dnu i matemati\u010dku sposobnost kao stvar vere. Religiozni stav insistira da na kraju prihvatimo na\u0161e vrednosti na isti na\u010din: tako\u0111e kao stvar vere. Tu se javlja jedna zapanjuju\u0107a razlika. Imamo op\u0161teprihva\u0107ene standarde dobrog nau\u010dnog argumenta i validnog matemati\u010dkog dokaza; ali nemamo op\u0161teprihva\u0107ene standarde moralnog ili nekog drugog promi\u0161ljanja vrednosti. Naprotiv, mo\u017eemo se o\u0161tro sporiti o dobroti, pravu, lepoti i pravdi. Da li to zna\u010di da imamo spoljnu potvrdu na\u0161ih sposobnosti za nauku i matematiku, koja nam nedostaje na polju vrednosti?<\/p>\n

Ne, zato \u0161to me\u0111usobni sporazum ne predstavlja spoljnu potvrdu ni u jednom domenu. Principi nau\u010dnog metoda, uklju\u010duju\u0107i i neophodnost me\u0111usobne potvrde posmatranja, opravdani su samo naukom koju su ti metodi proizveli. Kao \u0161to sam rekao, sve u nauci, uklju\u010duju\u0107i zna\u010daj zajedni\u010dkog posmatranja, stoji zajedno: ne oslanja se ni na \u0161ta izvan same nauke. Logika i matematika su opet druga\u010dije. Konsenzus o validnosti slo\u017eenog matemati\u010dkog argumenta nipo\u0161to ne dokazuje tu validnost. \u0160ta bi bilo da \u2013 nezamislive li strahote \u2013 ljudski rod prestane da se sla\u017ee oko validnosti matemati\u010dkih ili logi\u010dkih argumenata? Pao bi u nepovratnu propast, ali niko ne bi imao dobrog razloga da sumnja kako je pet plus sedam jednako dvanaest. Vrednost je opet druga\u010dija. Ako je vrednost objektivna, onda je konsenzus o konkretnom vrednosnom sudu irelevantan za njegovu istinitost ili bilo \u010diju odgovornost da ga smatra istinitim, a iskustvo pokazuje, \u0161ta god o tome mislili, da ljudski rod mo\u017ee da pre\u017eivi velika neslaganja o moralnoj, eti\u010dkoj ili estetskoj istini. Za religiozni stav, neslaganje je sporedno.<\/p>\n

Rekao sam da religiozni stav kona\u010dno po\u010diva na veri. To sam rekao pre svega da istaknem kako su nauka i matematika na isti na\u010din pitanja vere. U svakom domenu prihvatamo ose\u0107aj, neizbe\u017eno ube\u0111enje, a ne blagoslov neke nezavisne potvrde kao kona\u010dnog arbitra onoga u \u0161ta imamo pravo da odgovorno verujemo. Ova vrsta vere nije samo pasivno prihvatanje konceptualne istine da ne mo\u017eemo opravdati na\u0161u nauku ili na\u0161u logiku ili na\u0161e vrednosti bez pozivanja na nauku, logiku ili vrednost. To je pozitivna potvrda realnosti ovih svetova i na\u0161eg uverenja da iako svaki na\u0161 sud mo\u017ee biti pogre\u0161an, mi imamo pravo da ga smatramo istinitim, ukoliko smo ga dovoljno odgovorno promislili.<\/p>\n

Religijska nauka i religijska vrednost<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 sam naveo razloge za\u0161to bi trebalo da stav koji sam opisao tretiramo kao religiozan i priznamo mogu\u0107nost religioznog ateizma. Nadamo se da \u0107emo bolje razumeti za\u0161to toliki ljudi tvrde da imaju ose\u0107anje vrednosti, tajanstvenosti i smisla \u017eivota uprkos svom ateizmu, a ne uporedo sa njim: za\u0161to svoje vrednosti tako povezuju sa religijskim vrednostima. Poku\u0161a\u0107emo da iznesemo obja\u0161njenje religije koje mo\u017eemo iskoristiti da protuma\u010dimo \u0161iroko uverenje da ljudi imaju posebna prava na versku slobodu.<\/p>\n

Sredi\u0161te moje argumentacije je slede\u0107a pretpostavka. Konvencionalne, teisti\u010dke religije koje ve\u0107ina nas poznaje \u2013 judaizam, hri\u0161\u0107anstvo i islam \u2013 imaju dva dela: nau\u010dni deo i vrednosni deo. Nau\u010dni deo nudi odgovore na va\u017ena \u010dinjeni\u010dna pitanja o postanku i istoriji kosmosa, poreklu ljudskog \u017eivota i tome da li ljudi mogu ili ne mogu da pre\u017eive sopstvenu smrt. Taj deo tvrdi da je svemogu\u0107i i sveznaju\u0107i bog stvorio kosmos, da on sudi o ljudskom \u017eivotu, garantuje \u017eivot posle smrti i usli\u0161ava molitve.<\/p>\n

Naravno, ne mislim da ove religije nude ono \u0161to smatramo nau\u010dnim argumentima za postojanje i karijeru njihovog boga. Samo ka\u017eem da ovaj deo mnogih religija nudi obja\u0161njenja nekih \u010dinjeni\u010dnih stvari, istorijskih i dana\u0161njih uzroka i posledica. Neki vernici brane ove tvrdnje argumentima koje smatraju nau\u010dnim; drugi govore kako njih podupire vera ili dokazi iz svetih spisa. Ja ih sve nazivam nau\u010dnim u pogledu njihovog sadr\u017eaja, a ne u pogledu njihove odbrane.<\/p>\n

Vrednosni deo konvencionalne teisti\u010dke religije nudi mnoge stavove o tome kako ljudi treba da \u017eive i \u0161ta treba da vrednuju. Neki od njih su bo\u017eanski uslovljeni, to jest parazitiraju na pretpostavci boga i nemaju smisla bez nje. Bo\u017eanski uslovljeni stavovi propisuju du\u017enost obo\u017eavanja, molitve i po\u0161tovanja boga u koga ta religija veruje. Ali druge religijske vrednosti nisu u tom smislu pobo\u017ene: one su makar formalno nezavisne od bilo kakvog boga. Ove dve paradigmatske religijske vrednosti koje sam identifikovao u tom smislu su nezavisne. Religiozni ateisti ne veruju u boga, pa samim tim odbacuju nauku konvencionalnih religija i pobo\u017ene obaveze, poput du\u017enosti ritualnog obo\u017eavanja koje parazitiraju na tom domenu. Ali prihvataju da je objektivno zna\u010dajno kako \u010dovek \u017eivi svoj \u017eivot i da svako ima uro\u0111enu, neotu\u0111ivu eti\u010dku odgovornost da poku\u0161a da \u017eivi \u0161to je bolje mogu\u0107e u okviru datih mogu\u0107nosti. Oni prihvataju da priroda nije samo skup nagomilanih \u010destica u vrlo dugoj istoriji, ve\u0107 ne\u0161to intrinzi\u010dno \u010dudesno i divno.<\/p>\n

Nau\u010dni deo konvencionalnih religija ne mo\u017ee da bude temelj vrednosnog dela jer su \u2013 u najkra\u0107em \u2013 ove dve stvari konceptualno nezavisne. Ljudski \u017eivot ne mo\u017ee da ima nikakav zna\u010daj ili vrednost samo zato jer postoji milosrdni bog. Vasiona ne mo\u017ee da bude intrinzi\u010dno prekrasna samo zato \u0161to je stvorena da bude lepa. Svaki sud o smislu ljudskog \u017eivota ili upitanost nad prirodom kona\u010dno po\u010diva ne samo na deskriptivnoj istini, koliko god ona bila uzvi\u0161ena ili misteriozna, nego i na fundamentalnijim vrednosnim sudovima. Nema direktnog mosta koji spaja bilo kakvu pri\u010du o stvaranju nebeskog svoda, ili neba i zemlje, ili kitova velikih i ptica krilatih, ili pri\u010du o radostima raja i paklenim mukama, ili razdvajanju nekakvog mora ili podizanju nekakvih mrtvih, sa trajnim vrednostima prijateljstva i porodice i zna\u010dajem milosr\u0111a ili uzvi\u0161eno\u0161\u0107u zalaska sunca ili prikladno\u0161\u0107u zadivljenosti pred vasionom, pa \u010dak ni sa du\u017eno\u0161\u0107u po\u0161tovanja boga stvoritelja.<\/p>\n

Ne tvrdim, suprotno nauci tradicionalnih avramskih religija, da nema osobnog boga koji je stvorio nebo i zemlju i koji voli sva bi\u0107a. Tvrdim jedino da postojanje takvog boga samo po sebi ne zna\u010di ni\u0161ta za istinitost bilo koje religijske vrednosti. Ako bog postoji, mo\u017eda mo\u017ee da po\u0161alje ljude u raj ili pakao. Ali ne mo\u017ee svojom voljom stvoriti prave odgovore na moralna pitanja ili obdariti vasionu slavom koju ina\u010de ne bi imala. Postojanje ili priroda boga mo\u017ee imati zna\u010daj samo u odbrani takvih vrednosti kao \u010dinjenica, koje neki druga\u010diji, nezavisni pozadinski vrednosni sud \u010dine primerenim; to jest, mo\u017ee da poslu\u017ei samo kao minorna premisa. Naravno, verovanje u boga mo\u017ee dramati\u010dno da uti\u010de na \u010dovekov \u017eivot. Da li \u0107e i kako \u0107e to \u010diniti zavisi od prirode pretpostavljenog boga i dubine odanosti tom bogu. Jedan o\u010digledan i banalan primer: neko ko misli da \u0107e zavr\u0161iti u paklu ako razljuti boga, verovatno \u0107e \u017eiveti druga\u010dije od nekog ko to ne misli. Ali da li je ono \u0161to ljuti boga moralno pogre\u0161no ne zavisi od tog boga.<\/p>\n

Sada se pozivam na jedan va\u017ean konceptualni princip koji mo\u017eemo nazvati \u201eHjumovim principom\u201c, jer ga je definisao ovaj osamnaestovekovni \u0161kotski filozof. Ovaj princip nala\u017ee da \u010dovek ne mo\u017ee zasnivati neki vrednosni sud \u2013 eti\u010dku ili moralnu ili estetsku tvrdnju \u2013 samo na tome \u0161to \u0107e utvrditi neku nau\u010dnu \u010dinjenicu o tome kakav svet jeste ili je bio ili \u0107e biti. Uvek je potrebno ne\u0161to vi\u0161e: kontekstualni vrednosni sud koji pokazuje za\u0161to je ta nau\u010dna \u010dinjenica relevantna i za\u0161to ima tu posledicu. Da, kad god vidim da neko trpi bol ili da mu preti opasnost, imam moralnu odgovornost da mu, ako mogu, pomognem. Samo postojanje bola ili opasnosti izgleda da generi\u0161e, samo po sebi, moralnu du\u017enost. Ali ovaj utisak je pogre\u0161an: bol i opasnost ne bi generisali moralnu du\u017enost ukoliko istovremeno nije ta\u010dno, kao prate\u0107a moralna istina, da ljudi imaju du\u017enost da ubla\u017ee ili spre\u010de patnju. Vrlo \u010desto, kao u ovom slu\u010daju, ovaj prate\u0107i princip je isuvi\u0161e o\u010digledan da bi se navodio ili \u010dak razmatrao.<\/p>\n

Sla\u017eem se da postojanje osobnog boga \u2013 natprirodnog, svemogu\u0107eg, sveznaju\u0107eg i milosrdnog bi\u0107a \u2013 predstavlja vrlo egzoti\u010dnu vrstu nau\u010dne \u010dinjenice. Ali to je ipak nau\u010dna \u010dinjenica i zahteva odgovaraju\u0107i prate\u0107i moralni princip kako bi imala ikakvog uticaja na vrednosne sudove. Ovo je va\u017eno zato \u0161to ti prate\u0107i vrednosni sudovi i sami mogu da se brane \u2013 ukoliko uop\u0161te mogu da se brane \u2013 njihovim lociranjem u \u0161iroj mre\u017ei vrednosti, gde se svaki opravdava i oslanja na ostale. Oni su odbranjivi, kako moje obja\u0161njenje religioznog stava pokazuje, jedino u okviru op\u0161teg sistema vrednosti.<\/p>\n

Tako se postojanje boga mo\u017ee pokazati nu\u017enim ili dovoljnim za opravdanje odre\u0111enog vrednosnog uverenja samo ukoliko neki prate\u0107i princip obja\u0161njava za\u0161to je to tako. Neki takav princip mo\u017ee za nas biti uverljiv. Mo\u017eemo smatrati, na primer, da nas \u017ertvovanje sina bo\u017ejeg na krstu obavezuje da iz zahvalnosti po\u0161tujemo principe za koje je umro. Ili da moramo po\u0161tovati boga koji nas je stvorio kao \u0161to po\u0161tujemo roditelje, s tom razlikom \u0161to po\u0161tovanje boga mora biti neograni\u010deno. Vernici \u0107e lako konstruisati druge sli\u010dne principe. Ali principi koje oni navode, kakvi god bili, moraju da imaju nezavisnu snagu kao moralne ili neke druge vrednosne tvrdnje. Teisti moraju da imaju nezavisnu veru u neki takav princip; upravo u taj princip \u2013 a ne samo u \u010dudesa ili druge \u010dinjenice kojima pridaju zna\u010daj \u2013 to jest, oni moraju smatrati da ne mogu da ne veruju. Ono \u0161to razdvaja pobo\u017enu i bezbo\u017enu religiju \u2013 a to je nauka pobo\u017ene religije \u2013 manje je va\u017eno od vere u vrednosti koja ih spaja.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/The New York Review of Books<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pred vama su delovi prvog poglavlja poslednje knjige Ronalda Dworkina: Religija bez boga, koju \u0107e ove godine izdati Harvard University Press. Neposredno pre svoje smrti 14. februara, autor je poslao njen rukopis redakciji The New York Review of Books. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-109600","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109600","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=109600"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109600\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=109600"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=109600"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=109600"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}