{"id":109244,"date":"2013-03-23T10:16:05","date_gmt":"2013-03-23T09:16:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=109244"},"modified":"2013-03-23T10:16:05","modified_gmt":"2013-03-23T09:16:05","slug":"kipar-ruska-republika-u-eu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/03\/23\/kipar-ruska-republika-u-eu\/","title":{"rendered":"Kipar – ruska republika u EU"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorka: Ru\u017ea \u0106irkovi\u0107<\/p>\n

\u201eJa na Kipru o\u010dekujem politi\u010dke nemire i proces preumljavanja da se \u0161pekulativna ekonomija mora napustiti, ali i taman toliko dalje prisustvo Rusa da se ostrvo neprekidno dr\u017ei na infuziji, koja se svakog trenutka mo\u017ee isklju\u010diti\u201c, ka\u017ee Grahovac. \u201eJa strepim da \u0107e za ekstremno opasna re\u0161enja Evropske unije najve\u0107u cenu platiti najslabiji i najsiroma\u0161niji, a ne Rusi\u201c, ka\u017ee profesor \u0110uki\u0107.<\/p>\n

To su za Evropu bili desetak dana velikih iznena\u0111enja. Evropska unija, koja se zaklinje u po\u0161tovanje privatne svojine, krenula je da je konfiskuje. Biv\u0161i KGB-ovac, ruski predsednik Vladimir Putin, koji javno sik\u0107e na nelegalno ste\u010den i neoporezovan ruski kapital udobno skriven u raznim of\u0161or zonama, ne samo da nije informisan o namerama EU da taj kapital konfiskuje nego je i sko\u010dio da ga brani. U centru je stajala mala, po veli\u010dini ekonomije bezna\u010dajna, ostrvska dr\u017eavica Kipar kao Gordijev \u010dvor koji je i jedna i druga strana htela da prese\u010de, brzo i po\u0161to-poto, ali svakako sebi u korist.<\/p>\n

Predstavnici Evropske unije se ni ina\u010de nisu isticali velikom sposobno\u0161\u0107u u upravljanju aktuelnom du\u017eni\u010dkom krizom, a ima mesec dana kako su se izgleda opustili: ta\u010dno toliko, mesec dana, proteklo je od trenutka kad je nema\u010dka kancelarka Angela Merkel videla le\u0111a ruskom \u0111aku i otvorenom komunisti, proruskom kiparskom predsedniku Demetriosu Hristofijasu, a na tom mestu podr\u017eala nema\u010dkim konzervativcima bliskog Nikosa Anastasijadesa. Kipar je jedna velika banka. Tu novac dr\u017ee i nekretnine poseduju britanski penzioneri i (prete\u017eno omanji) ruski oligarsi. Oni veliki preferiraju \u0160vajcarsku ili Veliku Britaniju, kao Roman Abramovi\u010d. Preko Kipra svoja pla\u0107anja obavlja veliki deo ruskih kompanija. Ruski list za ekonomiju \u201eVedomosti\u201c naveo je 13 velikih ruskih kompanija, prete\u017eno iz metalur\u0161kog sektora, \u010diji su osniva\u010di firme registrovane na Kipru. Me\u0111u njima je najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d nikla i paladijuma na svetu \u201eNorilski nikl\u201c, \u010diji je suvlasnik Oleg Deripaska, ili \u201eUralkalijum\u201c, najve\u0107i svetski proizvo\u0111a\u010d kalija, ili \u201eSeverstalj\u201c jednog od najbogatijih Rusa Alekseja Morda\u0161ova.<\/p>\n

Kad bilansna suma bankarskog sektora jedne zemlje pre\u0111e 100 odsto njenog bruto doma\u0107eg proizvoda, njen je finansijski sektor ranjiv, ka\u017ee dr \u0110or\u0111e \u0110uki\u0107, a bankarski sektor Kipra osam-devet puta je ve\u0107i od bruto doma\u0107eg proizvoda te zemlje. Gr\u010dki finansijski usud i veliki otpis povukli su u Gr\u010dkoj anga\u017eovane kiparske banke u bezdan, bez te\u0161ko\u0107a. Sa mnogo mnogo ve\u0107im novcem Evropska unija ili sad ve\u0107 neizbe\u017ena Trojka, pomogla je bez velike buke Gr\u010dku, Irsku, Portugal i \u0160paniju, ali Kipar je, sa tra\u017eenih 16 milijardi evra, bio prilika za test mnogo ve\u0107i i od, u me\u0111uvremenu ruiniranog, kiparskog bankarskog sektora. Ideja koje su se, uz nevi\u0111eni odijum evropske javnosti, u me\u0111uvremenu odrekle sve evropske glave, pa se ispotiha pripisuje Me\u0111unarodnom monetarnom fondu, bila je iznimno drska i rizi\u010dna, ali da je uspela bila bi koristan presedan u evropskoj finansijskoj krizi oko \u010dijeg se kraja evropska javnost samo zavarava. Tim pre \u0161to je sli\u010dna mera 1992. godine pro\u0161la u Italiji, a 1936. u Norve\u0161koj, tvrdi francuski list Mond. Ako se na jednokratno oporezivanje \u0161tednih uloga na Kipru u roku od \u0161est meseci niko ne bude \u017ealio, a potencijalni \u017ealioci uglavnom ne bi voleli sudsku proveru porekla svog kapitala, kr\u0161enje i evropskih garancija za \u0161tednju manju od 100.000 evra i prava privatne svojine primeni\u0107e se bez te\u0161ko\u0107a i na druge uzdrmane dr\u017eave, sve do Francuske, rekao je za ruski list Komersant Ivan Rodionov, profesor Visoke \u0161kole ekonomije u Moskvi. Da je drska – a sad se pokazalo i glupa – ideja uspela, ne samo \u0161to bi za finansiranje te\u0161ko\u0107a evropskog javnog sektora bio konfiskovan privatni nego bi bio konfiskovan i sa Kipra potisnut ruski kapital. Uz manje ili vi\u0161e uverljivu argumentaciju o njegovoj \u0161pekulativnosti.<\/p>\n

Ali, stvar je propala. Koliko ta\u010dno je propala, vide\u0107e se kad se otvore kiparske banke. Ruski predsednik Vladimir Putin trenutno je na politi\u010dkom dobitku, tvrdi nema\u010dki list Frankfurter algemajne cajtung, ali se \u010dudi \u0161to Putinu nije tako\u0111e u interesu da iz kiparske perionice novca u Rusiju vrati i zakonu privede pokradene ruske pare. Kako se dosad gradio da jeste. Mo\u017ee biti da i jeste, ali i Rusija ima svoje prioritete. Prvo, Rusi mo\u017eda jesu najve\u0107i kiparski deponenti, ali je Kipar najve\u0107i ruski investitor. Iz Rusije je 2011. godine na Kipar izneto 22,4 milijarde dolara, a sa Kipra je iste godine u Rusiju investirano 13,6 milijardi, \u0161to je \u010detvrtina ukupnih direktnih investicija u Rusiju. Drugo. Po prisutnosti ruskih gra\u0111ana i ruskih para, Kipar je takore\u0107i 16. ruska republika, kako je nekad nazivana Bugarska, ka\u017ee profesor Rodionov. Ne, Kipar je ruinirana ruska regionalna banka, tvrdi Frankfurter algemajne cajtung. Ne, Kipar je jedini prijatelj Rusije u Evropskoj uniji i Rusija je trebalo da alali tih \u0161est milijardi evra, a onda da njeni ulaga\u010di udru\u017eeni tu\u017ee sve redom, uklju\u010duju\u0107i i Nema\u010dku za podsticanje konfiskacije, svi redom ruski mediji preneli su lament nad Kiprom Dmitrija Afanasjeva, \u0161efa moskovske advokatske kancelarije \u201eJegorov, Puginski, Afanasjev i partneri\u201c.<\/p>\n

Ali Rusija nije alalila \u0161est milijardi evra. Za jo\u0161 vi\u0161e para tra\u017eila je ne\u0161to \u0161to ni uzdrmani Kiprani nisu mogli da prihvate. Ponudu da postane suvlasnik kiparskih banaka zasad je odbila, ne samo zato \u0161to su te banke propale nego i zato \u0161to njima upravlja Evropska centralna banka. Ponudu da dobije udele u, pretpostavlja se, velikim nalazi\u0161tima gasa uz kiparske obale tako\u0111e je zasad odbila. Ta su nalazi\u0161ta em u fazi istra\u017eivanja em na njih pravo pola\u017ee i Izrael, em su u sektoru teritorijalnih pretenzija Turske, koja je Rusiji ve\u0107 va\u017ean energetski partner. Sve bi, me\u0111utim, bilo druga\u010dije da je Kipar u ruskoj jurisdikciji, kad bi u\u0161ao u na\u0161e procese integracija, recimo kao \u010dlan Evroazijskog ekonomskog saveza, rekao je savetnik ruskog predsednika Sergej Glazjev. Pro\u0161le godine ve\u0107 jednom propali pregovori Nikozije i Moskve propali su jo\u0161 jednom.<\/p>\n

Danas<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovo je \u010dista geopolitika, ka\u017ee general Blagoje Grahovac, koji je oduvek smatrao da se uloga ruskog kapitala u zemljama Ju\u017ene Evrope debelo potcenjuje. Ovo je velika globalna igra Rusije i Amerike preko odnosa Rusije sa Evropskom unijom, ka\u017ee dr \u0110or\u0111e \u0110uki\u0107, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-109244","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109244","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=109244"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109244\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=109244"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=109244"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=109244"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}