{"id":109151,"date":"2013-03-22T08:14:12","date_gmt":"2013-03-22T07:14:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=109151"},"modified":"2013-03-21T22:26:07","modified_gmt":"2013-03-21T21:26:07","slug":"tesko-mi-je-da-odustanem-od-ideje-o-plemenitosti-umetnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/03\/22\/tesko-mi-je-da-odustanem-od-ideje-o-plemenitosti-umetnosti\/","title":{"rendered":"Te\u0161ko mi je da odustanem od ideje o plemenitosti umetnosti"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Razgovarao: Brad Fox<\/strong><\/p>\n

Aleksandar Hemon \u2013 Sa\u0161a, kako voli da ga zovu \u2013 napustio je rodno Sarajevo i do\u0161ao u \u010cikago 1992. u okviru programa kulturne razmene, upravo kad je po\u010dela opsada. Re\u0161io je da ostane, u\u010de\u0107i engleski dok je kao uli\u010dni promoter radio za Greenpeace i gledao na vestima kako mu rodni grad gori. Nekada\u0161nji novinar u Bosni, Hemon je napisao prvu pri\u010du ne engleskom 1995. i kroz deset godina dobio stipendiju Guggenheim fondacije i \u201estipendiju za genije\u201c MacArthur fondacije za dela koja je napisao na svom novom jeziku.<\/p>\n

Njegov roman iz 2008, Projekat Lazarus, po\u010deo je kao istra\u017eivanje istinite pri\u010de o beguncu od pogroma u isto\u010dnoj Evropi, koga je 1908. godine ubio \u0161ef \u010dika\u0161ke policije. U knjizi koju Hemon naziva \u201eAbu Graib romanom\u201c objavljene su i fotografije komandira policije koji pozira sa ubijenim beguncem. Narator je Brik, kolumnista i bosanski emigrant u \u010cikagu, koji dobija grant da otputuje u Moldaviju, pa zatim u Sarajevo, da istra\u017ei svet koji su i on i Lazarus ostavili iza sebe.<\/p>\n

Neoptere\u0107en granicama izme\u0111u beletristike i publicistike \u2013 \u201ene postoji takva razlika u Bosni\u201c, ka\u017ee on \u2013 Hemon u svojim delima ispituje mnoge upotrebe narativa, od viceva i glasina do na\u010dina na koji dr\u017eave stvaraju nacionalne identitete, a pojedinci se bore da zadr\u017ee koherentnost. \u201eNa neki na\u010din, ne postoji stvarni \u017eivot\u201c, ka\u017ee on, \u201eUvek je to pri\u010da o \u017eivotu koji \u017eivi\u0161\u201c. Me\u0111u najintimnijima od ovih istra\u017eivanja je esej \u201eAkvarijum\u201c iz njegove nove, debitantske publicisti\u010dke knjige The Book of My Lives, koji opisuje smrt njegove jednogodi\u0161nje \u0107erke, dok njegova trogodi\u0161nja \u0107erka u\u010di da govori i izmi\u0161lja nepostoje\u0107eg brata. Knjiga nosi posvetu \u201eZa Izabel, koja ve\u010dno di\u0161e na mojim grudima.\u201c<\/p>\n

Sastao sam se sa Hemonom u stanu njegove agentkinje Nikol Aragi u \u010celsiju. Kada sam stigao, zatekao sam ga ispred velikog televizora kako raspravlja o fudbalskoj strategiji sa somalijskim piscem Nurudinom Farahom. Hemon me je odveo do duga\u010dkog, masivnog drvenog stola i seli smo direktno jedan naspram drugog. Nervozno se igrao sa plasti\u010dnim zatvara\u010dem, kotrljaju\u0107i ga po stolu dok smo razgovarali. Radi se o krupnom \u010doveku, a u njegovom dr\u017eanju ima kontrolisane agresije. Ozbiljan je, ali lako se nasmeje, \u010dvrst ali povremeno samoironi\u010dan. \u201ePostoji jedno vrlo prosto pravilo u pisanju\u201c, rekao mi je, \u201eSve je grozno, do trenutka kada to prestane da bude.\u201c<\/p>\n

Kako ti se \u010dini pri\u010da da je Sa\u0161a Hemon do\u0161ao u Ameriku, nije znao engleski, a onda je dve godine kasnije seo da napi\u0161e Pitanje Bruna?<\/strong><\/p>\n

To je poznata ameri\u010dka pri\u010da [smeh]. Uklapa se u pri\u010du o useljenicima koji su pro\u0161li kroz Elis Ajlend: to su bile nule \u2013 nekakvi poluljudi. Imali su potencijala, ali naravno da s njim ni\u0161ta nisu mogli da urade tamo odakle su do\u0161li, jer to nije bila Amerika, pa kad su do\u0161li ovde iznenada su procvetali.<\/p>\n

Ne znam ta\u010dne brojke, ali otprilike polovina ljudi koji su pro\u0161li kroz Elis Ajlend vratila se ku\u0107i. Do\u0161li su da zarade, a ne da stvaraju istoriju.<\/p>\n

Ali ti se nisi vratio ku\u0107i?<\/strong><\/p>\n

Mogao sam u jednom trenutku, ali nisam. \u017divot je po\u010deo ovde. \u010cikago nije lo\u0161e mesto za \u017eivot. Ali uobi\u010dajena pri\u010da o imigraciji \u2013 sre\u0107no ispunjavanje ljudskog potencijala u Americi koje nije mogu\u0107e nigde drugde \u2013 to je zaista obi\u010dna propaganda. Stvar je mnogo komplikovanija.<\/p>\n

Da li si uprostio svoju sopstvenu pri\u010du kako bi je i sam lak\u0161e razumeo?<\/strong><\/p>\n

Ako jesam, nisam to uradio namerno. Nadam se da nisam. Jednom sam oti\u0161ao kod lekara, a on mi je postavljao rutinska pitanja da mi popuni karton. Svako pitanje je bilo \u201eda ili ne\u201c pitanje. Pitao bi me, \u201eDa li jedete meso?\u201c a ja bih odgovorio \u201eZnate, ne jedem neke vrste mesa, ali jedem neke druge, ali ni to ne radim \u010desto, zavisi kakav je dan\u201c. Gledao me je kao potpunog ludaka. Shvatio sam da ne umem da dam jednostavan odgovor. Sve je bilo komplikovano. To sam shvatio jer uvek, na bilo \u010dije i bilo kakvo pitanje, pomislim, \u201eMalo je komplikovanije nego \u0161to misli\u0161\u201c. U tom smislu sam psiholo\u0161ki nespreman da pojednostavljujem bilo \u0161ta, o sebi ili nekom drugom. Moja biv\u0161a \u017eena mi je jednom prilikom rekla \u2013 kritikovala me je \u2013 \u201eTi voli\u0161 samo komplikovane ljude\u201c. A ja sam joj odgovorio da su svi komplikovani, ali iz nekog razloga \u2013 jer im je tako lak\u0161e ili po\u0161to su lenji, zbog politi\u010dkog, ideolo\u0161kog, identitetskog pritiska \u2013 ljudi radije sebe pojednostavljuju.<\/p>\n

Da li pi\u0161e\u0161 samo kad ima\u0161 inspiraciju?<\/strong><\/p>\n

Ne verujem u inspiraciju. Pi\u0161em onda kad vi\u0161e ne mogu da izbegavam pisanje. Danilo Ki\u0161 je rekao: \u201eJa po\u010dinjem da pi\u0161em tek kad prevazi\u0111em odvratnost prema knji\u017eevnosti\u201c. Ja na kraju napi\u0161em ne\u0161to svakog dana, po\u0161to radim na \u0161est-sedam stvari istovremeno \u2013 fudbalske kolumne, jedno, drugo. Konstantno mi fali vremena za \u010ditanje, pa ponekad presko\u010dim pisanje u korist \u010ditanja. Ponekad mi isti\u010de rok za predaju teksta, a ja ka\u017eem, \u201eKo ga jebe, \u010dita\u0107u memoare ovog mutavog fudbalera\u201c. Ponekad uop\u0161te ne pi\u0161em. Jednom me je neko pitao \u0161ta radim kad ne pi\u0161em. Rekao sam: \u201eGluvarim.\u201c<\/p>\n

\u0160ta misli\u0161 o svom poslu predava\u010da na fakultetu?<\/strong><\/p>\n

Ne svi\u0111a mi se kao stalno zanimanje \u2013 radno vreme, skupovi i komisije i \u0161efovi i te stvari \u2013 ali obi\u010dno u\u017eivam u samom procesu i osmislim kurs tako da bude ugodan. Nikad u \u017eivotu nisam imao glupog studenta. Nikad ne gledam studente s visine. Nikad nisam pomislio, \u201ePogledaj kakvi su ovi\u201c. Mo\u017eda se s njima raspravljam i mo\u017eda mislim da neki od njih imaju zablude \u2013 da su inficirani intelektualnom lenjo\u0161\u0107u na kojoj se temelji ameri\u010dka popularna kultura, i kapitalizam ako ho\u0107ete. Ali deo mog zadatka kao predava\u010da jeste da radim sa tim \u2013 protiv toga.<\/p>\n

Ali govorim svojim studentima: \u201eNe morate da pi\u0161ete\u201c. Neke stvari u \u017eivotu morate da pro\u0111ete. Pisanje mora da bude povezano sa unutra\u0161njim nagonom. Na kursu pisanja lako je upasti u zamku da ka\u017eete, \u201eEvo, ova verzija je malo bolja od prethodne. Sve mo\u017ee postepeno da se pobolj\u0161a\u201c. Ali postoji jedno vrlo jednostavno pravilo u pisanju: sve je grozno, do trenutka kada to prestane da bude. Ravnomerno, postepeno pobolj\u0161anje ne uspeva u umetnosti. Neki ljudi jednog jutra ustanu u napi\u0161u odli\u010dnu knjigu. Ili pi\u0161u gluposti dvadeset godina i nekako, nekim \u010dudom, jednog dana, po\u0161to su napravili svaku mogu\u0107u gre\u0161ku pi\u0161u\u0107i gluposti, napi\u0161u ne\u0161to u \u010demu uop\u0161te nema gre\u0161aka. Savr\u0161eno je. Ja sam pisao gluposti mnogo godina. Onda sam do\u0161ao ovde i gledaju\u0107i \u0161ta sam napisao u Bosni, slu\u010dajno sam prona\u0161ao pasus koji nije bio glup i pomislio sam: \u201eOvako ho\u0107u da pi\u0161em.\u201c<\/p>\n

Tvoja nova zbirka koja treba da iza\u0111e slede\u0107e nedelje nosi naslov Knjiga mojih \u017eivota (The Book of My Lives). Je li to neka vrsta memoara?<\/strong><\/p>\n

Ne. Memoari podrazumevaju da \u017eeli\u0161 ne\u0161to da otkrije\u0161 o sebi \u2013 da se priseti\u0161 svog \u017eivota u obrazovne svrhe. Nekad davno memoare su pisali \u010cer\u010dil i sli\u010dni ljudi, jer su imali fantasti\u010dna iskustva i smatrali su da \u0107e ona koristiti narednim generacijama. Ali onda je taj \u017eanr postao ono \u0161to je postao \u2013 javno ispovedanje, gde drugi imaju priliku da o tebi sude i da ti zatim oproste, mo\u017eda nau\u010div\u0161i ne\u0161to iz tvog jadnog primera. To meni nije bio pokreta\u010d. Moj pokreta\u010d je \u017eelja da pri\u010dam pri\u010de.<\/p>\n

Zanimljivo je da u Bosni ne postoje odgovaraju\u0107i ekvivalenti za re\u010di fiction i nonfiction. Sa pripoveda\u010dkog stanovi\u0161ta ova razlika je ve\u0161ta\u010dka. Koji je sveobuhvatni termin za sve \u0161to predstavlja pri\u010du? Ja verujem da mi kao ljudska bi\u0107a imamo potrebu da pri\u010damo pri\u010de \u2013 mislim da je ona evoluciona. Tako mo\u017eete razmi\u0161ljati o pripovetci kao knji\u017eevnoj formi, ili mo\u017eete misliti o pri\u010dama. Na primer, za mene ovo zadovoljava definiciju pri\u010de: Iza\u0161ao sam da kupim fla\u0161u vode i onda sam se izgubio. Tu pri\u010du mo\u017eete ispri\u010dati prijatelju, ona mo\u017ee da traje \u010detiri re\u010denice i da ne sadr\u017ei nikakvu veliku dramu niti pouku, ali ipak je pri\u010da o tome \u0161ta se dogodilo. Pretpostavljam da su nekad davno kanibali umeli da do\u0111u ku\u0107i i ka\u017eu: \u201eVideli smo finu grupu debelih u \u0161umi. Po\u0111ite s nama i ponesite ra\u017enjeve\u201c. Pri\u010dali bi drugima \u0161ta su videli. Sada razmi\u0161ljamo o informacijama \u2013 ako ima\u0161 informacije, zna\u010di da si uhvatio protivnika za muda. Ali moramo da preto\u010dimo informacije u znanje, ako mislimo da nam one budu od koristi.<\/p>\n

Po\u010detkom devedesetih u biv\u0161oj Jugoslaviji gledao si kako neki ljudi, za koje nisi ni pretpostavljao da to mogu biti, postaju nacionalisti. Pitam se da li je bilo sli\u010dno u SAD posle 11. septembra?<\/strong><\/p>\n

Bilo je nekih sli\u010dnosti koje su bile jezive, ali bilo je i nekih nepodudarnosti. Iz ove perspektive shvatam da sam bio u zabludi po\u010detkom devedesetih u Sarajevu. Bio sam mlad i oslanjao sam se na mnoga pogre\u0161na uverenja. Pre svega verovao sam u nekakvu gradsku solidarnost \u2013 u liniju razgrani\u010denja izme\u0111u urbanog i ruralnog. Imao sam ideju da ako slu\u0161a\u0161 rokenrol ima\u0161 neki vezu sa drugima koja je neraskidiva. Ljudi koji slu\u0161aju rokenrol, mislio sam, me\u0111usobno su povezani protiv ljudi koji ne slu\u0161aju rokenrol. To naravno uop\u0161te nije bilo tako. Ukus za rokenrol ne govori ni\u0161ta o \u010doveku, ni u moralnom niti u bilo kom drugom smislu. Moja zabluda bila je bliska zabludi da umetnost oplemenjuje \u010doveka. To jest \u010dovek se izlo\u017ei umetnosti, \u010dita knjige i \u010dita \u0160ekspira i gleda prave filmove, a onda kucne zao \u010das i on napravi ispravan izbor jer ga je umetnost oplemenila.<\/p>\n

To nema utemeljenja u stvarnosti. Ne postoji nikakva veza izme\u0111u konzumacije umetnosti i moralne \u010dvrstine. Tako da sam ja, kao mnogi ljudi iz Sarajeva, bio iznena\u0111en kad su na\u0161i prijatelji i drugi ljudi izdali ovu gradsku solidarnost. Ne samo da su odabrali etni\u010dku stranu \u2013 odabrali su ideologiju nacionalizma svoje etni\u010dke strane. A ta ideologija vi\u0161e nije bila teoretska: morao si da se pridru\u017ei\u0161 oru\u017eanim snagama svog naroda i da direktno u\u010destvuje\u0161 u zlo\u010dinima koje ta vojska mo\u017eda \u010dini.<\/p>\n

To je druga\u010dija linija od \u010disto teoretskog \u0161ovinizma koji se ovde dogodio: \u201eHajde da napadnemo Irak\u201c. Irak je jo\u0161 uvek apstraktan koncept. Arapi su potpuna apstrakcija u svetu propagande i to silno ubijanje i uni\u0161tenje je potpuno nestvarno za Amerikance, pogotovo sada kada smo se povukli odande. To je samo na televiziji. Nije da je bolje biti besni nacionalista spreman da uzme oru\u017eje, ali ako nisi takav u tome ima ne\u010deg detinjastog.<\/p>\n

Kad je Bu\u0161 prvi put do\u0161ao na Nultu ta\u010dku \u2013 sa svojim megafonom okru\u017een ljudima koji su skandirali \u201eU.S.A! U.S.A!\u201c \u2013 to je moralo da te podseti na prve Milo\u0161evi\u0107eve mitinge.<\/strong><\/p>\n

Mislim da je prva re\u010denica koju je Bu\u0161 izgovorio posle ru\u0161enja kula \u2013 sigurno je bila u prvom njegovom govoru \u2013 glasila \u201eNapadnuta je sama sloboda.\u201c Pomislio sam, \u201eSloboda? Zajebava\u0161!\u201c Ako on mo\u017ee to da izvede \u2013 ako mo\u017ee od ovoga da napravi kli\u0161e za 45 minuta \u2013 onda smo najebali. Jer ako sada mo\u017ee potpuno da ignori\u0161e stvarnost onda tome stvarno nema granica.<\/p>\n

Mo\u017eda je ovo propagandno apstrahovanje u Americi razlog za\u0161to su Bu\u0161ove godine mogle tako brzo da se zaborave. La\u017ei, zlo\u010dini, Abu Graib \u2013 sve je to zaboravljeno. Bilo je to kao dugo leto hipika gde su svi poludeli, ali se leto zavr\u0161ilo i ponovo smo krenuli u \u0161kolu. Svi su zaboravili \u0161ta su mislili ili radili, zaboravili su pijanke i patriotske zabave. Napali smo dve zemlje, imali smo onu besramnu la\u017e i imali smo mu\u010dili\u0161ta i tajne lokacije. Dr\u017eava je sprovodila nezakonite programe i Abu Graib i Gvantanamo. Ali \u010dim je Obama izabran po\u010dela je \u0161kola i nema veze. Imali smo tampon izme\u0111u moralnog opredeljivanja za patriotizam po\u010detkom dvehiljaditih i posledica.<\/p>\n

U Bosni nije bilo tampona. Ljudi koji su se opredeljivali \u2013 naro\u010dito oni koji su izabrali srpsku ili hrvatsku stranu \u2013 aktivno su u\u010destvovali u velikom zlo\u010dinu, bez obzira na to koliko su bili daleko od fronta. Te\u0161ko mi je da shvatim kako je mogu\u0107e \u017eiveti u Bu\u0161ovom re\u017eimu osam godina, a onda se jednostavno predomisliti i raditi ne\u0161to drugo.<\/p>\n

U vreme desetogodi\u0161njice 11. septembra, bilo je mnogo sve\u010danog odavanja po\u010dasti ameri\u010dkoj hrabrosti i istrajnosti, ali malo podse\u0107anja na podr\u0161ku javnosti invazijama i zloupotrebama koje su pravdane napadom.<\/strong><\/p>\n

Mislim da je zanimljivo sa kreativnog stanovi\u0161ta posmatrati gubljenje savesti na nacionalnom i kulturnom nivou \u2013 Bu\u0161a je podr\u017eavalo 91% gra\u0111ana u anketama nakon 11. septembra. Sad \u0107emo nekog da prebijemo! I samo tra\u017eimo razlog. Postojalo je to svesno samoobmanjivanje na nacionalnom nivou. Slagali su nas, ali smo \u017eeleli da nas la\u017eu \u2013 dopadalo nam se da nas la\u017eu. Time su nam ukazivali neko po\u0161tovanje. Bu\u0161 i ekipa su ve\u0161to koristili tu potrebu. I spremnost ljudi da veruju u ute\u0161ne fatamorgane, da prihvate zabludu o mo\u0107i, \u017eelju da imaju najdu\u017eu patku na svetu \u2013 mislim da nije zadatak knji\u017eevnosti da ispravlja ovaj eti\u010dki kolaps i da menja stavove svih, ali to je zanimljiva tema za pripoveda\u010da. Kako se to dogodilo? Neko bi trebalo da o tome napi\u0161e roman.<\/p>\n

Da li te je sramota \u0161to \u017eivi\u0161 u Americi?<\/strong><\/p>\n

Ne, zato \u0161to \u017eivim s ljudima. Ne mogu da zamislim zemlju gde bih bio zadovoljan vladom i dominantnom ideologijom i preovla\u0111uju\u0107om propagandom. Mo\u017ee\u0161 da razmi\u0161lja\u0161 o Americi kao o zastavama i la\u017eima i izgovorima za invaziju, ili mo\u017ee\u0161 da razmi\u0161lja\u0161 o Americi, pa [pokazuje na nas]: evo je.<\/p>\n

Da objasnim. Ono \u0161to mi se ne svi\u0111a u Americi nije nu\u017eno ameri\u010dka stvar; to je kapitalisti\u010dka stvar. Ovo je Vatikan kapitalizma. Gde god postoji kapitalizam postoji i ta inklinacija ka jednostavnosti. Postoji i neka ljudska potreba da se komplikovane stvari obra\u0111uju tako \u0161to se pretvaraju u ne\u0161to drugo. Ne verujem da svako treba da ima filozofski odgovor na svako pitanje. Ima stvari koje moraju da se urade. Niko ne \u017eeli da njegov neurohirurg razmi\u0161lja o smislu \u017eivota dok mu operi\u0161e mozak. Ono \u0161to je \u017ealosno u ovoj zemlji u vezi sa knji\u017eevno\u0161\u0107u i pisanjem jeste da se ona u tolikoj meri pokorava zakonima tr\u017ei\u0161ta. Bilo \u0161ta \u0161to spada u domen umetnosti ne bi trebalo da je podlo\u017eno hirovima idiotskog tr\u017ei\u0161ta, jer je tr\u017ei\u0161te glupo i gravitira ka jednostavnosti \u2013 ka esencijalizaciji stvari kako bi one mogle da se prodaju.<\/p>\n

\u0160ta te je najvi\u0161e iznenadilo u \u017eivotu pisca?<\/strong><\/p>\n

Ne znam da li je iznena\u0111enje prava re\u010d, ali savladao sam te\u0161ku lekciju u Bosni o umetnosti i njenoj oplemenjuju\u0107oj ulozi, ili nepostojanju te uloge. Ali uprkos svemu \u0161to racionalno znam i svemu \u0161to mogu da izrazim re\u010dima, mogu da ka\u017eem da mi je te\u0161ko da odustanem od ideje o plemenitosti umetnosti. Ja zara\u0111ujem od ovoga \u0161to radim i ho\u0107u da zaradim i voleo bih da imam puno para, ali ipak verujem da je jedini razlog za pisanje to \u0161to \u0107e ono nekog ili ne\u0161to da popravi. Zaista verujem \u2013 a znam da ne bi trebalo \u2013 da umetnost prevazilazi novac i uspeh i sli\u010dne stvari. Ovo mo\u017ee da se radi i ako se ne dr\u017ei\u0161 ideje plemenitosti. Ali ja je se dr\u017eim, dr\u017eim se za nju noktima. Stvarno ne mogu to da opravdam intelektualno. Racionalno bih tvrdio da to nije ta\u010dno. Me\u0111utim, da nije toga \u2013 \u010demu bi slu\u017eio ovaj \u017eivot? Kakav bi bio ovaj svet? \u0160ta bismo mi kog \u0111avola radili? Potpuno sam svestan da to nije ne\u0161to \u0161to mogu da postignem ja ili bilo ko drugi, ali to je ne\u0161to \u010demu treba te\u017eiti, i ne uspevati, svakodnevno.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Guernica<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Aleksandar Hemon: Ja verujem da mi kao ljudska bi\u0107a imamo potrebu da pri\u010damo pri\u010de \u2013 mislim da je ona evoluciona. Tako mo\u017eete razmi\u0161ljati o pripovetci kao knji\u017eevnoj formi, ili mo\u017eete misliti o pri\u010dama. Na primer, za mene ovo zadovoljava definiciju pri\u010de: Iza\u0161ao sam da kupim fla\u0161u vode i onda sam se izgubio<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-109151","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109151","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=109151"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109151\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=109151"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=109151"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=109151"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}