{"id":109070,"date":"2013-03-21T10:31:21","date_gmt":"2013-03-21T09:31:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=109070"},"modified":"2013-03-21T22:29:02","modified_gmt":"2013-03-21T21:29:02","slug":"kapitalizam-jeste-pljacka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/03\/21\/kapitalizam-jeste-pljacka\/","title":{"rendered":"Kapitalizam jeste plja\u010dka"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Sarajevski otvoreni centar organizovao je u periodu od 15. do 17. marta gostovanje beogradskog LGBT festivala Merlinka u Sarajevu. U okviru programa festivala prikazan je niz filmova koji se bave pitanjima i problemima vezanim za ovu dru\u0161tvenu skupinu, a kao jedan od gostiju festivala sa svojim filmom MarbleAss publici se predstavio i kultni jugoslovenski reditelj \u017delimir \u017dilnik. U ekskluzivnom intervju zaDane \u017dilnik govori o svom filmskom radu, kinematografiji nekad i sad, izazovima savremenog filma, komunizmu, kapitalizmu, te reviziji istorije i rehabilitaciji kolaboracionista i fa\u0161ista<\/p>\n

\u017delimir \u017dilnik: \u201cU ono vreme su film, knji\u017eevnost, pozori\u0161te, slikarstvo, muzika, mogli da otvore neke teme koje su izazivale veliku pa\u017enju medija ili javnih debata. Jer se u domenu politike o njima \u0107utalo\u201d<\/p>\n

DANI: Za Vas se \u010desto ka\u017ee da ste filmski radnik koji je tokom cijele svoje karijere ostao nekako po strani u odnosu na dominantne filmske tokove, kako u Jugoslaviji, tako i danas. Za\u0161to je to tako?<\/p>\n

\u017dILNIK: Cela moja generacija je u\u0161la u kinematografiju u zrelom dobu novog jugoslovenskog filma, sredinom \u0161ezdesetih, kada su kod nas i u svetu, autorske poetike bile razvijene i afirmisane. Novi val u Francuskoj, italijanski postneorealizam, Felini, Pazolini, novi \u010dehoslova\u010dki film, Milo\u0161 Forman, Mencel, Nijemec, Vera Hitilova. Mi smo, kao i svaki autor u takvoj situaciji, razmi\u0161ljali koji bi to bio na\u0161 glas, \u0161ta bi to bio na\u0161 otklon od toga \u0161to je mainstream i dominantno. I \u0161ta su pitanja i pri\u010de koje su na\u0161e. U ono vreme, glavna energija jugoslovenske kinematografije bila je koncentrisana na me\u0111unarodne koprodukcije. To su bili veliki spektakli, gotovo na nivou holivudskih. U Avali su ra\u0111eni Nibelunzi, u Jadran filmu je snimana cela serija Vinetu filmova, po tekstovima Karla Maya. Drugi prioritet u studijima su bili filmovi koji su vezani za pri\u010de i mitologiju partizanskog ratovanja. Tek na tre\u0107em mestu se poklanjala pa\u017enja novom jugoslovenskom filmu. Tu je oko polovine naslova ra\u0111eno da bude zabavno-populisti\u010dki film. Druga polovina su bili autorski filmovi. Dakle, ni\u0161ta od svega nije ra\u0111eno van korpusa nove, socijalisti\u010dke umetni\u010dke produkcije. Bitna razlika od drugih kultura i zemalja socijalizma je bila u \u010dinjenici da kod nas umetnici nisu bili zaposleni. Bili smo slobodnjaci, radili smo i bili pla\u0107eni po ugovoru. Nismo bili \u010dinovnici. Postojala je mogu\u0107nost formiranja filmskih radnih zajednica, \u0161to dana\u0161njim jezikom zna\u010di da je bilo javno-privatnog ulaganja i vlasni\u0161tva u filmskoj proizvodnji. To je bilo va\u017eno, ne samo zbog ose\u0107anja da radi\u0161 \u201csvoju stvar\u201d, nego i zbog zaobila\u017eenja lavirinata raznih programsko-ideolo\u0161kih komisija. Generacija kojoj pripadam \u2013 to je krug Lordan Zafranovi\u0107, Lazar Stojanovi\u0107, Drenko Orahovac, Joca Jovanovi\u0107,Vlatko Filipovi\u0107, Boro Dra\u0161kovi\u0107, Vlatko Gili\u0107 i drugi \u2013 bila je prili\u010dno dobro informisana \u0161ta se u svetu filma de\u0161ava, jer je Jugoslavija bila istinski jedna od najotvorenijih zemalja sveta, prema Zapadu i Istoku.<\/p>\n

Za mene je, zahvaljuju\u0107i toj otvorenosti, novi brazilski film bio otkrovenje i podsticaj, Glauber Rocha i drugovi. Rano smo uo\u010dili kako je kinematografija, na malim tr\u017ei\u0161tima, u socijalisti\u010dkim zemljama posebno, zavisna od dr\u017eavne pomo\u0107i. I da je sklona nekoj vrsti flerta sa vla\u0161\u0107u i mo\u0107i. To je ta ve\u010dna igra izme\u0111u podr\u0161ke i slu\u017eenja. U tu zamku filmad\u017eije upadaju \u010desto \u2013 u svim sistemima. Prethodna generacija, Du\u0161an Makavejev, \u017dika Pavlovi\u0107, Kokan Rakonjac i drugi, ve\u0107 su koristili \u0161egrtovanje u kino klubovima, a i mi smo tamo po\u010deli pre nego \u0161to smo zakucali na vrata velikih studija.<\/p>\n

 <\/p>\n

DANI: \u0160ta je zapravo bila prednost kino-amaterizma u odnosu na druge domene kinematografije u socijalizmu?<\/p>\n

\u017dILNIK: U kino klubu niste morali da podnosite scenarije na bilo kakvu raspravu i \u010ditanja. Pitanja su tu, pred kretanje na snimanje, bila: Da li radi\u0161 na 8 ili 16 mm negativu? Da li si pro\u0161ao kurs pripreme hemikalija i razvijanja trake? Jesi li pro\u0161ao kurs monta\u017ee? \u0160ta zna\u0161 o reflektorima, filterima? Ta su se iskustva urezala u pam\u0107enje.<\/p>\n

Slede\u0107e iskustvo koje me je odredilo de\u0161ava se nakon prvog igranog filma, Ranih radova, koji smo snimali u jesen 1968. godine. Film je snimljen, u\u0161ao u distribuciju, izazvao polemi\u010dka reagovanja za i protiv. Dr\u017eavni tu\u017eilac ga je i zabranio, a sud oslobodio. Dobio sam visoka doma\u0107a i strana priznanja. Ali je film i posle svega nai\u0161ao na politi\u010dka osporavanja, koja su ga stavila van distribucije desetak godina. To me je dalje navelo da razmi\u0161ljam o nezavisnoj i niskobud\u017eetskoj produkciji u kojoj sam tokom duge prakse usavr\u0161io par metoda i strategija.<\/p>\n

DANI: Kako se gledalo na tu vrstu filma u Jugoslaviji? Zapravo, koliko je ta subverzivnija vrsta filma imala prostora?<\/p>\n

\u017dILNIK: Imala je prili\u010dno prostora. Onoliko koliko je bila kvalitetna i uspe\u0161na. Ali je vreme uzleta trajalo jednu deceniju, 1962-1972. To su godine kada je zemlja bila stabilna i otvorena. Dok cela gra\u0111evina dr\u017eavnog socijalizma nije bila ozbiljno zaljuljana vojnom intervencijom SSSR protiv Dub\u010dekove \u010cehoslova\u010dke, koja je bila krenula jugoslovenskim putema nezavisnog socijalizma. Razli\u010dito od dana\u0161nje situacije, u pomenutim godinama fokus, ne konformisti\u010dki, nego polemi\u010dki, bio je na kulturi, na kreativnosti, na izazovima.<\/p>\n

DANI: Za\u0161to je to bilo tako?<\/p>\n

\u017dILNIK: Dru\u0161tvo prosto nije bilo poplavljeno ideologijom spektakla, skandala, tombole, hvatanja neke vol\u0161ebne sre\u0107e koja treba da udari kao grom. U takvu igru je danas pozvana populacija, sa svih ekrana. To svako gleda prose\u010dno 5-6 sati dnevno. Tako se stvara pau\u010dina koja se navla\u010di na mozgove stanovni\u0161tva, da ne razbija glavu i brine dosadne brige iz realnosti.<\/p>\n

Ne zaboravimo, stari sistem je bio jednopartijski. U ono vreme su film, knji\u017eevnost, pozori\u0161te, slikarstvo, muzika, mogli da otvori neke teme koje su izazivale veliku pa\u017enju medija ili javnih debata. Jer se u domenu politike o njima \u0107utalo. Treba pogledati \u0161ta se \u0161ezdesetih ili sedamdesetih pisalo o kinematografiji. Svake novine su imale po nekoliko stranica kulture. Dakle, to \u0161to je ra\u0111eno, bilo je raspravljano. Hvaljeno, analizirano, ku\u0111eno. I tako se profilisao repertoar i autori.<\/p>\n

Veliko sam iznena\u0111enje do\u017eiveo kada sam 1973. oti\u0161ao u Nema\u010dku. Bio sam u dru\u0161tvu nema\u010dkih reditelja moje generacije, Klugea, Hercoga, Sibeberga, Fasbindera, pitam ih \u0161ta se o njihovim filmovima pi\u0161e. Pogledam, nemaju ni desetinu reakcija na svoje filmove, koliko ih je, na primer, \u017dika Pavlovi\u0107 imao na svoje filmove u Jugoslaviji.<\/p>\n

DANI: U odnosu na to iskustvo kinematografije u Jugoslaviji, kako gledate na dana\u0161nju regionalnu kinematografiju? Na kojem je nivou ona danas?<\/p>\n

\u017dILNIK: Brojimo dvadeset godina postkomunizma. Pokazuje se da je ambijent manje podsticajan za kreativnost, bar filmova, nego prvih dvadeset godina socijalizma. U prvih dvadeset godina onog sistema Aleksandar Petrovi\u0107 je uradio film Tri i filmove Dvoje i Dani, po\u010deo je da radi Skuplja\u010de perja. Du\u0161an Makavejev je uradio \u010covek nije tica i Ljubavni slu\u010daj, a po\u010deo je da radi Nevinost bez za\u0161tite. \u017dika Pavlovi\u0107 je uradio Povratak, Dvojnika, Bu\u0111enje pacova, Kad budem mrtav i beo. Puri\u0161a \u0110or\u0111evi\u0107 je napravio Devojku, San, Jutro. Svako od njih je re\u017eirao i pet-\u0161est antologijskih dokumentarnih filmova. Pa autori iz drugih republika. A jo\u0161 klasici sa samog po\u010detka kao Vojislav Nanovi\u0107, Rado\u0161 Novakovi\u0107, Vladimir Poga\u010di\u0107…<\/p>\n

DANI: \u0160ta je bio razlog tolikoj uspje\u0161nosti?<\/p>\n

\u017dILNIK: Razlog je verovatno \u0161to smo \u017eiveli u jednoj zemlji koja je bila prepoznatljivija. Nije morala da se busa u prsa da je svetska i evropska, ali su svake nedelje u nju dolazili predsednici, premijeri i kraljevi iz celog sveta. Jugoslavija je imala subjektivitet. I imala je principe, pa si sa njima mogao da se sla\u017ee\u0161 ili ne. Da pojednostavim \u2013 kad dr\u017eava formuli\u0161e da te\u017ei ideji \u201czemlja seljacima \u2013 fabrike radnicima\u201d, umetnik ima prostor da tu ideju uzdi\u017ee u nebesa, a drugi da polemi\u0161e, ako vidi da se to ne realizuje nego se idejom manipuli\u0161e.<\/p>\n

Sistem u kojem \u017eivimo danas nas u\u010di, opet pojednostavljeno, da se \u201ctreba obogatiti svim sredstvima i na svaki na\u010din\u201d, a kad bilo ko primeti da je cena eksploatacija, laktanje i otima\u010dina, odgovor je umiruju\u0107i da svakako to nije ni\u0161ta novo jer \u201ckapitalizam jeste plja\u010dka\u201d, gde beskrupulozniji pobe\u0111uju i da je to prirodan red stvari. E sad, taj prirodan red stvari o\u010digledno proizvodi vi\u0161e nezaposlenih, gladnih, vi\u0161e besku\u0107nika, vi\u0161e bolesnih, a i vi\u0161e zbunjenih umetnika…<\/p>\n

Zatim, mi u novim zemljama vi\u0161e nemamo nijedan veliki i ozbiljan filmski studio. A nema ni koprodukcija, koje bi to mogle izdr\u017eavati. Na\u0161e osipanje je donekle uporedivo sa onim \u0161to se desilo sa italijanskim neorealizmom. Prvih godina posle rata to je bio jedan od najsna\u017enijih uzleta evropske kinematografije. Trajao je dok je u Italiji leva opcija imala uticaja, i dok ameri\u010dki studiji nisu zakupili Cinecitt\u00e0. Zatim godinama, iz te velike kinematografije nikako nije mogao da ispliva zna\u010dajan film.<\/p>\n

DANI: Dotakao bih se ovdje Va\u0161e konstatacije da je multipleks kino zapravo postalo kao megamarket. Mo\u017eete li nam to bli\u017ee pojasniti?<\/p>\n

\u017dILNIK: Oko pitanja tehnologije i modernizacije, imam otvoren i ambivalentan stav. Sada\u0161nja platforma za komunikaciju koju svi mi imamo, dakle internet i sli\u010dno, mislim da je ogroman korak ka novom egalitarizmu. Ne mo\u017eete da zamislite \u0161ezdesetih i sedamdesetih godina \u0161ta je zna\u010dilo, ne poslati film i filmsku kopiju u inostranstvo, nego pismo. Sada je komunikacija sto puta jednostavnija svakome. Mi smo u e-mail porukama svi u istom standardu. Drugo, mogu\u0107nost novih tehnologija da svako napravi film u ku\u0107noj radinosti je tako\u0111e ogromna sloboda. Nekada smo zbog skupo\u0107e bili upu\u0107eni da vodimo ra\u010duna o svakom minutu trake i o danima snimanja, pa su ti filmovi bili bolje pripremani nego danas. Ali eksplozija novih poetika, metoda, autora, ve\u0107a je nego u mojoj mladosti. Sada se gotovo svake godine pojavi jedna nova nacionalna kinematografija. Pre desetak godina Kina, pa Tajvan, \u0160angaj, Indonezija, sada i afri\u010dke zemlje, pa novi filmski talas iz Ju\u017ene Amerike…<\/p>\n

Nekada je odlazak u bioskop bio ne samo doga\u0111aj, nego ste imali te\u0161ko\u0107e da do\u0111ete do sedi\u0161ta. Sada u multipleksu se svi ose\u0107aju kao u McDonald\u2019su. On, je rutinski standardizovan. Ali, ponuda je \u0161iroka. U pet \u0161est sala mo\u017eete da birate. Dana\u0161nji komercijalni film, s obzirom na to da postoji taj ogromni spektar drugih medija, vi\u0161e je okrenut bajkovito-cirkuskim sadr\u017eajima. To su ti filmovi o Harry Potteru i sli\u010dno. Ako me pitate da li se time ose\u0107am ugro\u017eenim, ka\u017eem apsolutno ne. To su druge oblasti, druge trke.<\/p>\n

DANI: Koja je zapravo Va\u0161a trka, imaju\u0107i na umu konstataciju da Vas prvenstveno zanima izvorna mo\u0107 pokretnih slika?<\/p>\n

\u017dILNIK: Mene je rano zainteresovalo sklapanje filmova, kao ulazak u teme i sudbine koje su mi intrigantne, ne znam ih, a prave\u0107i film poku\u0161avam da ih razumem, da im se pribli\u017eim. A zatim me je zanimalo da pratim upornost, hrabrost i tvrdoglavost ljudi, u odbrani sebe, upkos mo\u0107nicima i silama, koje im rade o glavi. Gledaju\u0107i moju filmografiju \u0161ire, va\u017eno mi je bilo da ona registruje svakojake meandre i lavirinte, koje smo pro\u017eivljavali i kroz koje smo se probijali, u poslednjih pola veka. Pokazuje se da filmski zapis vremenom isplivava kao najmo\u0107nija hroni\u010darska registracija, gotovo istorijski izvor. Ako uspem da uradim jo\u0161 par projekata koje planiram, bi\u0107e to li\u010dni filmski dnevnik \u2013 pola veka od 1965. do 2015.<\/p>\n

DANI: Ima li u kona\u010dnici mogu\u0107nost da film na ovaj na\u010din na koji ga Vi radite pokrene i otvori neka va\u017ena pitanja u dru\u0161tvu?<\/p>\n

\u017dILNIK: To film mo\u017ee, to se de\u0161ava. On je neverovatno sredstvo komunikacije i magnet. Ve\u0107 kada ste uputili poziv ljudima koji vas zanimaju, i pitate ih da li ho\u0107e da u\u010destvuju u zajedni\u010dkom poduhvatu, dobijete pedeset posto spremnih da sara\u0111uju. Ostali, iz raznih razloga ne \u017eele da se eksponiraju javno. Polovina ipak misli da to \u0161to imaju da ka\u017eu zavre\u0111uje pa\u017enju. Filmsko snimanje je sredstvo za uspostavljanje kontakta. Vidimo da filmovi i dokumentarni i igrani, otvoraju teme na koje pa\u017enja u medijima nije fokusirana. Uzmite primer Michaela Moora. Va\u017ene teme stavljene pod tepih u Americi, gotovo svaki od njegovih filmova je otvorio. Na primer, ovo \u0161to je danas briga i histerija na temu masovnih ubistava po \u0161kolama, on je o tome upozoravao u filmu pre deset godina. Pa temu socijalnog osiguranja, koju ve\u0107 godinama ne mo\u017ee da re\u0161i ameri\u010dki kongres, je otvorio pre drugih. A i sam sam otvarao polemike sa vi\u0161e naslova. Od Nezaposlenih ljudi, Ranih radova, Crnog filma, Bruklin-Gusinja i Stare ma\u0161ine, do Tito po drugi put, Marble Ass, Kenedi trilogije i Stare \u0161kole kapitalizma…<\/p>\n

———————————————————————–<\/p>\n

O reviziji istorije<\/strong><\/p>\n

U socijalizmu se \u017eivjelo komfornije, dostojanstvenije, sigurnije…<\/strong><\/p>\n

DANI: Kako gledate na sve dominantnije procese revizije istorije spram razdoblja jugoslovenskog socijalizma koji su umnogome prisutni na ovim prostorima?<\/p>\n

\u017dILNIK: Ja tu vidim poku\u0161aje da se socijalizam i antifa\u0161izam izbri\u0161u i devalviraju. Ne novim podacima koji \u0107e dokazati da ih nije bilo, nego da se tabuiziraju se\u0107anje i spominjanje. Jer su postsocijalisti\u010dke vlasti u frci kad vide da vi\u0161e od pedeset posto stanovni\u0161tva tvdi da se u socijalizmu \u017eivelo komfornije, dostojanstvenije, sigurnije. Da su funkcije i servisi dr\u017eave bili pouzdaniji. \u0160kolstvo, zdravstvo, saobra\u0107aj i ostalo. Da bi devalvirao socijalizam ne mo\u017ee\u0161 nijednom od onih ljudi iz Titove hijerarhije da prebaci\u0161 da su ne\u0161to registrovali na svoje ime, neku fabriku, deset ili dvadeset hiljada hektara, hotel, banju, bolnicu, lovi\u0161te, ribnjak… To prosto ne mo\u017ee da se doka\u017ee. Mo\u017ee\u0161 da im prebaci\u0161 da su \u017eiveli u bur\u017eoaskoj vili, ali su te vile ostale gde su bile. Uglavnom ni danas nisu vra\u0107ene starim vlasnicima, nego u njima sedi dana\u0161nja nomenklatura.<\/p>\n

Dakle, \u0161ta se ho\u0107e i dobija revizijom istorije? Ka\u017ee se, jeste, nisu otimali za sebe i svoje potomke, ali su slu\u017eili diktatorskom, zlo\u010dina\u010dkom re\u017eimu! I ka\u017ee se, sve \u010de\u0161\u0107e, izme\u0111u fa\u0161izma i komunizma gotovo da nema razlike. Ovaj segment revizije je alatka kojom treba proizvesti maglu koja \u0107e skriti pohlepu dana\u0161njih vladaju\u0107ih struktura, i \u010dinjenicu da je glavni rezultat ratova devedesetih postignut novom klasnom podelom, na \u0161tetu siroma\u0161enja radnog naroda.<\/p>\n

Izjedna\u010davanje komunizma i fa\u0161izma je namenjeno rehabilitaciji kolaboracije i kvislinga. Jer ve\u0107ina vladaju\u0107eg sloja, takozvana gospoda, kao i kler, iz svih krajeva okupirane Jugoslavije, podr\u017eavao je i Mussolinija i Hitlera i Rupnika i Paveli\u0107a i Nedi\u0107a. I nije se lomatao po \u0161umama od \u201941 do \u201944. I ostao je kada je navalila kuka i motika da nacionalizuje fabrike i zemlju. A danas, kada ta ista \u201ckuka i motika\u201d \u0161trajkuje gla\u0111u, demonstrira ili preti da \u0107e pokazati \u201cnelojalnost\u201d na izborima, novokomponovani kapitalisti i gospoda di\u017eu obrve, anga\u017euju falange obezbe\u0111enja da se ne ponovi primitivizam i haos koji nas je unazadio od 1945. do 1990.<\/p>\n

DANI<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017delimir \u017dilnik: \u201cU ono vreme su film, knji\u017eevnost, pozori\u0161te, slikarstvo, muzika, mogli da otvore neke teme koje su izazivale veliku pa\u017enju medija ili javnih debata. Jer se u domenu politike o njima \u0107utalo\u201d<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":109071,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-109070","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109070","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=109070"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/109070\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/109071"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=109070"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=109070"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=109070"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}