{"id":108865,"date":"2013-03-19T07:35:18","date_gmt":"2013-03-19T06:35:18","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=108865"},"modified":"2013-03-19T07:35:49","modified_gmt":"2013-03-19T06:35:49","slug":"e-demokratija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/03\/19\/e-demokratija\/","title":{"rendered":"e-Demokratija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Milutin Mitrovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Pi\u0161u\u0107i o Pokretu 5 zvezdica (Movimento 5 stelle \u2013 M5S), o preoblikovanju italijanske politi\u010dke scene uz veliku upotrebu interneta, imao sam ose\u0107aj da sam ugazio u \u017eitku temu ne\u010dega \u0161to se kre\u0107e izme\u0111u nauke, post-religije, moderne politike i kraja budu\u0107nosti. Ne\u0161to \u0161to bi Zigmud Bauman mo\u017eda podveo pod njemu drag termin \u2013 \u201eliquid\u201c. Tvrdnja da M5S u Italiji nije isto \u0161to i pokreti Ocupy Wall Street ili Indignados\u2026 udru\u017eena sa profesionalnom radoznalo\u0161\u0107u, gonila me je da se ne zadovoljim samo informacijama i konstatacijama, nego da potra\u017eim razloge za ono \u0161to sam relativno olako ustvrdio. Rekao bih da sam ih na\u0161ao i da je u pitanju pristup koji se defini\u0161e kao solucionizam. Sa\u017eeto, njegovo polazno stanovi\u0161te je da je digitalna tehnologija dovoljno odmakla da bi svaki problem mogao da potra\u017ei svoje re\u0161enje (solution). Iz nekih post-orvelovskih razloga, tu se veruje da je 2054. godina klju\u010dna, jer \u0107e tada celokupno \u010dove\u010danstvo imati pristup kompjuterima, pa \u0107e i re\u0161enja svih problema postati ostvariva. A dosada\u0161nji odnosi me\u0111u ljudima, politika, proizvodnja\u2026 ukratko sve \u2013 posta\u0107e nepotrebno ili \u0107e temeljno biti izmenjeno.<\/p>\n

Po\u010deo bih od \u0161okantne app izmi\u0161ljotine, koja tvrdi da je digitalna tehnologija ja\u010da i od smrti! Naime, kako ka\u017ee Evgenij Morozov, na sajtu LivesOn zavr\u0161avaju se pripreme za pu\u0161tanje tvit platforme koja \u0107e omogu\u0107iti tvitovanje sa umrlim kolegom, ro\u0111akom\u2026 bilo kim koga nema me\u0111u \u017eivima, a voleo je da tvituje. Analiziraju\u0107i celokupnu prepisku umrlog, platforma \u0107e biti u stanju da umesto njega odgovara imitiraju\u0107i stil, re\u010dnik, shvatanja umrlog, a ta \u201ebesmrtnost\u201c traja\u0107e ipak onoliko dugo koliko traje pretplata. Pomenuti Evgenij Morozov je insajder koji je progovorio i postao najcitiraniji analiti\u010dar solucionizma. Ro\u0111en je 1984. godine u Belorusiji, zavr\u0161io studije na Ameri\u010dkom univezitetu u Bugarskoj i onda se otisnuo prvo u Nema\u010dku, a zatim u SAD. Po profesiji je istra\u017eiva\u010d, pisac, gostuju\u0107i profesor (Stanford i Georgetown), stalni komentator, koliko sam uspeo da nabrojim, 14 najzna\u010dajnijih svetskih novina, od kojih je italijanski dnevnik Corriere della Sera jo\u0161 po najmanje uticajan. Uz ostalo je bloger Foreign Policy magazina. Nabrojao sam neke njegove funkcije, da poka\u017eem kako se radi o nekoj vrsti neo-renesansne li\u010dnosti tre\u0107eg milenijuma.<\/p>\n

Evo \u0161ta on tvrdi: \u201eSolucionizam je intelektualna patologija koja prepoznaje probleme kao takve na bazi samo jednog kriterijuma \u2013 koliko su re\u0161ivi nekom od poznatih tehnologija\u2026 Ne postoje zaboravnost, nesigurnost, za i protiv, jer za sve to postoje digitalni programi koji nas osloba\u0111aju neizvesnosti\u201c. Onaj Zukerberger, guru i tajkun Fejsbuka, odu\u0161evljeno radi na programu ekspresnog anketiranja. To zna\u010di da, ako ste u nedoumici \u0161ta da poru\u010dite u restoranu, s kim da se ven\u010date, za koga da glasate na izborima\u2026 vi lansirate svoju nedoumicu preko app i ubrzo dobijate bezbroj saveta rangiranih prema u\u010destalosti glasova (e-demokratija) \u2013 va\u0161e je samo da to saop\u0161tite kelneru, da se javite izabranici\/ku i zaka\u017eete dan ven\u010danja ili da istom robotizovanom odlu\u010dno\u0161\u0107u zaokru\u017eite ime kandidata na glasa\u010dkom listi\u0107u! Mislim da je to ono \u0161to je Morozova navelo da napi\u0161e: \u201eSolucionisti se ne ograni\u010davaju na re\u0161avanje problema pojedinaca, ve\u0107 su podjednako samouvereni i u re\u0161avanju problema gra\u0111ana i institucija. Civilni start-up \u2013 ruck.us \u2013 zami\u0161ljen je tako da instruira one koji bi da iskora\u010de van konvencionalnih partijskih sistema, koji \u017eele da vode politiku bez institucija. U uverenju da je u pro\u0161losti reprezentativna demokratija bila cenjena samo zbog visoke cene komuniciranja, sada, kada je uz pomo\u0107 digitalnih tehnologija cena politi\u010dkog u\u010destvovanja postala niska, a tradicionalne politi\u010dke partije time prevazi\u0111ene, sve to mo\u017ee biti zamenjeno ad hoc onlajn grupama (meet-up) zainteresovanih gra\u0111ana.\u201c<\/p>\n

Ovaj kabasti citat, \u010dini mi se, predstavlja su\u0161tinu solucionizma. Nije u pitanju solucija samo za politi\u010dke ili bra\u010dne neodlu\u010dnosti. Radi se o \u201eideologiji\u201c sklonoj da bude primenjena na sve oblasti ljudskog anga\u017eovanja. Global Solution Network obja\u0161njava da je njen cilj mobilisanje nau\u010dnih i tehni\u010dkih eksperata, civilnog dru\u0161tva i privatnog sektora u cilju promovisanja odr\u017eivog razvoja na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. Za\u010deprkate li po vebu, uvek \u0107e vam neki jajoglavi uverljivo objasniti da je to budu\u0107nost. Vama jedino preostaje da joj se prepustite bez oklevanja, jer i oklevanje je tako\u0111e varijabila za koju digitalna tehnologija ima re\u0161enje. Njeni zagovornici se smatraju prirodnom i neizbe\u017enom konsekvencom internetskog doba.<\/p>\n

Nisam ni slutio da \u010ditaju\u0107i knjige uz pomo\u0107 Kindle naprave predstavljam, kao i svi takvi, elektronsko zamor\u010de, jer Amazon kompjuterski analizira bezbroj podataka koje mu Kindle \u0161alje: koje su knjige naj\u010ditanije, kakav je kraj\/rasplet naj\u010ditanijih knjiga\u2026 Prema \u0161ablonu koji daje najbolje prodajne rezultate, Amazon onda preporu\u010duje knjige i uti\u010de na pisce da pi\u0161u \u201epo ukusu miliona potro\u0161a\u010da\u201c (stari slogan cigarete zelena Morava). Ta vrsta McDonalds standardizacije sasvim sigurno nema potrebe za sociolo\u0161kim i filozofskim esejima u kojima se posve\u0107uje pa\u017enja intelektualnoj sumnji. Amazon, dakako \u201edemokratski\u201c, ne odbacuje ni mogu\u0107nost prodaje malotira\u017enih knjiga, ali favorizuje dominiraju\u0107i ukus, \u201ejer pri\u010da mo\u017ee biti adaptabilni algoritam, kreiraju\u0107i mnogo anga\u017eovaniju i interaktivniju budu\u0107nost\u201c. Algoritmi i \u201ebig data\u201c poseduju efikasnost da ispolje ono \u0161to \u017eelimo, ali i ubijaju kreativnost.<\/p>\n

Kao fan knjige \u201eTeorija zavere\u201c Jovana Bajforda, citira\u0107u njegovu definiciju: \u201eOsnovna crta teorije zavere je verovanje u postojanje uskog kruga mo\u0107nih pojedinaca\u2026 \u010diji tajni planovi i obrasci odre\u0111uju tok istorije\u201c. Shvatio sam, posebno bave\u0107i se ovom temom, da nije lako, uza sva intimna opiranja, odoleti izazovu te teorije. Naime, u ovom tekstu, kao i u prethodna dva, koji se ti\u010du \u010dudnog italijanskog politi\u010dkog previranja, nazirem \u201ecrvenu nit\u201c koja se prote\u017ee od instruktivnog anga\u017eovanja Heritage Foundation \u2013 kako bez prolivanja krvi ru\u0161iti diktatorske sisteme \u2013 pa sve do M5S. Ta tehnika efikasno je primenjena na Otporu kod nas, a jo\u0161 efikasnije u Gruziji, pri ustoli\u010davanju na vlasti Mi\u0161e \u0160aka\u0161vilija, najuspe\u0161nijeg pitomca Heritid\u017ea. Ta tehnika se osamostaljuje, \u0161iri, razgranava, od Ocupy D.C. u Va\u0161ingtonu, pa do arapskih i sli\u010dnih prole\u0107a svuda po svetu.<\/p>\n

Od Otpora do M5S, kao univezalni logo pojavljuje se poznata stilizovana pesnica (istorijat logoa Otpora na adresi: http:\/\/www.wdoyouw.org\/kako-i-kada\/otpor). Sve ovo ne navodim kao dokaze zavere, iako mo\u017eda na to li\u010di, nego kao dokaze postojanja potrebe menjanja ne samo politi\u010dkih elita nego i dru\u0161tvenih odnosa \u0161irom sveta. Sticaj istorijskih okolnosti isti\u010de u prvi plan pre\u017eivelost nedemokratskih, ali i nekih demokratskih, re\u017eima, koje valja ru\u0161iti po mogu\u0107nosti bez krvi, a u to se svojim upe\u010datljivim likovnim simbolom uklapa i solucionizam. Moram priznati da je to svakako bolje od ubistvenog izvoza demokratije predsednika Bu\u0161a mla\u0111eg.<\/p>\n

A onda dolazi ono prokleto \u2013 ali. Ono proisti\u010de iz karaktera solucionizma (njegova elitisti\u010dka osnova \u2013 ono \u0161to je Umberto Eko nazvao blogerska aristokratija), njegove namere da standardizuje ljudsko pona\u0161anje i mi\u0161ljenje (robotizacija pripadnika) i njegove \u017eelje da se instalira kao svetski poredak (manijakalna varijanta globalizma). Karakteristi\u010dno je da, uprkos prili\u010dno savesnom traganju, nigde nisam nai\u0161ao na neposredno pominjanje ekonomije (ni realne ni finansijske), proizvodnje, stvaranja i raspodele vrednosti itd. A ipak se od ne\u010dega mora \u017eiveti, jer ne mogu svi postati poslanici sa 11.150 evra mese\u010dnih prinadle\u017enosti. \u010citaju\u0107i proglase solucionista, sve sam vi\u0161e imao ose\u0107aj da postajem ludista tre\u0107eg milenijuma, jer nisam u stanju da savladam unutra\u0161nji otpor \u201eprogresu\u201c, ako to solucionizam uop\u0161te jeste. Poku\u0161aj argumentovanja dovodi me ponovo do Pokreta 5 zvezdica, koji po mom shvatanju predstavlja prvi pravi eksperiment instaliranja solucionizma, a ne bezazleno \u201eM5S \u2013 ili deca na vlasti\u201c.<\/p>\n

Jedan od tvitera\u0161a definisao je organizacionu strukturu ovog pokreta kao: \u201eBepe Grilo je hardver, a \u0110anroberto Kazale\u0111o softver\u201c. Na stranu \u0161to to otkriva da \u010dlanstvo nema ni status hardvera, ali svakako se name\u0107e poku\u0161aj da se pronikne u softver \u2013 Kazale\u0111a, koji izuzetno ve\u0161to u\u010ditava i apgrejduje programe pona\u0161anja svoje pastve, trude\u0107i se da uvek ostane u senci, \u0161to je uzgred provereni dokaz postojanja manipulacije. Kada se neko od novoizabranih deputata, uprkos zabrani komuniciranja sa javno\u0161\u0107u, istr\u010di pred novinarima da objasni neku svoju ideju, Kazale\u0111o odmah zapreti da \u0107e napustiti pokret (uceni se obi\u010dno pridru\u017euje i Grilo), a ta pretnja zna\u010di raspad. Jer u Italiji je Demokratska partija jedina politi\u010dka organizacija koja bi opstala i kada bi njen aktuelni lider nestao. M5S postoji dok i Grilo\/Kazale\u0111o blizanci, Berluskonijeva PDL bi nestala kada bi ostala bez njega, Movimento civico (Gra\u0111anski pokret) Marija Montija ne bi opstao bez svog lidera. Ovaj detalj re\u010dito govori o odsustvu unutarpartijske demokratije i o svemo\u0107i ovih lidera.<\/p>\n

Svim srcem navijam da M5S opstane, ali bez vo\u0111a, jer mislim da bi se tada oslobodila energija mladih koji bi nametnuli svoje prioritete, na primer zapo\u0161ljavanje (34 odsto mladih nema posao), deblokiranje finansijskog sektora (bez kredita mladi nemaju \u0161anse da zasnuju porodicu i odvoje se od roditelja), modernizaciju privrede (niska produktivnost, male plate, zastarele tehnologije)\u2026 \u0161to su i op\u0161ti, a ne samo njihovi problemi i \u0161to podrazumeva ozbiljno prekrajanje trenutnih dru\u0161tvenih odnosa.<\/p>\n

Ni Bepe Grilo ni Kazale\u0111o nisu izabrane vo\u0111e. Dok se \u010dak i Papa bira, vo\u0111e M5S su odredile (kako i po kom kriterijumu niko ne zna) imena 150 kandidata za poslanike u parlamentu. Zatim je glasanje ko \u0107e od njih zaista u\u0107i u parlament obavljeno preko interneta, a rezultati saop\u0161teni tako da niko nije imao uvida u to da li je pri glasanju bilo manipulacija. Transparentnost je preduslov demokratije, dok je nipoda\u0161tavanje ekonomije dokaz da je cilj vo\u0111a puko osvajanje vlasti. Tu je bitna razlika sa drugim \u201eprole\u0107ima\u201c, \u010diji je cilj naterati demokratski izabrane vlasti da vode politiku u korist gra\u0111ana, a ne centara mo\u0107i. Ne lepim ja Kazale\u0111u etiketu solucioniste, ve\u0107 je on sam svojim (malobrojnim) istupanjima i brojnim zakulisnim potezima potvr\u0111uje, a posebno u politi\u010dkom manifestu \u201eGaia \u2013 The Future of Politics\u201c (http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=sV8MwBXmewU). Za taj video klip jedan istori\u010dar mla\u0111e generacije je napisao: \u201eOno \u0161to on ne govori, a pora\u017eavaju\u0107e se podrazumeva, jeste namera uspostavljanja eko-maltuzijanske ravnote\u017ee broja ljudi koji su podobni da postoje na planeti, kako je on zami\u0161lja\u201c. Na nesumnjivo infektivan na\u010din Kazale\u0111o propagira futurizam izabranih, \u0161to se u Italiji lako lepi kao rimejk njenog futurizma iz doba fa\u0161izma i Marinetija, ili u Americi kao modernija verzija pseudoreligije scientizma.<\/p>\n

Kazale\u0111o je Veliki majstor digitalnog vremena. Poznaju\u0107i dobro medije, ljude i teoriju solucionizma, on je doneo izbornu pobedu M5S-u, otkriv\u0161i pre svega mo\u0107 YouTube. Vo\u0111eni Obaminim iskustvom, italijanski politi\u010dki marketinga\u0161i su se zalepili za Twitter. Politi\u010dke partije su svojim kandidatima dale \u201edoma\u0107i zadatak\u201c da u izbornoj kampanji \u0161to vi\u0161e tvituju, pa su tako 97 odsto demokrata i 75 odsto berluskonijevaca zdu\u0161no svoje ideje sabijali u 140 slovnih mesta \u2013 nasuprot samo 42 odsto pripadnika M5S. Paradoks? Ne, oni su umesto toga ovladali YouTubeom kao svojim efikasnim medijem. I to im ne bi zna\u010dilo mnogo, da nije bilo neumornih komi\u010dno-indoktrinatorskih populisti\u010dkih parada Bepe Grila.<\/p>\n

Kazale\u0111ovo otkri\u0107e je, pretpostavljam, slede\u0107e: 5. marta 2012. izvesni D\u017eon Rasel postavio je na YouTube klip pod naslovom \u201eKony\u201c, o ugandskom gospodaru rata D\u017eozefu Koniju, masovnom ubici i eksploatatoru dece ratnika, tra\u017ee\u0107i njegovo izvo\u0111enje na sud. Za samo nedelju dana na taj video je kliknulo preko 100 miliona ljudi. Pet meseci kasnije ra\u0111a se \u201esuper nova\u201c YouTube zvezda \u2013 ju\u017enokorejski peva\u010d Psy i njegov Oppa Gangnam Style \u2013 do sredine januara imao je preko milijardu \u201eklikova\u201c i skoro 10 miliona dolara \u010distog prihoda! YouTube je kao punokrvni konj \u2013 treba ga samo uzjahati pa dobiti trku, \u0161to je Kazale\u0111o i u\u010dinio. Dobio je najvi\u0161e glasova na izborima i ostao u centru svetske pa\u017enje \u2013 u poslednjih mesec dana, njegova tvorevina www.beppegrillo.it po pose\u0107enosti je na tre\u0107em mestu u svetu, posle vikipedije i w3.org (World Wide Web Consortium).<\/p>\n

Budu\u0107i da se svet sve vi\u0161e okre\u0107e klik tehnologijama, bilo je logi\u010dno o\u010dekivati da \u0107e se neko setiti da to upotrebi u politi\u010dke svrhe. Ho\u0107e li politika koja jednim \u201eklikom\u201c zamenjuje razmi\u0161ljanje, slobodu izbora, \u010dar isku\u0161enja \u2013 shva\u0107ena kao elektronska demokratija opstati na du\u017ei rok. Na to pitanje bi svaki humanista dao negativan odgovor. Pa \u010demu onda uzbuna? Prvo, humanista ne mora biti u pravu, jer mo\u017eda je i humanizam pregazilo vreme. Drugo, solucionizam \u010dak i kao prolazna opsesija koja \u0107e bez sumnje pro\u0161etati svetom, mo\u017ee naneti velike \u0161tete, ponajvi\u0161e svojim sledbenicima, koji su nezadovoljnici s razlogom. Obaranje rejtinga Italije, koje je zapo\u010dela Fitch agencija je tek prolog, epilog \u0107emo pri\u010dekati, a onda kliknuti na ekran i videti koliko je sve to ko\u0161talo. Bi\u0107e tu ipak i neke koristi \u2013 razdrmana politi\u010dka scena kojom je \u010ditavih 20 godina suvereno vladao manijakalni tajkun Silvio Berluskoni, \u010dak i kada je bio u opoziciji. Demokrati su, bore\u0107i se da ne nestanu sa scene, kona\u010dno ponudili program za novo dru\u0161tvo u 8 ta\u010daka, onaj o kojem su sanjali, ali za koji su mislili da je neizvodiv. Sada on izgleda izvodivo, naravno ukoliko se deputati M5S otrgnu i iz blogosfere spuste na zemlju, u prave probleme. Pomak postoji. Dok njihove vo\u0111e i dalje odbijaju saradnju sa bilo kojom politi\u010dkom partijom, i obznanjuju nameru da sve ru\u0161e dok ne osvoje 100 odsto poslani\u010dkih mesta (\u010dak su i \u201ebolj\u0161evici\u201c imali svoje \u201emenj\u0161evike\u201c), troje poslanika M5S selo je da porazgovara sa predstavnicima demokrata. Nije va\u017eno o \u010demu su razgovarali, va\u017eno je da su po\u010deli.<\/p>\n

Kada je ameri\u010dki ambasador srednjo\u0161kolcima u Rimu na op\u0161te iznena\u0111enje rekao da treba da se ugledaju na pripadnike M5S i da te\u017ee menjanju Italije, on ipak nije pao s Marsa, nego je potkovan informacijama poku\u0161ao da ohrabri mlade da zaista menjaju svoju zemlju i politi\u010dare, jer Italija kakva je sada ima samo jednu budu\u0107nost \u2013 da nestane sa spiska relevantnih zemalja sveta.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ni Bepe Grilo ni Kazale\u0111o nisu izabrane vo\u0111e. Dok se \u010dak i Papa bira, vo\u0111e M5S su odredile (kako i po kom kriterijumu niko ne zna) imena 150 kandidata za poslanike u parlamentu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":108866,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-108865","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/108865","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=108865"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/108865\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/108866"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=108865"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=108865"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=108865"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}