{"id":108295,"date":"2013-03-11T12:14:11","date_gmt":"2013-03-11T11:14:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=108295"},"modified":"2013-03-11T12:14:11","modified_gmt":"2013-03-11T11:14:11","slug":"zaljubljeni-slabo-razlikuju-ukuse","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/03\/11\/zaljubljeni-slabo-razlikuju-ukuse\/","title":{"rendered":"Zaljubljeni slabo razlikuju ukuse"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Slatko, slano, gorko ili ljuto? Sve\u017ee zaljubljeni te ukuse te\u017ee prime\u0107uju nego parovi koji su dugo u vezi ili samci. Krivci za to stanje su hormoni, tvrde nau\u010dnici u Bremerhafenu.<\/p>\n

Kod tek zaljubljenih ljudi telo se nalazi u vanrednom stanju. Zato, ako se u obzir uzmu istra\u017eivanja nema\u010dkih nau\u010dnika da zaljubljeni te\u017ee prime\u0107uju ukuse, nije naodmet ni izreka \u201ezaljubljeni do u\u0161iju\u201c \u2013 jer ni\u0161ta oko sebe, \u010dak ni slani ili slatki ukus jela ne prime\u0107uju tako lako kao drugi ljudi. Sve\u017ea zaljubljenost, naime, zaista uti\u010de na ukus slanog, slatkog, ljutog i gorkog.<\/p>\n

Krivci za to su, kao \u0161to to \u010desto biva kod zaljubljenih ljudi, hormoni, koji su uklju\u010deni u gotovo sve telesne funkcije. Oni na primer u\u010destvuju i u funkcionisanju metabolizma, imunog sistema ili uti\u010du na sklonost stresu. A oni su uklju\u010deni i u telesne funkcije kad je re\u010d o \u2013 ljubavi.<\/p>\n

Uloga hormona u percepciji ukusa<\/p>\n

\u201eHormoni igraju centralnu ulogu u ljudskom telu. Sve \u0161to ose\u0107amo je usloveljeno je hormonima\u201c, obja\u0161njava Karsten Harms iz istra\u017eiva\u010dko-nau\u010dnog tima Centra za tehnolo\u0161ki transfer (ttz) u Bremerhafenu. \u201eKada se na\u0111emo u vanrednoj situaciji, kao \u0161to je to zaljubljenost, onda se tu aktiviraju razli\u010diti hormoni \u010diji je nivo pove\u0107an, i to pove\u0107anje mo\u017ee itekako da igra ulogu u prime\u0107ivanju ukusa\u201c.<\/p>\n

Tu izmenjenu percepciju nau\u010dnici su proverili na 46 osoba. Pored tek zaljubljenih su, kao kontrolne grupe u istra\u017eivanju, u\u010destvovali i samci, kao i osobe koje su ve\u0107 du\u017ee vreme u vezi. Pre po\u010detka istra\u017eivanja, u odabiru osoba nau\u010dnicima je pomogao jedan psiholo\u0161ki test (Passionate Love Scale test) koji su 1986. godine napravile Elen Hetfild i Suzan Spenser. U upitniku je trebalo navesti, na primer, koliko ispitanici \u010desto misle na svog partnera ili koliko im on ili ona nedostaje. Nakon testa zavedeni su u grupu tek zaljubljenih ili u neku od kontrolnih grupa.<\/p>\n

Tokom testa svi ispitanici morali su da probaju i pomiri\u0161u, i ostave nakon toga uzorak pljuva\u010dke. Kako bi pritom mogli da utvrde promene u telu, nau\u010dnici su za takozvane biomarkere uzeli hormone oksitocin i testosteron.<\/p>\n

Status veze uti\u010de na hormon ljubavi<\/p>\n

Rezultati testa pokazali su da je nivo oksitocina zaista uticao na granicu osetljivosti sve\u017ee zaljubljenih osoba kad je u pitanju ukus. Zaista interesantan rezultat, smatra Harms, jer je time dokazano da je tek zaljubljenim ljudima potrebno na primer slanije ili sla\u0111e jelo kako bi primetili njegov ukus. Sa druge strane, parovima koji su du\u017ee u vezi, bilo je lak\u0161e da uo\u010de takve nijanse.<\/p>\n

Oksitocin je ina\u010de poznat i kao hormon ljubavi jer se povezuje s ljubavnim ose\u0107anjima. Kod \u017eena se nivo toga hormona pove\u0107ava, na primer, nakon ra\u0111anja deteta ili kod dojenja. Ali i status veze uti\u010de na taj hormon, kako su dokazali rezultati studije, jer i kod mu\u0161karaca i \u017eena koji su du\u017ee u vezi utvr\u0111en je ve\u0107i nivo oksitocina u pljuva\u010dki nego kod grupe samaca.<\/p>\n

Zanimljivo je i da se nivo testosterona, koji je ina\u010de u svojoj koncentraciji i delovanju veoma razli\u010diti kod mu\u0161karaca i \u017eena, izjedna\u010dio kod zaljubljenih: kod \u017eena se pove\u0107ao nivo testosterona, kod mu\u0161karaca je opao. Jo\u0161 ni\u017ei nivo testosterona, nego kod sve\u017ee zaljubljenih, utvr\u0111en je kod mu\u0161karaca koji su se u tom trenutku nalazili du\u017ee u vezi. To je znak za mirniju i ujedna\u010deniju \u017eivotnu situaciju, smatraju nau\u010dnici.<\/p>\n

Koktel hormona<\/p>\n

Hormonalne nestabilnosti deluju me\u0111utim ne samo na \u010dulo ukusa kod sve\u017ee zaljubljenih ljudi, obja\u0161njava profesor Harms i dodaje da bi rezultati istra\u017eivanja mogli da budu relevantni i za druge \u201evanredne situacije\u201c kada se poja\u010dano lu\u010di adrenalin, kod onih koji upra\u017enjavaju ekstremne sportove ili kod ljudi koji su pod velikih stresom. Granica osetljivosti slanog bi, na primer, mogla da bude i upozorenje za specifi\u010dne potrebe tela.<\/p>\n

\u201eTrebalo bi raditi sa vi\u0161e biomarkera\u201c, smatra Harms, \u201ezato \u0161to se hormonalna situacija u takvim ekstremnim situacijama ne svodi samo na dva hormona, nego je re\u010d o \u010ditavom koktelu hormona.\u201c Ta studija je zato, kako nagla\u0161ava taj nau\u010dnik, tek po\u010detak. S vi\u0161e hormona i vi\u0161e razli\u010ditih vrsta ukusa, moglo bi se do\u0107i do saznanja ima li telo u takvim vanrednim situacijama kao \u0161to je ljubav, potrebu za nekim drugim namirnicama, dodaje Harms i isti\u010de da bi takvo istra\u017eivanje bilo interesantno za prehrambenu industriju, kako bi mogla da se usmeri na takve specijalne ukuse.<\/p>\n

DW<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Slatko, slano, gorko ili ljuto? Sve\u017ee zaljubljeni te ukuse te\u017ee prime\u0107uju nego parovi koji su dugo u vezi ili samci. Krivci za to stanje su hormoni, tvrde nau\u010dnici u Bremerhafenu. Kod tek zaljubljenih ljudi telo se nalazi u vanrednom stanju. Zato, ako se u obzir uzmu istra\u017eivanja nema\u010dkih nau\u010dnika da zaljubljeni te\u017ee prime\u0107uju ukuse, nije […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-108295","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/108295","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=108295"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/108295\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=108295"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=108295"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=108295"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}