{"id":107873,"date":"2013-03-06T08:15:58","date_gmt":"2013-03-06T07:15:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=107873"},"modified":"2013-03-06T08:17:11","modified_gmt":"2013-03-06T07:17:11","slug":"nova-putinova-doktrina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/03\/06\/nova-putinova-doktrina\/","title":{"rendered":"Nova Putinova doktrina"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Kiril Rogov<\/strong><\/p>\n

\u201eJe l\u2019 on to ozbiljno?\u201c \u2013 u poslednje vreme je naj\u010de\u0161\u0107e pitanje koje jedni drugima postavljaju ljudi koji se bave Rusijom. Njega postavljaju visoki zvani\u010dnici u Briselu i Va\u0161ingtonu, napredniji gra\u0111ani po moskovskim kafeima, krupni ruski biznismeni u Londonu, visoki \u010dinovnici kod svojih ku\u0107a u Podmoskovlju. \u201eJe l\u2019 on to ozbiljno?\u201c<\/p>\n

\u201eOn\u201c \u2013 to je razume se Vladimir Putin. A \u201eto\u201c je ne\u0161to \u0161to se te\u017ee da objasniti, mada svi vrlo dobro znaju o \u010demu je re\u010d. \u201eTo\u201c je nekakav nejasan plan pretvaranja Rusije ili u musolinijevsku Italiju XXI veka, ili u nekakav pravoslavni Iran od Petrograda do Vladivostoka, ili u Veliku Belorusiju pod \u0161apom FSB-a, ili u nekakvu novu, do sada nevi\u0111enu podvrstu autoritarizma \u2013 \u201ekomercijalni totalitarizam\u201c.<\/p>\n

Sto\u017eer doktrine \u2013 dr\u017eavni nacionalizam s elementima fundamentalizma; njegova osnova \u2013 dosledan antiamerikanizam i antizapadnja\u0161tvo. Putinski politi\u010dki diskurs je i ranije \u010desto eksploatisao antizapadnu retoriku i to mu je povremeno donosilo prili\u010dnu popularnost. Me\u0111utim, ranije se podrazumevalo da Rusija i Zapad pripadaju istom sistemu civilizacijskih vrednosti, no kako su nam zadaci razli\u010diti, ovo je istorijski trenutak u kome se na\u0161i interesi razilaze, a mi (eto) tra\u017eimo svoje mesto pod suncem polaze\u0107i (naravno) od svojih interesa. A sada je re\u010d o tome da nam se te vrednosti fundamentalno razlikuju. Primer toga je recimo odnos prema istopolnim brakovima: kod njih je to navodno osnovni vektor humanitarne evolucije, a kod nas je to prosto neprihvatljivo. Otuda i to razli\u010dito razumevanje paradigme op\u0161tih ljudskih i socijalnih vrednosti; a ujedno \u2013 i politi\u010dkih: slobodni i po\u0161teni izbori su tobo\u017ee prvi korak ka homoseksualnoj ljubavi.<\/p>\n

Crkva je du\u017ena da dr\u017eavi dostavi \u010ditavu garnituru alternativnih \u201etradicionalnih\u201c vrednosti. I zato se \u201etreba \u0161to pre izbaviti od tog ve\u0107 prevazi\u0111enog, primitivnog shvatanja svetovnosti\u201c. Ne, ne samo pravoslavna. I ostale religije tako\u0111e mogu da pripomognu udarni\u010dkoj izgradnji dr\u017eavnog fundamentalizma. Uzgred, po tome se putinska doktrina razlikuje od onoga \u0161to se realno doga\u0111a u Iranu: na dvoru njenog veli\u010danstva dr\u017eave Rusije, crkva je samo pouzdan snabdeva\u010d ideologijom, a ni u kom slu\u010daju nezavisni u\u010desnik u politi\u010dkoj igri. Na stra\u017ei putinske fundamentalisti\u010dke revolucije ne stoje ispo\u0161\u0107eni crkveni protojereji, ve\u0107 siti \u010dlanovi tajnog \u010dekisti\u010dkog ordena \u201enacional-dr\u017eavnih kapitalista\u201c koji budno kontroli\u0161u glavne nov\u010dane tokove u zemlji.<\/p>\n

Postoje jo\u0161 tri elementa ove nove doktrine. To su korporativnost, policijska dr\u017eava i \u201enacionalizacija elite\u201c.<\/p>\n

Korporativnost u ovom slu\u010daju podrazumeva pohvalu i veli\u010danje \u201eradni\u0161tva\u201c (u smislu protivte\u017ee \u201ekreativnoj klasi\u201c), svestranu podr\u0161ku krupne industrije i njenu sve otvoreniju intergaciju s dr\u017eavom, stimulisanje dru\u0161tvenih organizacija osnovanih od strane vlasti i gu\u0161enje nezavisnih, a posebno onih gra\u0111anski orijentisanih. Svoje o\u0161tre bajonete policijska dr\u017eava treba da uperi na srednji i mali biznis, da ih usmeri protiv srednje klase, odnosno protiv onih slojeva stanovni\u0161tva danas progla\u0161enih za li\u010dne neprijatelje re\u017eima. Hiperaktivnom zakonodavnom aktivno\u0161\u0107u stvara se osnova, gusto protkana beskona\u010dnim brojem besmislenih zabrana i ograni\u010denja, neophodna da ovom delu naroda vrati ose\u0107aj ranjivosti i bezizlazne sumorne poti\u0161tenosti, re\u010dju utisak o tome da su prepu\u0161teni na milost i nemilost svevlasti policije, a gradovima Rusije, toj Vandeji putinskog re\u017eima, spoznaju o sveprisutnoj kontroli i potpunoj neza\u0161ti\u0107enosti.<\/p>\n

I na kraju \u201enacionalizacija elite\u201c \u2013 klju\u010dni element prelaska ka \u201enovom re\u017eimu\u201c.<\/p>\n

Ova ideja je u nekom smislu reakcija na \u201eakt Magnitskog\u201c. Doskora\u0161nja formula opstanka re\u017eima zasnivala se na tome da krupni biznis, kao i \u201ebiznis\u201c dr\u017eavne birokratije \u2013 uz dozvolu (naravno) Putina \u2013 mo\u017ee slobodno da zara\u0111uje novac u Rusiji i da ga potom, tako\u0111e slobodno legalizuje na Zapadu. To je po mi\u0161ljenju Putina bila sasvim dovoljna garancija Zapadu da, bez obzira na povremene spoljnopoliti\u010dke bombaste izjave i razne i\u0161\u010da\u0161ene ideje za unutarpoliti\u010dku upotrebu, Rusija ipak vi\u0161e nije njegov strate\u0161ki neprijatelj. Me\u0111utim, \u201eakt Magnitskog\u201c je ozna\u010dio kraj ove epohe.<\/p>\n

Razlog za ovu bolnu reakciju Putina na \u201eakt Magnitskog\u201c je taj \u0161to Zapad sada ima u rukama istrument kojim prakti\u010dno preko njegovih (Putinovih) le\u0111a mo\u017ee direktno da uti\u010de na rusku elitu. Nastupaju vremena kada ta elita na Zapadu ve\u0107 ima \u0161ta da izgubi, i kada interes za o\u010duvanje te imovine postaje vi\u0161i od interesa za sticanje nove. \u201eZlatna ki\u0161a\u201c u Rusiji postepeno jenjava, njena budu\u0107nost izgleda sve oskudnija i mra\u010dnija, \u0161to zna\u010di \u2013 Putinov uticaj na elitu postaje sve slabiji.<\/p>\n

\u201eNacionalizaciju elite\u201c ni u kom slu\u010daju ne treba razumeti kao brzo i potpuno odricanje od \u201ete\u0161ko ste\u010denih\u201c imetaka na Zapadu. To \u0107e pre biti pa\u017eljivo smi\u0161ljeni mehanizam kojim \u0107e se, kao i uvek strogo i probirljivo, sprovoditi rotacija me\u0111u \u201eslu\u010dajnim saputnicima\u201c (kako je dobro primetio G.A. Satarov). Za one koji izaberu put demonstrativnog pokazivanja svog izbora za Putina a protiv Zapada, ostaje mogu\u0107nost da sa\u010duvaju svoje pozicije. No treba imati u vidu da \u0107e to zahtevati u\u010de\u0161\u0107e u najopskurnijim poduhvatima i inicijativama novog re\u017eima. Po svoj prilici, na mesto smenjenih \u201esaputnika\u201c bi\u0107e regrutovana gladna, tek sa lanca pu\u0161tena i tokom 2000-ih (a ne 90-ih godina) vaspitavana \u201epe\u0161adija\u201c prethodnog razvojnog ciklusa. Regruti ovog novog kadrovskog kontigenta za sada jo\u0161 nisu svesni toga da su bonusi koji ih \u010dekaju neuporedivo ni\u017ei od onih prethodnih i da exit strategy za njih prakti\u010dno ne postoji. Oni misle da sti\u017eu u sred banketa, a ne na njegov kraj.<\/p>\n

Sa \u201esaputnicima\u201c se naravno ne\u0107e razra\u010dunavati samo pomo\u0107u imovine u inostranstvu. Prore\u0111ivanje redova elite \u0107e se u glavnom vr\u0161iti putem ve\u0107 tradicionalnih antikorupcionih kampanja. Iskustvo poslednjih meseci kazuje da korupcioni skandali u vrhovima elite rade protiv vlasti, a da hap\u0161enja i su\u0111enja onima \u0161to su tre\u0107i ili \u010detvrti u lancu izvr\u0161ne politi\u010dke vlasti i koja kod \u0161iroke publike izazivaju prili\u010dno radosna ose\u0107anja, u stvari blagotvorno deluju na nju. Sve u svemu, razmere kadrovskih rotacija u eliti \u0107e ovoga puta zna\u010dajno prema\u0161iti one \u0161to su je zadesile tokom prve \u201epostjukosovke\u201c petoljetke. Isto va\u017ei i za usputnu preraspodelu imovine kao osnovnog resursa o\u010duvanja vlasti, a koja \u0107e se sprovoditi pod parolom nove privatizacije i ovoga puta u uslovima mnogo slabije, pre bi se reklo mlitave ekonomske dinamike.<\/p>\n

Razumljivo je da \u0107e Vladimir Putin ovu strategiju sprovoditi postepeno i da \u0107e, izbegavaju\u0107i sve otvorene konflikte, ostavljati sebi mogu\u0107nost za povla\u010denje na svim onim mestima gde su ozbiljniji otpori mogu\u0107i. Budu\u0107i da se oko mnogih pitanja mogu konsolidovati razne grupe nezadovoljnih, svaki konflikt je za Putina danas krajnje nepovoljan. Zato je za njega daleko pogodnije da pa\u017eljivo, bez suvi\u0161nih ili naglih pokreta koji bi kod protivnika izazivali ose\u0107anje straha, formira novu koaliciju sebi lojalnih grupa i da onda sistematski, redom i pojedina\u010dno uni\u0161ti sve realne i potencijalne pobunjenike.<\/p>\n

I reklo bi se da mi zapravo i nismo svedoci ni\u010deg novog. Jer kada se setimo \u201epredmeta Jukos\u201c, taktika \u201edva koraka napred, jedan nazad\u201c, neprestane tvrdnje i obe\u0107anja da je \u201eslu\u010daj Jukos\u201c izuzetak i da se on dogodio zbog nekakvih posebnih zahteva Hodorkovskog ili pri\u010de o obe\u0107anjima utvr\u0111enih nekakvim \u201epaktom\u201c (koji nikada i nigde nije postojao) a koje je on navodno prekr\u0161io, sve to je kod potencijalnih oponenata izazivalo prili\u010dnu neodlu\u010dnost, a tokom odre\u0111enog vremena omogu\u0107ilo lako uklanjanje pojedinih nezadovoljnih grupa koje su tu i tamo ponekad stajale na putu vlasti.<\/p>\n

Gore opisane ideolo\u0161ke \u0161eme nisu to \u0161to \u0107e definisati karatker budu\u0107eg \u201enovog re\u017eima\u201c. Njegov \u0107e karakter odrediti kvalitet nove elite, njen principijelno prenizak (\u010dak i u odnosu na predhodnu) intelektualni i moralni habitus. Bi\u0107e to Rusija provincijalnih \u201enju\u0161kala\u201c oki\u0107enih zlatnim lancima, prstenjem i tetova\u017eama skrivenim pod Armani ko\u0161uljama. Izlo\u017eena ideolo\u0161ka doktrina je nezaobilazan prilog tetova\u017eama i ko\u0161uljama. Samo se u okvirima te doktrine mo\u017ee objasniti za\u0161to takvi ljudi treba da vladaju Rusijom, a ne oni \u0161to su pristojni, pametni i obrazovani.<\/p>\n

Na putu koji je ovde opisan, Vladimira Putina \u010dekaju mnoge prepreke. Me\u0111utim, njemu u prilog ide to \u0161to je on potpuno ube\u0111en da se vlast samo tako mo\u017ee sa\u010duvati. A jo\u0161 mu vi\u0161e ide na ruku \u017eudnja njegovih oponenata da ubede sebe u to da \u0107e se ve\u0107 nekako i bez borbe provu\u0107i, i da \u0107e on tek tako, sam od sebe prosto nestati.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/\u041d\u043e\u0432\u0430\u044f \u0413\u0430\u0437\u0435\u0442\u0430<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sto\u017eer doktrine \u2013 dr\u017eavni nacionalizam s elementima fundamentalizma; njegova osnova \u2013 dosledan antiamerikanizam i antizapadnja\u0161tvo.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-107873","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/107873","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=107873"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/107873\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=107873"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=107873"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=107873"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}