{"id":107649,"date":"2013-03-03T11:52:26","date_gmt":"2013-03-03T10:52:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=107649"},"modified":"2013-03-03T12:24:14","modified_gmt":"2013-03-03T11:24:14","slug":"najveci-propusti-na-ljudskom-telu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/03\/03\/najveci-propusti-na-ljudskom-telu\/","title":{"rendered":"Najve\u0107i propusti na ljudskom tijelu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Ljudsko telo je zaista \u010dudo prirode \u2013 na\u0161 mozak reaguje br\u017ee od kompjutera, srce kuca neprestano, bez potrebe za odmorom. Me\u0111utim, ono nije savr\u0161eno.<\/p>\n

Zbog sitnih \u201epropusta\u201c u na\u0161em telu \u010desto smo skloni obolevanju, a ovoga puta stru\u010dnjaci otkrivaju delove tela kojima bi dobro do\u0161ao redizajn.<\/p>\n

Glavni nedostatak u ustima je na\u010din na koji su zubi usidreni u meko zubno meso.<\/p>\n

\u201eTo stvara slab spoj i omogu\u0107ava bakterijama da se lako razmno\u017ee u d\u017eepovima mekog tkiva oko baze zuba, a upravo to dovodi do bolesti desni\u201c, tvrdi Margaret Keler, doktorka i direktorka Dentalnog instituta u Lidsu za Daily Mail.<\/p>\n

\u201eBilo bi bolje da su zubi sme\u0161teni u tvrdo tkivo, strukturom sli\u010dnoj onoj kakvu imaju kosti u koje bakterije ne mogu tako lako da prodru\u201c, dodaje Kelerova isti\u010du\u0107i kako uop\u0161te nema potrebe ni za umnjacima.<\/p>\n

\u201eUmnjake imamo zbog na\u0161ih predaka koji su bili pe\u0107inski ljudi i koji su uglavnom jeli sirovo meso i biljke \u2013 \u0161to je zahtevalo puno \u017evakanja. Vremenom je na\u0161a prehrana postala mek\u0161a zbog razvijenih metoda kuvanja i pripreme hrane. Kao rezultat toga, mi\u0161i\u0107i vi\u0161e ne moraju da se toliko napre\u017eu, \u0161to uzrokuje njihovo smanjivanje tokom godina. Me\u0111utim, na\u0161i zubi nisu evoluirali istim tempom, pa tako danas imamo manju \u010deljust, ali sa istim brojem zuba\u201c, zaklju\u010duje ona.<\/p>\n

O\u010di: Prejaka ispup\u010denost<\/strong><\/p>\n

Klju\u010dni problem s o\u010dima jeste da su ponekad previ\u0161e ispup\u010dene, \u0161to ih \u010dini ranjivim i osetljivim na povrede.<\/p>\n

\u201eEvoluirali smo na ovaj na\u010din da bismo mogli da uo\u010dimo predatore i plen. Me\u0111utim, to \u0161to imamo o\u010di na prednjoj strani glavi tako\u0111e zna\u010di da ih je lak\u0161e povrediti\u201c, smatra profesor Dejvid Gatri, hirurg u bolnici Moorfields Eye.<\/p>\n

Druga gre\u0161ka u izgledu o\u010diju jeste ta da su zenice izgra\u0111ene od \u017eivog tkiva koje raste tokom celog \u017eivota. Ta vlakna izgra\u0111uju se poput slojeva na luku, \u0161to dovodi do toga da nam vremenom sve te\u017ee postaje pomeranje fokusa gledanja, a upravo je to razlog za\u0161to nakon \u010detrdesete godine \u017eivota znatno te\u017ee mo\u017eemo da gledamo stvari izbliza\u201c.<\/p>\n

Srce: Tajne vre\u0107ice uzrokuju krne ugru\u0161ke<\/strong><\/p>\n

Problem sa srcem predstavlja levi arterijski apendiks, mala mi\u0161i\u0107na vre\u0107ica koja se nalazi pri vrhu jedne od gornjih komora.<\/p>\n

\u201eTa vre\u0107ica je potpuno suvi\u0161na i nema funkcionalnu ulogu. Me\u0111utim, kod pojedinaca koji imaju lo\u0161u cirkulaciju, krv mo\u017ee da se izlije u tu vre\u0107icu, a kada se to dogodi, vrlo lako se stvaraju ugru\u0161ci koji mogu izazvati sr\u010dani udar\u201c, tvrdi doktorka Amanda Varnava.<\/p>\n

Hrskavica: Preslaba za podr\u017eavanje zglobova<\/strong><\/p>\n

\u201eNaj\u010de\u0161\u0107e se mo\u017ee \u010duti kako su le\u0111a jedan od najosetljivijih delova tela po\u0161to nisu dizajnirana za uspravan polo\u017eaj. Me\u0111utim, prema re\u010dima hirurga Kolina Natalija, ki\u010dma je brilijantno gra\u0111ena, a njen oblika slova \u201es\u201c ubla\u017eava optere\u0107enje za donji deo le\u0111a. Me\u0111utim, zato je slaba hrskavica karika sa manom, a kao rezultat toga dolazi do bola u zglobovima i njihovog o\u0161te\u0107enja\u201c, tvrdi profesor Filip Konagen sa Univerziteta Lids i dodaje:<\/p>\n

\u201eHrskavica je sklona o\u0161te\u0107enju, a nije ni dobro prokrveljan zbog \u010dega se te\u0161ko zaceljuje. To zna\u010di da su zglobovi lo\u0161ije za\u0161ti\u0107eni i skloni su degeneraciji. Da bi proces o\u0161te\u0107enja zglobova zapo\u010deo, povreda hrskavice uop\u0161te ne mora da bude velika\u201c.<\/p>\n

Nervni sistem: Uzrokuje previ\u0161e bola<\/strong><\/p>\n

Nakon povrede, \u017eivci \u0161alju signale za bol u le\u0111nu mo\u017edinu i u mozak kako bi se telo za\u0161titilo, smanjilo kretnju i spre\u010dilo dalje povrede. Me\u0111utim, to zapravo mo\u017ee izazvati znatno vi\u0161e bola nego \u0161to je potrebno.<\/p>\n

\u201eSistem kontrole u mozgu ne mo\u017ee da razlikuje pojedine mi\u0161i\u0107e na nekom podru\u010dju, pa se prebacuje na \u010dulo bola na ve\u0107em podru\u010dju nego \u0161to je to potrebno. To zna\u010di da male povrede mogu dovesti do velikog bola\u201c, obja\u0161njava doktor Majk Plat.<\/p>\n

Druga mana je to da se ose\u0107aj bola mo\u017ee nastaviti i nakon \u0161to se povreda zaceli.<\/p>\n

\u201eRazlog tome je \u0161to \u017eivci na tom podru\u010dju postaju preosetljivi i \u0161alju signale za bol \u010dak i bez podsticaja. \u0106elije \u017eivaca u le\u0111noj mo\u017edini tako\u0111e postaju preosetljive i \u0161alju vi\u0161e signala u mozak koji tako\u0111e postaje osetljiviji na signal na bol. Ta pojava se zove preosetljivost i ponekada mo\u017ee ote\u017eati le\u010denje\u201c, zaklju\u010duje Plat.<\/p>\n

tportal.hr<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljudsko telo je zaista \u010dudo prirode \u2013 na\u0161 mozak reaguje br\u017ee od kompjutera, srce kuca neprestano, bez potrebe za odmorom. Me\u0111utim, ono nije savr\u0161eno. Zbog sitnih \u201epropusta\u201c u na\u0161em telu \u010desto smo skloni obolevanju, a ovoga puta stru\u010dnjaci otkrivaju delove tela kojima bi dobro do\u0161ao redizajn. Glavni nedostatak u ustima je na\u010din na koji su […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-107649","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/107649","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=107649"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/107649\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=107649"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=107649"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=107649"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}