{"id":106925,"date":"2013-02-23T09:54:40","date_gmt":"2013-02-23T08:54:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=106925"},"modified":"2013-02-23T09:54:40","modified_gmt":"2013-02-23T08:54:40","slug":"ljoticev-san-u-novom-sadu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/02\/23\/ljoticev-san-u-novom-sadu\/","title":{"rendered":"Ljoti\u0107ev san u Novom Sadu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorka: Marija Krtini\u0107<\/strong><\/p>\n

Zavod za prinudno prevaspitanje omladine, koji je postojao u Smederevskoj Palanci od 1942. do 1944, bio je logor, ka\u017eu za Danas istori\u010dari Dejan Zec i Ljubinka \u0160kodri\u0107. Nije bio koncentracioni logor, ali u njemu su se koristile metode torture zarad indoktrinacije jednog dela omladine.<\/p>\n

Polemiku u javnosti o Zavodu za prinudno vaspitanje u Smederevskoj Palanci izazvala je izlo\u017eba “Ni koled\u017e, ni tamnica”, koju je organizovalo Udru\u017eenje “Novo videlo” u Galeriji Prometej u Novom Sadu, na kojoj se ova ustanova, koju je osnovao Dimitrije Ljoti\u0107 zajedno sa Milovanom i Dragojlom Popovi\u0107 za vreme Drugog svetskog rata, prikazuje kao mesto koje je, iako ogra\u0111eno zatvorskom \u017eicom, njenim pitomcima i pitomicama sa\u010duvalo \u017eivote. Ovakvu postavku, koju \u010dine fotografije i dokumenta o Zavodu za prinudno vaspitanje, o\u0161tro su napali novosadske Antifa\u0161isti\u010dka akcija i Jevrejska op\u0161tina, Dru\u0161tvo za istinu o NOB, LSV i LDP, koji tvrde da je izlo\u017eba poku\u0161aj aboliranja kvislin\u0161ke vlade Milana Nedi\u0107a i “Zbora” Dimitrija Ljoti\u0107a, koje su pomenuti Zavod i formirale za prevaspitavanje mladih levi\u010dara.<\/p>\n

Zavod je osnovan krajem 1942. godine, i do jeseni 1944. godine kroz njega je pro\u0161lo 1.270 mladi\u0107a i devojaka starosti od 14 do 25 godina. Po re\u010dima istori\u010dara Dejana Zeca. uslovi u ovoj ustanovi bili su bolji od logora Banjica, ali Zavod nije bio tek stro\u017ei internat kao \u0161to se poku\u0161ava re\u0107i, ve\u0107 logor koji je bio ogra\u0111eno \u017eicom i koji su \u010duvali stra\u017ea.<\/p>\n

– Va\u017eno je ista\u0107i da to nije bio nikakav koled\u017e, jer ljudi tu nisu dolazili svojom voljom. Oni su bili slati tu po kazni – isti\u010de Zec.<\/p>\n

On nagla\u0161ava da je Zavod bio ustanova Ministarstva prosvete i vera, i da je njegov cilj bio prevaspitavanje pitomaca u duhu ideologije tada\u0161nje kolaboracionisti\u010dke vlade, nacionalizma i saradnje s Nemcima.<\/p>\n

– Mnogi projekti bliski ekstremnoj desnici i Zboru potekli su upravo iz ministarstva Velibora Joni\u0107a. Oni su postavljali direktore \u0161kola koji su odre\u0111ivali u\u010denike koji nisu, po njihovoj proceni, stajali na pravoj strani, te su ih slali u Zavod – ka\u017ee Zec. Prema njegovim re\u010dima, bilo je onih direktora koji su hteli da spasu neke u\u010denike, ali su ipak najve\u0107i broj \u010dinili ljudi ideolo\u0161ki bliski nacistima, bilo da su bili \u010dlanovi Zbora ili skloni njihovim idejama.<\/p>\n

Za izlo\u017ebu u Novom Sadu Zec ka\u017ee da je posledica novog pogleda i relativizacije istorije koja je danas aktuelna.<\/p>\n

– Pitanje je za\u0161to neko ho\u0107e da pravda ne\u0161to \u0161to se ne da opravdati i da posmatra na\u0161u ulogu u ratu tako da opravdava saradnju sa okupatorom – nagla\u0161ava Zec.<\/p>\n

Prema re\u010dima Ljubinke \u0160kodri\u0107, autorke knjige “Ministarstvo prosvete i vera u Srbiji od 1941. do 1944. – sudbina institucija pod okupacijom”, izlo\u017eba suvi\u0161e blago tretira probleme, jer se samo izla\u017eu dokumenti bez obja\u0161njenja u kakvim su okolnostima oni nastali.<\/p>\n

– To je bila tamnica. Pitomci su bili zatvoreni, li\u0161eni slobode, izlo\u017eeni torturi prinudnog vaspitanja. Ina\u010de se mo\u017ee govoriti o nekoliko vrsta logora na osnovu tretmana logora\u0161a – izolacijskim, istrebljiva\u010dkim i logorima za prinudno vaspitanje. Zavod se svakako mo\u017ee svrstati u ovu poslednju kategoriju – ka\u017ee \u0160kodri\u0107eva.<\/p>\n

O mu\u010denju pitomaca svedo\u010di i \u017ealba jednog od nastavnika Josifa Maru\u0161i\u0107a, koji je oti\u0161ao iz ustanove jer nije bio za to da vaspita\u010di batinaju pitomce. Naj\u010de\u0161\u0107a je bila tortura pisanja. Pitomcima je ispiran mozak pisanjem izjava, referata, sastava na teme: “Moji utisci o predavanju ministra prosvete”; “\u0160ta mislim o razvoju doga\u0111aja u svetu i o pola\u017eaju Srbije”; “Moje politi\u010dko ube\u0111enje”; “\u0160ta sam mislio o Zavodu pre nego \u0161to sam do\u0161ao”; “\u0160ta mislim o Zavodu posle \u0161est meseci boravka”; “Za\u0161to nisam nacionalista”; “\u0160ta mislim o svom prevaspitavanju” i sl. Tako\u0111e, bili su ismevani i poni\u017eavani. Tako je bratanac vladike Nikolaja Velimirovi\u0107a Tiosav Velimirovi\u0107, koji se u po\u010detku pokolebao, a zatim se odupreo pritisku, nacrtan sa epitrahiljom, krstom i Kapitalom, ispod \u010dega je pisalo “Veliki stric mali sinovac, svetosavski ja sam Marksovac”. Devojka koja nije htela da prizna da je ne\u0161to ukrala nosila je natpis “Ja sam la\u017eov”. Nakon poku\u0161aja bekstva iz Zavoda, 17 pitomaca je odvedeno u logor na Banjici gde su streljani.<\/p>\n

Autor izlo\u017ebe Aleksandar Nikoli\u0107, direktor Istorijskog Arhiva “Veroslav Velja\u0161evi\u0107” iz Smederevske Palanke, rekao je na otvaranju izlo\u017ebe da se na fotografijama mo\u017ee videti da pitomci nisu bili tu\u017eni, kao i da su mnogi roditelji slali svoju decu kako bi bila spa\u0161ena od isku\u0161enja koja je nosio rat sa sobom. On je kazao i da je “potpuno pogre\u0161na predstava koja vlada danas u Srbiji da je to bio jedan logor, tvrde\u0107i da je to “jedna druga\u010dija ustanova pod ingerencijom Ministarstva prosvete”. Po njegovom mi\u0161ljenju, Zavod je odigrao pozitivnu ulogu u srpskoj istoriji, te da niko nije osetio nikakvu torturu od strane uprave i da nije bio streljan.<\/p>\n

Vlasnik izdava\u010dke ku\u0107e “Prometej” Zoran Kolund\u017eija, u \u010dijoj Galeriji je postavljena izlo\u017eba, ka\u017ee za Danas da je postavka zanatski i nau\u010dno utemeljena, budu\u0107i da iza nje stoji jedna dr\u017eavna institucija i autor koji je diplomirao na temu Zavoda za prinudno vaspitanje na Beogradskom univerzitetu.<\/p>\n

– Brojni politi\u010dari, vi\u0111eniji ljudi, ali i profesori sa Beogradskog univerziteta, dr\u017eali su predavanja u Zavodu. Oni su govorili pitomcima da se umesto Marksa, Engelsa i Lenjina, treba dr\u017eati svetosavlja – nagla\u0161ava Kolund\u017eija.<\/p>\n

On napominje da je naslov izlo\u017ebe trebalo da zainteresuje publiku, jer prikazuje novo vi\u0111enje Zavoda u odnosu na ono koje nam je do sada bilo poznato. Kako ka\u017ee, sam naziv aludira na to da su skojevci Zavod zvali omladinskom tamnicom, dok je za \u010detnike to bio koled\u017e za komuniste.<\/p>\n

—————————————–<\/p>\n

Da, da, pravi logor<\/strong><\/p>\n

Se\u0107anje Puri\u0161e \u0110or\u0111evi\u0107a, za Danas<\/p>\n

Me\u0111u 1.270 mladih komunista koji su neko vreme proveli u Zavodu bio je i filmski reditelj Puri\u0161a \u0110or\u0111evi\u0107. On ka\u017ee za Danas da to nije bio \u201ezavod\u201c, ve\u0107 logor u pravom smislu te re\u010di.<\/p>\n

– Godine 1943. jedna grupa U\u017ei\u010dana poku\u0161ala je da pobegne. Otkriveni su. Upravnik Milovan Popovi\u0107 poslao je ovu decu u Beograd, u logor Banjica. Tamo su streljani. Pored Popovi\u0107a, logor su vodili vaspita\u010di, \u010dlanovi Ljoti\u0107evog Zbora. Mi u logoru imali smo naziv \u201epitomci\u201c. Svakog dana smo morali da radimo, a uve\u010de su nam predavanja dr\u017eali razni, od upravnika do Ljoti\u0107a. Trebalo je da nas prevaspitaju zbog na\u0161ih sovjetskih i partizanskih ideja. Upravnik Popovi\u0107 imao je uspeha. Tridesetak pitomaca progla\u0161eni su za vodnike, \u0161to je zna\u010dilo da vi\u0161e ne\u0107e morati da rade, da im je dozvoljeno da jedu sa vaspita\u010dima, da imaju pravo da ka\u017enjavaju pitomce. Tih tridesetak vodnika upravnik je poveo sa sobom u povla\u010denju pred Rusima i partizanima. Zajedno sa Nemcima, u tom povla\u010denju svi su nestali – se\u0107a se \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n

On isti\u010de da je upravnica \u017eenskog logora bila Popovi\u0107eva supruga, koja je, za razliku od svog mu\u017ea, koji je bio nacionalista – bila zagri\u017eena ljoti\u0107evka.<\/p>\n

– Ona bi nekoliko devojaka pustila iz logora da bi tako dokazala da je prevaspitavanje bilo uspe\u0161no. Me\u0111utim, te devojke bi u svojim mestima, me\u0111u sugra\u0111anima, nailazile na veliko nepoverenje, da li su ne\u0161to izdale ako su pre vremena pu\u0161tene? Milena A\u0107imovi\u0107 je tako do\u0161la u svoje rodno mesto Ljig. Do\u017eivela je bojkot varo\u0161ice. Upravnica Popovi\u0107 je uspela. Milena A\u0107imovi\u0107 se obesila. Iz logora je upravnica pustila i Slobodanku Stefanovi\u0107. Slobodanka se vratila u svoj Po\u017earevac. Odatle je brzo dobila vezu i oti\u0161la u partizane sa kojima \u0107e se kasnije pobedonosno vratiti u Po\u017earevac. Slobodanka je dobila zna\u010dajno mesto u Partiji. Ali Slobodan Penezi\u0107 Krcun nije mogao da joj oprosti \u0161to je ranije pu\u0161tena iz logora. Uz to, uo\u010di rata, Penezi\u0107 i Slobodanka su bili u ljubavi. Poslao je \u010doveka da je likvidira. Ovaj je video da narod voli Slobodanku i odustao je. Penezi\u0107 je zatim poslao drugu dvojicu koji nisu odustali – ka\u017ee \u0110or\u0111evi\u0107, kome je ova pri\u010da bila inspiracija za film \u201eJutro\u201c.<\/p>\n

Se\u0107aju\u0107i se da su se u leto 1944, kada su Rusi i partizani napredovali, Steva Drndarevi\u0107 i on spremali za bekstvo iz logora, \u0110or\u0111evi\u0107 pri\u010da za\u0161to svog \u201ecimera\u201c Predraga Draga\u010devca nije mogao da ubedi da krene sa njima i za\u0161to je za njega Zavod bio logor.<\/p>\n

– Predrag Draga\u010devac bio je i jabuka i cve\u0107e – stidljiv, pametan, skroman. Rekoh mu, kidamo no\u0107as iz logora. On me pogleda, skoro pla\u010du\u0107i. \u201eJoj, ja sam obe\u0107ao upravniku da ne\u0107u be\u017eati\u201c. Oti\u0161ao je sa upravnikom u povla\u010denju i nestao – pri\u010da slavni reditelj.<\/p>\n

Puri\u0161a \u0110or\u0111evi\u0107 obja\u0161njava na koji na\u010din je upravnik logora Popovi\u0107 umeo \u010doveka da osudi na smrt.<\/p>\n

– Godine 1942. u logor je doveden Milutin Doroslovac iz Beograda, uhva\u0107en od specijalne policije kao sekretar Mesnog komiteta Skoja Beograda. Skoro ubijen na saslu\u0161anjima, ba\u010den je kod upravnika Popovi\u0107a. Popovi\u0107 ljubazno prima Doroslovca, le\u010di ga, Doroslovac ne spava sa nama u baraci nego u odeljenju gde je bila takozvana srpska stra\u017ea. Hranio se sa vaspita\u010dima. Naravno, to su \u010duli ilegalci i u listu \u201eProleter\u201c 1943. iza\u0161la je vest da je izdajnik Milutin Doroslovac osu\u0111en na smrt. Upravnik je uspeo. Zahvaljuju\u0107i svom bogatom ocu, Milutin Doroslovac je pre dolaska Rusa i partizana poslednjim vozom pobegao u Be\u010d. Kasnije je svojim znanjem i talentom postao jedan od najboljih knji\u017eevnih kriti\u010dara Austrije. Posle mnogo godina do\u0161ao je u Beograd sa sinom. Mnogi su ga znali ne kao Milutina Doroslovca, nego kao Mila Dora – se\u0107a se \u0110or\u0111evi\u0107 poteza, kako ka\u017ee, \u201ekralja logora\u201c, koji se zvani\u010dno zvao Zavod za prinudno vaspitavanje omladine.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izlo\u017ebu o Zavodu za prinudno prevaspitavanje omladine u Smederevskoj Palanci o\u0161tro su napali novosadske Antifa\u0161isti\u010dka akcija i Jevrejska op\u0161tina, Dru\u0161tvo za istinu o NOB, LSV i LDP, koji tvrde da je izlo\u017eba poku\u0161aj aboliranja kvislin\u0161ke vlade Milana Nedi\u0107a i “Zbora” Dimitrija Ljoti\u0107a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-106925","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/106925","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=106925"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/106925\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=106925"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=106925"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=106925"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}