{"id":106752,"date":"2013-02-21T11:11:31","date_gmt":"2013-02-21T10:11:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=106752"},"modified":"2013-02-21T11:11:31","modified_gmt":"2013-02-21T10:11:31","slug":"unistavanje-nacionalnog-parka-sutjeska-korist-samo-koncesionarima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/02\/21\/unistavanje-nacionalnog-parka-sutjeska-korist-samo-koncesionarima\/","title":{"rendered":"Uni\u0161tavanje Nacionalnog parka Sutjeska, korist samo koncesionarima"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorka: Maja Isovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Jedan od dva nacionalna parka na teritoriji Republike Srpske, Nacionalni park Sutjeska, uskoro bi mogao biti uni\u0161ten i to na svojim navrijednijim mjestima: kanjonima i neposrednoj blizini pra\u0161ume Peru\u0107ica zbog odluke Vlade RS kojom se daje suglasnost za izgradnju malih hidroelektrana na ovom podru\u010dju.<\/p>\n

Nacionalni park \u201eSutjeska\u201c je najstariji i najve\u0107i nacionalni park u BiH koji se od svog osnivanja, 1962. godine bavi turizmom. \u201eSutjeska\u201c je po svojim prirodnim vrijednostima i ljepotama biser RS i BiH. Ovaj Nacionalni park obuhvata prostrano planinsko podru\u010dje na trome\u0111i Bosne, Hercegovine i Crne Gore, oivi\u010deno rijekama Pivom, Drinom, izvori\u0161nim tokom Neretve, te planinskim masivima Bio\u010da, Vu\u010deva, Magli\u0107a, Volujaka, Lebr\u0161nika i Zelengore.<\/p>\n

Povr\u0161ina parka iznosi 17.250 ha, od \u010dega je preko 66 odsto pokriveno \u0161umama, a ostatak \u010dine livade, pa\u0161njaci i goleti iznad gornje granice \u0161uma, a pra\u0161uma Peru\u0107ica je jedna od posljednjih pra\u0161uma u Evropi. Pored toga, Nacionalni park \u201cSutjeska\u201d upravlja lovi\u0161tem \u201cZelengora, koje zahvata povr\u0161inu od oko 53.240ha.<\/p>\n

Prema mi\u0161ljenju Dru\u0161tva za za\u0161titu prirodnog naslije\u0111a \u201cArbor Magna\u201d i Centra za \u017eivotnu sredinu, ovakva odluka Vlade RS je sramna i pokazuje nemo\u0107 nadle\u017enih da sa\u010duvaju i ono malo teritorije koju smo stavili pod za\u0161titu.<\/p>\n

Iz ovih udru\u017eenja isti\u010du da uprkos nau\u010dnim podacima o visokoj stopi endemizma, izuzetnoj vrijednosti geo i biodiverziteta kanjonskih ekosistema, trenutnoj i potencijalnoj mogu\u0107nosti iskori\u0161tavanja tih kanjona u svrhe avanturisti\u010dkog turizma, nadle\u017eni rijeke Sutjeska, Hr\u010davka i Jabu\u0161nica vide samo kao hidropotencijal za stvaranje manje od 15 MW elektri\u010dne energije.<\/p>\n

\u201c\u017dubor legendarnih rije\u010dica usahnu\u0107e, i one \u0107e biti pretvorene u nizove vje\u0161ta\u010dkih akumulacija, koje \u0107e nakon par decenija biti zatrpane sedimentima, ostaju\u0107i kao spomenici bahatosti na\u0161e generacije. \u010cinjenice su da Republika Srpska elektri\u010dnu energiju izvozi, da Nacionalni park Sutjeska ima skromne potrebe za elektri\u010dnom energijom, a da se u neposrednoj blizini, na rijeci Drini, ve\u0107 planira nekoliko velikih hidroelektrana. Postavlja se pitanje, \u010diji je ovdje interes u pitanju\u201d, isti\u010du iz ovih udru\u017eenja.<\/p>\n

Obja\u0161njavaju da se ovakav plan o\u0161tro kosi sa principima na kojima je osnovan sam Nacionalni park, te je u suprotnosti sa evropskim i me\u0111unarodnim praksama i legislativama koje reguli\u0161u za\u0161titu prirode, prije svega Emerald i Natura 2000 \u2013 panevropske mre\u017ee.<\/p>\n

\u201cAko se ove koncesije realizuju, Nacionalni park Sutjeska \u0107e izgubiti smisao postojanja, a pripremljene osnove za evropske integracije u oblasti za\u0161tite biodiverziteta bi\u0107e revidirane i degradirane na ni\u017ei nivo. Pozivamo Vladu Republike Srpske da odustane od ovakvog \u0161tetnog i sramotnog plana, te da se okrene ja\u010danju Javnih ustanova koje upravljaju i \u0161tite za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja, da podsti\u010du razvoj lokalnih zajednica, a na polju energetike da daju prednost obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti\u201d, ka\u017eu oni.<\/p>\n

SRAMOTNA ODLUKA VLADE RS<\/p>\n

Nata\u0161a Crnkovi\u0107, koordinatorica programa Biodiverzitet i za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja iz Centra za \u017eivotnu sredinu rekla je da je ova odluka kojom se daje saglasnost za izgradnju malih hidroelektrana na podru\u010dju Nacionalnog parka Sutjeska samo jedna u nizu sramotnih odluka Vlade RS, koja ide na \u0161tetu prirodnog bogatstva.<\/p>\n

\u201cNacionalni park Sutjeska je, na relativno malom podru\u010dju, sa svojim raznovrsnim stani\u0161tima, dom ve\u0107ine endemskih, rijetkih i va\u017enih vrsta Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. To je podru\u010dje od izuzetnog zna\u010daja i jedinstveno je u Evropi, a i u svijetu. U budu\u0107nosti, Nacionalni park Sutjeska treba da se razvija, a ne degradira; treba da nam bude ponos, a ne sramota; te od njega trebamo da imamo korist svi, a ne samo koncesionar\u201d, kazala je Crnkovi\u0107eva za BUKU.<\/p>\n

Ona isti\u010de da je u ovom trenutku te\u0161ko komentarisati ko \u0107e imati materijalnu korist od ove odluke, ali u svakom slu\u010daju to \u0107e biti koncesionar<\/p>\n

\u201c\u010cinjenica je da su male hidroelektrane generalno te\u0161ko isplative, pogotovo sa aspekta klimatskih promjena i u budu\u0107nosti sve slabijih protoka vode. Naravno, o tome se kod nas rijetko raspravlja, a bi\u0107e evidentno tek kroz nekoliko godina, kad \u0161teta na mnogim rijekama ve\u0107 bude pri\u010dinjena. Ovakvo pona\u0161anje prema prirodi dove\u0161\u0107e do ozbiljnog naru\u0161avanja kanjonskih ekosistema, koji predstavljaju centre biolo\u0161ke raznolikosti u Nacionalnom parku. Kanjon Vratara, gdje je planirana hidroelektrana \u2018Sutjeska 2A\u2019 je jedino stani\u0161te divokoze u NP Sutjeska, koja je za\u0161ti\u0107ena evropskim i me\u0111unarodnim direktivama, kao \u0161to su Bernska direktiva, Direktiva o stani\u0161tima i Konvencija o biolo\u0161koj raznovrsnosti. To je samo jedan od primjera direktnog uticaja, a pored toga mo\u017eemo pri\u010dati o mnogim drugim, kao \u0161to je vizualno naru\u0161avanje podru\u010dja\u201d, rekla je Crnkovi\u0107eva.<\/p>\n

Obja\u0161njava da je Zakonom o Nacionalnom parku \u2018Sutjeska\u2019, donesenom pro\u0161le godine, dozvoljena izgradnja hidroenergetskih objekata, a Crnkovi\u0107eva se pita da li su zaista hidroelektrane, instalisane snage manje od 15 MW, planirane u srcu Nacionalnog parka interes na\u0161e republike i ukoliko jesu, kakva je budu\u0107nost za\u0161tite i o\u010duvanja prirode i da li se uop\u0161te mo\u017eemo nadati da \u0107emo druge rijeke sa\u010duvati, ukoliko ove ne mo\u017eemo?<\/p>\n

Kada je rije\u010d o budu\u0107im koracima kada je ovo podru\u010dje u pitanju iz Centra za \u017eivotnu sredinu isti\u010du da su aktivno uklju\u010deni u pra\u0107enje \u010ditavog procesa, daju komentare na nacrt Prostornog plana podru\u010dja posebne namjene NP Sutjeska, uklju\u010di\u0107e se tako\u0111e i kada Studija procjene uticaja na \u017eivotnu sredinu za hidoelektrane bude na javnoj raspravi. Pored toga, kontaktiraju sve relevantne doma\u0107e i me\u0111unarodne institucije koje mogu i trebaju da se oglase po ovom pitanju.<\/p>\n

Jugoslav Bruji\u0107 iz Dru\u0161tva za za\u0161titu prirodnog naslije\u0111a \u201cArbor Magna\u201d ka\u017ee da rje\u010dice Sutjeska, Hr\u010davka i Jabu\u0161nica nemaju mnogo protoka vode.<\/p>\n

\u201cNa stru\u010dnoj raspravi u Fo\u010di sam ironi\u010dno rekao da \u2018ako \u0107e tih 15 MW pratiti zahuktalu privredu RS onda treba \u017ertvovati Nacionalni park i omogu\u0107iti prijeko potreban razvoj\u2019. Me\u0111utim, na\u0161i \u010dlanovi – energeti\u010dari ka\u017eu da je vijek tih poto\u010dnih\/proto\u010dnih akumulacija 20 do 30 godina, a brane, nasipi, putevi, cijevi i buldo\u017eerske tvorevine \u0107e tako \u2018oplememeniti pejza\u017enu vrijednost parka\u2019\u201d, ironi\u010dno ka\u017ee Bruji\u0107.<\/p>\n

On isti\u010de da je na primjer samo u Vrataru nalazi\u0161te kanjonske zajednice Edraiantho-Daphneetum malyanae, a niko i ne pominje Govzu, gdje buldo\u017eeri i dinamit ve\u0107 oblikuju klisuru gdje je jedna od 13 populacije omorike koje postoje na planeti Zemlji.<\/p>\n

\u201cBistrica je tako\u0111e van obuhvata Nacionalnog parka i tamo se ve\u0107 rade akumulacije, a da niko sru\u010dan nije odgovorio kakve su reperkusije na nalazi\u0161ta Edraiantho-Daphneetum malyanae koje se mogu izgubiti\u201d, obja\u0161njava Bruji\u0107 i dodaje da jedinu korist u cijelom ovom slu\u010daju imaju samo koncesionari.<\/p>\n

Podru\u010dje koje je progla\u0161eno nacionalnim parkom prije pedesetak godina \u017eeli se naru\u0161iti zbog izgradnje malih hidroelektrana. Nacionalni park \u201cSutjeska\u201d jo\u0161 je jedno podru\u010dje u Srpskoj koje se \u017ertvuje zbog kratkoro\u010dnih intersa pojedinaca, u ovom slu\u010daju koncesionara, a o za\u0161titi prirode, biljnom i \u017eivotinjskom svijetu se ne razmi\u0161lja.<\/p>\n

Buka<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nacionalni park \u201cSutjeska\u201d jo\u0161 je jedno podru\u010dje u Srpskoj koje se \u017ertvuje zbog kratkoro\u010dnih intersa pojedinaca, u ovom slu\u010daju koncesionara, a o za\u0161titi prirode, biljnom i \u017eivotinjskom svijetu se ne razmi\u0161lja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-106752","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/106752","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=106752"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/106752\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=106752"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=106752"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=106752"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}