{"id":105729,"date":"2013-02-10T08:31:28","date_gmt":"2013-02-10T07:31:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=105729"},"modified":"2013-02-10T08:31:28","modified_gmt":"2013-02-10T07:31:28","slug":"opste-dobro-kao-neprijateljska-teritorija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/02\/10\/opste-dobro-kao-neprijateljska-teritorija\/","title":{"rendered":"Op\u0161te dobro kao neprijateljska teritorija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Michael Braun<\/p>\n

Evo opet njega, dobro raspolo\u017eenog, sre\u0107nog kao malo dete, sa podr\u0161kom koja ponovo raste. On, koga su do pre samo par nedelja smatrali politi\u010dki mrtvim, osu\u0111enim da bespomo\u0107no posmatra krizom iznu\u0111enu epohalnu promenu u Italiji i okretanje od gotovo 20 godina berluskonizma ka trezvenosti u liku Marija Montija. Monti je u novembru 2011. zamenio Berluskonija na mestu premijera Italije. Podr\u0161ka propalom i seksualnim skandalima diksreditovanom Berluskoniju nikada nije bila manja. Izgledalo je da \u0107e ozbiljna, ustavotvorna desnica potisnuti do tada dominantnu populisti\u010dku desnicu.<\/p>\n

Nekoliko nedelja pre parlamentarnih izbora 24. i 25. februara ove godine sve se promenilo. Montijev savez je prema predizbornim anketama zaglavljen na oko 15% podr\u0161ke, a Berluskonijeva koalicija, u koju se ponovo ne\u010dujno umuvala desnopopulisti\u010dko-ksenofobi\u010dna Severna liga (Lega Nord), mar\u0161ira ka 30%. Pomalo su neuverljive izjave koje poku\u0161avaju da objasne ovo ko zna koje po redu politi\u010dko uskrsnu\u0107e Silvija Berluskonija. Nema nikakve sumnje da televizija u tome igra ogromnu ulogu. Od decembra pro\u0161le godine, Italijani su pod neprekidnom paljbom: na 17 kanala opet mogu da se dive svom ume\u0161nom govorniku. Ne treba zanemariti ni njegovu poslovnu nadarenost. On suvereno vodi izbornu kampanju uklju\u010duju\u0107i i talenat da la\u017ee a da ne trepne.<\/p>\n

Tu je i italijanska \u201egenetska mutacija\u201c, na koju se u svojoj bespomo\u0107nosti pozivaju Berluskonijevi protivnici da bi objasnili ve\u010dnu privla\u010dnost odavno razobli\u010denog biv\u0161eg premijera. Prema toj tezi, Berluskoni je u poslednjih 20 godina italijansko javno mnjenje ustrojio prema svojim vrednostima, standardima i modelu komunikacije. Da bismo pronikli u njegovu politi\u010dku besmrtnost, treba izvr\u0161iti dve promene perspektive. Prvo treba preusmeriti pogled sa mra\u010dno-genijalnog kandidata na njegove bira\u010de, a onda i sa navodno epohalnog raskida pre 20 godina \u2013 ka kontinuitetu u stavovima bira\u010dkog tela.<\/p>\n

Pedesetih godina pro\u0161log veka, ameri\u010dki politikolozi Gabriel Almond i Sidni Verba preselili su se u Italiju kako bi prou\u010davali njenu gra\u0111ansku kulturu \u2013 odnos gra\u0111ana prema dr\u017eavi i op\u0161tem dobru, njihovo poverenje u institucije i spremnost za participaciju u javnom \u017eivotu. Uvereni da \u0107e se susresti sa stanjem sli\u010dnom onom u Nema\u010dkoj pre dolaska Hitlera na vlast, sa mo\u0107nom komunisti\u010dkom partijom i demokratima u defanzivi, do\u0161li su ipak do paradoksalnog rezultata. Upravo su bira\u010di komunisti\u010dke partije Italije (KPI) gajili najve\u0107e poverenje u demokratski proces i institucije i bili najspremniji da aktivno u\u010destvuju u javnom \u017eivotu. A kod demohri\u0161\u0107anskih bira\u010da (Democrazia Cristiana) prevladavalo je nepoverenje u \u201edr\u017eavu\u201c, pasivnost, usmerenost na partikularne interese, sve suprotno anglosaksonskom shvatanju gra\u0111anina. Ve\u0107ina njih bili su redovne mu\u0161terije klijentelisti\u010dke politike.<\/p>\n

Takav obrazac mi\u0161ljenja je jo\u0161 jedan ameri\u010dki politikolog, Edvard Banfild, nazvao amoralnim familijarizmom. Pod time je podrazumevao vrednosni horizont koji se zavr\u0161ava na obodima svoje porodice, dok je op\u0161te dobro neprijateljska teritorija na kojoj vas maltretiraju zakonima i porezima, ali i mesto gde se mo\u017ee ugrabiti li\u010dna dobit, ukoliko ste povezani sa \u201epravim\u201c politi\u010darima. Prevlast tog obrasca obja\u0161njava dominaciju anarhi\u010dnih, pre antidr\u017eavnih nego prodr\u017eavnih stavova kod desnice u Italiji.<\/p>\n

A danas? Politikolog Ilvio Diamanti je u svom nedavnom istra\u017eivanju zabele\u017eio da ve\u0107ina bira\u010da \u017eeli za\u0161titu dr\u017eave, uz istovremeno duboko nepoverenje prema njoj. Demohri\u0161\u0107ani su decenijama ispunjavali ovakve zahteve velikog dela svog bira\u010dkog tela. Kada je demohri\u0161\u0107anska partija po\u010detkom devedesetih, pod teretom korupciona\u0161kih skandala do\u017eivela kolaps, Berluskoni je ispunio nastali vakuum na desnici, bez epohalnog raskida sa dotada\u0161njom praksom.<\/p>\n

Raskid se dogodio u samo jednoj, veoma va\u017enoj ta\u010dki. Za razliku od demohri\u0161\u0107ana, Berluskoni je otvoreno i neumorno razvijao amoralni familijarizam, ofanzivno raspiruju\u0107i animozitet prema op\u0161tem dobru, koje je osetio na svojoj ko\u017ei tokom sudskih procesa zbog izbegavanja pla\u0107anja poreza, tajnih ra\u010duna u inostranstvu i la\u017eiranja poslovnih bilansa. Milioni Italijana odu\u0161evljeno su ga sledili, isti oni kojima je Mario Monti izgledao kao bedna alternativa Berluskoniju. Bila im je dovoljna pretnja dolaskom levice na vlast, pa da se ponovo mobili\u0161u, a pomogao je i Berluskonijev izborni slogan \u201eporezi dole\u201c.<\/p>\n

\u0160ta je sa planovima za budu\u0107nost italijanskog dru\u0161tva? To ove defanzivno-nepoverljive bira\u010de ne zanima. Planovi drugih opcija im deluju zastra\u0161uju\u0107e, bilo da je re\u010d o Montiju koji im obe\u0107ava krv, znoj i suze, ili o levi\u010darskom kandidatu Lui\u0111iju Bersaniju koji im preti \u201epravednom Italijom\u201c (mada ona ne podrazumeva ve\u0107e poreze i borbu protiv endemskog izbegavanja pla\u0107anja poreza). Dodu\u0161e, Berluskoniju ovoga puta njegovi verni bira\u010di ne\u0107e doneti pobedu, ali on mo\u017ee da se nada po\u010dasnom mestu u italijanskoj politici, u kojoj \u0107e opet biti remetila\u010dki faktor.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Die Wochenzeitung<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ta je sa planovima za budu\u0107nost italijanskog dru\u0161tva? To ove defanzivno-nepoverljive bira\u010de ne zanima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-105729","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105729","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=105729"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105729\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=105729"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=105729"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=105729"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}