{"id":105676,"date":"2013-02-09T10:03:54","date_gmt":"2013-02-09T09:03:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=105676"},"modified":"2013-02-09T10:03:54","modified_gmt":"2013-02-09T09:03:54","slug":"sada-sam-neka-druga-meni-draza-osoba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/02\/09\/sada-sam-neka-druga-meni-draza-osoba\/","title":{"rendered":"Sada sam neka druga, meni dra\u017ea osoba"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Predsednica sam Upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo Kosovo, osniva\u010dica Fonda za humanitarno pravo i \u010dlanica Upravnog odbora UN Fonda za \u017ertve torture. Osim toga, voditeljka sam zajedni\u010dkog tima istra\u017eiva\u010da FHP i FHP Kosovo koji rade na dokumentovanju \u017ertava rata na Kosovu. Zatim, tima FHP-a koji popisuje poginule vojnike, policajce i dobrovoljce Srbije i Crne Gore u ratovima u Hrvatskoj i u BiH, kao i tima koji popisuje srpske civilne i vojne \u017ertve, dr\u017eavljane Hrvatske.<\/p>\n

Danas postoje dva Fonda za humanitarno pravo. FHP Kosovo je od 1995. do 2010. funkcionisao kao kancelarija FHP-a na Kosovu. Sada ima direktora Bekima Blakaja, koji je sedam godina radio kao istra\u017eiva\u010d ratnih zlo\u010dina na Kosovu. Dvadeset godina od osnivanja i FHP je dobio novu direktorku, Sandru Orlovi\u0107 koja je pet godina bila moja zamenica i koordinatorka projekta Kosovska knjiga pam\u0107enja. Novi menad\u017eement, i jednog i drugog Fonda, deli istu bazu podataka koju smo stvarali zajedno. Ta baza, osim obimne gra\u0111e o ratnim zlo\u010dinima na Kosovu, sadr\u017ei i relevantnu dokumentaciju o ratnim zlo\u010dinima u ratovima u Hrvatskoj i BiH. U kreiranju novog programa, obe organizacije imaju jaku podr\u0161ku i u javnoj arhivi Ha\u0161kog tribunala, \u0161to me dodatno uverava da imaju budu\u0107nost, da \u0107e \u201epre\u017eiveti\u201c svog autora.<\/p>\n

Meni preostaje da se posvetim nezavr\u0161enim poslovima iz pro\u0161losti. Jedan od tih va\u017enih zadataka zapo\u010dela sam u oktobru 1991. kada su vladini mediji u Srbiji i Hrvatskoj, u svojim izve\u0161tajima o ubijenim ili poginulim ljudima, prestali da navode njihova imena nego su zapo\u010deli da se takmi\u010de u objavljivanju brojki stradalih \u201eusta\u0161a\u201c, \u201e\u010detnika\u201c i \u201ejugovojske\u201c. Do 8. februara 1992. u Pionirskom parku pored zgrade Predsedni\u0161tva Srbije, svake ve\u010deri, od 8.30 pa do 9.00 sati, nas tridesetak je izra\u017eavalo podr\u0161ku dezerterima rata, \u201epaljenjem sve\u0107a\u201c. Svake druge, tre\u0107e ve\u010deri ja sam \u010ditala imena ljudi koji su bili ubijeni ili poginuli u tom vremenu, na teritoriji Hrvatske, nezavisno od njihove nacionalne pripadnosti.<\/p>\n

U novembru 1991. saznala sam za samoubistvo Miroslava Milenkovi\u0107a, rezerviste iz Gornjeg Milanovca. Prvi put, nakon izgovorenog imena, zastala sam a onda nastavila sa njegovom \u017eivotnom pri\u010dom: \u201eRo\u0111en 1951. godine, gra\u0111evinski radnik, otac dvoje dece, mobilisan 19. septembra 1991. ubio se 20. septembra 1991. na sto\u010dnoj pijaci u \u0160idu, izme\u0111u dve grupe rezervista. Prvih, koji su pu\u0161ke ostavili, i drugih, koji su uzeli pu\u0161ke da krenu put Tovarnika, na front.\u201c Trebalo mi je puno vremena da razumem kako su imena klju\u010d u suo\u010davanju s pro\u0161lo\u0161\u0107u, izgradnji solidarnosti i nove kulture se\u0107anja. Otuda, vi\u0161egodi\u0161nje istra\u017eivanje FHP i FHP Kosova, uzimanjem izjava od \u010dlanova porodica i svedoka, prikupljanjem fotografija, izve\u0161taja, sudske dokumentacije i drugih izvora koji sadr\u017ee podatke o ljudima koji su izgubli \u017eivot na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do kraja decembra 2000. Porodice \u017ertava, kako na Kosovu tako i u Srbiji, prihvatile su Kosovsku knjigu pam\u0107enja kao verodostojnu \u017eivotnu pri\u010du o 2.050 ljudi koji su izgubili \u017eivote u 1998. To je najve\u0107e priznanje koje smo ja i oba Fonda ikada dobili. Zbog njihovog poverenja, imam moralnu i profesionalnu obavezu da zavr\u0161im taj posao. Plan je da sa timom istra\u017eiva\u010da na Kosovu i u Srbiji proverim prikupljenu gra\u0111u i zavr\u0161im pisanje teksta o 11.881 \u017ertvi rata na Kosovu.<\/p>\n

Zatim je tu i popis 1.678 dr\u017eavljana Srbije i Crne Gore koji su izgubili \u017eivote u ratu u Hrvatskoj i BiH. Povrh toga, tu je i dokumentovanje \u017ertava rata u Hrvatskoj, u saradnji sa zagreba\u010dkom Documentom.<\/p>\n

Sa popisom civila i vojnika koji su izgubili \u017eivot u ratovima devedesetih, ideja o REKOM-u postaje neizbe\u017ena stvarnost koja se suprotstavlja friziranoj statistici, preuveli\u010davanju, minimiziranju, poricanju i zloupotrebama \u017ertava. To je moj drugi zadatak, neodvojiv od prvog. Imenovanje li\u010dnih izaslanika predsednika Hrvatske, Crne Gore i Makedonije u Regionalnu ekspertsku grupu za REKOM, su politi\u010dki dobre odluke kakve o\u010dekujem i od predsednika Srbije i Slovenije, predsednice Kosova i Predsedni\u0161tva BiH. Samo oni mogu da osiguraju da iza REKOM-a i \u017ertava stanu dr\u017eave.<\/p>\n

I danas me mu\u010di odnos Srbije prema Muslimanima koji su za vreme rata u BiH radili u gra\u0111evinskim firmama u Beogradu. Morala sam da preklinjem Upravu grani\u010dne policije Srbije i Biro Republike Srpske da dozvole tim ljudima da obi\u0111u svoje porodice u Janji, a da potom mogu da se vrate u Beograd gde su radili. Vre\u0111anje na granici, nazivanje Turcima, balijama, primoravanje da satima stoje u \u0107o\u0161ku kontejnera ili na hladno\u0107i, zastra\u0161ivanje arkanovcima i \u0161e\u0161eljevcima bio je deo uobi\u010dajenog policijskog repertoara prema Muslimanima koji su \u201epatrioti\u201c kasnije primenjivali prema Albancima. Zajedni\u010dko polazi\u0161te takvog odnosa bilo je da su Muslimani i Albanci manje vredni od Srba.<\/p>\n

Kada je po\u010delo NATO bombardovanje svi smo se pokazali u pravom svetlu. Prva dva, tri dana ljudi su se pla\u0161ili mraka na ulicama, a kada je vlast uklju\u010dila struju, ne i na Kosovu, mnogi su iz kafi\u0107a posmatrali avione. Kosovo je bilo daleko. Nikoga se nije ticalo \u0161to vojska i policija Srbije proteruju Albance iz sela i gradova, \u0161to ubijaju civile, \u0161to im pale ku\u0107e i plja\u010daku imovinu. Svi su Albanci tretirani kao teroristi. I bebe, i starci. Ja sam 27. marta 1999. krenula na Kosovo da vidim \u0161ta se doga\u0111a sa Albancima zaposlenim u kancelariji Fonda HP. Imala sam sre\u0107e da na ulici na\u0111em taksistu koji je pristao da me vozi u Pri\u0161tinu. Stigla sam i videla kolone iz svojih domova isteranih ljudi koji su i\u0161li prema \u017eelezni\u010dkoj stanici. Posle dva provedena dana, sa troje tamo\u0161njih saradnika Albanaca, krenusmo nazad za Beograd. Skrivala sam da se zbog njih u\u017easno pla\u0161im kontrola na punktovima. U Gnjilanu nas je zaustavila vojna kontrola. Morali smo svi da iza\u0111emo iz autobila i predamo li\u010dna dokumenta. Mladi vojnik je s nevericom gledao imena na li\u010dnim kartama. Oficir koji je preuzeo dokumenta za\u010du\u0111eno je pitao ko smo i kuda idemo. Na moja obja\u0161njenja da smo humanitarna organizacija i da je trenutak da pomognemo jedni drugima, po\u010deo je da se osvr\u0107e… \u017durno mi je vratio sva dokumenta, izgovoriv\u0161i samo dve re\u010di: \u201eSre\u0107an put!\u201c. Sve do Beograda smo se osvrtali da vidimo da li nas neko prati.<\/p>\n

U Beogradu su intelektualci potpisivali protestno pismo me\u0111unarodnoj zajednici tra\u017ee\u0107i da prestane s bombardovanjem Srbije i Crne Gore. Pismo, \u010diji je autor bila Sonja Liht, u to vreme predsednica Sorosove fondacije u Srbiji, nismo potpisali Filip David, Ivan \u010colovi\u0107 i ja. Smatrali smo da je Milo\u0161evi\u0107 prava adresa za takvo pismo. Za vreme NATO bombardovanja, cela Srbija se okupila oko Milo\u0161evi\u0107a protiv Amerike, NATO i Evrope. U odnosu na nevladine organizacije, tajne slu\u017ebe su se bavile istra\u017eiva\u010dem Human rights Watcha, nema\u010dkim studentom koga su na granici sa Hrvatskom pretukli, australijanskim novinarima koje su sumnji\u010dili za \u0161pijuna\u017eu i FHP. Od de\u017eurnih u beogradskoj kancelariji tra\u017eili su da mi ne govore da pose\u0107uju prostorije na\u0161e organizacije. Objavljivanje ha\u0161ke optu\u017enice protiv Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, 22. maja 1999. razbesnelo je generale vojske i policije, i tajne slu\u017ebe. Posle progla\u0161enja \u201epobede\u201c, kada su retki mediji poput DANASa po\u010deli da pi\u0161u o zlo\u010dinima na Kosovu, na meti su bili svi za koje su bezbednjaci sumnjali da \u0107e ne\u0161to re\u0107i.<\/p>\n

Za razliku od straha koji sam ose\u0107ala osamdesetih godina, za vreme NATO bombardovanja nisam se pla\u0161ila tajnih slu\u017ebi. Taj stari, ledeni strah osetim uvek kad god se setim hap\u0161enja Danila Udovi\u010dkog 1972, no\u0107nog upada najmanje 20 policajaca u ku\u0107u u kojoj smo zajedno stanovali. Ili drugog hap\u0161enja Lazara Stojanovi\u0107a, 1984. kada su mi oduzeli Javno mnjenje, Jirgena Habermasa, kao knjigu sa neprijateljskim sadr\u017eajem. S tim iskustvom, susret sa bezbednjacima u vreme NATO bombardovanja ne\u0161to je potpuno duga\u010diji. Dogodio se 22. maja 1999. na dan objavljivanja optu\u017enice protiv Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Iz Pri\u0161tine sam kolima putovala za Prizren. Vozio me je prijatelj moje saradnice, Srbin, pilot koji se ogor\u010den zbog rata upravo vratio iz neke daleke zemlje. To \u0161to nismo krenuli preko Brezovice, koja je bila pod kontrolom snaga VJ\/MUP, nego putem preko Dulja, bio je dokaz za policiju na punktu da nismo na \u201epravoj strani\u201c. Usledio je pretres automobila, oduzimanje \u201eneprijateljskog materijala\u201c da bi nas potom predali Dr\u017eavnoj bezbednosti, koja se skrivala u privatnoj ku\u0107i u Uro\u0161evcu. Ispitivanje je trajalo satima. Jadnom pilotu su pretili da \u0107e ga ubiti kao i \u201esvakog ko zna engleski\u201c . Mene su \u201eobra\u0111ivala\u201c dvojica. Jedan se predstavljao kao pozitivac, a drugi je urlao, stajao mi iznad glave, pretio da \u0107u biti optu\u017eena za \u0161pijuna\u017eu, da \u0107e me ubiti pa objaviti kako me je otela OVK… A onda sam ja , u jednom dahu, po\u010dela da re\u0111am zlo\u010dine i plja\u010dke o kojima sam znala. \u201eUbili ste Fehmiju Aganija\u201c, rekla sam, \u201eubili ste Bajrama Kelmendija i njegove sinove, ubijate seljake, \u017eene i decu\u201c… Re\u0111ala sam povi\u0161enim tonom odlu\u010dna da ne stanem, po cenu da pucaju. Bezbednjak koji se prethodno drao na mene – \u0107utao je i, \u010dinilo mi se, kao da se smanjio. A onda je \u201eglavnom\u201c zazvonio telefon. Ustao je i bezli\u010dnim glasom mi saop\u0161tio da je u Beogradu odlu\u010deno da me puste. U septembru 1999. prilikom posete srpskim zatvorenicima u zatvoru u Pri\u0161tini, Aleksandar Mladenovi\u0107, rodom iz Uro\u0161evca, otkrio mi je da su u gradu svi znali da me je DB saslu\u0161avala zbog \u201e\u0161pijuna\u017ee\u201c.<\/p>\n

Ha\u0161ki tribunal nam je oduzeo mogu\u0107nost da zaboravimo pro\u0161lost. Nasle\u0111e Ha\u0161kog tribunala je ve\u0107e i zna\u010dajnije od povremenih gre\u0161aka i presuda bez pravnog obja\u0161njenja. On nam svakodnevno otkriva lica ratnih zlo\u010dinaca koje skrivaju doma\u0107i sudovi. Budu\u0107im generacijama ostavlja na uvid presude i \u010dinjenice o nedelima. Nije uspeo da pridobije ili primora dr\u017eave u regionu da sude svojim generalima. \u010cak i kada se to desi, simboli\u010dku kaznu prate protesti i veli\u010danje \u201eheroja\u201c. Najvi\u0161e je su\u0111enja direktnim po\u010diniocima koji vi\u0161e ne kriju da im je bilo dopu\u0161teno da ubijaju civile s druge strane. U tom smislu, ona upotpunjuju sliku o tome \u0161ta se desilo, kako i zbog \u010dega.<\/p>\n

Su\u0111enje pripadnicima \u0160korpiona, jedinici Dr\u017eavne bezbednosti Srbije, za likvidaciju \u0161est zarobljenih Muslimana iz Srebrenice, u julu 1995. nije se procesno razlikovalo od drugih su\u0111enja pred sudom za ratne zlo\u010dine u Srbiji. Na kraju, sud ih je proglasio kriminalnom grupom, a za \u017ertve je ustanovio je da nema dokaza da su Muslimani iz Srebrenice. Sram i blama\u017eu je ubla\u017eila javna reakcija gra\u0111ana Srbije, koji su prvi put stali na stranu \u017ertava. Odlu\u010dio je video snimak likvidacije zarobljenika iz Srebrenice. Ljudi su videli lica \u017ertava, mladih de\u010daka, koji su \u0107utke \u010dekali svoj metak, i lica onih koji su pucali i posle dvadesetog metka. Niko nije pljuvao po pripadniku \u0160korpiona koji mi je danima u julu 2002, skrivaju\u0107i se u mom stanu, pri\u010dao o svom ratnom putu i u\u010de\u0161\u0107u jedinice u likvidaciji srebreni\u010dkih Muslimana.Taj svedok, kao i pripadnik \u0160korpiona koji mi je predao video snimak, \u017eive van Srbije, s novim identitetom. Ne zbog straha od obi\u010dnih ljudi nego zbog mogu\u0107e osvete pripadnika nekada\u0161nje Dr\u017eavne bezbednosti Srbije.<\/p>\n

Dobila sam puno priznanja, pre svega me\u0111unarodnih. U Njujorku je upravo iza\u0161la knjiga Pravda u svetu, posve\u0107ena ta\u010dno stotini ljudi zaslu\u017enih za pravdu u svetu. Medju imenima poput Dezmonda Tutua, Luiz Arbur, Ri\u010darda Goldstona… nalazi se i moje. Raduje me i nagrada op\u0107ine Lovas, koja je priznanje dodelila i sudiji Oliveri An\u0111elkovi\u0107, koja je u Beogradu sudila i presudila za zlo\u010dine u ovom selu. To je prvi put da jedan sudija iz Srbije dobija nagradu iz Hrvatske. Time me je dva puta proglasio herojem Evrope. I danas se zbog toga ose\u0107am pomalo nelagodno. Nikada sebe nisam do\u017eivljavala kao heroja.<\/p>\n

Rade Radovanovi\u0107<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nata\u0161a Kandi\u0107: Od kada nisam direktorka Fonda za humanitarno pravo, od pro\u0161log decembra , kao da sam neka druga, meni dra\u017ea osoba. Ose\u0107am se slobodnijom, vi\u0161e svojom. \u017divim u miru sa onim \u0161to radim.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-105676","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105676","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=105676"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105676\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=105676"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=105676"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=105676"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}