{"id":105509,"date":"2013-02-07T11:55:49","date_gmt":"2013-02-07T10:55:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=105509"},"modified":"2013-02-07T11:55:49","modified_gmt":"2013-02-07T10:55:49","slug":"banalnost-zla","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/02\/07\/banalnost-zla\/","title":{"rendered":"Banalnost zla"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Stefan Aleksi\u0107<\/strong><\/p>\n

Prisustvujemo jednom fenomenu. Pre nekoliko dana predsednik Srbije je izjavio da su desni\u010dari koji su napravili spisak nevladinih organizacija za odstrel \u201ebudale\u201c. U jednoj emisiji sa njim se slo\u017eio i ministar pravde, a ju\u010de je i biv\u0161i portparol DSS-a za ljude koji su u\u010destvovali u etni\u010dkoj tu\u010di u Be\u010deju iskoristio isti epitet dodav\u0161i da je on, po\u0161to su to samo budale koje se tuku po kafanama, spokojan \u0161to se ti\u010de etni\u010dkih trvenja u tom gradu.<\/p>\n

Dobronamerni posmatra\u010di bi ocenili da se u slu\u010daju tri identi\u010dne karakterizacije radi o naivnosti i notornom nepoznavanju istorije kojoj je zadatak da nas ne\u010demu nau\u010di. Zlonamerni i oprezni bi opet pomislili da je posredi pacifikacija desni\u010dara: ovako nekoga diskreditovati zna\u010di otpisati mu realnu mogu\u0107nost osetnog politi\u010dkog delovanja i time zamaskirati njegov potencijal da se opasno razma\u0161e.<\/p>\n

Ali hajde jednom da se slo\u017eim: jesu, u pitanju su budale. Slaganju je tu, me\u0111utim, kraj. Ono \u0161to je razli\u010dito izme\u0111u politi\u010dkih funkcionera i mene je odgovor na pitanje \u0161ta sad raditi sa tim budalama. Re\u0107i da je neko budala, efektno ga diskredituje. Budala trabunja, lupeta i ne bi trebalo da privla\u010di na\u0161u pa\u017enju i pa\u017enju medija. Opasna je samo kada nedostatak jezika nadokna\u0111uje snagom pesnica. Imamo va\u017enijih pitanja od pijanih mangupa.<\/p>\n

Snaga budale, me\u0111utim, nije u njenoj mogu\u0107nosti da ne\u0161to bitno ka\u017ee i postane bitan politi\u010dki akter. Kako je budala proto\u010dni bojler, agens kroz kojeg deluje neko drugi, ona je samo oru\u017eje. Ali, ukoliko pretpostavimo da je odgovor na ovaj problem ignorisanje, onda debelo gre\u0161imo. Time implicitno tvrdimo da delovanje budale dolazi iz nje same, \u0161to ne mo\u017ee biti pogre\u0161nije. Delovanje banalnog lika, recimo u kafani, je samo posledica. Pravi izvor opasnosti se me\u0111utim nalazi u onome ko deluje jezikom i time \u201ebudali-pesnici\u201c pru\u017ea definisan oblik njenog delovanja. Dakle opasnost se ne nalazi u bezumnosti jednog, niti u pokvarenoj lukavosti drugog, ve\u0107 u njihovom paklenom amalgamu.<\/p>\n

\u0160ezdesetih godina pro\u0161log veka bilo je aktuelno pitanje karaktera nacisti\u010dkih zlo\u010dinaca. Okida\u010d za ovu diskusiju bilo je kontroverzno su\u0111enje Adolfu Ajhmanu, zlo\u010dincu koji je rade\u0107i kao glavni dispe\u010der vozova milione ne-Nemaca poslao u smrt i bez \u010dije bi uloge menad\u017eera efikasnog prevoza u logore \u2013 projekat \u201ekona\u010dnog re\u0161enja\u201c bio nezamisliv. Za razliku od njenih savremenika, koji su Ajhmana videli kao zver u ljudskom obliku, Hana Arent ga je videla kao banalni, da-nije-pobio-toliko-ljudi-prose\u010dni \u0161raf. Jednom re\u010dju, kao budalu. Ali to \u0161to je Ajhman bio banalan \u010dovek ne zna\u010di da, bivaju\u0107i takvim, nije bio i strahoviti zlo\u010dinac. A jo\u0161 manje zna\u010di da ga je Hana Arent, vide\u0107i ga samo kao \u0161raf, smatrala bezopasnim kao \u0161to to ona trojica misle za ove na\u0161e.[1] Naprotiv, upravo to \u0161to je banalan ga \u010dini stra\u0161nim, jer u tom slu\u010daju Ajhman mo\u017ee postati bilo ko \u2013 potrebno je samo par uslova. Ono \u0161to banalni lik u predstavi koju svi igramo i zovemo \u201edru\u0161tvo\u201c uradi zato \u0161to je banalan, mo\u017ee zavr\u0161iti u radikalnim posledicama. Onim posledicama za koje nam tri predstavnika na\u0161e dr\u017eave ka\u017eu da su nemogu\u0107e, jer su u pitanju banalni ljudi: pijane budale koje se tuku po kafanama.<\/p>\n

Setimo se istorijskog primera koji va\u017ei za najgoru kreaciju u istoriji, nezamislivo surovo dru\u0161tvo, nacisti\u010dku Nema\u010dku. I oni su po\u010deli po minhenskim pivnicama. Malo su skakutali po stolovima obu\u010deni u kratke ko\u017ene pantalone, lupali se kriglama, a onda je jedan od njih, propali slikar, sve zainteresovao svojim pri\u010dama o jevrejskoj zaveri. To je \u010duo jedan biv\u0161i pilot, naduvenko \u017eeljan \u017eenskog dru\u0161tva i \u0161lja\u0161te\u0107eg ordenja, makar ga morao sam sebi dodeljivati (Herman Gering). Zatim ga je \u010duo \u010dovek koji je svoje politi\u010dko opredeljenje odredio bacanjem nov\u010di\u0107a i koji je kasnije pobio sopstvenu decu (Jozef Gebels). \u010cuo ga je i totalni car svih naci-budala: propali uzgajiva\u010d pili\u0107a koji je sanjao da je naslednik heroja iz vikin\u0161kih saga zapisanih na runskom znakovnom pismu; lik koji je napravio \u201eanernabe\u201c, kvazi-akademsku instituciju za izmi\u0161ljanje germanskog svega-i-sva\u010dega, samo dok je germansko i veliko\/jako\/sna\u017eno\/lepo; koji je smislio novu nacisti\u010dku hokus-pokus religiju\/magiju sa nekim komi\u010dnim obredima i kostimima, sve vreme tvrde\u0107i da obnavlja neku \u201epravu nema\u010dku religiju\u201c (Hajnrih Himler). (Ne mogu da se otmem utisku da isto to rade i savremeni srpski (srbski) desni\u010dari. Kako Srbi nisu jedini hri\u0161\u0107ani na svetu, a za izgradnju na\u0161e verzije hokus-pokus religije je potrebno ne\u0161to ekskluzivno i samo srpsko, pa i religija, danas se ona izmi\u0161lja (zove se \u201esvetosavlje\u201c), a pored nje i obredi, kostimi, pona\u0161anje, moral, jezik i tako dalje. Sve ono \u0161to su nacisti\u010dki komedijanti poku\u0161avali dok su se malo, eto, \u201ebudalasali\u201c)[2]<\/p>\n

Nikad ne potcenjuj mo\u0107 budala u \u010doporu.<\/p>\n

\u2014\u2014\u2014\u2013<\/p>\n

1.Igra re\u010di nije slu\u010dajna. <\/em><\/p>\n

2. Podsetimo se scene iz filma Kabare. Svakako najupe\u010datljivija scena je ona u kafani, u kojoj de\u010dak an\u0111eoskim glasom peva naizgled nevinu pesmicu \u201eTomorrow belongs to me\u201c. Nevinu dok neo\u010dekivano ne podigne ruku u nacisti\u010dki pozdrav, ukazuju\u0107i na \u010dinjenicu da budu\u0107nost ne mora da bude svetla ukoliko je naslede mladi. (Digresija: iako je Evropljanima od po\u010detka pevanja ove pesme jasno da je peva Hitler-Jugend, film je pravljen prvenstveno za ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te, a kako u SAD nije postojalo to neposredno iskustvo sa nacizmom, niti je bila razvijena kultura prepoznavanja nacisti\u010dke simbolike, tako je za publiku u Americi svastika na uniformi zaista neo\u010dekivana. Ono \u0161to je za Evropljane Hitler-Jugend, za Amerikance je, da nije svastike, de\u010dak u uniformi izvi\u0111a\u010da.) Ne zaboravimo da se pre ove scene jedan od aktera filma, aludiraju\u0107i na banalnost nacizma, izja\u0161njava o nacistima re\u010dima: \u201emo\u017eemo da ih kontroli\u0161emo\u201c, \u0161to dolazi pod znak pitanja nakon zabrinjavaju\u0107eg jednoglasja kafanske publike koja zdu\u0161no prihvata pesmu.\u00a0<\/em><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pravi izvor opasnosti se me\u0111utim nalazi u onome ko deluje jezikom i time \u201ebudali-pesnici\u201c pru\u017ea definisan oblik njenog delovanja. Dakle opasnost se ne nalazi u bezumnosti jednog, niti u pokvarenoj lukavosti drugog, ve\u0107 u njihovom paklenom amalgamu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-105509","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105509","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=105509"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105509\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=105509"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=105509"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=105509"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}