{"id":105395,"date":"2013-02-06T09:31:12","date_gmt":"2013-02-06T08:31:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=105395"},"modified":"2013-02-06T09:31:12","modified_gmt":"2013-02-06T08:31:12","slug":"nemoral-teizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/02\/06\/nemoral-teizma\/","title":{"rendered":"Nemoral teizma"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Ivan Kova\u010d<\/strong><\/p>\n

Poglavar Srpske pravoslavne crkve, Irinej, prilikom nedavne posete Sarajevu primetio je, u duhu dobrosusedskih odnosa, da su jedino veruju\u0107i ljudi sposobni za moral i valjano delanje. Bratime\u0107i hri\u0161\u0107anske i muslimanske bogomoljce, patrijarh je, me\u0111utim, iz zagrljaja sasvim nekorektno isklju\u010dio ateiste.<\/p>\n

Ova primitivna, infantilna teza je tim vi\u0161e problemati\u010dna budu\u0107i da predstavlja i mi\u0161ljenje ljudi en general \u2013 mi\u0161ljenje svih onih koji ako i ne tvrde da \u201etamo gore\u201d prebiva hri\u0161\u0107anski Bog (ili neki drugi odre\u0111eni Bog), ipak naslu\u0107uju i neodre\u0111eno prime\u0107uju da \u201eima ne\u0161to\u201d ili, pre, da mora biti ne\u010dega, jer ina\u010de stvarnost gubi sopstveni temelj, a \u017eivot postaje decentriran, upravo besmislen.<\/p>\n

Otud svi oni koji \u201ene poznaju Boga\u201d, po njima, moraju biti nepouzdani te se na njih nipo\u0161to ne smemo osloniti u svakodnevnom \u017eivotu. \u2013 Takvi, naime, ne dr\u017ee zadatu re\u010d, takvi rade iza va\u0161ih le\u0111a, spavaju sa va\u0161im \u017eenama, potkradaju dr\u017eavu i \u010dine nebrojene druge nepodop\u0161tine.<\/p>\n

Moralno postupanje, prema tome, mo\u017ee biti utemeljeno jedino na strahu od kazne \u2013 dakle, utilitaristi\u010dki \u2013 na trepetu u ko\u0161tanoj sr\u017ei od loma\u010da, kazana klju\u010dale vode, sumpornih isparenja i krika stradalnika. \u2013 Ukoliko isklju\u010dimo strah, \u0161ta uop\u0161te preostaje, pitaju se oni, da utemelji moral?! Stoga, kada kogod ne drhti pred bogom, to zapravo zna\u010di da mo\u017eemo o\u010dekivati da svakog momenta isu\u010de no\u017eekanju i stane terorisati unaokolo. Silogizam, u krnjem obliku, glasi: \u201ene pla\u0161i se taj Boga\u201d, dakle, opasan je! \u010covek, dakle, bedan kakav jeste, netremice mora u svesti prizivati grozote pakla, \u0161to \u010dulnije i sugestivnije, mora se u\u017eivljavati u paklene muke naprosto kako slede\u0107eg trenutka ne bi zapo\u010deo da pali po kom\u0161iluku, da kolje i siluje. Otud je, usled pretpostavljene \u010dovekove zverske naravi, potrebno postulirati svevide\u0107e oko \u2013 isprva roditeljsko, a potom i Bo\u017eije \u2013 koje sve osmatra, sve zna i, kona\u010dno, sve ka\u017enjava. Naravno, u svesti veruju\u0107eg, logi\u010dki sled biva, sasvim lukavo, izvrnut naglavce. Naime, genealogija je tu obrnuta: prvo postoji Bog, zatim \u010dovekova bogobojazan i, tek naposletku, \u010dovekovo \u201euredno\u201c moralno postupanje.<\/p>\n

Strah ukida autonomiju morala<\/strong><\/p>\n

Na istom se tragu zame\u0107e i glupost \u2013 uostalom, vrlo opasna glupost \u2013 kako bi, da nema boga, sve postalo dopu\u0161teno. Takore\u0107i, kad ma\u010dke nema, mi\u0161evi (krvavo) kolo povedu.<\/p>\n

Sa druge strane, me\u0111utim, ima ljudi koji svoje valjano postupanje ne nastoje zasnovati na pretpostavci postojanja boga. Ukoliko nema apsolutnih vrednosti \u2013 ako nas Bog nije opskrbio \u201emoralnim \u010dulom\u201d, a u stvarnost nije pohranio moralne esencije \u2013 to, dakako, ne zna\u010di da morala nema, odnosno da ga ne mo\u017ee biti. \u010covek je kadar stvoriti, kao \u0161to to uostalom i \u010dini, sopstvene vrednosti (\u010ditava je istorija sa\u010dinjena od takvih manje-vi\u0161e uspelih tvora\u0161tava \u2013 i samo hri\u0161\u0107anstvo jeste jedno od njih). Pri tom, jedino od na\u0161eg pouzdanja i privr\u017eenosti zavisi kvalitet apsolutnosti kod odre\u0111ene vrednosti \u2013 ba\u0161 kao \u0161to je slu\u010daj sa hri\u0161\u0107anskim vrednostima kod vernika izme\u0111u kojih su jedni \u201edo grla\u201d u veri, a drugi, kako i sami priznaju, \u201ei nisu ba\u0161 neki vernici\u201d.<\/p>\n

Napokon, ne samo da nije potrebna pretpostavka postojanja Boga da bi se moral uop\u0161te utemeljio, ve\u0107, \u0161tavi\u0161e, takva pretpostavka uni\u017eava i podriva moralno nastrojenje. Naime, strah i pretnja kaznom (ili, jednako tome, obe\u0107ana nagrada) ukidaju autonomiju morala \u2013 a sa autonomijom, uistinu, i sam moral! Dobro delo se \u010dini zato \u0161to tako treba, a nikako radi eventualnih posledica.<\/p>\n

*<\/p>\n

Ovde skiciranom moralu koji i sam Patrijarh preporu\u010duje \u2013 zasnovanom na strahu od bo\u017eanske odmazde \u2013 \u010dini se da ide u prilog kolokvijalni \u201edokaz\u201c Bo\u017eijeg prisustva (epifanije), odnosno dogme da Bog \u201e\u0161ljaka\u201d sve tri smene, a ne tek onu tre\u0107u (no\u0107nu iliti postmortem). Naime, kada ko god nedoli\u010dno postupi posebno ne\u0161to blasfemi\u010dno, pa se spotakne o kamen ili mu se dogodi kakav sli\u010dan peh \u2013 tvrdi se da ga je to Bog kaznio.<\/p>\n

Mit o nebeskoj pravdi<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, \u010dak i ako ne pribegnemo jedino validnom obja\u0161njenju da se tu radi o autokorekciji \u2013 da smo se, podsvesno, takore\u0107i ugrizli za jezik kada smo (se) zapeli \u2013 ve\u0107 pretpostavimo da je tu zaista re\u010d o \u201edemar\u0161u\u201d upu\u0107enom sa najvi\u0161eg mesta, ipak su takve intervencije toliko retke<\/p>\n

da bi iole mogle funkcionisati kao dokaz protiv ateizma ili, posebno, teizma tj. mi\u0161ljenja da je Bog prauzrok sveta, ali da ne uti\u010de potom na njegov tok. \u2013 Naravno, sve to pod pretpostavkom da Bo\u017eiju pravdoljubivu prirodu i svemo\u0107, a to zna\u010di doslednost u tretmanu ljudskih prilika, ne pravdamo d\u017eoker-kartom \u201e\u010dudni su putevi Gospodnji\u201c. \u0160tavi\u0161e, ne samo da se \u201eintervencije\u201d ne de\u0161avaju \u010desto, ve\u0107 postoje slu\u010dajevi da gre\u0161nik \u010ditav \u017eivot provede u blagostanju, te da skon\u010da mirno i spokojno, obasut ljubavlju najbli\u017eih.<\/p>\n

Na raspolaganju, naravno, ostaje \u201eadut\u201d hri\u0161\u0107anskog nauka \u2013 besmrtnost du\u0161e i postmortem naplata (Stra\u0161ni sud). \u0160to \u0107e re\u0107i \u2013 ko ne plati na (zemaljskom) mostu, plati\u0107e na (nebeskoj) \u0107upriji \u2013 svojevrsnom apelacionom sudu. Te dogme, me\u0111utim, predstavljaju i nepremostivu razdelnicu \u2013 vernik u njih (pouzdano) veruje, nevernik (pouzdano) ne veruje. Jedan drugog ne mogu ubediti.<\/p>\n

Svejedno, ukoliko Bog i postoji, nebeska pravda naprosto ne mo\u017ee biti koncipirana onako kako se to obi\u010dno govori ili zami\u0161lja. Uostalom, i sama ideja pokajanja, za hri\u0161\u0107anski nauk od vitalnog zna\u010daja, \u010dini se dobrano sumnjivom. Naime, zar takav grubi, nasumi\u010dni abolicionizam Bo\u017eiji ne predstavlja imputaciju brutalne nemarnosti i vo\u0111enja poslova \u201ena veliko\u201d?! Pojedinac provede \u017eivot u grehu, zatim mu \u201cnado\u0111e\u201d \u2013 \u0161to je okolnost psiholo\u0161ki sasvim uverljiva \u2013 te se tik pred smrt iskreno pokaje. \u0160ta, me\u0111utim, da je na njega pao klavir (kao metafora slu\u010dajnosti) dan ranije? Zar da spas i prokletstvo du\u0161e \u2013 a ta je odluka u hri\u0161\u0107anstvu centralni kosmi\u010dki doga\u0111aj! \u2013 zavise od slu\u010dajnosti koja se dan kasnije ili dan ranije mogla dogoditi?! Pa to je neuverljivo, upravo sme\u0161no. Pri svemu tome, nije sasvim jasno koji od dva momenta deluje grozomornije \u2013 onaj da je Bog eksperimentator koji je od Zemlje na\u010dinio poligon, svojevrstan institut za in vivo istra\u017eivanje ljudskih moralnih kvaliteta, ili onaj da je Bog eksperimentator, uz to posve lo\u0161 i nemaran.<\/p>\n

Pokajanje ne iskupljuje<\/strong><\/p>\n

S tim u vezi je i dilema da li starce treba sudski goniti zbog zlo\u010dina koje su po\u010dinili, recimo, pre pola veka (hortijevac \u0160andor Kepiro, preminuo pro\u0161le godine, bio je predmet upravo takve kontroverze). \u2013 Naravno da treba. Me\u0111utim, postavlja se pitanje da li su to iste osobe \u2013 naime, zlo\u010dinac za vreme izvr\u0161enja dela i zlo\u010dinac pola veka kasnije. Podrazumeva se, postoji pravni kontinuitet ljudskog \u017eivota, jedne li\u010dnosti (\u0161to je bez sumnje preduslov za valjano funkcionisanje dru\u0161tva). Me\u0111utim, ukoliko razmatramo moralni aspekt stvari \u2013 a dr\u017eim da Bog jedino za to i mari \u2013 tada okolnost izmene misli i ose\u0107anja, izmene \u010ditavog karaktera, postaje relevantna. To zapravo zna\u010di da se niko takav ne mo\u017ee naknadnim pokajanjem iskupiti, niti se, tako\u0111e, mo\u017ee naknadno kazniti. U pitanju su dve, makar u moralnom pogledu, razli\u010dite li\u010dnosti.<\/p>\n

Sve to, dr\u017eim, nedvosmisleno baca senku na uobi\u010dajeni hri\u0161\u0107anski koncept bo\u017eanske egzistencije i ustrojstva celokupne stvarnosti. Ukoliko Bog i postoji, nikakve ga ovozemaljske kvalifikacije sa ljudima-takmi\u010darima ne mogu interesovati, nikakav poligon za eksperimentisanje nad njima. Smislen je jedino \u017eivot u blizini Boga, neposredna ko-munikacija s njim \u2013 upravo onako kako je raj i predstavljen. Na \u017ealost, toga, koliko vidim, ovde nema.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Smislen je jedino \u017eivot u blizini Boga, neposredna ko-munikacija s njim \u2013 upravo onako kako je raj i predstavljen. Na \u017ealost, toga, koliko vidim, ovde nema.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-105395","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105395","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=105395"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/105395\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=105395"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=105395"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=105395"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}