{"id":104126,"date":"2013-01-23T07:30:31","date_gmt":"2013-01-23T06:30:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=104126"},"modified":"2013-01-22T23:34:06","modified_gmt":"2013-01-22T22:34:06","slug":"104126","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/01\/23\/104126\/","title":{"rendered":"Levi\u010darstvo za po\u010detnike"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Lawrence Jarach<\/p>\n

\u0160ta je levi\u010darstvo?<\/p>\n

Za ve\u0107inu to zna\u010di neki oblik socijalizma, uprkos \u010dinjenice da ima puno levi\u010dara koji nisu protiv kapitalizma (o\u010digledno, ako pogledamo realnu istoriju socijalizma, nisu ni svi socijalisti protiv kapitalizma). Mo\u017ee se izneti jo\u0161 mnogo drugih argumenata u vezi s tim, ali hajde da ne komplikujemo i da pretpostavimo da su ta dva pojma sinonimi. Kao \u0161to je slu\u010daj sa ve\u0107inom neodre\u0111enih pojmova, ipak, lak\u0161e je sastaviti spisak karakteristika nego definiciju. Levi\u010darstvo obuhvata mnoge divergentne ideje, strategije i taktike; postoje li zajedni\u010dke niti koje ujedinjuju sve levi\u010dare, uprkos nekim o\u010diglednim razlikama? Da bismo poku\u0161ali da odgovorimo na to pitanje, neophodno je razmotriti filozofske prete\u010de onoga \u0161to se u \u0161irem smislu mo\u017ee nazvati socijalizmom.<\/p>\n

Liberalizam, humanizam i republikanizam su politi\u010dke i filozofske \u0161kole mi\u0161ljenja koje izviru iz moderne evropske tradicije (otprilike po\u010detkom renesanse). Bez zala\u017eenja u detalje, pristalice te tri \u0161kole (posebno liberalizma) pretpostavljaju postojanje idealne mu\u0161ke individue koja poseduje imovinu i koja je potpuno racionalni (ili barem potencijalno racionalni) akter. Ova idealizovana individua stoji naspram arbitrarnog autoriteta ekonomskih i politi\u010dkih sistema monarhizma i feudalizma, kao i duhovnog autoriteta katoli\u010dke crkve. Sve tri \u0161kole (liberalizam, humanizam i republikanizam) pretpostavljaju da \u0107e sposobnosti bilo kog (mu\u0161karca), putem obrazovanja i napornog rada, uspeti na slobodnom tr\u017ei\u0161tu (roba i ideja). Takmi\u010denje je sveobuhvatni etos sve tri \u0161kole.<\/p>\n

Promoteri liberalizma, humanizma i republikanizma tvrde da ove modernisti\u010dke filozofije \u2013 u pore\u0111enju sa monarhizmom, elitizmom i feudalizmom \u2013 predstavljaju napredak na putu do ljudske slobode. Oni veruju da je korisnije za ono \u0161to nazivaju Ve\u0107im Dobrom biti privr\u017een i promovisati filozofiju koja barem sugeri\u0161e mogu\u0107nost svakoga da ostvari neku vrstu kontrole na svojim \u017eivotom, bilo u oblasti obrazovanja, ekonomskog prosperiteta, ili politi\u010dkih interakcija. Kona\u010dni ciljevi liberalizma, humanizma i republikanizma su re\u0161iti se ekonomske oskudice i intelektualne\/duhovne bede, uz istovremno promovisanje ideje demokratskijeg sistema upravljanja. Oni to promovi\u0161u pod rubrikom Pravde, i vide Dr\u017eavu kao njenog krajnjeg jemca.<\/p>\n

Socijalizam kao moderni pokret uglavnom je bio pod uticajem ove tri filozofije. Poput mnogih koji su pristalice liberalizma, humanizma i republikanizma, levi\u010dare zanima, i protiv su, ekonomske i dru\u0161tvene nepravde. Svi oni predla\u017eu ubla\u017eavanje dru\u0161tvenih zala putem aktivne intervencije ili milosr\u0111a, bilo pod pokroviteljstvom Dr\u017eave, NVO, ili drugih formalnih organizacija. Vrlo malo od predlo\u017eenih re\u0161enja ili privremenih mera promovi\u0161u (ili \u010dak priznaju) re\u0161enja koja su rezultat samoorganizovanja onih koje direktno poga\u0111aju ta zla. Socijalna za\u0161tita, programi afirmativne akcije, psihijatrijske bolnice, ustanove za rehabilitaciju narkomana, itd. sve su to primeri raznih poku\u0161aja no\u0161enja sa dru\u0161tvenim problemima. S obzirom na premise tih preklapaju\u0107ih filozofija i njihovih prakti\u010dnih okvira, one spolja izgledaju kao da su rezultat inteligencije i znanja pome\u0161anog sa empatijom i \u017eeljom da se pomogne ljudima. Saradnja u korist Op\u0161teg dobra smatra se korisnijom za \u010dove\u010danstvo od individualnog takmi\u010denja. Me\u0111utim, socijalizam tako\u0111e postojanje takmi\u010denja uzima zdravo za gotovo. Liberali i socijalisti podjednako veruju da se ljudska bi\u0107a prirodno ne sla\u017eu, pa zato moramo da budemo obrazovani i podstaknuti da budemo kooperativni. Kad sve ostalo ne uspe, ovo se uvek mo\u017ee sprovedesti silom putem Dr\u017eave.<\/p>\n

Umereno, radikalno i ekstremno levi\u010darstvo<\/p>\n

Taktike i strategije<\/p>\n

Bez obzira na \u010dinjenicu da ima puno preklapanja i me\u0161anja \u2013 koja onemogu\u0107avaju prave, zasebne granice \u2013 nadam se da \u0107e opisivanje tih raznih manifestacija levi\u010darenja biti na\u010din za identifikovanje odre\u0111enih specifi\u010dnih karakteristika.<\/p>\n

U pogledu strategije i taktike, umereni levi\u010dari veruju da stvari mogu biti pobolj\u0161ane radom unutar aktuelnih struktura i institucija. O\u010dito reformisti, umereni levi\u010dari promovi\u0161u legalne, miroljubive, i probrane povr\u0161ne izmene status kvoa, nadaju\u0107i se da \u0107e na kraju ostvariti socijalizam pomo\u0107u zakona. Demokratija za koju se oni bore je bur\u017euaska: jedna osoba, jedan glas, vladavina ve\u0107ine.<\/p>\n

Radikalni levi\u010dari promovi\u0161u sme\u0161u legalnih i ilegalnih taktika, zavisno od bilo \u010dega \u0161to u tom trenutku izgleda da \u0107e imati ve\u0107e \u0161anse za uspeh, ali oni na kraju \u017eele da sankcioni\u0161u neke propisno konstituisane legalne institucije (posebno kada nastoje da dobiju najvi\u0161e \u0161to mogu od propisa koje \u0107e biti sprovedena silom). Oni su pragmati\u010dni, nadaju\u0107i se u mirnu promenu, ali su spremni da se bore ukoliko veruju da je to potrebno. Demokratija koju oni promovi\u0161u je vi\u0161e proleterska: njih ne zanima preterano proces bilo kog pojedinog glasanja, sve dok se ostvaruju dobici na \u0161tetu \u0161efova i mejnstrim politi\u010dara.<\/p>\n

Ekstremni levi\u010dari su amoralni pragmati\u010dari, strate\u0161ke orijentacije koja se tako\u0111e mo\u017ee nazvati oportunisti\u010dkom. Oni su izrazito nepristojni, otvoreno \u017eele\u0107i uni\u0161tenje aktuelnih institucija (u koje \u010desto spada Dr\u017eava), sa \u017eeljom da ih preprave tako da samo oni budu u stanju da donose i sprovode zakone. Oni su mnogo spremniji da upotrebe silu u slu\u017ebi svojih ciljeva. Demokratija koju promovi\u0161u je obi\u010dno zasnovana na Partiji.<\/p>\n

Odnos prema kapitalistima<\/p>\n

Svi levi\u010dari privileguju kategoriju radnika kao radnika\/proizvo\u0111a\u010da, entitet koji postoji jedino unutar sfere ekonomije. Umereni levi\u010dari vode kampanju za radni\u010dka prava (da \u0161trajkuju, da imaju sigurne i bezbedne poslove, da imaju pristojne i po\u0161tene ugovore), poku\u0161avaju\u0107i da ubla\u017ee o\u010diglednije nepravde gazdi kroz kanale i sprovo\u0111enje progresivnih zakona. Oni \u017eele da kapitalizam bude organizovan sa \u201eljudima iznad profita\u201c (kao \u0161to ka\u017ee izlizani slogan), ignori\u0161u\u0107i internu logiku i istoriju kapitalizma. Umereni levi\u010dari promovi\u0161u socijalno odgovorno investiranje i \u017eele vi\u0161e pravedne distribucije bogatstva; dru\u0161tveno bogatstvo u obliku puno reklamirane \u201esigurnosne mre\u017ee\u201c, i li\u010dno bogatstvo u obliku vi\u0161ih plata i ve\u0107ih poreza za korporacije i bogate. Oni \u017eele ravnote\u017eu vlasni\u010dkog i prava na rad.<\/p>\n

Radikalni levi\u010dari favorizuju radnike na \u0161tetu gazdi. Radnici su uvek u pravu za radikalnog levi\u010dara. Oni \u017eele da promene zakonsku strukturu na na\u010din koji \u0107e odslikavati ovu pristrasnost, \u0161to bi trebalo na bude kompenzacija za prethodnu istoriju eksploatacije. Redistribucija bogatstva koju zami\u0161ljaju radikalni levi\u010dari zasnovana je na vi\u0161im platama i pove\u0107anom oporezivanju korporacija i bogatih i uklju\u010duje selektivnu eksproprijaciju\/nacionalizaciju (sa ili bez kompenzacije) raznih resursa (banke, prirodni resursi, na primer).<\/p>\n

Ekstremni levi\u010dari promovi\u0161u totalnu eksproprijaciju \u2013 bez kompenzacije \u2013 kapitalisti\u010dke klase, ne samo da bi ispravili nepravde ekonomske eksploatacije, ve\u0107 i da bi li\u0161ili kapitalisit\u010dku klasu politi\u010dke mo\u0107i. U nekom trenutku, radnici bi trebalo barem nominalno da upravljaju ekonomskim i politi\u010dkim odlu\u010divanjem (iako je to obi\u010dno posredovano putem partijskog rukovodstva).<\/p>\n

Uloga Dr\u017eave<\/p>\n

Levi\u010dari posmatraju Dr\u017eavu na kontinuumu ambivalencije. Ve\u0107ina ih je jasna u pogledu uloge Dr\u017eave i smatraju da ona promovi\u0161e ciljeve bilo koje klase koja je na vlasti tokom bilo kog datog perioda; dalje, svi oni priznaju da vladaju\u0107a klasa uvek zadr\u017eava za sebe monopol na legitimnu upotrebu sile i nasilja radi prisilnog sprovo\u0111enja svoje vladavine. U politi\u010dkoj imaginaciji svih umerenih i nekih radikalnih levi\u010dara, Dr\u017eava (\u010dak sa potpuno kapitalisti\u010dkom vladaju\u0107om klasom) mo\u017ee biti upotrebljena za ispravljanje mnogih dru\u0161tvenih problema, od neumerenosti transnacionalnih korporacija do zlostavljanja onih koji su tradicionalno bili obespravljeni (imigranti, \u017eene, manjine, besku\u0107nici, itd.). Za ekstremne levi\u010dare, jedino njihova Dr\u017eava mo\u017ee da re\u0161i takve probleme, zato \u0161to je u interesu aktuelne vladaju\u0107e klase da odr\u017ei podele me\u0111u onima koji nisu vladaju\u0107a klasa. Uprkos ambivalenciji, ostaje vezanost za funkcije vlasti koje izvr\u0161ava Dr\u017eava. Ovo je klju\u010dno podru\u010dje sukoba izme\u0111u svih levi\u010dara i svih anarhista, uprkos istorijskom pozicioniranju anarhizma unutar levi\u010darskog spektra \u2013 o \u010demu \u0107e biti vi\u0161e re\u010di u daljem delu teksta.<\/p>\n

Uloga pojedinca<\/p>\n

Ono \u0161to nedostaje u svim ovim razli\u010ditim vrstama levi\u010darenja je razmatranje individue. Dok se liberalizam, humanizam i republikanizam nakratko osvr\u0107u na pojedinca, ove filozofije ne uzimaju u obzir mu\u0161karce, \u017eene ili mlade osobe koje ne poseduju imovinu \u2013 a koje se, naravno, smatraju imovinom normativne individue: odraslog mu\u0161karca vlasnika imovine. To je dovelo do potpunog izostanka interesovanja za seljake i radnike (i njihovu prate\u0107u eksploataciju), zanemarivanje koje je trebalo da bude korigovano socijalizmom. Na\u017ealost, bukvalno svi socijalisti isklju\u010divo pretpostavljaju kategoriju Radnika i Seljaka kao kolektivne klase \u2013 masu koju treba oblikovati i usmeriti \u2013 nikad ne uzimaju\u0107i u obzir \u017eelje ili zainteresovanost individualnog (mu\u0161kog ili \u017eenskog) radnika ili seljaka za ostvarivanje kontrole nad sopstvenim \u017eivotom. Sude\u0107i po ideolo\u0161kim imperativima levi\u010darske misli, samostalna aktivnost ovih masa se posmatra sa sumnjom kroz ideolo\u0161ke za\u0161titne nao\u010dare kompetitivnog etosa kapitalizma (po\u0161to mase jo\u0161 nisu dovoljno inteligentne da budu socijalisti); radnici \u0107e mo\u017eda biti u stanju da se organizuju u odbrambene sindikate da bi sa\u010duvali svoje plate, dok \u0107e seljaci jedino \u017eeleti da poseduju i obra\u0111uju sopstveni komad zemlje. Opet, obrazovanje i prisilno sprovo\u0111enje saradnje je neophodno da bi te mase postale svesni politi\u010dki radikali.<\/p>\n

Generi\u010dko levi\u010darstvo?<\/p>\n

Dakle svi levi\u010dari imaju za cilj dekretirano obe\u0161te\u0107enje za pretrebljene nepravde, bilo da taj dokret dolazi od strane boljih ili responzivnijih predstavnika i lidera, demokratskiji politi\u010dki proces, ili eliminaciju baze ne-radni\u010dke mo\u0107i. Svi oni \u017eele da organizuju, mobili\u0161u i usmere narodne mase, sa kona\u010dnim ciljem da dobiju vi\u0161e ili manje koherentnu ve\u0107inu, da bi pokrenuli progresivne i demokratske promene dru\u0161venih institucija. Regrutovanje, obrazovanje, i usa\u0111ivanje u glavu levi\u010darskih vrednosti su neke od uobi\u010dajenijih strategija koje levi\u010dari koriste da bi uve\u0107ali svoj uticaj na \u0161irem politi\u010dkom terenu.<\/p>\n

Svim levi\u010darima je zajedni\u010dko nepoverenje prema sposobnosti obi\u010dnih (nepoliti\u010dkih\/nepolitizovanih) ljudi da samostalno odlu\u010duju o tome kako \u0107e re\u0161avati probleme sa kojima su suo\u010deni. Svi levi\u010dari dele trajnu veru u vo\u0111stvo. Ne samo poverenje u odre\u0111ene lidere koji se predstavljaju kao neko ko poseduje odre\u0111ene moralne ili eti\u010dke vrline koje su superiorne u odnosu na obi\u010dne ljude, ve\u0107 u sami princip vo\u0111stva. Ovo poverenje u vo\u0111stvo nikada ne dovodi u pitanje reprezentacijsku politiku. Postojanje izabranih ili postavljenih lidera koji govore i delaju u ime, ili umesto, pojedinaca i grupa je datost; posredovanje u domenu politike smatra se za nu\u017enost, \u010dime se pojedinci i grupe li\u0161avaju ve\u0107eg dela odlu\u010divanja. Levi\u010dari dele ovu posve\u0107enost vo\u0111stvu i reprezentaciji \u2013 oni veruju da su sami u stanju da po\u0161teno reprezentuju one koji su tradicionalno bili isklju\u010deni iz politike: obespravljene, one bez glasa, slabe.<\/p>\n

Levi\u010darski aktivista, kao predstavnik onih koji pate, osoba je koja veruje da je preko potrebna za pobolj\u0161anje \u017eivota drugih ljudi. To dolazi iz shvatanja koje se ra\u010dva na dve strane a koje je zajedni\u010dko svim levi\u010darima:<\/p>\n

1. Ne-politi\u010dki narod, prepu\u0161ten sopstvenim \u017eeljama, nikada ne\u0107e biti u stanju da na radikalan ili revolucionaran na\u010din promeni situaciju u kojoj se nalazi (pada mi na pamet Lenjinovo odbacivanje radnika kao nekoga ko nikada nije u stanju da prevazi\u0111e \u201esindikalni mentalitet\u201c bez neke profesionalne pomo\u0107i spolja); i<\/p>\n

2. Oni koji su inteligentniji ili imaju bolju analizu dovoljno su mudri i eti\u010dni da povedu (bilo primerom ili dekretom) i organizuju druge zarad njihovog dobra, i mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije, Vi\u0161eg dobra.<\/p>\n

Neizre\u010dena ali implicitna tema koja se provla\u010di kroz ovu kratku evaluaciju levi\u010darenja je oslanjanje na autoritarne odnose, bilo da su podrazumevani ili nametnuti, brutalno prisilni ili delikatno racionalni. Postojanje ekonomije (robne razmene na tr\u017ei\u0161tu) pretpostavlja postojanje jedne ili vi\u0161e institucija za posredovanje sporova izme\u0111u onih koji proizvode, onih koji poseduju i onih koji tro\u0161e; postojanje reprezentacijskog politi\u010dkog procesa pretpostavlja postojanje jedne ili vi\u0161e institucija koje posreduju u sporovima izme\u0111u razli\u010ditih strana na temelju zajedni\u010dkog interesa (\u010desto sa konfliktnim cijevima); postojanje vo\u0111stva podrazumeva da postoje su\u0161tinske razlike u emocionalnim i intelektualnim kapacitetima onih koji upravljaju i onih koji slede. Postoji mnogo racionalizacija koje doprinose odr\u017eavanju takvih institucija dru\u0161tvene kontrole (\u0161kole, zatvori, vojska, radno mesto), od efikasnosti do celishodnosti, ali svi oni se na kraju oslanjaju na legitimnu (sankcionisanu od strane Dr\u017eave) upotrebu prinudnog autoriteta za sprovo\u0111enje odluka. Levi\u010dari dele veru u posreduju\u0107i uticaj mudrih i eti\u010dnih lidera koji mogu da rade u okviru politi\u010dki neutralnih, dru\u0161tveno progresivnih i humanih institucionalnih okvira. Njihova potpuno hijerarhijska i autoritarna priroda, dakle, trebalo bi da bude o\u010digledna \u010dak i na letimi\u010dan pogled.<\/p>\n

Da li su svi oblici anarhizma levi\u010darstvo?<\/p>\n

Svi anarhisti \u017eele ukidanje vlasti; to je definicija anarhizma. Po\u010dev\u0161i od Bakunjina, anarhizam je bio otvoreno protiv dr\u017eave, antikapitalisti\u010dki i antiautoritaran; nijedan ozbiljni anarhista ne poku\u0161ava to da promeni. Levi\u010dari su, pak, dosledno podr\u017eavali i promovisali ulogu dr\u017eave, imali dvosmislen odnos prema kapitalisti\u010dkom razvoju, i svi do jednog su zainteresovani za odr\u017eavanje hijerarhijskih odnosa. Sem toga, kroz istoriju oni su ili \u0107utke ignorisali ili aktivno gu\u0161ili \u017eelje pojedinca i grupa za autonomijom i samoorganizovanjem, dodatno uni\u0161tavaju\u0107i svaku kredibilnu solidarnost izme\u0111u sebe i anarhista. Prema tome, na isklju\u010divo definicijskom nivou, trebalo bi da postoji automatsko razlikovanje izme\u0111u levi\u010dara i anarhista, bez obzira kako su stvari izgledale tokom istorije.<\/p>\n

Uprkos ovim razlikama, mnogi anarhisti su se smatrali ekstremnim levi\u010darima \u2013 i dalje to \u010dine \u2013 zbog toga \u0161to sa levi\u010darima dele mnoge iste analize i interesovanja (odvratnost prema kapitalizmu, nu\u017enost revolucije, na primer); mnogi revolucionarni levi\u010dari tako\u0111e su smatrali anarhiste za svoje (naivne) drugove \u2013 osim u trenucima kada levi\u010dari steknu izvesnu mo\u0107; tada anarhisti bivaju ili asimilovani, hap\u0161eni ili ubijani. Verovatno\u0107a da \u0107e ekstremni levi\u010dar biti protiv dr\u017eave mo\u017ee biti velika, ali to svakako nije garantovano, \u0161to \u0107e pokazati bilo koja istorijska analiza.<\/p>\n

Levi anarhisti imaju neku vrstu odanosti prema devetneastovekovnom liberalizmu, humanizmu i republikanizmu i socijalisti\u010dkim filozofima, dok preferiraju \u0161iroku, uop\u0161tenu (i zbog toga krajnje nejasnu) kategoriju socijalizam\/antikapitalizam i strategiju masovnih politi\u010dkih borbi zasnovanih na koalicijama sa drugim levi\u010darima, sve vreme pokazuju\u0107i malo (ili nimalo) interesovanja za promovisanje individualne ili grupne autonomije. Sa ovim premisama, oni sasvim lako mogu da postanu plen centralisti\u010dkih tendencija i liderskih funkcija kojima je podre\u0111ena taktika levi\u010dara. Oni \u0107e br\u017ee bolje citirati Bakunjina (mo\u017eda i Kropotkina) i zagovarati organizacione oblike koji su mo\u017eda bili svrsishodni u vreme Prve Internacionale, o\u010digledno nesvesni ogromnih promena koje su se desile u svetu tokom poslednjih sto i vi\u0161e godina \u2013 a onda imaju drskosti da ismevaju marksiste koji su ostali slepo odani zastarelim Marksovim teorijama, kao da ih to \u0161to ne imenuju svoje struje po nekim drugim mrtvim tipovima samim tim \u010dini imunim od sli\u010dnih gre\u0161aka.<\/p>\n

Me\u0111utim, mane i problemi marksizma \u2013 kao npr. to \u0161to promovi\u0161e ideju linearne progresije istorije dr\u017eavnog ure\u0111enja koje nastaje iz haosa, slobode nastaje iz tla\u010denja, materijalnog bogatstva koje nastaje iz oskudice, socijalizma koji nastaje iz kapitalizma, i apsolutnu veru u Nauku kao ideolo\u0161ki neutralnu potragu za \u010distim Znanjem, i sli\u010dnu veru u osloba\u0111aju\u0107u funkciju svake tehnologije \u2013 iste su mane i problemi Bakunjinovog i Kropotkinovog anarhizma. Sve ovo kao da ne doti\u010de leve anarhiste. Oni bodro nastavljaju da promovi\u0161u stoletnu verziju anarhizma, o\u010digledno nesvesni, ili ravnodu\u0161ni, za \u010dinjenicu da su filozofski i prakti\u010dni neuspesi levi\u010darenja \u2013 u pogledu individue, sveta prirode, i odgovaraju\u0107ih na\u010dina pru\u017eanja otpora daljoj dominaciji fleksibilnog, prilagodljivog i \u0161ire\u0107eg kapitalizma \u2013 tako\u0111e su sastavni deo ovog arhai\u010dnog oblika anarhizma.<\/p>\n

Oni me\u0111u nama koji su zainteresovani za promovisanje radikalne dru\u0161tvene promene uop\u0161te, a posebno anarhije, treba da se pobolj\u0161aju ugledav\u0161i se na uspe\u0161ne (iako privremene) revolucionarne projekte za oslobo\u0111enje, umesto \u0161to sami sebi \u010destitamo \u0161to smo naslednici Bakunjina (i drugih). Najbolji na\u010din da to u\u010dinimo je da se oslobodimo istorijskog baga\u017ea i ideolo\u0161kih i strate\u0161kh ograni\u010denja svih vrsta levi\u010darstva.<\/p>\n

Prevod: Sabo Tabi<\/p>\n

Kontrapunkt<\/a>\/Theanarchistlibrary.org<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Levi\u010darstvo obuhvata mnoge divergentne ideje, strategije i taktike; postoje li zajedni\u010dke niti koje ujedinjuju sve levi\u010dare, uprkos nekim o\u010diglednim razlikama?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-104126","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/104126","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=104126"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/104126\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=104126"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=104126"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=104126"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}