{"id":104058,"date":"2013-01-22T10:54:55","date_gmt":"2013-01-22T09:54:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=104058"},"modified":"2013-01-22T10:54:55","modified_gmt":"2013-01-22T09:54:55","slug":"zlocudni-brat-placebo-efekta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/01\/22\/zlocudni-brat-placebo-efekta\/","title":{"rendered":"Zlo\u0107udni brat placebo-efekta"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Ne \u010ditajte pa\u017eljivo uputstvo o upotrebi leka! A nije dobro ni po internetu tra\u017eiti informacije o simptomima neke bolesti. Jer, ukoliko same informacije izazivaju strah, mo\u017ee se razviti i sama bolest od koje se strahuje.<\/p>\n

\u201eO\u010dekivanje odre\u0111uje tok\u201c, omiljena je izreka Magnusa Hajera. On je neurolog i nau\u010dni novinar, a bavi se podsve\u0161\u0107u. Ono \u0161to o\u010dekujemo uti\u010de na razvitak na\u0161e bolesti, ka\u017ee on. To mo\u017ee dovesti do nestanka simptoma bolesti ili do njihovog nastanka. Recimo, ko \u010dita \u010dlanak da elektromagnetni talasi oda\u0161ilja\u010da za mobilne telefone mogu izazvati bolest, mo\u017eda \u0107e time kod sebe izazvati glavobolju \u2013 \u010dak i ako oda\u0161ilja\u010d za mobilne telefone uop\u0161te nije uklju\u010den. Ko ima neki tumor mo\u017ee od njega br\u017ee umreti ako je uveren da mu preostaje samo jo\u0161 nekoliko meseci \u017eivota \u2013 \u010dak i ako tumor nakon otkrivanja uop\u0161te vi\u0161e ne raste. To se zove nocebo-efekat. Magnus Hajer je o tome napisao knjigu.<\/p>\n

Strah izaziva stres, a stres oboljenje<\/p>\n

\u201eTaj efekat je posebno jak ako se bojite \u2013 ako se bojite bolesti ili terapije koja vas o\u010dekuje. Tada \u0107e nuspojave biti mnogo ja\u010de\u201c, ka\u017ee Hajer. \u201eObolele od raka obuzme mu\u010dnina \u010dim stupe u prostoriju u kojoj su bili podvrgnuti hemoterapiji. Jer podsvesno slute da sledi ta mu\u010dnina.\u201c Strah je stres za telo i on mo\u017ee oslabiti imunitet. Telo postaje osetljivije, lak\u0161e do\u0111e do infekcije, nastaju bolovi tamo gde ih uop\u0161te ne bi moralo biti. To potvr\u0111uju i studije, kao recimo ova koju su sproveli lekari univerzitetskih klinika u Regenzburgu i Tibingenu. Vinfrid Hojzer, Emil Jansen i Paul Enk istra\u017eivali su nau\u010dne publikacije o nocebo-efektu koje su objavljene izme\u0111u 1960. i 2011. godine te spoznaje tih publikacija preispitali i objedinili.<\/p>\n

Efekat koji niko ne \u017eeli<\/p>\n

Nocebo dolazi od latinskog nocere \u2013 \u0161tetiti, placebo od latinskog placere \u2013 svi\u0111ati se. U su\u0161tini se radi o istom efektu, samo jednom s pozitivnim, drugi put s negativnim u\u010dinkom. Oba nas poga\u0111aju tamo gde na njih mo\u017eemo najmanje uticati: u podsvesti. Placebo izaziva uverenje da \u0107e nam ne\u0161to, recimo neki lek, pomo\u0107i. Dokazano je da navodni lek bez lekovite tvari mo\u017ee imati isti u\u010dinak kao i pravi lek, samo ako pacijent u to veruje. Placebo-efekt je ve\u0107 temeljno istra\u017een. Ko recimo u onlajn-datoteci ameri\u010dkog Ministarstva zdravlja tra\u017ei pojam placebo dobi\u0107e gotovo 160.000 ponuda. O nocebu se tu nalazi samo 180 tekstova. O njemu se manje govori, u Nema\u010dkoj tek poslednjih godina, iako on izaziva ne\u0161to \u0161to niko ne \u017eeli, naime strah u podsvesti.<\/p>\n

Previ\u0161e informacija<\/p>\n

\u201eAko sam kod Vas utvrdio su\u017eenje vratne \u017eile kucavice, koje je neznatno, uvek \u0107ete kad dobijete vrtoglavicu misliti da to ima veze sa su\u017eenjem \u017eile\u201c, ka\u017ee Magnus Hajer. \u201eA zapravo svako mo\u017ee imati nesvesticu. Ali, Vi se toga ne\u0107ete mo\u0107i osloboditi, dijagnoza \u0107e ostati kod Vas u podsvesti.\u201c Ako se neko boji tumora, mo\u017eda ne\u0107e dobiti tumor, ali \u0107e mo\u017eda oboleti od ne\u010dega drugoga. Ko strahuje od A, ka\u017ee Magnus Hajer, ne\u0107e automatski dobiti bolest A, ali \u0107e mo\u017eda dobiti bolest B, mo\u017eda neku infekciju. ocebo-efekat se poti\u010de brojnim informacijama koje \u010dovek ne mo\u017ee jasno da sortira. Ko u Gugl ubaci pojam \u201enesvestica\u201c dobi\u0107e vrlo razli\u010dita tuma\u010denja mogu\u0107ih uzroka. I upute o upotrebi leka navode mno\u0161tvo mogu\u0107ih nuspojava, \u010dak i ako se one pojavljuju izuzetno retko \u2013 recimo u jednom od 10.000 slu\u010dajeva. Naime, proizvo\u0111a\u010di lekova imaju zakonsku obavezu da to navedu.<\/p>\n

Va\u017enost komunikacije lekara i pacijenta<\/p>\n

Ko primeti da mogu\u0107e nuspojave nekog leka kod njega izazivaju zabrinutost ili \u010dak strah, trebalo bi o tome da razgovara, najbolje s lekarom. Me\u0111utim, i sam razgovor s lekarom mo\u017ee izazvati strah, ako lekar nije ve\u0161t u komunikaciji. Lo\u0161e je ako on pacijenta ne slu\u0161a pa\u017eljivo, ne gleda ga u o\u010di, ne uzima ga ozbiljno, zastra\u0161uje ga, prete\u017eno negativno govori ili lakomisleno nabacuje lo\u0161e dijagnoze, pre nego \u0161to obavio detaljne analize. Razlog mo\u017ee biti nedostatak vremena ili sklonost lekara da svoje pacijente \u0161to je mogu\u0107e transparentnije i sveobuhvatnije informi\u0161e o mogu\u0107im rizicima neke terapije ili operacije.<\/p>\n

Ako \u010dovjeka ne\u0161to boli, trebalo bi, naravno, da ode lekaru, ka\u017ee Hajer. Imaju smisla i odre\u0111eni preventivni pregledi. Ali, kod nekih stvari treba biti oprezan, recimo kod \u010ditanja uputa za uptrebu leka, medicinskih dijagnoza preko interneta ili nekog medicinskog \u010dasopisa. Jer, ne sme se podceniti u\u010dinak koji takve informacije mogu imati na na\u0161u podsvest.<\/p>\n

DW<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne \u010ditajte pa\u017eljivo uputstvo o upotrebi leka! A nije dobro ni po internetu tra\u017eiti informacije o simptomima neke bolesti. Jer, ukoliko same informacije izazivaju strah, mo\u017ee se razviti i sama bolest od koje se strahuje. \u201eO\u010dekivanje odre\u0111uje tok\u201c, omiljena je izreka Magnusa Hajera. On je neurolog i nau\u010dni novinar, a bavi se podsve\u0161\u0107u. Ono \u0161to […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-104058","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/104058","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=104058"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/104058\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=104058"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=104058"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=104058"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}