{"id":103378,"date":"2013-01-13T10:11:22","date_gmt":"2013-01-13T09:11:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=103378"},"modified":"2013-01-13T10:11:22","modified_gmt":"2013-01-13T09:11:22","slug":"aktivnost-sunca-mijenja-vrijeme-na-zemlji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/01\/13\/aktivnost-sunca-mijenja-vrijeme-na-zemlji\/","title":{"rendered":"Aktivnost Sunca mijenja vrijeme na Zemlji"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>\u010cak i sasvim mala kolebljivost aktivnosti Sunca menja vreme na Zemlji, ali ne i klimu, zaklju\u010dili su ameri\u010di nau\u010dnici posle vi\u0161egodi\u0161njeg osmatranja i merenja, upravo je objavila ameri\u010dka svemirska agencija Nasa.<\/p>\n

U galakti\u010dkom poretku Sunce je izuzetno mirna, konstantna zvezda – njen sjaj varira jedva 0,1 odsto tokom jedanaestogodi\u0161njeg solarnog ciklusa.<\/p>\n

Me\u0111utim, istra\u017eiva\u010di po\u010dinju da shvataju da \u010dak i te, naizgled sitne promene, imaju znatan uticaj na vreme na Zemlji. Novi izve\u0161taj Nacionalnog istra\u017eiva\u010dkog saveta SAD (NRC), “Efekti solarne varijabilnosti na klimu Zemlje”, pokazuje iznena\u0111uju\u0107e slo\u017een na\u010din na koji uti\u010de aktivnost Sunca.<\/p>\n

Razumevanje povezanosti Sunca i vremena zahteva \u0161irinu stru\u010dnosti u oblastima kao \u0161to su fizika plazme, solarna aktivnost, hemija atmosfere i dinamika fluida, molekulana fizika, \u010dak i – istorija. NRC je zato okupio desetine stru\u010dnjaka.<\/p>\n

Jedan od njih, Greg Kop (Greg Kopp) iz Laboratorije Univerziteta u Koloradu za atmosfersku i svemirsku fiziku, istakao je da, iako varijacije svetlosti Sunca tokom njegovog jedanaestogodi\u0161njeg ciklusa aktivnosti iznose samo jednu desetinu jednog procenta (0,1 odsto), i ta, tako mala promena, va\u017ena je na Zemlji.<\/p>\n

“\u010cak i obi\u010dno kratkoro\u010dne varijacije od 0,1 odsto koli\u010dine Sun\u010devog zra\u010denja nadma\u0161uju sve druge izvore energije ukupno”, me\u0111u kojima je i prirodna radioaktivnost jezgra Zemlje, ka\u017ee Kop.<\/p>\n

Od posebnog zna\u010daja je ekstremno ultraljubi\u010dasto zra\u010denje (EUV) Sunca koje je najve\u0107e u godinama maksimuma solarnog ciklusa. EUV zra\u010denje, me\u0111utim, ne varira za minijaturnih 0,1 odsto, ve\u0107 uz neverovatne promene za 10 ili vi\u0161e puta (1.000 i vi\u0161e odsto). To sna\u017eno uti\u010de na hemijsku i toplotnu strukturu gornjeg dela atmosfere.<\/p>\n

Nekoliko istra\u017eiva\u010da je razmatralo kako te promene iz gornjih slojeva atmosfere sti\u017eu do povr\u0161ine Zemlje. Jedan na\u010din je taj \u0161to hemijski uticaj zra\u010denja Sunca smanjuje nivo ozona za nekoliko procenata, a, po\u0161to ozon upija UV zra\u010denje, manje ozona zna\u010di da vi\u0161e UV zraka Sunca sti\u017ee do Zemljine povr\u0161ine.<\/p>\n

Isak Held iz Meteorolo\u0161ke i okeanografske slu\u017ebe SAD (NOAA) obja\u0161njava da se zbog gubitka ozona u stratosferi menja kretanje atmosfere ispod nje, te hla\u0111enje stratosfere iznad polova dovodi do pove\u0107avanja temperature ka ekvatorijalnom pojasu zbog \u010dega oluje skre\u0107u s kursa.<\/p>\n

Drugi istra\u017eiva\u010di su se usredsredili na slo\u017eene me\u0111uzavisnosti slojeva atmosfere i okeana, delom uz uticaj hemjskih reakcija, termodinamike i fizike fluida.<\/p>\n

Jedan od izmerenih i povr\u0111enih uticaja jeste taj da se u vreme najve\u0107e aktivnosti Sun\u010devih pega tropski deo Tihog okeana hladi za skoro jedan stepen zbog \u010dega pada vi\u0161e ki\u0161e nego obi\u010dno, a pritisak vazduha raste u \u0161irem podru\u010dju.<\/p>\n

Poslednjih godina istra\u017eiva\u010di su razmatrali mogu\u0107nost da Sunce uti\u010de na zagrevanje klime na Zemlji. Ali, Izve\u0161taj NRC ukazuje da je uticaj kolebljive aktivnosti Sunca vi\u0161e regionalan nego globalan.<\/p>\n

Tako, kada se Zemljina radijaciona ravnote\u017ea menja – u slu\u010daju ja\u010danja solarnog ciklusa, ekvatorijalna zona Tihog okeana se hladi, vodostaj reka u Peruu opada, a su\u0161a poga\u0111a zapad SAD.<\/p>\n

Rejmond Bredli (Raymond Bradley) sa Univerziteta Masa\u010dusets koji je prou\u010davao slojeve radioizotopa od aktivnosti Sunca utisnute u jezgra starih stabala drveta i u slojeve leda Zemljinih polova, zaklju\u010dio je da Sunce vi\u0161e menja regionalni raspored padavina, nego temperaturu.<\/p>\n

Tako, ako zaista postoji uticaj Sunca na klimu, on se vi\u0161e manifestuje promenama u op\u0161toj cirkulaciji vazduha, nego u direktnoj promeni temperature.<\/p>\n

To se uklapa u zaklju\u010dke ranijih izve\u0161taja da kolebljiva aktivnost Sunca nije uzrok globalnog zagrevanja Zemlje u poslednjih 50 godina.<\/p>\n

Ipak, jo\u0161 nije dokazano da li je sedamdesetogodi\u0161nji manjak Sun\u010devih pega krajem 17. i po\u010detkom 18. veka bio uzrok najhladnijeg dela Malog ledenog doba kada su Evropa i Severna Amerika te\u0161ko pre\u017eiveli izuzetno hladne i neobi\u010dno dugotrajne zime. Mehanizam tog hla\u0111enja mogao bi biti smanjenje EUV zra\u010denja Sunca, ali to se samo naga\u0111a.<\/p>\n

Sunce je ponovo na rubu iste pojave – njegov sada\u0161nji ciklus aktivnosti je najslabiji za vi\u0161e od 50 godina, a uz to ima i dokaza dugoro\u010dnog slabljenja magnetnog polja Sun\u010devih pega kojih je sve manje.<\/p>\n

“Ako Sunce stvarno ulazi u nama nepoznatu fazu smanjenja aktivnosti, moramo udvostru\u010diti napore da razumemo povezanost Sunca i klime”, ka\u017ee Lika Guhatakurta (Lika Guhathakurta) iz Nase. Ta ameri\u010dka agencija je i pomogla finansiranje studije NRC \u010diji izve\u0161taj nudi dobre ideje, ka\u017ee Guhatakurta. Me\u0111u tim idejama je postavljanje niza intrumenata na Zemlji i slanje u svemir.<\/p>\n

Jer, ka\u017ee Piter Fukal (Peter Foukal) iz firme Heliofiziks (Heliophysics, Inc.), Sunce nije jednoli\u010dna svetle\u0107a lopta, ve\u0107 je njegova povr\u0161ina ista\u010dkana mra\u010dnim jezgrima pega i isprskana<\/p>\n

svetlim magnetnim poljima. Merenje, snimanje i pore\u0111enje promena mogli bi pomo\u0107i da se shvati i predvidi uticaj Sunca na vreme na Zemlji, a to je naredni klju\u010dni izazov za istra\u017eiva\u010de.<\/p>\n

Beta<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cak i sasvim mala kolebljivost aktivnosti Sunca menja vreme na Zemlji, ali ne i klimu, zaklju\u010dili su ameri\u010di nau\u010dnici posle vi\u0161egodi\u0161njeg osmatranja i merenja, upravo je objavila ameri\u010dka svemirska agencija Nasa. U galakti\u010dkom poretku Sunce je izuzetno mirna, konstantna zvezda – njen sjaj varira jedva 0,1 odsto tokom jedanaestogodi\u0161njeg solarnog ciklusa. Me\u0111utim, istra\u017eiva\u010di po\u010dinju da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-103378","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/103378","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=103378"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/103378\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=103378"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=103378"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=103378"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}