{"id":103005,"date":"2013-01-08T09:40:49","date_gmt":"2013-01-08T08:40:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=103005"},"modified":"2013-01-08T09:40:49","modified_gmt":"2013-01-08T08:40:49","slug":"precista-djevo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/01\/08\/precista-djevo\/","title":{"rendered":"Pre\u010dista djevo"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n

Sve \u0161to se ti\u010de hri\u0161\u0107anstva je danas uglavnom pod okupacijom divljih bigotnih plemena, kontaminirano i skoro nedostupno slobodnoj misli i ma\u0161ti. Isto va\u017ei za sve velike hri\u0161\u0107anske crkve, i za druge velike crkve \u2013 jedino je u nekim dru\u0161tvima, sa bogatijom slobodarskom tradicijom i uvre\u017eenim liberalnim navikama u svakodnevici, lak\u0161e na\u0107i zanimljivo misle\u0107e teologe. Neki su mi i dobri prijatelji. Te\u0161ko bi me \u0161ta nateralo da na bo\u017ei\u0107no jutro razmi\u0161ljam o Bo\u017ei\u0107u, ali pre\u017eivela sam besanu no\u0107 usled pucnjave, novokomponovanih rodoljubivih pesama i urlika, i nekako se sastavila sa sobom tek posle kafe sa polo\u017eajnikom po imenu Husnija. Lako je pogoditi da je jedna od odbrambenih tehnika bila videti \u0161ta ja to imam sa Njom, pre\u010distom djevom i njenim slu\u010dajem. Imam pre svega rano iskustvo pevanja balkanske duhovne muzike, koje mi je dalo ina\u010de nedostupna znanja o starijim kulturama, i mnogo li\u010dne sre\u0107e, ali nikada u veri. Dalje od toga, gajim fascinaciju pri\u010dom o \u017eenama i deci, koju pratim od one minijaturne grupe od slonova\u010de iz Mikene, danas u Nacionalnom i arheolo\u0161kom muzeju u Atini \u2013 dve sede\u0107e zagrljene \u017eene i dete koje im se dr\u017ei za suknje, mo\u017eda iz 15. veka pre na\u0161e ere. Pre nego \u0161to se otkrije da je i to falsifikat, kao i bostonska zmijska boginja od slonova\u010de, to \u010duvam kao strukturni vizualni deo pri\u010de. U pri\u010di je majka sa detetom nepoznatog, skrivenog, pobeglog ili prosto nevoljnog i neodgovornog oca, koja mora stalno da be\u017ei. Be\u017ei da bi rodila u nemogu\u0107im emigrantskim uslovima, uz pomo\u0107 savesnog gra\u0111anina, sa podr\u0161kom stranaca razli\u010ditih boja ko\u017ee i okru\u017eena toplinom doma\u0107ih \u017eivotinja. Onda be\u017ei sa detetom, sve dok te\u0161ko uzgajano dete (izme\u0111u bake, samohrane majke i savesnog gra\u0111anina), ne padne kao \u017ertva kolonijalne policije i izdaje lokalnih elita, saradnika okupatora. A mora da padne, jer je progovorio. Pri\u010da ne mo\u017ee biti \u201cdoma\u0107ija\u201d u najve\u0107em delu dana\u0161njeg sveta, ali je uglavnom odvojena od tog sveta i njegovih realnosti, koje se ba\u0161 nimalo nisu promenile. Koliko god se uteha za zloupotrebu pri\u010de mo\u017ee na\u0107i u Brajanovom \u017eivotu grupe Monti Pajton, u\u017eas emigranata i progonjenih ne mo\u017ee se ni zaboraviti ni ubla\u017eiti. Jasno da tu figura majke ima ulogu katalizatora, ali bar na obe strane.<\/p>\n

Sa strane vernih kojima verujem su Stevan Mokranjac i Sveti Nektarije sa Egine, mo\u017eda i Fransis \u017dam. Mokranjac i Sveti Nektarije (proga\u0161en svecem 1961) su \u017eiveli otprilike u isto doba, u drugoj polovini 19. veka, u doba kada su \u2013 u kulturama malih naroda naro\u010dito \u2013 smatrali da treba lokalno familijarizovati hri\u0161\u0107anstvo i na\u010diniti ga pristupa\u010dnim. Mokranjac je to \u010dinio sistematski, sa svojim savr\u0161enim poznavanjem zapadne muzike, Sveti Nektarije je iz iskustva popularne muzike tada\u0161njega doba i vizantijske tradicije napisao izvesno \u201cnajsla\u0111u\u201d pesmu bogorodici, ovu iz naslova: Pre\u010dista djevo, u originalu Agni parthene. Ima sjajnih interpretacija, ruskih od kojih prolaze \u017emarci, \u017eenskih srpskih, gr\u010dkih, francuskih: najdra\u017ea mi je verzija na arapskom, u kojoj se sre\u0107u vokalne tradicije nekoliko svetova. Fransis \u017dam, francuski pesnik iz Baskije, koji je \u017eiveo u isto doba kad i Mokranjac i Sveti Nektarije, pre\u0161ao je u katoli\u010danstvo i time uglavnom izgubio prestoni\u010dku podr\u0161ku \u2013 ali voleli su ga Rilke, Prust i Kafka\u2026 Ono \u201cmo\u017eda\u201d odnosi se na odlomke iz njegove poeme Brojanice, koje je \u017dor\u017e Brasans, moj omiljeni ateisti\u010dki pesnik, ispevao u pesmi \u201cZdravo Marija\u201d \u2013 dakle na drugoj strani imaginarija. Za mene, Fransisa \u017dama za sva vremena spasava pesma o magarcu, sa stihom \u201cVolim magarca\u201d: sem njega, jo\u0161 je Konstantin Kavafi voleo ovu milu \u017eivotinju. Za ovu priliku dakako ostavljam po strani Isusa na magarcu i genijalnu studiju Olge Frejdenberg.<\/p>\n

Brasans je izabrao stihove o ljudima i \u017eivotinjama koji pate \u2013 od nepravde, nesre\u0107e, bolesti, nasilja \u2013 i koji jedini imaju pravo da saose\u0107aju sa progonjenom majkom. No nije samo zbog toga tako izrazito na drugoj strani: Brasans je 1969. napisao jedinstvenu pesmu o \u017eenskom polnom organu. U pesmi se govori\/peva o nesposobnosti francuskog jezika i kulture da za tu stvar na\u0111e \u201clepo hri\u0161\u0107ansko ime\u201d; dok su za cvetove na\u0111ena najlep\u0161a imena, za ne\u017eno \u017eensko telo i kraljevski deo njegove anatomije i najeroti\u010dkiji cvet nema odgovaraju\u0107eg imena, ve\u0107 su imena davali prosta\u0161tvo i mizoginija; pesnik se \u017eeni obra\u0107a sa \u201cmadam\u201d, a naslov pesme je Blazon, heraldi\u010dki okvir u koji se upisuju simboli, ili srednjovekovni \u017eanr trubadurske poezije, u kojem se re\u0111aju, katalo\u0161ki, delovi \u017eenskog tela: ovaj naravno nedostaje. Prvi blazon se nalazi u Pesmi nad pesmama, odakle je najverovatnije preuzet i prera\u0111en u svetovnoj srednjovekovnoj poeziji. Rolan Bart je, samo godinu dana posle Brasansove pesme, izdao kjnigu S\/Z u kojoj se posebno bavio blazonom, i na osnovu verbalne fragmentacije tela drugoga teoretisao o kanibalisti\u010dkoj komponenti ljubavi.<\/p>\n

Pre\u010dista djeva je dakle, bez obzira na globalnu prisutnost, zloupotrebu i prinudno obo\u017eavanje, imala \u017ealosno malo mogu\u0107nosti da ispituje svoj identitet i svoju pri\u010du. Pre svega, da odredi svoje okvire \u010distoga kao ljubavi za sve \u0161to je \u017eivo u bilo kojem obliku, i da pri tome ne ukine svoju mogu\u0107nost otpora i nepristajanja. I tu smo kod jo\u0161 jednog odnosa prema bogorodici na drugoj strani \u2013 do mladih \u017eena iz grupe Pussy Riot. Imenovale su tu stvar, pobunile se protiv onoga koji mo\u017ee progoniti njihovu decu, kao \u0161to ve\u0107 godinama hladno gleda kako ubijaju one koji o njemu ne misle dobro, recimo Anu Politkovskaju, tako\u0111e majku. Ritualno i smisleno su se pre\u010distoj djevi obratile tamo gde joj se uobi\u010dajeno obra\u0107a i jasno formulisale molitvu, koja se danas, zbog one druge strane, i ne mo\u017ee formulisati druga\u010dije nego ironi\u010dno i samoironi\u010dno. Zato se na Bo\u017ei\u0107 mogu setiti samo tih pre\u010distih djeva, kojima sada puca ki\u010dma na prinudnome radu. Pro\u0161lo je doba kada su se \u201ci Madona\u201d, \u201ci \u017di\u017eek\u201d zauzeli sa Pussy Riot: dajte da ih oslobodimo, bar na dan kada kuvana \u0161unka sa imenom Depardje dobije na poklon stan u Rusiji i postane Mirin kom\u0161ija!<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre\u010dista djeva je dakle, bez obzira na globalnu prisutnost, zloupotrebu i prinudno obo\u017eavanje, imala \u017ealosno malo mogu\u0107nosti da ispituje svoj identitet i svoju pri\u010du.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":103006,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-103005","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/103005","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=103005"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/103005\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/103006"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=103005"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=103005"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=103005"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}