{"id":102941,"date":"2013-01-07T08:50:38","date_gmt":"2013-01-07T07:50:38","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=102941"},"modified":"2013-01-06T21:54:31","modified_gmt":"2013-01-06T20:54:31","slug":"ja-gradanin-naucnik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/01\/07\/ja-gradanin-naucnik\/","title":{"rendered":"Ja, gra\u0111anin, nau\u010dnik"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Tanja Jakobi<\/p>\n

Od projekata koji su se mogli nabrojati na prste jedne ruke po\u010detkom 2000-tih, broj nau\u010dnih istra\u017eivanja u kojem u\u010destvuju obi\u010dni ljudi, volonteri, popeo se na oko 25 godi\u0161nje. Od posmatranja britanskih pti\u010dica s po\u010detka XX veka do prikupljanja uzoraka ki\u0161e tokom uragana Sendi pro\u0161log meseca, \u201cdemokatizacija nauke\u201d rapidno napreduje zahvaljuju\u0107i novim izvorima finansiranja, entuzijazmu i tehnolo\u0161kim otkri\u0107ima koja \u201cnenau\u010dna, povremena opa\u017eanja\u201d, kako ka\u017eu neki kriti\u010dari, pretvaraju u merljive, kontrolisane serije podataka.<\/p>\n

Pre pet godina, Kevin \u0160\u010davinski je kao magistar astronomije dobio zadatak da sortira 50.000 fotografija galaksija koje je napravio teleskop robot, razvrstavaju\u0107i ih prema obliku na elipti\u010dne ili spiralne. Po\u0161to je proveo sedam dana i no\u0107i na tom poslu, gotovo obnevideo i skrhan mogu\u0107no\u0161\u0107u da mu pro\u0111e mladost nad ovim zadatkom, po\u017ealio se u kafeu svom drugu. \u201cMo\u017eda bi mogao da pita\u0161 astronome amatere da ti pomognu?\u201d predlo\u017eio je drug \u2013 prezenter na BBC.<\/p>\n

Umesto desetak, koliko je o\u010dekivao, \u0160\u010davinskom se u roku od 24 sata – od kad su fotografije postavljene na sajt – javilo 150.000 ljudi koji su slali oko 70.000 klasifikacija na sat, i ukupno uradili 50 miliona klasifikacija do kraja te godine. Server na kojem su bili postavljeni podaci bukvalno se usijao da je gotovo istopio kabl.<\/p>\n

Da je bio prepu\u0161ten samom sebi, \u0160\u010davinskom bi trebalo 124 godine da analizira milion fotografija galaksija, koliko je do kraja postavljeno na sajt zaklju\u010dno sa 2009. \u201cGalaksi Zu\u201d kako je nazvan taj projekat u\u0161ao je ove godine u svoju \u010detvrtu fazu sa znatno sofisticiranijim zadacima za volontere. Nau\u010dnici sa univerziteta Jejl i D\u017eon Hopkins u SAD i Oksford i Portsmut u Velikoj Britaniji koji zajedno rade u \u201cGalaksi Zu\u201d projektu, neretko bivaju zapanjeni otkri\u0107ima svojih kolega astronoma amatera \u2013 u\u010diteljica, slu\u017ebenika, ljudi svih uzrasta zanimanja.<\/p>\n

Iako kompjuteri neprestano napreduju u raspoznavanju oblika, ljudsko oko je i dalje nezamenjivo. Zato je \u2013 ba\u0161 kao i osmatranje ptica u britanskom projektu pokrenutom 1900, i koji se danas smatra za\u010detkom pokreta \u201cgra\u0111ana nau\u010dnika\u201d – samo ljudima bilo mogu\u0107e poveriti osmatranje ogromne koli\u010dine fotografija svemira.<\/p>\n

\u010cinjenica da je jedne te iste fotografije \u201cGalaksi Zu\u201d pregledalo na hiljade ljudi, poslav\u0161i svoje izve\u0161taje, omogu\u0107ilo je da klasifikacija tipova galaksija bude unakrsno provereno mnogo puta, \u0161to bi bilo te\u0161ko ostvarljivo da su se samo profesionalni astronomi bavili tim poslom.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i amaterima astronomima vrlo lako je odgovoreno na pitanje koje je mu\u010dilo Bila Kila, astronoma sa univerziteta u Alabami. On prou\u010dava galaksije koje se preklapaju. Pre nego \u0161to se obratio \u201cGalaksi Zu\u201d, Kil je prou\u010davao oko tuce do tada poznatih galaksija ove vrste. U danu u kojem je na \u201cGalaksi\u201d forumu postavio svoje pitanje, Kil je dobio izve\u0161taje o jo\u0161 sto sli\u010dnih primera, a danas ih ve\u0107 ima na hiljade.<\/p>\n

Dobrovoljno iskori\u0161\u0107eni<\/strong><\/p>\n

Jo\u0161 jedan zvezdo\u010datac volonter istog programa, u\u010diteljica iz Danske Hani van Arkel, prona\u0161la je oblak pra\u0161ine koji je osvetljavao jedan kvazar koji je od tada utihnuo. Oblak je po njoj nazvan Hanny's Voorwerp (Hanin objekat). \u201cTakvog otkri\u0107a nikada ne bi bilo da jedno ljudsko bi\u0107e nije bilo zagledano u njega i rezonovalo \u2018Hej, ovo mi izgleda \u010dudno, \u010dini mi se da nikad nisam videla ne\u0161to sli\u010dno\u2019. To je na\u010din razmisljanja koji je (i dalje) veoma stran kompjuteru\u201d, ka\u017ee \u0160\u010davinski. Uz to, pokazalo se da su u osmatranju astronomi \u201cnatur\u0161\u010dici\u201d bolji od svojih profesionalnih kolega jer imaju \u201csve\u017e pogled\u201d i ne robuju \u0161ablonima profesionaca.<\/p>\n

Volonteri su doprineli ne samo daleko br\u017eoj analizi i pronala\u017eenju retkih objekata ve\u0107 i pove\u0107anju efikasnosti istra\u017eivanja. Na bazi njihovih podataka, profesionalni astronomi okupljeni oko \u201cGalaksi zu\u201d postali su mnogo uspe\u0161niji u konkurisanju za vreme koje sada veliki teleskopi posve\u0107uju osmatranju onih delova kosmosa koji su tokom istra\u017eivanja uz pomo\u0107 volontera ocenjeni kao \u201cnajvi\u0161e obe\u0107avaju\u0107i\u201d.<\/p>\n

\u201cGalaksi zu\u201d kojem mo\u017ee da se pridru\u017ei svako ko pro\u0111e desetominutni kurs obu\u010davanja predstavlja samo jedan od mnogih sajtova koji koristi pomo\u0107 \u201cnau\u010dnika natur\u0161\u010dika\u201d.<\/p>\n

Nedavno je me\u0111unarodni tim amaterskih i profesionalnih astronoma otkrio jedinstvenu pojavu: planetu \u010dije nebo obasjavaju \u010detiri sunca. Dobila je ime \u201cPe – Ha1\u201d, u znak prizanja volonterima u okviru programa Univerziteta Jejl \u201eLovci na planete\u201d (Planet hunters), koji su je prvi uo\u010dili. Vebsajt Planethunters.Org pokrenut je pre dve godine kako bi podstakao astronome amatere da tra\u017ee planete van na\u0161eg solarnog sistema, koriste\u0107i podatke prikupljene svemirskim teleskopom \u201eKepler\u201d ameri\u010dke agencije NASA.<\/p>\n

U poslednjih desetak godina entuzijasti, nau\u010dnici amateri, gra\u0111ani svih uzrasta i profesija, promenili su pristup u istra\u017eivanju svemira, ekologiji, farmaciji, osmatranjima klimatskih promena, najavljuju\u0107i \u2018demokratizaciju nauke\u2019.<\/p>\n

Amateri dopunjavaju bazu podataka hemijskih struktura na \u201cKemspajderu\u201d, nadgledaju kvalitet voda u lokalnim vodotokovima, prou\u010davaju invazivne vrste, bave se konzervacionom biologijom, vra\u0107anjem naru\u0161ene ekolo\u0161ke ravnote\u017ee, populacionom ekologijom, i odgonetanjem kompleksnih molekularnih struktura (kroz igricu Foldit, na primer).<\/p>\n

Faktori koji doprinose \u0161irenju pokreta \u201cgra\u0111anske nauke\u201d su nesumnjivo internet i razli\u010dita tehnolo\u0161ka pomagala ali i \u010dinjenica da su nau\u010dnici shvatili kako u gra\u0111anima imaju izvor besplatne radne snage, ve\u0161tina, \u201cra\u010dunarske snage\u201d pa \u010dak i finansija. Mnogi amateri spremni su da plate da bi postali deo uzbudljivih nau\u010dnih istra\u017eivanja. Omasovljenju doprinose i odluke nekih nau\u010dnih asocijacija da podsti\u010du istra\u017eivanja u koja su uklju\u010deni i volonteri. Ovakve odluke zasnovane su na uverenju da – ako ve\u0107 \u017eele da prikupe novac za odre\u0111ena istra\u017eivanja \u2013 nau\u010dnici treba da uvere naj\u0161ire gra\u0111anstvo i \u2018laike\u2019 da njihovi ciljevi imaju smisla.<\/p>\n

Uporedo sa porastom istra\u017eivanja utemeljenih na zapa\u017eanjima volontera, pojavila su se i metodolo\u0161ka uputstva za dobro vo\u0111enje ovakvih projekata. Ona se odnose na mogu\u0107nost unakrsnog proveravanja prikupljenih podataka i njihovu verifikaciju, jasno definisanje metoda prikupljanja podataka, i pa\u017eljivo postavljene hipoteze. Volonteri moraju dobiti povratne informacije o rezultatima njihovih doprinosa, kao znak pa\u017enje prema njihovom trudu.<\/p>\n

Zdravlje narodu<\/strong><\/p>\n

Iako se poslednji zahtev \u010dini \u201ckurtoaznim\u201d – on to nije, \u0161to pokazuje i slu\u010daj \u0160eron Teri, majke dvoje dece sa retkim genetskim poreme\u0107ajima. Ona je pre deset godina dopustila nekolicini nau\u010dnika da uzmu uzorke krvi njene dece, ne bi li tako dala doprinos istra\u017eivanju ovakvih poreme\u0107aja. Vol Strit D\u017eornal je pro\u0161le godine posvetio duga\u010dak tekst ovoj \u017eeni, koja je – kada su ti isti nau\u010dnici kojima je pomogla odbili da je obaveste o rezultatima – odlu\u010dila da osnuje mre\u017eu organizacija koje se bave istra\u017eivanjem, lobiranjem i edukacijom u oblasti genetike: \u201cGenetsku alijansu\u201d.<\/p>\n

Tako se pridru\u017eila rastu\u0107em pokretu obi\u010dnih ljudi i nau\u010dnika koji smatraju da \u0107e stavljanje (odre\u0111enih) podataka o zdravstvenom stanju pacijenata na javno kori\u0161\u0107enje i prou\u010davanje doprineti br\u017eem razvoju lekova za pojedine bolesti.<\/p>\n

Veliki broj nau\u010dnika smatra da je medicina specifi\u010dan zabran koji ne trpi male uzorke i dokaze koji nisu pribavljeni bez strogo kontrolisanih procedura. Uz to, ve\u0107ina nau\u010dnika \u017eeli da zadr\u017ei podatke pacijenata samo za sebe kako bi, ako do\u0111e do va\u017enih zaklju\u010daka ili otkri\u0107a, mogla da zadr\u017ei prvenstvo u njihovom objavljivanju.<\/p>\n

\u010cini se me\u0111utim da gra\u0111anski otpor, zasnovan pre svega na modernim gad\u017eetima, postaje sve ozbiljniji. Danas je mogu\u0107e nabaviti aplikaciju za mobilni telefon koja korisnicima omogu\u0107ava da analiziraju svoje genetske podatke i (utvr\u0111enu) efikasnost lekova, a krajnji cilj je da svaki korisnik mo\u017ee samostalno da odredi svoju terapiju – na primer da utvrdi koji tip vitamina B uti\u010de na sni\u017eavanje nivoa odre\u0111ene aminokiseline, povezane sa incidencim sr\u010danih oboljenja.<\/p>\n

Pokret polako sti\u010de i svoje pristalice. Jedan od njih je Stiven Frend, koji je 2009. godine osnovao kompaniju za gra\u0111enje baze podataka. U nju nau\u010dnici iz \u010ditavog sveta mogu da pohrane sirove podatke koje prikupljaju od pacijenata, i \u201cskinu\u201d podatke svojih kolega. \u201cOno \u0161to ho\u0107emo je da zamenimo \u010dvrsto branjeni prostor akademije, biotehnologije i farmaceutske industrije i taj medicinsko industrijski kompleks zamenimo jednim open source modelom\u201d, obja\u0161njava Friend. U njemu ima mesta za aktivno donatorstvo podataka, pacijenata \u010diji je naj\u010de\u0161\u0107i motiv da ubrzaju pronala\u017eenje lekova za \u010dlanove svoje porodice, ali i za ina\u010de ljute rivale. Frend je nedavno nagovorio nau\u010dnike iz vode\u0107ih ameri\u010dkih medicinskih centara da udru\u017ee snage i iza\u0111u sa nekoliko va\u017enih nau\u010dnih radova o starenju, dijabetesu i kanceru. \u201cLjudi po\u010dinju da govore, to je na\u010din na koji bio svet trebalo da funkcioni\u0161e i ja \u017eelim da budem deo toga\u201d, ka\u017ee Frend.<\/p>\n

Bifonline.rs<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako su volonteri promenili svet nau\u010dnih istra\u017eivanja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-102941","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/102941","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=102941"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/102941\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=102941"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=102941"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=102941"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}