{"id":102702,"date":"2013-01-03T09:52:42","date_gmt":"2013-01-03T08:52:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=102702"},"modified":"2013-01-03T09:52:42","modified_gmt":"2013-01-03T08:52:42","slug":"makroekonomija-emigracije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2013\/01\/03\/makroekonomija-emigracije\/","title":{"rendered":"Makroekonomija emigracije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Vladimir Gligorov<\/p>\n

Grubo mereno, doznake predstavljaju najmanje deset posto doma\u0107eg dohotka, dakle dohodaka koji se zarade kod ku\u0107e. Ne znam koliki je to deo ostvarenih dohodaka u inostranstvu, no imaju\u0107i u vidu tro\u0161kove \u017eivota i strukturu potro\u0161nje, verovatno nije mnogo vi\u0161e od deset posto. Ukoliko je tako, dohoci ljudi koji rade u inostranstvu i onih kod ku\u0107e su prakti\u010dno iste veli\u010dine. \u010cak i ako bi bili upola manji, imaju\u0107i u vidu razlike u broju zaposlenih, i pod pretpostavkom da su zarade i kod ku\u0107e i u inostranstvu u skladu sa doprinosom rada, a verovatnije je da je potcenjen u inostranstvu i precenjen kod ku\u0107e, jasno je da je razlika u produktivnosti ogromna. Uz to, nije nemogu\u0107e da je struktura poslova koji se obavljaju napolju u pore\u0111enju sa onom kod ku\u0107e \u010dak lo\u0161ija, to jest da je vi\u0161e, upro\u0161\u0107eno govore\u0107i, manuelnih radnika i onih koji bi kod ku\u0107e obavljali bolje poslove. Najve\u0107a je razlika, naravno, u stopama zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti, jer u inostranstvu ve\u0107i broj ljudi radi, manji je nezaposlen, a niska je i stopa neaktivnosti.<\/p>\n

Tako nije od ju\u010de. Re\u010d je o trajnoj, stabilnoj karakteristici, tako da nema smisla kriviti ni socijalizam, ni jugoslovenstvo, ni sankcije, ni bombardovanje niti neoliberalizam. Uop\u0161te, nema smisla tra\u017eiti uzroke bilo gde drugde nego u dru\u0161tvenoj, privrednoj i politi\u010dkoj strukturi ili, generalizovano, u sistemu distribucije rada, izgleda, dohodaka i bogatstva kod ku\u0107e. Ili, jo\u0161 druk\u010dije re\u010deno, u trajnim ustanovama u zemlji.<\/p>\n

To je ono \u0161to se naziva potisnim \u010diniocima, ako je to valjan prevod za push factors. Uobi\u010dajena je predstava da ljudi idu trbuhom za kruhom zato \u0161to ih privla\u010de vi\u0161e zarade u inostranstvu, \u0161to su takozvani privla\u010dni \u010dinioci ili pull factors. I zaista, sa stanovi\u0161ta zemlje primaoca, bar kada je re\u010d o ekonomski motivisanim migracijama, to su jedini zna\u010dajni \u010dinioci. Kada je re\u010d o azilantima, pojedina\u010dnim ili masovnim, njima je obi\u010dno pristup tr\u017ei\u0161tu rada ograni\u010den, tako da se i u tim slu\u010dajevima oni zapo\u0161ljavaju u skladu sa fleksibilno\u0161\u0107u tih tr\u017ei\u0161ta i politika, \u0161to \u0107e re\u0107i u skladu sa sposobno\u0161\u0107u zemlje doma\u0107ina da apsorbuje imigrante.<\/p>\n

Sa stanovi\u0161ta doma\u0107e privrede, prakti\u010dno su jedino zna\u010dajni potisni \u010dinioci, oni koji teraju ljude da emigriraju. Uzmimo primer zemlje kao \u0161to je Srbija koja je u dugoro\u010dnoj recesiji, jer ima negativnu prose\u010dnu stopu privrednog rasta u periodu od dvadesetak ili \u010dak tridesetak godina. To zna\u010di da je ili zaposlenost smanjena ili je smanjena produktivnost ili i jedno i drugo. To \u0107e zna\u010diti da je radna snaga brojnija i obrazovanija nego \u0161to to ostvarena proizvodnja zahteva \u2013 pa \u0107e biti mnogo nezaposlenih i neaktivnih i onih koji ne rade na poslovima za koje su obrazovani.<\/p>\n

Da napravim digresiju: ovo nije uobi\u010dajeno stanje u nerazvijenim zemljama. U na\u010delu, u tim zemljama, nerazvijenost je, bar jednim delom, posledica stepena obrazovanosti ljudi. U tim okolnostima, ulaganja u obrazovanje su verovatno najbolja razvojna politika, uz ulaganja u infrastrukturu, dakle u fiksne tro\u0161kove privre\u0111ivanja. Posla nema za visoko obrazovane, zato \u0161to nema visoko obrazovanih ljudi. Problemi sli\u010dni onima u Srbiji nastaju kada se zaista ulo\u017ei u obrazovanje, ali preduzetnici i politi\u010dari ne znaju da izvr\u0161e odgovaraju\u0107e institucionalne i promene u privrednoj i drugim politikama kako bi se oni zaposlili.<\/p>\n

Ovo poslednje je slu\u010daj Srbije, mada ne zato \u0161to je ulagano u obrazovanje, ve\u0107 zato \u0161to je ulo\u017een veliki napor da se smanji proizvodnja. Usled \u010dega su i nivo obrazovanosti i postoje\u0107a infrastruktura iznad onoga \u0161to je potrebno da bi se ostvarila sve manja proizvodnja, dugoro\u010dno posmatrano. Re\u010d je, dakle, o nazadovanju, a ne o nerazvijenosti. Ona se ogleda ne samo u tome da nema posla i posebno nema posla za kvalifikacije karakteristi\u010dne za industrijalizovana ili postindustrijalizovana dru\u0161tva, ve\u0107 uop\u0161te nema posla. Druk\u010dije re\u010deno, dru\u0161tvo najvi\u0161e nudi nezaposlenost i neaktivnost.<\/p>\n

To nije posledica siroma\u0161tva, a nije ni posledica neprijateljske istorije. Kada se o tome razmi\u0161lja ekonomski i politi\u010dki, zemlja koja raspola\u017ee sa neuposlenim, za rad sposobnim ljudima, pogotovo ukoliko oni imaju odgovaraju\u0107e industrijsko iskustvo, trebalo bi da veoma brzo nadoknadi izgubljeno, ako je recimo do smanjenja proizvodnje do\u0161lo usled r\u0111avih spolja\u0161njih uticaja ili pogre\u0161ne sopstvene politike. Ukoliko do toga ne do\u0111e, sposobnosti i aktivnost ljudi \u0107e se prilagoditi nivou razvijenosti, a ne obratno. \u0160to je posle nekoliko decenija nazadovanja gotovo neminovno.<\/p>\n

Da bi do decenija nazadovanja do\u0161lo, potrebno je da odlu\u010duju\u0107i uticaj imaju oni kojima je to u interesu. Uzmimo da ste pisac ili pesnik kome je pro\u0161lo vreme. Ili da ste politi\u010dar ili prijatelj ili savetnik politi\u010dara, sa sopstvenim ambicijama u politi\u010dkoj karijeri ili o uticaju u javnosti, koji ste pogre\u0161ili u svemu, pa ste imali udela u svim r\u0111avim odlukama koje su imale za posledicu upravo dru\u0161tveno i privredno nazadovanje. Ili da ste trgovac koji zazire od konkurencije i od industrijskih preduzetnika. Ili ste vladika koji je ulo\u017eio mnogo truda da ne dozvoli evoluciju crkvene dogme, pa ste posebno nepripremljeni da se prilagodite na rastu\u0107i uticaj nauke. Ili ste naprosto neko ko je ulo\u017eio \u017eivot u svoj dr\u017eavni posao, a za koji vi\u0161e nema potrebe ili bi trebalo zna\u010dajno da se promeni. Pisac ste, pesnik, biv\u0161i ministar ili \u010dak predsednik vlade, trgovac naro\u010dito uvoznom robom, pop, sudija, \u010dinovnik ili rukovodilac ili uostalom zaposlenik u dr\u017eavnom preduze\u0107u \u2013 naprosto ste, \u0161to se ka\u017ee, insajder i gledate da na svaki na\u010din ograni\u010dite konkurenciju. Ukoliko u tome uspete, gleda\u0107ete da dru\u0161tvo prilagodite sebi, a jedan od preduslova va\u0161eg uspeha \u0107e biti da oni koji bi mogli da vam konkuri\u0161u odu da rade u inostranstvo. Poma\u017ee i ako uspete da obezbedite kontrolu nad privrednom politikom koja mari za va\u0161e interese, a i ako obezbedite ideolo\u0161ku podr\u0161ku tako da sve \u0161to je liberalno \u2013 a pre svih slobodno tr\u017ei\u0161te i konkurencija, a uz njih i sva ta ljudska i druga prava \u2013 zapravo razlog \u0161to zemlja nazaduje, dok ste vi jo\u0161 jedini koji se, iz patriotizma, brinete za javni, ili kako se inkantira, dr\u017eavni i nacionalni interes.<\/p>\n

To, naravno, nije dovoljno. I sada tu dolaze te doznake. Sa makroekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta, emigracija je vid ulaganja. Da bi se ostvario taj priliv transfera, potrebno je da se ne smanjuje broj onih koji sti\u010du dohodak u inostranstvu, a to, opet, podrazumeva da se on obnavlja stalnim odlivom radno sposobnih ljudi. Za razliku od doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta, na stranom posao mogu da na\u0111u i nekvalifikovani, ili bar ljudi koji su spremni, nezavisno od svoje kvalifikacije, da rade manuelne poslove. Naravno, ljudi sa kvalifikacijama obi\u010dno lak\u0161e na\u0111u posao, bilo u svoj struci ili nekoj drugoj gde im je vi\u0161ak kvalifikovanosti zapravo prednost. I onda \u0161alju doznake ku\u0107i ili pove\u0107avaju potro\u0161nju posetama i ulaganjima u nekretnine ili trajna potro\u0161na dobra.<\/p>\n

Makroekonomski efekti, naravno, uvek imaju mikroekonomske osnove, posebno kada je re\u010d o, po prirodi stvari, privatnim ulaganjima. Javne vlasti \u010desto svojom politikom pove\u0107avaju tro\u0161kove emigracije ili, druk\u010dije re\u010deno, smanjuju isplativost ulaganja u pristup stranim tr\u017ei\u0161tima rada ili pove\u0107avaju zaradu stranim posrednicima i preduzetnicima. No, kako zatvorenost doma\u0107ih tr\u017ei\u0161ta i privredna politika koja ne pogoduje ulaganjima u doma\u0107u privredu strana tr\u017ei\u0161ta rada \u010dine nadmo\u0107nim izborom, gotovo da je ve\u0107a emigracija kada su, da tako ka\u017eem, granice zatvorene, nego kada su otvorene.<\/p>\n

Pored toga, u normalnim okolnostima, ne samo da se odliv ljudi pove\u0107ava kada su privredne prilike u zemlji r\u0111ave, ve\u0107 se pove\u0107ava i priliv doznaka, jer su potrebe kod ku\u0107e ve\u0107e. To je zato \u0161to su ulaganja u emigraciju, na mikroekonomskom nivou, porodi\u010dna ili na drugi na\u010din socijalno obavezuju\u0107a, usled \u010dega obaveze rastu sa porodi\u010dnim ili potrebama socijalno bliskih ljudi. Tako da postojana emigracija vodi postojanim doznakama, a u krizama i jedno i drugo deluje tako da ubla\u017eava njihove socijalne posledice.<\/p>\n

Povezuju\u0107i jedno i drugo, one kod ku\u0107e kojima promene ne odgovaraju, i one napolju koji ih jednim delom finansiraju, dolazi se do trajnog zaostajanja i do prilago\u0111avanja institucija i obrazovanosti ljudi na stanje zaostalosti i, s vremenom, nerazvijenosti. Ideolo\u0161ku vezu izme\u0111u njih obavlja patriotizam, gde se oni koji ostaju kod ku\u0107e di\u010de vi\u0161kom, a onima koji su u inostranstvu se povremeno prebacuje manjak. No, stvarna veza jeste nedostatak posla kod ku\u0107e i tra\u017enja za doznakama iz tu\u0111ine.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da bi do decenija nazadovanja do\u0161lo, potrebno je da odlu\u010duju\u0107i uticaj imaju oni kojima je to u interesu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-102702","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/102702","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=102702"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/102702\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=102702"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=102702"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=102702"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}