{"id":102347,"date":"2012-12-28T08:26:39","date_gmt":"2012-12-28T07:26:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=102347"},"modified":"2012-12-28T08:26:39","modified_gmt":"2012-12-28T07:26:39","slug":"devet-prica-koje-ce-pokretati-trzista-u-2013","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/12\/28\/devet-prica-koje-ce-pokretati-trzista-u-2013\/","title":{"rendered":"Devet pri\u010da koje \u0107e pokretati tr\u017ei\u0161ta u 2013."},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Daniel Altma<\/p>\n

Ako je 2012 bila godina “fiskalne litice” i doslovce neizmernih sredstava namenjenih spa\u0161avanju Evrope i njene monete, po \u010demu \u0107emo zapamtiti 2013.? Pravljenje ekonomskih i finansijskih prognoza nikada nije lak posao a ja se obi\u010dno dr\u017eim dugoro\u010dnih trendova promena, pi\u0161e ekonomista i pisac Danijel Altman u \u0161tampanom izdanju \u010dasopisa Foreign Policy \u2013 ali u tekstu ipak daje izbor tema za koje o\u010dekuje da bi mogle poljuljati globalna tr\u017ei\u0161ta u narednoj godini, na bolje ili na gore. Od ameri\u010dkog deficita do previranja na Bliskom i Srednjem istoku \u2013 sve su to pitanja koja bi mogla imati najve\u0107i uticaj na globalnu ekonomiju u narednoj 2013. godini.<\/em><\/p>\n

Operacije centralnih banaka<\/strong><\/p>\n

U evrozoni: osoba koja je najvi\u0161e pomogla smirivanju finansijskog tr\u017ei\u0161ta u 2012 je verovatno bio Mario Dragi, koji je pre samo godinu dana postao \u0161ef Evropske centralne banke. Njegov dosada\u0161nji rad najlep\u0161e bi opisala jedna njegova nedavna izjava, da je “u okviru na\u0161eg mandata, ECB spremna da u\u010dini sve \u0161to je potrebno kako bi se o\u010duvao evro i verujte mi – to \u0107e biti dovoljno”. Predano je radio na odr\u017eavanju evrozone, \u0161tampaju\u0107i samo onoliko novca koliko je bilo potrebno za trgovinu obveznicama. Pitanje je ho\u0107e li njegov kredibilitet trajati i tokom 2013. godine. \u010cak i ako je zajedni\u010dka valuta zasad sigurna, ona ne\u0107e oja\u010dati ako Dragi ne uspe da prisili ministre finansija evrozone da prihvate nova pravila o tome kako zemlje evrozone ulaze, napu\u0161taju zonu i u njoj mogu da se pona\u0161aju. \u010cak i tada, postavljanje jedinstvene monetarne politike, koja treba da va\u017ei i za jednu grupu problemati\u010dnih evroekonomija koje su u razli\u010ditim fazama re\u0161avanja pitanja odr\u017eivih javnih finansija, bi\u0107e nezahvalan zadatak. Njihove ekonomije tek treba da zapo\u010dnu sna\u017enije uskla\u0111ivanje sa evrozonom i – ako sve bude ra\u0111eno po dosada\u0161njem planu – to \u0107e, verovatno, biti jedna od klju\u010dnih operacija tokom 2013.<\/p>\n

U Velikoj Britaniji: U me\u0111uvremenu, sa finansijskih tr\u017ei\u0161ta pa\u017eljivo se promatraju prvi potezi Marka Karnija na mestu guvernera Bank of England. Biv\u0161i guverner Kanadske centralne banke i nekada\u0161nji pitomac Goldman Saksa stekao je po\u0161tovanje kod investitora, ali je u Velikoj Britaniji suo\u010den s daleko te\u017eom situacijom. Britanija je danas osaka\u0107ena recidivima svoje fiskalne politike, \u0161to je daleko ve\u0107i izazov nego onaj koji je imao da re\u0161ava u resursima bogatoj Kanadi, i koja upravo zato do\u017eivljava ekonomski bum. Karni \u0107e, zapravo, raditi u okru\u017eenju koje je sli\u010dno onom u kojem radi Ben Bernanke na \u010delu FED, gde su republikanci blokirali fiskalne podsticaje i pored napora koje ova zemlja ula\u017ee da se \u0161to pre oporavi. Bernanke je bio prisiljen preduzme vanredne mere kako bi ispunio Fed-ov mandat; Karni, tako\u0111e, mora da u Londonu poka\u017ee svoju kreativnost, \u0161to \u0107e mu na duge staze biti veoma te\u0161ko.<\/p>\n

U ameri\u010dkoj centralnoj banci: Ulaga\u010di ve\u0107 po\u010dinju da se pitaju ko \u0107e zameniti Bernankea po zavr\u0161etku njegovog mandata, januara 2014. Fed ve\u0107 sada u hodu radi na toj tranziciji do novog prvog \u010doveka koji \u0107e do\u0107i za godinu dana. Fed se odlu\u010dio da kao svoje primarne ciljeve ima re\u0161avanje nezaposlenosti i maksimalnog praga inflacije. Malo je verovatno da \u0107e se Fed-ove zacrtane niske stope menjati do 2015. godine, osim ako globalna ekonomija u me\u0111uvremenu ne do\u017eivi neki bum. Me\u0111utim, novi predsednik (ili predsednica!) odlu\u010diva\u0107e ho\u0107e li Fed cementirati prvu veliku promenu monetarne politike jo\u0161 od one koju je uspostavio Pol Volker 1979.<\/p>\n

Deficit<\/strong><\/p>\n

Bilo da se to dogodi pre ili posle 1. januara, SAD \u0107e prona\u0107i na\u010din koji bi ve\u0107ini porodica iz srednje klase obezbedio da njihovi porezi ne rastu, tako\u0111e izbegavaju\u0107i proizvoljna smanjenja potro\u0161nje u nekim dr\u017eavnim slu\u017ebama. Fiskalna litica \u0107e se pretvoriti u ne\u0161to poput fiskalne rampe. Nakon toga, deficit \u0107e ostati. Moja i konstatacija drugih je da ovo nije ni toliko glomazno niti toliko te\u0161ko kontrolisati, kao \u0161to bi neki politi\u010dari mo\u017eda \u017eeleli da javnost poveruje. Nakon \u0161to se magla retorike bude razi\u0161la, atmosfera na tr\u017ei\u0161tu \u0107e verovatno postati ugodnija, uzimaju\u0107i u obzir nacionalnu fiskalnu situaciju i reakcije koje \u0107e u skladu s njom uslediti.<\/p>\n

Japan<\/strong><\/p>\n

Da li je sretna okolnost to \u0161to je japanska centralna banka pod palicom svojih politi\u010dara? Mo\u017eda, budu\u0107i da njen nekada\u0161nji i budu\u0107i lider \u0160inzo Abe, \u010dini se, jedini koji bi svojim planom \u201cdavanja elektro-\u0161okova a la dr. Franken\u0161tajn\u201d mogao da japansku ekonomiju povrati u \u017eivot. Finasijska tr\u017ei\u0161ta su po\u010detkom decembra 2012 pozdravila pobedu njegove partije na japanskim izborima, premda je u njegovu platformu delimi\u010dno ugra\u0111en tvr\u0111i stav prema Kini i teritorijalnim sporovima sa susedima. Kada je o zdravlju globalne ekonomije re\u010d, koliko god se Abeovi potezi dobro kotiraju na unutra\u0161njem planu, to ne zna\u010di da teku\u0107i sukob s Kinom ne bi mogao da se negativno odrazi na obe ove ekonomije, kao i na \u010ditav region Isto\u010dne Azije. Pola\u017eu se nade da \u0107e Abe napustiti nacionalisti\u010dku retoriku iz svoje kampanje, fokusiraju\u0107i se na podizanje \u017eivotnog standarda svojih bira\u010da.<\/p>\n

Kina<\/strong><\/p>\n

Kada su u pitanju procesi preoblikovanja ekonomije, novi kineski lideri poseduju daleko vi\u0161e snage od Japana i Abea. Me\u0111utim, za razliku od njega, oni nisu signalizirali bilo kakve nagle promene. Uprkos tome, o\u010dekuju ih veliki izazovi: obuzdavanje preinvestiranosti, zadovoljavanje potra\u017enje za robom i uslugama na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, pretvaranje renminbija u konvertibilnu valutu, ubla\u017eavanje gra\u0111anskih nemira i nezadovoljstva, i upravljanje hrpom deviznih rezervi s vrlo neizvesnim kursom i kamatnim stopama. Mnogi od ovih problema bi\u0107e re\u0161eni ili \u0107e barem biti zna\u010dajno umanjeni \u2013 samo u slu\u010daju ako nove vo\u0111e uspeju da \u201cpuste u pogon\u201d novi ciklus ekonomskog rasta. Temelji pravne i regulatorne reforme, kojima bi se pokrenula ve\u0107a transparentnost, ja\u010de vlasni\u010dka prava i bolja za\u0161tita ulaga\u010da u\u010dini\u0107e ovaj trik mogu\u0107im.<\/p>\n

Bliski i Srednji Istok<\/strong><\/p>\n

\u0160to \u0107e se doga\u0111ati na Bliskom istoku, i kako \u0107e to uticati na globalnu ekonomiju? Ne znam, ali sam prili\u010dno siguran da \u0107e se tamo ne\u0161to dogoditi \u2013 ne\u0161to \u0161to \u0107e uticati na globalnu ekonomiju u 2013. Sirija i Egipat jo\u0161 uvek izgledaju nestabilni, a Izrael, Liban, i Iran su uvek nepredvidive karte u tom \u0161pilu. Glavni interes velikih ekonomskih sila sada je u obuzdavanju; kako zaustaviti po\u017ear koji bi mogao prekinuti trgovinu i ekonomski rast. No, tu su dobre strane te stvari, tako\u0111e. \u010cim se Egipat bude stabilizovao i ponovno pokrenuo svoju ekonomiju, mo\u017ee postati lokomotiva regionalnog razvoja: to je zemlja sa vi\u0161e od 80 miliona ljudi i s rastom ve\u0107im od \u0161est posto godi\u0161nje. Vrednost egipatskih deonica, koje bi trebalo da su vode\u0107i pokazatelj ekonomskog rasta, ve\u0107 je po\u010dela da raste.<\/p>\n

Cena roba<\/strong><\/p>\n

Povratak na br\u017ei rast \u0107e neminovno zna\u010diti povratak na vi\u0161e cene hrane, goriva, minerala i metala. Globalna ekonomija ne mora nu\u017eno da bude glavni razlog za rast cena, jer potra\u017enja \u010desto raste br\u017ee od onoga \u0161to ponuda u datom trenutku mo\u017ee da odgovori. Ve\u0107 smo imali prilike da vidimo kako visoke cene \u017eitarica uzrokuju nerede svakih nekoliko godina. Ulaga\u010di \u0107e se verovatno tra\u017eiti kompanije koje mogu podsta\u0107i poljoprivredne prinose \u2013 bilo na polju ili u preradi. Ili \u0107e se, pak, pojaviti neki supstituti koji bi nadomestili nedostatke ovih resursa – poput bakra ili retkih metala. Oni su igra\u010di na duge staze, premda ne mo\u017eemo ra\u010dunati da \u0107e inovacije biti re\u0161enje za nesta\u0161ice u bliskoj budu\u0107nosti.<\/p>\n

Finansijska integracija<\/strong><\/p>\n

Svakoga dana, ekonomije u razvoju postaju sve \u010dvr\u0161\u0107e povezane s globalnim finansijskim sistemom. Ove su ekonomije me\u0111u najbr\u017ee rastu\u0107im u svetu, ali strancima nije uvek lako da u njih investiraju. Sa porastom emitovanja deonica i obveznica, ova tr\u017ei\u0161ta se polako otvaraju i novac iz celog sveta povezuje se sa profitabilnim projektima u ovim zemljama. Poslednjih nekoliko godina intenzivirano je izdavanje du\u017eni\u010dkih vrednosnih papira u zemljama u razvoju, \u010dak i pored problema s kojima se suo\u010dava rast globalne ekonomije, a fondovi koji trguju obevzenicama poslovali su veoma dobro. Ovaj trend otvara i mnogo vi\u0161e manevarskog prostora, \u0161to nije slu\u010dajnost: dati milijardama radnika zemalja u razvoju pristup novom kapitalu – u ovom slu\u010daju, dovode\u0107i strani novac koji \u0107e biti aktivno uposlen u stvaranju novih poslova radnih mesta i potro\u0161nje; \u0160to se vi\u0161e ovakvog finansiraja dogodi u 2013, tim bolje po nas u 2014, 2015, i svake naredne godine.<\/p>\n

Bifonline.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako je 2012 bila godina “fiskalne litice” i doslovce neizmernih sredstava namenjenih spa\u0161avanju Evrope i njene monete, po \u010demu \u0107emo zapamtiti 2013.? <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-102347","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/102347","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=102347"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/102347\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=102347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=102347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=102347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}