{"id":102150,"date":"2012-12-25T09:52:07","date_gmt":"2012-12-25T08:52:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=102150"},"modified":"2012-12-25T09:52:07","modified_gmt":"2012-12-25T08:52:07","slug":"sve-je-poslo-naopacke-za-vrapce-i-macke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/12\/25\/sve-je-poslo-naopacke-za-vrapce-i-macke\/","title":{"rendered":"Sve je po\u0161lo naopa\u010dke za vrapce i ma\u010dke"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Evropska unija sada izgleda kao \u010dudan san; ona je bila sredstvo za spajanje niza politi\u010dkih vrednosti u slo\u017eeni sistem koji bi ljudske vrednosti, bogatu kulturu i ideje o jednakosti stavio u samo sredi\u0161te na\u0161e pa\u017enje. Ispostavilo se da sistem Evropske unije mo\u017ee da izdr\u017ei sve osim krize.<\/p>\n

Sada, pod pritiskom finansijske krize, svaka dr\u017eava je sigurna samo u jedno \u2013 da su njene granice i njeni interesi va\u017eniji od bilo kakvog zajedni\u010dkog dobra. Iako vi\u0161e nema starih valuta, ili bar ve\u0107ine njih, stari na\u010din razmi\u0161ljanja i dalje opstaje.<\/p>\n

Kad zagusti, dr\u017eimo se nacionalnih dr\u017eava, iako nam banke funkcioni\u0161u po novom globalnom modelu. Novac se sada kre\u0107e kao vazduh, potpuno slobodno, kako vetar duva, neregulisano, nestabilno, nesigurno. Me\u0111utim, ideje su jo\u0161 uvek pod klju\u010dem. A uz ideje i identiteti. Nema dileme ko je Nemac a ko Grk; sigurno znamo da smo mi Irci a vi \u0160ve\u0111ani.<\/p>\n

Va\u017eno je setiti se \u0161ta je taj san nekada predstavljao. Va\u017eno je da sada na evropskoj periferiji, gde ja \u017eivim, u Irskoj, ponovo progovorimo jezikom politi\u010dkog i kulturnog idealizma, ili da uzmemo jezik koji su na\u0161i politi\u010dki gospodari ukaljali i proverimo da li neke re\u010di i kocepti jo\u0161 uvek ne\u0161to zna\u010de, makar u njima prona\u0161li samo utehu koju nam pru\u017ea poezija, jezik koji se koristi ozbiljno i odgovorno, u vreme li\u010dnog zlopa\u0107enja.<\/p>\n

Jedan vid na\u0161eg evropskog nasle\u0111a jeste to kako se smejemo. U svakodnevnom \u017eivotu, u na\u0161im predanjima i na\u0161oj knji\u017eevnosti, ismevanje i zbijanje \u0161ala na sopstveni ra\u010dun u samom je sredi\u0161tu na\u0161eg evropskog senzibiliteta. Imamo pravo da se smejemo caru dok nadmeno paradira. Car je go. Oduvek smo se smejali svojim vladarima. General zna da \u0107e kaplar, \u010dim se vrati ku\u0107i ili popije neku \u010da\u0161icu, izgubiti svako po\u0161tovanje za njegovo ordenje i uniforme.<\/p>\n

Kod \u0160ekspira, luda ili grobar govore razumnije nego kralj ili princ. Kod Servantesa, Don Kihot je junak samo zato \u0161to je tako o\u010digledno mamlaz. Mi u Evropi se, ako ho\u0107emo, podsmevamo i bogu i dr\u017eimo ga za budalu. Po tome se razlikujemo od stanovnika SAD, ili Kine, ili Bliskog istoka.<\/p>\n

U Evropi postoji ideja humanisti\u010dke kulture koja nam je svima zajedni\u010dka, ne\u0161to \u0161to dolazi iz slobode da pi\u0161emo i \u010ditamo \u0161ta god ho\u0107emo, i da mislimo sve\u017ee misli i da stvaramo sve\u017ee slike. Nekad je Evropska unija bila otelotvorenje ove zamisli, \u010dinilo se da podsti\u010de sekularizaciju Evrope, da u svoje sredi\u0161te stavlja humanisti\u010dke ideje i toleranciju i jednakost i jednake prilike i mogu\u0107nost napredovanja.<\/p>\n

Evropa je postala sinonim za napredak, naro\u010dito u zemljama poput Gr\u010dke, Portugalije, \u0160panije i Irske, koje su imale lo\u0161e drumove i nazadnu politiku. Postala je sinonim za mir u zemljama koje su iskusile rat. Zahvaljuju\u0107i Evropi unapredili smo svoju infrastrukturu, a i na\u0161a politi\u010dka kultura postepeno se promenila. Ali ponekad je Evropa postajala sinonim za novac i mo\u0107. Prime\u0107ivali smo, na primer, da plate irskih politi\u010dara ili dr\u017eavnih slu\u017ebenika, kad odu da rade u Evropu, deluju vrlo visoko.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna nova pojava bila je tajnovitost koju u\u017eivaju zaljubljenici u mo\u0107. Evropska unija zasnivala se na diplomatskom umesto na, recimo, parlamentarnom sistemu. Tako je ono \u0161to se odigravalo iza zatvorenih vrata, i \u0161to se pojavljivalo u tajnim memorandumima, uticalo na na\u0161e \u017eivote vi\u0161e od onog \u0161to se de\u0161avalo u na\u0161im parlamentima. Kad su se \u010dlanovi Saveta ministara sastajali, izdavali su bezli\u010dna saop\u0161tenja i pozirali za zajedni\u010dku fotografiju. Niko nije znao \u0161ta su zaista odlu\u010dili, ili kako. Evropski parlament ostao je glomazan i skup alibi za transparentnost.<\/p>\n

\u010cinilo se da je Evropska unija spremna da preuzme sve ve\u0107a ovla\u0161\u0107enja. \u010cinilo se i da uop\u0161te nije zainteresovana da se reformi\u0161e, ili da preispita svoje procedure. Oslanjaju\u0107i se na diplomatske sisteme, stvorila je \u010dudnog neprijatelja zvanog narod. Tako su nastale dve sile \u2013 gra\u0111ani Evrope koji su postajali sve bespomo\u0107niji, i evropski vladari \u010dija je mo\u0107 iz godine u godinu rasla. Vladari su \u010desto obmanjivali narod; \u010dinilo se da vladari znaju \u0161ta je za narod najbolje.<\/p>\n

Me\u0111utim, neke promene koje su uveli bile su odli\u010dne. Mogli smo da prelazimo evropske granice bez pe\u010datiranja paso\u0161a, ili, ako vozimo, bez ikakvih pograni\u010dnih kontrola. Mogli smo da prevozimo robu, uglavnom bez pla\u0107anja carine.<\/p>\n

Mogli smo da \u017eivimo i radimo bilo gde u Evropi. Odu\u0161evilo me je kako je zapadna Evropa prihvatila isto\u010dne zemlje posle 1989. Odu\u0161evila me je ideja da \u0107e Evropa postati oblast gradova umesto dr\u017eava, jer su na\u0161i gradovi, i ideje i prizori koji u njima vladaju, na\u0161a velika evropska kreacija.<\/p>\n

Svi\u0111ala mi se ideja da \u0107e koncept nacije i nacionalizma ostati deo snova 19. i ko\u0161mara 20. veka, koji su sada iza nas. Voleo sam \u010dak i evro i bio ponosan \u0161to je Irska u tome u\u010destvovala od samog po\u010detka. Svi\u0111ale su mi se nove uredbe iz Evrope o o\u010duvanju \u017eivotne sredine; voleo sam deregulaciju aviosaobra\u0107aja. \u010cak sam verovao da \u0107e do\u0107i dan kada \u0107e Evropa zna\u010diti ne\u0161to u svetu, kada \u0107e na\u0161 koncept ljudskih prava biti mo\u0107an kao evro i uticati na de\u0161avanja u Kini ili na Bliskom istoku.<\/p>\n

U Irskoj smo tokom godina procvata imali punu zaposlenost. Nismo morali da odlazimo iz zemlje kao \u0161to obi\u010dno moramo. Vredno smo radili. Kada je privreda posustajala, obi\u010dno smo mogli da devalviramo valutu, ili da dozvolimo inflaciju. Sada to ne mo\u017eemo. Kao \u0161to evro ide u korist Nema\u010dkoj i drugim bogatim zemljama jer omogu\u0107ava konkurentnost njihovom izvozu, nama ne odgovara. Ali nemamo izbora.<\/p>\n

Za to vreme, Nema\u010dka i druge bogate evropske zemlje predstavljaju se kao izvor sveukupne mudrosti u Evropi i, \u0161to je mo\u017eda jo\u0161 va\u017enije, izvor sveukupne vlasti.<\/p>\n

Pod pritiskom, ideja Evropske unije je propala. Sada postoje samo nacionalne dr\u017eave koje slede svoje interese. Probudili smo se iz velikog sna. U Evropi se razdanilo. Sada nam je jedina uteha to \u0161to mo\u017eemo da se smejemo svojoj i njihovoj gluposti; ostalo nam je samo se\u0107anje na ono \u0161to je nekada bilo mogu\u0107e. A zatim i slike, knjige, pesme i simfonije, velike galerije i muzeji i biblioteke i javne zgade od kojih se sastoji na\u0161a kultura.<\/p>\n

Mo\u017eemo no\u0107u da \u0161etamo ulicama Lisabona i Rige, Atine i Dablina, Konstanca i Stokholma, i da znamo da \u0107e se \u017eelja za dru\u0161tvenom solidarno\u0161\u0107u i politi\u010dkim idealizmom opet probuditi, mo\u017eda i ja\u010de kada smo videli koliko je tanana. Ali to se ne\u0107e desiti uskoro.<\/p>\n

Dagens Nyheter, PressEurop<\/p>\n

Preveo Ivica Pavlovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.ne<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pod pritiskom, ideja Evropske unije je propala. Sada postoje samo nacionalne dr\u017eave koje slede svoje interese. Probudili smo se iz velikog sna. U Evropi se razdanilo. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-102150","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/102150","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=102150"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/102150\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=102150"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=102150"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=102150"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}