{"id":101866,"date":"2012-12-21T09:51:31","date_gmt":"2012-12-21T08:51:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=101866"},"modified":"2012-12-21T09:51:31","modified_gmt":"2012-12-21T08:51:31","slug":"sta-definise-nas-identitet-i-kako-se-prikazujemo-drugima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/12\/21\/sta-definise-nas-identitet-i-kako-se-prikazujemo-drugima\/","title":{"rendered":"\u0160ta defini\u0161e na\u0161 identitet i kako se prikazujemo drugima?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Na pitanje \u201eKo sam ja?\u201c svako od nas bi dao razli\u010dit odgovor. Ukoliko bi pred vas bio postavljen zadatak da prvom asocijacijom dopunite re\u010denicu Ja sam…, \u0161ta bi to bilo? Neko \u0107e odgovoriti da je uporan, neko da je pravoslavac, dok bi neko, kao prvu asocijaciju, naveo nacionalnu pripadnost ili bi se deklarisao kao navija\u010d odre\u0111ene navija\u010dke grupe. Neko \u0107e, prosto, re\u0107i svoje ime. \u0160ta je to \u0161to defini\u0161e na\u0161 identitet, i ko smo zapravo mi iza svog imena i prezimena?<\/p>\n

Identitet predstavlja sveukupnu organizaciju emocionalnih i kognitivnih karakteristika koje predstavljaju percepciju individue o sebi samom kao razli\u010ditom bi\u0107u, u skladu sa sobom, a odvojenom od drugih, koje pokazuje relativnu doslednost u pona\u0161anju i do\u017eivljaju sebe. Svesno ose\u0107anje da posedujemo identitet zasniva se, u isto vreme, na neposrednom opa\u017eanju sopstvene konstantnosti i doslednosti, a s druge strane, na uo\u010davanju na\u0161e istovetnosti od strane drugih ljudi. Dakle, identitet predstavlja, u odraslom dobu, relativno nepromenjiv entitet koji sa\u010dinjavaju na\u0161e osobine, afekti, motivi, potrebe, stavovi, pona\u0161anje, i kao takvi nas izdvajaju od ostalih. Ipak, primer sa po\u010detka teksta ukazuje na to da svako od nas akcenat stavlja na drugi aspekt sopstvenog identiteta. Potreba ljudi da budu razli\u010diti od drugih reflektuje se kroz ucelovljavanje svih komponenti identiteta na specifi\u010dan i autenti\u010dan na\u010din. Tako\u0111e, na isti taj specifi\u010dan na\u010din, podvla\u010de se odre\u0111ena poglavlja koja su u\u010destvovala u gra\u0111enju identiteta.<\/p>\n

Kada se govori o aspektima identiteta, \u010desto se navodi \u010duvena metafora luka \u2013 identitet se, kao i luk, sastoji od slojeva. Spolja su \u201emanje va\u017eni\u201c slojevi, odnosno svojstva, koja se najlak\u0161e mogu verbalizovati, i koja se navode kao prve asocijacije na sopstveno bivstvovanje. Kako se ide prema unutra\u0161njosti, pribli\u017eavamo se sredini i \u010dovekovoj su\u0161tini, ali, u sredini luka nema ni\u010dega. Tu se onda postavlja pitanje – je li \u010dovekova \u201eprava\u201c su\u0161tina fikcija, i da li ona zaista postoji? Da li postoji jedna defini\u0161u\u0107a karakteristika \u010doveka koja ga kroz ceo \u017eivot konstitui\u0161e i privla\u010di ostale elemente identiteta kao magnet? Ili je neponovljivost jedne osobe upravo u autenti\u010dnoj povezanosti i dinamici funkcionisanja svih slojeva? U svakom trenutku \u017eivota normalna odrasla osoba ose\u0107a\u0107e se konstantno i relativno stalno. Ukoliko se fokus identiteta i pomera, on ne menja ljudsku su\u0161tinu. On samo nagla\u0161ava odre\u0111eni sloj.<\/p>\n

Ne samo \u0161to su fonetski sli\u010dne re\u010di, pa se neretko pome\u0161aju, ova dva pojma su u velikoj meri povezana. Identitetu je neophodan integritet da bi ga odr\u017eavao konstantnim. Pri razumevanju pojma integriteta, va\u017eno je naglasiti ge\u0161talt princip celine \u2013 celina prethodi delovima, i predstavlja vi\u0161e od prostog skupa delova koji je \u010dine. Ona po sebi ima novi kvalitet, i ne mo\u017ee se svesti na skup svojih elemenata.<\/p>\n

\u00b7 \u2013 ovaj primer ne va\u017ei samo za stanovnike na\u0161e dr\u017eave, ve\u0107 naravno i za pripadnike ostalih nacionalnosti. Ipak, \u010desto \u010dujemo da se neko, pre svega, kvalifikuje kao Srbin, a onda kao sve ostalo. Uz to, neretko, ide i dodatak \u201epravoslavac\u201c. Potreba da se neko defini\u0161e kao pripadnik svoje dr\u017eave i da to predstavlja najva\u017eniji segment li\u010dnog identiteta i samosvesti ima vi\u0161estruke korene. Oni mogu imati poreklo u aktuelnoj politi\u010dkoj situaciji, gde se osoba poistove\u0107uje ili identifikuje sa svojom zemljom jer empati\u0161e sa svojim narodom u te\u0161kim vremenima u kojima se nalazi, ali mo\u017ee imati i druga\u010diju, nacionalisti\u010dku konotaciju. U tom slu\u010daju osoba se defini\u0161e kao, u na\u0161em slu\u010daju, Srbin ili Srpkinja, ali sa smerom posmatranja preko puta \u2013 usmerenim ka drugim narodima prema kojima gaji agresivna i negativna ose\u0107anja. Dakle, pored toga \u0161to voli svoju zemlju, okre\u0107e se protiv neprijateljskih dr\u017eava i nacionalnosti ili veroispovesti, koriste\u0107i naizgled racionalna i objektivna opravdanja.<\/p>\n

\u00b7 \u2013 ovaj segment identiteta \u010desto je povezan sa nacionalnim. Osoba, u tom slu\u010daju, asocira i sparuje nacionalnu pripadnost i veroispovest kao nedeljivu dijadu. Tako\u0111e, ukoliko je osoba religiozna i posve\u0107ena veri, kao i ukoliko je njen posao povezan sa crkvom i samom verom, \u010desto \u0107e kao prvu asocijaciju identiteta naglasiti veroispovest.<\/p>\n

\u00b7 \u2013 \u010desto se mo\u017ee \u010duti da neko re\u010denicu \u201eJa sam…\u201c nastavi svojim nadimkom umesto imenom i prezimenom. U slu\u010daju adolescenata, ovo je \u010dest slu\u010daj, s obzirom na razvojnu fazu formiranja samosvesti i identiteta, sa akcentom ve\u0107 spomenutog odvajanja sebe od ostalih kao posebnog. Mlada osoba ima potrebu da se predstavi kao posebna, jedinstvena i druga\u010dija, i nadimkom se odvaja od ostalih osoba sa istim imenom, kao i od grupe vr\u0161njaka u celini. Nadimak postaje sinonim za novi identitet, omnipotentno i silovito Ja koje postaje zrelo, autonomno i druga\u010dije.<\/p>\n

\u00b7 \u2013 pojava ove vrste identiteta poznata je svima, i javlja se u svakoj kulturi na svetu. Sport je, u dana\u0161nje vreme, veoma popularan u svim oblicima, a fudbal se izdvaja kao sportska disciplina koja, u najve\u0107oj meri, podvaja ljude prema navija\u010dkim opredeljenjima. Kao posledica javlja se formiranje navija\u010dkog identiteta, odnosno nagla\u0161avanje omiljenog kluba i navija\u010dke grupe kao va\u017enog i defini\u0161u\u0107eg elementa celokupne li\u010dnosti. Fudbal se oduvek vi\u0161e vezivao za pripadnike mu\u0161kog pola, ali sve je \u010de\u0161\u0107a slika devojaka i \u017eena na stadionima i sportskim terenima. Kada je osoba na stadionu, sa pripadnicima navija\u010dke grupe ili vi\u0161e njih koji bodre isti klub, ose\u0107a se sigurno i mo\u0107no. Efekat \u201estada\u201c ili gomile se vidi na delu u ovom slu\u010daju, i u pitanju je takozvano potpuno konformiranje, kada se usled pritiska grupe ili vlastite \u017eelje da se misli kao i drugi \u010dlanovi grupe, menjaju pona\u0161anje, stavovi i vrednosti. Da bi bila prihva\u0107ena i da bi se ose\u0107ala kao deo jedne velike, jedinstvene skupine, osoba veliki deo slobodnog vremena posve\u0107uje pra\u0107enju sportskih rezultata, usvaja elemente kluba i impregmentira ih u svakodnevicu (lepljenje postera u sobi, melodija navija\u010dkih pesama na telefonu, kupovina raznih sitnica sa amblemima kluba itd). Time, paradoksalno, iako se trudi da izgradi jedinstven i autenti\u010dan identitet, gubi svoju individualnost i deklari\u0161e se kao \u010dlan grupe, odnosno \u201ejedan od\u201c, \u0161to je cena gubljenja granica unutar jedne organizovane i kohezivne grupe sa svojim pravilima, vrednostima i ujedinjuju\u0107om emocijom pripadanja.<\/p>\n

\u00b7 \u010desto \u0107emo \u010duti da neko za sebe ka\u017ee da je \u201eroker\u201c, \u201emetalac\u201c, \u201ereper\u201c… Stav da se ne mora biti prosek, i da se mo\u017ee biti druga\u010diji u pogledu muzi\u010dkog ukusa, rezultira okretanjem ka gra\u0111enju i unapre\u0111enju ovog dela sebe, i u\u017eivanjem u muzici koja predstavlja vodi\u010d za gra\u0111enje identiteta. Ovo je naj\u010de\u0161\u0107e slu\u010daj u adolescentnom dobu, kada muzika igra va\u017enu ulogu u stvaranju sopstvenog Ja. Ipak, muzi\u010dka opredeljenost i deo identiteta koji ga neguje, ostaje usa\u0111en i u odraslom dobu, i ljudi mu ostaju verni dokle god dr\u017ee do svoje jedinstvenosti i nepromenljivosti.<\/p>\n

U prethodnim slu\u010dajevima u nekoliko navrata je nagla\u0161eno da osoba ima potrebu da nagla\u0161avanjem posebnosti aspekata li\u010dnog identiteta stvori odre\u0111enu predstavu o sebi pred drugima. Samoprikazivanje predstavlja strukturisanje i oblikovanje sopstvenog pona\u0161anja, sa ciljem preno\u0161enja odre\u0111enih informacija o sebi drugim osobama. Koriste\u0107i razne aspekte i elemente svog pona\u0161anja, osoba kontroli\u0161e emitovanje informacija o sebi i na\u010din na koji ostvaruje \u017eeljeni uticaj na osobe koje to pona\u0161anje opa\u017eaju.<\/p>\n

Motiv u te\u017enji osobe da se samo-prika\u017ee, odnosno naglasi svoju posebnost, jeste potreba za sticanjem odobravanja ili naklonosti drugih, i time ostvarenje odre\u0111ene koristi. Oslanjaju\u0107i se na kriterijume socijalne po\u017eeljnosti pojedinih oblika pona\u0161anja, kao i na o\u010dekivanja koja imaju drugi ljudi, osoba te\u017ei da svoje pona\u0161anje uskladi sa tim kriterijumima i o\u010dekivanjima. Ona, dakle, upravlja impresijom, i ula\u017ee znatnu koli\u010dinu energije da \u201eostavi utisak\u201c i \u201ebude prime\u0107en\u201c. U ovom kontekstu, \u201ebiti prime\u0107en\u201c zna\u010di biti izdvojen iz gomile i zapam\u0107en kao autenti\u010dan. S tim u vezi, motiv samoprikazivanja mo\u017ee biti i dodvoravanje, pri \u010demu se, uva\u017eavaju\u0107i kriterijum po\u017eeljnosti odre\u0111enog pona\u0161anja, stava ili vrednosti, pokazuje velika zavisnost od slike koju drugi ljudi imaju, i utiska koji \u0107e osoba ostaviti.<\/p>\n

Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na pitanje \u201eKo sam ja?\u201c svako od nas bi dao razli\u010dit odgovor. Ukoliko bi pred vas bio postavljen zadatak da prvom asocijacijom dopunite re\u010denicu Ja sam…, \u0161ta bi to bilo? Neko \u0107e odgovoriti da je uporan, neko da je pravoslavac, dok bi neko, kao prvu asocijaciju, naveo nacionalnu pripadnost ili bi se deklarisao kao navija\u010d […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-101866","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/101866","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=101866"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/101866\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=101866"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=101866"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=101866"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}