{"id":101723,"date":"2012-12-19T12:26:11","date_gmt":"2012-12-19T11:26:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=101723"},"modified":"2012-12-19T12:26:11","modified_gmt":"2012-12-19T11:26:11","slug":"internet-gdje-pocinje-zavisnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/12\/19\/internet-gdje-pocinje-zavisnost\/","title":{"rendered":"Internet – Gdje po\u010dinje zavisnost?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Od bezazlene razonode, preko ustaljene navike, do prave pravcate zavisnosti \u2013 cena je koju dana\u0161nje generacije mladih pla\u0107aju. Dugometra\u017eni crta\u0107i zamenjeni su 3D filmovima, lasti\u0161 i \u201e\u0161kolice\u201c video igricama, a pisanje pisama i dopisivanje sa vr\u0161njacima tiho je ustupilo mesto online chat-u i dru\u0161tvenim mre\u017eama. Menja se jezik, menja se ma\u0161ta, menjaju se simboli… Gde je granica prelaska kori\u0161\u0107enja interneta u zavisnost?<\/p>\n

Razvoj internet zavisnosti<\/p>\n

Svaki vid zavisnosti mo\u017ee se posmatrati kao slo\u017een proces, pri \u010demu se, usled \u010deste konzumacije supstance ili objekta zavisnosti, stvara nelagodnost i sna\u017ena \u017eudnja u njihovom odsustvu. Javlja se nekontrolisana \u017eelja za odre\u0111enim pona\u0161anjem, i tendencija za stalnom potragom za objektom zavisnosti i njegovom upotrebom. Da li je ekcesivna upotreba Interneta forma zavisnosti ili ne? Ovo pitanje je poslednje decenije \u010desto postavljano, nakon \u0161to je Internet era uzela zamaha u svetu, i upotreba Internet resursa postala svakodnevica ogromne ve\u0107ine svetskog stanovni\u0161tva. Ipak, mogu\u0107nosti koje svetska mre\u017ea pru\u017ea, uz sve pozitivne strane, sadr\u017ei i puno negativnih posledica.<\/p>\n

Prvi oblici elektronske zavisnosti javili su se jo\u0161 pedesetih godina dvadesetog veka, kada su se pojavili aparati za igru (fliperi). Osamdesetih godina je po\u010dela era video-igara, koja je kod nas trajala do polovine devedesetih, kada je zapa\u017een prelazak na ra\u010dunare i konzole. Kasnije se pojavilo masovno kori\u0161\u0107enje ra\u010dunara, a pove\u0107ao se i broj pretplatnika internet-usluga. Paralelno sa razvojem i \u0161irenjem Internet mre\u017ee, u isto vreme su se pojavila pozitivna o\u010dekivanja, ali i negativne reakcije. Negativne reakcije uglavnom su se odnosile na sve ve\u0107u potrebu za kori\u0161\u0107enjem Interneta. Fenomen ozbiljnosti ekcesivne upotrebe Interneta najbolje ilustruje predlog da nova Ameri\u010dka klasifikacija mentalnih poreme\u0107aja (DSM-V) ovaj fenomen uvrsti u posebnu kategoriju kibernetskih poreme\u0107aja. Tu bi, pored zavisnosti od Interneta, spadale i sve forme zloupotrebe modernih tehni\u010dkih sredstava, kao \u0161to su mobilni telefoni, kompjuteri i video igrice.<\/p>\n

Fenomen ozbiljnosti ekcesivne upotrebe Interneta najbolje ilustruje predlog da nova Ameri\u010dka klasifikacija mentalnih poreme\u0107aja (DSM-V) ovaj fenomen uvrsti u posebnu kategoriju kibernetskih poreme\u0107aja. Tu bi, pored zavisnosti od Interneta, spadale i sve forme zloupotrebe modernih tehni\u010dkih sredstava, kao \u0161to su mobilni telefoni, kompjuteri i video igrice.<\/p>\n

Za\u0161to se mladi \u201codaju\u201d dru\u0161tvenim mre\u017eama i stvaraju u\u010daureni sajber identitet?<\/p>\n

Sloboda akcije korisnike Interneta snabdeva mogu\u0107no\u0161\u0107u da nezavisno i nesputano \u201ekrstare\u201c mre\u017eom, van uticaja drugih ljudi, i pribave sebi \u017eeljene informacije. Anonimnost i sloboda ekspresije i mogu\u0107nost biti \u201esam svoj gazda\u201c, omogu\u0107avaju korisnicima da se predstave u potpuno druga\u010dijem svetlu, \u010desto kriju\u0107i realni, a nagla\u0161avaju\u0107i imaginarni, virtuelni identitet. Usled straha od kritike i brojnih ograni\u010denja, u manjoj je meri mogu\u0107e iskazati sopstvene stavove i predstaviti se na \u017eeljeni na\u010din u realnom svetu. Socijalna podr\u0161ka i interakcija su va\u017eni faktori ljudskog funkcionisanja, a u \u010dijoj osnovi stoje bazi\u010dne ljudske potrebe, kakve su altruizam, afilijativni motiv i socijalna prihva\u0107enost. Upravo aplikacije koje slu\u017ee za komunikaciju (npr. Skype, Facebook) predstavljaju naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107ene Internet programe u 21. veku. To govori o \u017eelji za komuniciranjem, za samopredstavljanjem i donekle, samopromocijom.<\/p>\n

Tipovi sajber zavisnosti<\/p>\n

Ne postoji jasno slaganje u vezi sa tim koliko razli\u010ditih vrsta Internet zavisnosti postoji, ali neki od njih koji se navode su: zavisnost od sajber veza (osobe koje kompulsivno zapo\u010dinju nove, virtuelne veze, i njima menjaju stvarne, u formi chat soba, foruma, online konverzacije ili putem elektronske po\u0161te); sajberseksualna zavisnost (kompulsivno \u010duvanje, online pregledanje ili razmena pornografskih sadr\u017eaja, uklju\u010duju\u0107i sve forme interakcije; potreba za konstantnom seksualnom stimulacijom ne mora biti povezana sa seksualnim pote\u0161ko\u0107ama u stvarnosti); preterana potraga za informacijama (intenzivno \u201esurfovanje\u201c u potrazi za informacijama, pretraga online baza i \u010duvanje tih podataka; kao glavni motiv navode se radoznalost i profesionalna i neprofesionalna interesovanja); igranje igrica online (iako se igrice naj\u010de\u0161\u0107e vezuju za mla\u0111i uzrast, s vremenom uzrasna granica nestaje); kompulsivna online kupovina (opseg stvari koje se kupuju i prodaju veoma je veliki i \u010desto ne postoji ciljani objekat kupovine); zavisnost od kompjuterske i informativne tehnologije (ovaj podtip je najsumnjiviji, smatra se previ\u0161e generalizovanim i ne striktno povezanim sa upotrebom Interneta; obuhvata kompulsivne potrebe u vezi sa novim tehnologijama, kompjuterima i mobilnim telefonima); me\u0161oviti tip (diskutabilno je postoji li i koliko se \u010desto javlja \u010dista forma Internet zavisnosti, s obzirom na multidimenzionalnost i interaktivnu prirodu fenomena; korisnici vreme provode u razli\u010ditim aktivnostima, koja zajedno dovode do ose\u0107anja \u017eudnje i nelagode u odsustvu kompjutera i Interneta).<\/p>\n

Tipovi sajber zavisnosti: zavisnost od sajber veza, sajberseksualna zavisnost, preterana potraga za informacijama, igranje igrica online, kompulsivna online kupovina, zavisnost od kompjuterske i informativne tehnologije, me\u0161oviti tip.<\/p>\n

Znaci zavisnosti od interneta<\/p>\n

Zavisnost od interneta smatra se poreme\u0107ajem kontrole impulsa. Mlada (i odrasla) osoba ne ume da obuzda svoju \u017eudnju, i sa smanjenom tolerancijom na frustraciju, ponavlja radnje koje dovode do zadovoljenja, u ovom slu\u010daju povezivanja sa virtuelnom socijalnom grupom. Vreme provedeno na ra\u010dunaru tokom dana smatra se najmerodavnijim indikatorom postojanja zavisnosti, i 4-6 sati slobodnog vremena smatra se simptomom. Pored toga, postoje jo\u0161 neki kriterijumi kojima se utvr\u0111uje prisustvo ove zavisnosti. Najmanje 5 od njih, u poslednjih godinu dana, moraju biti ispunjeni: tolerancija (sve se vi\u0161e vremena provodi na Internetu radi postizanja po\u010detnog zadovoljstva, za koje je ranije bilo potrebno manje vremena); apstinencijalni sindrom (nastaje nakon prestanka ili smanjenog kori\u0161\u0107enja Interneta, i simptomi obuhvataju naj\u010de\u0161\u0107e anksioznost, opsesivne misli, preokupaciju Internetom, tremor, nevoljne pokrete, psihomotornu agitaciju itd.); ose\u0107anje umora i nervoze, i iritiranost osobe dok je \u201eoffline\u201c; pristup internetu mnogo du\u017ee i \u010de\u0161\u0107e nego \u0161to je planirano; konsantna \u017eelja da se smanji vreme provedeno na Internetu; Offline zavisnost (vreme koje osoba ne provodi na mre\u017ei, koristi se za aktivnosti koje su povezane sa upotrebom Interneta); rizik gubitka zna\u010dajnih veza i profesionalnih i obrazovnih mogu\u0107nosti usled preteranog kori\u0161\u0107enja Interneta; Internet se koristi uprkos uvidu u probleme koje uzrokuje njegova pre\u010desta upotreba; Internet se koristi kao beg od problema i ose\u0107anja krivice, anksioznosti, depresije i bespomo\u0107nosti, i igra ulogu reduktora stresa begom u paralelnu web realnost; Frustriran ose\u0107anjem krivice povodom nastalih problema, korisnik krije istinu o vremenu provedenom na Internetu od svoje porodice.<\/p>\n

Kriterijumi kojima se utvr\u0111uje prisustvo ove zavisnosti. Najmanje 5 od njih: pove\u0107anje vremena na internet, apstinencijalni sindrom, ose\u0107aj umora I nervoze kad nije na internet, gubitak zna\u010dajnih veza, offline zavisnost\u2026<\/p>\n

Kako se izbaviti?<\/p>\n

U razvijenim zemljama postoji veliki broj radnih grupa u kojima zavisnici u prihvatnim centrima razmenjuju iskustva, pri\u010daju o svojim vizijama interneta, zajedno savladavaju apstinencijalne krize i udru\u017eeni dolaze do pobolj\u0161anja.U zavisnosti od uzroka zavisnosti od Interneta, predla\u017eu se dve metode le\u010denja: korisnicima koji jednostavno preteruju s upotrebom Interneta bez odre\u0111enog razloga preporu\u010duje se uporna umerenost u kori\u0161\u0107enju interneta i kontrolisanje vremena provedenog na njemu, bez zahteva za potpunim prestankom kori\u0161\u0107enja; korisnicima s ozbiljnijim problemom zavisnosti, kod kojih je ustanovljen i psihijatrijsko-psiholo\u0161ki komorbiditet, preporu\u010duje se prepoznavanje i razumevanje osnovnog problema koji stoji iza problema zavisnosti, pomo\u0107 porodice i poznanika, suportativni pristup, i, ako je neophodno, stru\u010dna pomo\u0107. Kod najte\u017eih oblika zavisnosti se preporu\u010duju \u010dak i manje doze antidepresiva ili anksiolitika. Tako\u0111e, predla\u017ee se i rad na uspostavljanju funkcionalnih odnosa putem individualne, porodi\u010dne ili grupne terapije.<\/p>\n

Neki saveti kako spasiti decu i mlade od prekomernog kori\u0161\u0107enja Interneta<\/p>\n

\u00b7 Pre svega, poka\u017eite razumevanje i pru\u017eite podr\u0161ku. Koliko god da je Va\u0161oj generaciji mo\u017eda manje bliska neopisiva \u017eelja za virtuelnim kontaktima, i da se bojite za bezbednost svog deteta na Internetu, nemojte na problem dodatno dolivati ulje. Va\u0161e dete mo\u017eda ne prepoznaje problem i ose\u0107a se lepo dok \u201ekonzumira\u201c bliskost preko \u017eice, ali u biti to neumereno radi, jer zadovoljava neke potrebe i kompenzuje nedostatak samopouzdanja, volje, ili depresivnost.<\/p>\n

\u00b7 Pretra\u017eujte Internet ponekad zajedno sa svojim detetom. Distancirajte ga od prekomernog kori\u0161\u0107enja dru\u0161tvenih mre\u017ea i beskorisnih i neinformativnih sajtova, i poka\u017eite mu \u010dari svetske mre\u017ee na kojoj se mo\u017ee intelektualno i kreativno razvijati. Podsti\u010dite radoznalost i istra\u017eiva\u010dki duh kod deteta, a suzbijajte potrebu za isklju\u010divom upotrebom dru\u0161tvenih mre\u017ea.<\/p>\n

\u00b7 Zapisujte koliko je dete koristilo Internet tokom dana, i vodite evidenciju nekoliko dana zaredom. Zatim mu predo\u010dite dinamiku koje ono nije u potpunosti svesno, i pomozite mu da vreme koje utro\u0161i na Internet strukturi\u0161e.<\/p>\n

\u00b7 Uvedite sistem nagrade \u2013 kada dete uspe dovoljno da se suzdr\u017ei od kori\u0161\u0107enja Interneta (defini\u0161ite \u201edovoljno\u201c \u2013 na primer celo popodne), i uz to je iskoristilo to vreme za konstruktivan rad, u\u010denje ili hobi, uvedite nagradu. Neka nagrade postepeno rastu, u isto vreme sa zahtevima koji \u0107e postepeno rasti. Na taj na\u010din \u0107e se kod deteta formirati trajniji obrazac od kratkoro\u010dne nagrade.<\/p>\n

\u00b7 Uvedite i sistem kazne \u2013 ukoliko dete ne ispo\u0161tuje dogovor, neka uvidi da za to sledi odre\u0111ena sankcija. Me\u0111utim, neka ona ne bude prevelika, ve\u0107 optimalna. Primer optimalne kazne za prekomerno kori\u0161\u0107enje Interneta uprkos zabrani mo\u017ee biti smanjen d\u017eeparac, ograni\u010deno vreme za izlazak, ili potpuna zabrana kori\u0161\u0107enja kompjutera nekoliko dana. Ostanite dosledni u svom naumu. U suprotnom, dete Vas ne\u0107e shvatiti ozbiljno i ne\u0107e razumeti ozbiljnost problema. Posledi\u010dno, ne\u0107e usvojiti adekvatan obrazac pona\u0161anja i nastavi\u0107e ubrzo po starom.<\/p>\n

\u00b7 Poku\u0161ajte sa paradoksalnom intervencijom \u2013 podstaknite dete da jo\u0161 vi\u0161e vremena boravi na internetu. Dok je ono za kompjuterom, organizujte neku porodi\u010dnu aktivnost, dru\u017eenje ili igru iz koga \u0107e se ono u trenutku osetiti izop\u0161teno, s obzirom da se bavi ne\u010dim drugim. Ponavljanjem takvih i sli\u010dnih intervencija, postepeno pokazujte detetu \u0161ta propu\u0161ta, i pomozite mu da stvori uvid da postoje kvalitetnije i interesantnije stvari koje mo\u017ee raditi za to vreme.<\/p>\n

\u00b7 Edukujte dete u vezi sa pravilima privatnosti na Internetu i mogu\u0107nostima zloupotrebe. Navodite negativne primere, ali uz to nagla\u0161avajte i da Internet mo\u017ee da mu bude saveznik ako se koristi na pravi na\u010din, i ukoliko slu\u017ei edukaciji i optimalnom nivou zabave.<\/p>\n

Ipak, ukoliko je situacija ozbiljna, dete se zatvara po ceo dan i vreme provodi na Fejsbuku ili online chatovima, otu\u0111eno je, i po\u010dinje da se povla\u010di u sopstveni svet ma\u0161te i virtuelnu stvarnost, ne mo\u017ee da izdr\u017ei ni sat vremena bez interneta i pokazuje prethodno gore navedene simptome zavisnosti, potra\u017eite stru\u010dnu pomo\u0107 psihologa ili psihoterapeuta. Nemojte \u0107utati pred izgovorom da je to normalno za savremene generacije, i da to \u201esvi rade\u201c. Osiroma\u0161enje autenti\u010dnosti socijalnog kontakta licem u lice, svo\u0111enje komunikacije na sajber re\u010dnik, skra\u0107enice, \u010dak i emocije u simbolima u vidu raznoraznih smajlija, u\u010dinile su da se udaljimo jedni od drugih, i da budu\u0107e generacije, iako su stalno \u201eu kontaktu\u201c, paradoksalno sve manje u pravom kontaktu, i polako tonu u kolektivnu socijalnu apatiju.<\/p>\n

Danas.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od bezazlene razonode, preko ustaljene navike, do prave pravcate zavisnosti \u2013 cena je koju dana\u0161nje generacije mladih pla\u0107aju. Dugometra\u017eni crta\u0107i zamenjeni su 3D filmovima, lasti\u0161 i \u201e\u0161kolice\u201c video igricama, a pisanje pisama i dopisivanje sa vr\u0161njacima tiho je ustupilo mesto online chat-u i dru\u0161tvenim mre\u017eama. Menja se jezik, menja se ma\u0161ta, menjaju se simboli… Gde […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-101723","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/101723","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=101723"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/101723\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=101723"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=101723"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=101723"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}