{"id":101511,"date":"2012-12-17T08:24:02","date_gmt":"2012-12-17T07:24:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=101511"},"modified":"2012-12-17T12:39:26","modified_gmt":"2012-12-17T11:39:26","slug":"oda-nacionalizmu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/12\/17\/oda-nacionalizmu\/","title":{"rendered":"Oda nacionalizmu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Biljana Vankovska<\/p>\n

U redu! Iz Brisela se ne \u010duje Oda radosti, ve\u0107 oda nacionalizma, to je jasno. Ali znate \u0161ta? Preko glave mi je od samosa\u017ealjenja, a jo\u0161 vi\u0161e od svenarodnog mazohizma. Naravno, sada\u0161nji povod je najnoviji \u0161amar iz Brisela. \u010cetiri godine zaredom Makedonija dobija pozitivan izve\u0161taj od Evropske komisije (a mi ga jo\u0161 i gradiramo – pozitivan, pozitivniji, najpozitivniji), zajedno sa preporukom da se zemlji odredi datum za po\u010detak pregovora. Ali desi se o\u010dekivano! Objektivni pokazatelji Komisije ne vrede ni pet para, jer su njima va\u017enije politi\u010dke konsideracije. Po ko zna koji put, jo\u0161 jedna nevjerovatna verbalna akrobacija i orvelijanski novogovor da bi se saop\u0161tilo da \u0107emo morati da poradimo \u201ejo\u0161 malo\u201c.<\/p>\n

Jasno kao dan, nekima u Briselu je va\u017enija \u201ereforma\u201c\/revizija makedonskog nacionalnog identiteta od kopenga\u0161kih kriterijuma. Ta reforma je onaj krucijalni uslov za po\u010detak pregovora koji bi, po svoj prilici, trajali najmanje desetak godina, da bi se u\u0161lo u Uniju koja i sama ne mo\u017ee prognozirati sa sigurno\u0161\u0107u da li \u0107e opstati do tada. A i ako opstane, ona sigurno ne\u0107e biti ni nalik na ovu dana\u0161nju. Ovog puta je File prema\u0161io samog sebe: govorio je o nekakvom \u201enestati\u010dkom jeziku\u201c i o \u201enestati\u010dkim solucijama\u201c. Mogu se kladiti da ni sam nije znao \u0161ta je ta\u010dno htio da ka\u017ee, ali su fraze poslu\u017eile kao smokvin list da bi se sakrio neprincipijelan odnos prema Makedoniji. \u0410 mi, po hri\u0161\u010danskim na\u010delima, otupjeli od redovnih \u0161amaranja bra\u0107e (po religiji) Grka, sada smo na drugi obraz dobili \u0161\u0430mar i od Bugara.<\/p>\n

Prije no \u0161to produ\u017eim, da se razumijemo: ovaj tekst nije oda na\u0161em, \u010desto pateti\u010dnom, ali u su\u0161tini, defanzivnom nacionalizmu. Naprotiv, kada principijelno pokazujem prstom na populisti\u010dke i nacionalisti\u010dke manifestacije u svom dvori\u0161tu, najmanje \u0161to mogu da o\u010dekujem je isti odnos prema nacionalizmu u drugim evropskim dvori\u0161tima. \u010cekam, naravno, uzalud, da vidim sli\u010dnu reakciju progresivnih, evropskih intelektualaca. Jer, ni\u0161ta ne vrijedi, ako ja iz Makedonije govorim o onome \u0161to se de\u0161ava u Gr\u010dkoj i Bugarskoj, pa i u okviru EU, kada je to doma\u0107i zadatak tamo\u0161njih dru\u0161tava. Ono \u0161to je perverzno je kada se iz svih intelektualnih \u0107o\u0161kovima \u010duje horska teza da smo sami krivi za sve \u0161to nam se doga\u0111a u Briselu, kao da su Makedonci izmislili nacionalizam i okretanje pro\u0161losti (oprostite, ali oni su amateri u ovoj balkanskoj disciplini; vidite samo kako uporno idu na vikende i ljetovanja u Gr\u010dku, a na zimovanja u Bugarsku, \u010dak i po cijenu poni\u017eavanja i stavljanja naljepnica na njihova auta; o masovnom uzimanju bugarskih paso\u0161a i da ne govorim).<\/p>\n

Ova dominantna teza je u najmanju ruku smije\u0161na, i to ne zato \u0161to nismo kao dru\u0161tvo napravili velike gre\u0161ke (najprije ulaze\u0107i u njihovu zamku da dokazujemo da smo ono \u0161to jesmo, pa smo se onda zaboravili na tom putu), nego zato \u0161to neki ozbiljno vjeruju da se evropskim in\u017eenjeringom mo\u017ee konstruisati dru\u0161tvo koje je u isto vrijeme i etni\u010dki podijeljeno na torove i nepodlo\u017eno nacionalizmu, \u010dak i kada se negira identitet konstitutivnog naroda. Makedonija ne egzistira na sjeveru Evropa, nitu u nekakvom vakuumu, pa zato se i ne mo\u017ee o\u010dekivati da odoli sna\u017enijim nacionalizmima, pa \u010dak i pojavi fa\u0161izma u susjedstvu. A, naravno, ima i legitimno pravo da brani svoj identitet. Sre\u0107om, u ovakvim okolnosti, ona ne raspola\u017ee kriti\u010dkom masom (veli\u010dinom i populacijom), da bi se nametala i maltretirala druge. Naravno, to na\u0161e dru\u0161tvo ne \u010dini boljim od ostalih, po difoltu, ali evropski bi\u010d tra\u017ei od nas odricanje samih sebe, a u takvim okolnostima druge nacije bi odavno reagovale daleko odlu\u010dnije nego \u0161to i danas \u010dini Makedonija. (Evo, vlasti se i dalje kunu da \u0107e uraditi sve da bi ispunili zahtjeve Brisela.)<\/p>\n

Ipak, krajnje je vrijeme re\u0107i neke stvari: prvo, po\u0161to ova i ovakva Makedonija nije sasvim proizvod vlastitog politi\u010dkog puta, nego me\u0111unarodnog statebuildinga sa svim njegovim pridru\u017enim terapijama, ne mali dio odgovornosti za ono \u0161to je od nas postalo le\u017ei i na me\u0111unarodnim akterima. Zato, odbijam da svu odgovornost preuzmem sebi na le\u0111a kao nekakav Isus, koji se \u017ertvuje i za grijehove drugih. Drugo, neka Brisel odlu\u010di za sebe da li smo mi zaista ispunili kriterijume ili ne, i neka onda prestane da nas disciplinira za ne\u0161to \u0161to nema veze sa evropskim integracijama i \u0161to dr\u017eave-\u010dlanice ne bi uradile ni u ludilu, da su kojim slu\u010dajem u sli\u010dnoj situaciji. Tre\u0107e, \u010dinjenica je da i u EU cvate diskriminacija (prema Romima najvi\u0161e), kesenofobija, \u0161ovinizam i, svakako, nacionalizam.<\/p>\n

Neka ovu moju konstataciju bra\u0107a Bugari shvate kao provokaciju i antibugarsku propagandu, ali nema razumnog \u010dovjeka koji ne\u0107e priznati da je Bugarska (zajedno s Rumunjskom) bila primljena u klub, mada nije ispunila kriterijume. Kao \u0161to je ta\u010dno i to da se Romi iz Bugarske i Rumunije deprotiraju od strane njihove evropske bra\u0107e koji ne vole siroma\u0161ne ro\u0111ake… O Gr\u010dkoj ne\u0107u ni da pri\u010dam, ne samo radi odnosa prema Makedoniji, nego i zbog odnosa prema imigrantima.<\/p>\n

Staro-nova gr\u010dko-bugarska alijanska, vi\u0161e budi duhove Balkanskih ratova, nego evropeizma. Ovo je poraz normativne mo\u0107i EU. Stare Velike sile iz pro\u0161losti su danas u sjenci malih evropskih sila (koje se mogu imperijalno odnositi samo prema nemo\u0107nijim susjedima). Najbolja islutracija je bila ona interesantna nediplomatska razmjena izme\u0111u austrijskog i gr\u010dkog ministra na sastanku u Briselu, kada je sastanak bio prekinut nakon \u0161to je Grk odbrusio kolegi \u201eda su pro\u0161la vremena kada je Austrija mogla diktirati balkanskim narodima\u201c. (U sebi sam pomislila kako mi neostaje samo jo\u0161 nekakav lik Sulejmana da bi istoriska scena bila kompletna).<\/p>\n

EU je trebala biti vrijednosni i moralni svetionik i kompas za ona dru\u0161tva koja su \u017eeljela postati bolja i promijeniti se nakon kraha socijalizma i konflikta, a o\u010dekivalo se da kada stignu ispred vrata evropskog kluba ve\u0107 budu zrele demokratije. Danas EU jedva i da ima legitimitet od svojih gra\u0111ana, koji sve manje vjeruju i liderima i institucijama koji su ih iznevjerili.<\/p>\n

Od nas koji molimo za prijem o\u010dekuje se da ne vidimo zlo, ne slu\u0161amo zlo i ne govorimo o zlu. Smatra se da je nepristojno ako mi progovorimo o onome \u0161to je od EU u\u010dinilo Titanikom, o demokratskom deficitu i propasti principa dr\u017eave blagostanja zbog spasa korporacija i eurozone, kao i o kompromitovanju uspje\u0161nog projekta pro\u0161irenja\/\u201eevropeiziranja\u201c. Samo lud \u010dovjek ne\u0107e vidjeti \u0161izofrenu situaciju u kojoj se nalazimo: s jedne strane pozitivni izvje\u0161taji o ispunjenim kriterijumima, a s druge strane vra\u0107aju nam vize (zbog Roma, navodno) i blokada od strane dvije \u010dlanice koje i same ne priznaju postojanje manjina i pretstavljaju lo\u0161 primjer za ostale. Razuman \u010dovjek \u0107e lako vidjeti da su balkanski nacionalisti, ustvari, obavili prljava posla mo\u0107nijima, koji u uvakvim okolnostima ne\u0107e ni da misle o pro\u0161irenju.<\/p>\n

O kakvim dobrosusjedskim odnosima govorimo kada bugarski politi\u010dari jo\u0161 uvijek govore o \u201ebra\u0107i koja su ostala iza granice\u201c, \u0430 nau\u010dni radnici objavljuju radove o makeodnskoj manjini u Bugarskoj, upore\u0111uju\u0107i je s Jetijem (mitskim stvorenjem, koje niko nije video, i koji nije uvr\u0161ten u popisne liste)? Za njih je provokacija to \u0161to jedna njihova manjina tra\u017ei svoja prava i dobija redovno sporove pred sudom u Strazburu. Provokacija su i istoriski ud\u017ebenici u kojima pi\u0161e da su bili na strane Njema\u010dke u Drugom svjetskom ratu, ili kada se snimi film o deprotaciji makedonskih Jevreja od strane bugarskih okupacionih vlasti u Makedoniji.<\/p>\n

Grci su ti po\u0161teniji: ka\u017eu, nema Makedonaca – i ta\u010dka. Bugari su perfidniji u svojoj romanti\u010darskoj zablu\u0111enosti da nama treba samo malo da bismo shvatili da smo (asimilirani) Bugari. I naravno, ne mogu da oproste \u0161to smo se pomirili sa Srbima tokom decenija zajedni\u010dkog \u017eivota u Jugoslaviji, i \u0161to ja danas govorim \u201ena\u0161ki\u201c bolje nego bugarski.<\/p>\n

Nedavno sam napisala da me\u0111uetni\u010dki, makedonsko-albanski odnosi ostavljaju sliku razo\u010daranih ljubavnika: nespremni da pru\u017ee ljubav, kukaju kako ih oni drugi ne vole. Evo sada i bra\u0107e Bugara s istom ljubavnom boli. I jo\u0161 ne\u0161to vi\u0161e: tra\u017ee da prihvatimo njihovu verziju na\u0161e istorije kao svoje, a istovremeno da prihvatimo i njihovu verziju njihove istorije (u onom dijelu od koga se i danas stide a s kojim odbijaju da se suo\u010de).<\/p>\n

Nije tragi\u010dno to \u0161to zahtjevi susjeda su neevropske prirode, nego \u0161to je evro-balkanski nacionalizam u temelju zaklju\u010daka Evropskog savjeta. Koncept normativne mo\u0107i EU ne odnosi se samo na mo\u0107 da se stvaraju vrijednosne norme, nego da se one i \u0161ire i prihvataju od drugih, kao ne\u0161to \u0161to je dominantna predstava o tome \u0161to je dobro u me\u0111unarodnim odnosima. I \u0161to je ostalo od toga? Evo Gr\u010dke, koja je trebala po\u0161tovati presudu najvi\u0161e sudske instance UN, kako se hvali s pobjedom u stopiranju susjeda da po\u010dne s pregovorima i po\u010dne implementirati reforme ubrzanim tempom!? \u010cega se to pla\u0161e? Pla\u0161e se evropeizirane Makedonije? I neka mi neko ka\u017ee da je ovo nomrativna mo\u0107 EU!? Give me a break, please! Odgovor na nacionalizam je nacionalizam, a to je oduvijek vodilo stazama natopljenim krvlju…<\/p>\n

Zaklju\u010dci Brisela su opasni i neko im treba re\u0107i da se igraju vatrom. Mada Bugari misle druga\u010dije, paradoks je u tome \u0161to je njihova zemlja non is\u00acsue u Makedoniji; jednostavnmo, nema ih na javnom horizontu (ili je, mo\u017eda, upravo u tome problem?) Frustracija zbog dvostrukog veta ne samo da ne\u0107e pomo\u0107i da ih se zavoli, nego \u0107e sada od njih napraviti nepopularnu temu – i opet \u0107e nam se vratiti kao bumerang. Pritisak zbog promjene imena\/identiteta je triger za unutra\u0161nji makedonski, a onda i makeodnsko-albanski konflikt oko toga ko koga ko\u010di na putu ka EU (posebno u kontekstu poruka koje su stigle sa proslave stogodi\u0161njice albanske dr\u017eavnosti o EU kao obliku rje\u0161avanja albanskog pitanja i nacionalnog ujedinjenja). Makedoniju, ali i region, \u010deka novi talas nacionalizma, kao da ga ve\u0107 nemamo previ\u0161e. Paradoks je u tome \u0161to se evrointegracije transformiraju od mehanizma prevencije konflikata u svoju suprotnost, igre oko integracije i uslovljavanje susjeda postaje nov\u010di\u0107 za potkusurivanje balkanskih nacionalista sa snovima starim stotinu godina.<\/p>\n

Dosta mi je evrofobije i evrofilije. U ovakvim okolnostima, a \u010dak i da nije njih, jedina legitimna i racionalna je pozicija evroskepticizma. Ako ovakva Unija nije predmet skepse i procjene, onda ne znam koja bi to zaslu\u017eila da bude? Ako se sada ne pitamo o cijeni ko\u0161tanja ove identitetsko-in\u017eenjeriske evropeizacije – kada \u0107emo? Ne mogu vi\u0161e da \u017eivim na rate, \u010dekaju\u0107i izvje\u0161taje svakih \u0161est mjeseci, na infuziju iz Brisela i na vru\u0107em&hladnom kola\u010du. Nije zdravo ni za mentalno zdravlje, nitu vodi ne\u010dem dobrom.<\/p>\n

Nau\u010deni da razmi\u0161ljaju jednodimenzionalno (proevropski), u ovom \u010dasu mnogi imaju pomije\u0161ana ose\u0107anja: shva\u0107aju bezizlaz, ljuti su zbog poruka iz Brisela, a ipak se osje\u0107aju nemo\u0107no i izgubljeno: EU nas ne\u0107e primiti, a bez nje koji je smisao \u017eivota i ko \u0107e nas (spolja) demokratizirati i disciplinovati elite? Efekti digogodi\u0161nje indoktrinacije su tu u vidu intelektualnih invalida i pasivnih gra\u0111ana (ili bolje re\u0107eno, podanika, idiotes), koji sebe smatraju manje vrijednima i nesposobnima ukoliko nema nekoga da im pokazuje put. Za ovo smo sami krivi, zato \u0161to godinama lije\u017eemo i ustajemo sa snovima o boljem \u017eivotu na toj drugoj obali; na EU gledamo \u0161irom zatvorenih o\u010diju, gutamo pri\u010de i bajke kao sedative i ljekove za sve sada\u0161nje neda\u0107e. \u010cak i kada Maribor gori, i kada se Gr\u010dka davi u dugovima, Italija u korupciji, kada sindikati \u0161trajkuju sa studentima u \u0160paniji… ni\u0161ta do nas ne sti\u017ee… Ne znam za ostale, ali ja od politi\u010dke elite tra\u017eim jasan i neorvelijanski odgovor: postoji li granica do koje smo spremni da podnosimo poni\u017eavanje i ucjene, a da pri tome i dalje ignoriramo \u201eslona u sobi\u201c, pitanje imena? Ne na prolje\u0107e, nego sada ho\u0107u da znam da li je ova dr\u017eava spremna da trguje identitetom, i \u0161to ako i nakon desetogodi\u0161njeg pregovaranja ostanemo bez \u010dlanstva – ili bez Unije?<\/p>\n

Nova Makedonija<\/a><\/p>\n

Prevod je autorkin<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od nas koji molimo za prijem o\u010dekuje se da ne vidimo zlo, ne slu\u0161amo zlo i ne govorimo o zlu. Smatra se da je nepristojno ako mi progovorimo o onome \u0161to je od EU u\u010dinilo Titanikom, o demokratskom deficitu i propasti principa dr\u017eave blagostanja zbog spasa korporacija i eurozone, kao i o kompromitovanju uspje\u0161nog projekta pro\u0161irenja\/\u201eevropeiziranja\u201c.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-101511","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/101511","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=101511"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/101511\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=101511"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=101511"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=101511"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}