{"id":101442,"date":"2012-12-16T09:20:01","date_gmt":"2012-12-16T08:20:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=101442"},"modified":"2012-12-16T09:20:01","modified_gmt":"2012-12-16T08:20:01","slug":"tri-kljuca-za-buducnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/12\/16\/tri-kljuca-za-buducnost\/","title":{"rendered":"Tri klju\u010da za budu\u0107nost"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Jacques Attali<\/p>\n

Da bismo razumeli u kom se pravcu neka zemlja kre\u0107e, obi\u010dno koristimo ekonomske projekcije \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e BDP \u2013 a vrlo je neizvesno koliko je takav metod validan. Neki drugi parametri govore nam vi\u0161e o budu\u0107nosti te zemlje od puke virtuelne statistike. Me\u0111u njima su tri oblasti, tri vrste aktivnosti, tri oblika proizvodnje koje ja uvek prou\u010davam kad poku\u0161avam da shvatim gde neka nacija ide: demografija, hrana i muzika.<\/p>\n

Prva se ti\u010de esencije \u017eivota, druga je hrana za telo, a poslednja hrana za um.<\/p>\n

Demografija nam otkriva odnose izme\u0111u razli\u010ditih generacija, porodi\u010dnu strukturu, i rodne odnose; govori nam o veli\u010dini nacije, njenoj dinamici, njenoj sposobnosti da se regeneri\u0161e. Evoluciju demografije prili\u010dno je lako predvideti, kao i njen uticaj na politi\u010dke i ideolo\u0161ke odnose razli\u010ditih snaga.<\/p>\n

Hrana nam otkriva sve glavne konstante jedne zemlje: diverzitet zemlji\u0161ta; njene \u017eivotinje i biljke; kako \u017eene shvataju svoj odnos prema ostatku dru\u0161tva i kako dru\u0161tvo gleda na njih.<\/p>\n

Muzika nam otkriva kreativnost te zemlje, njenu joie de vivre, njenu pobunu, njen ose\u0107aj za transcendentnost i lepotu, odnos izme\u0111u ljudi i elita i sposobnost da zagolica ma\u0161tu ostatka sveta.<\/p>\n

Na\u010din na koji se te tri oblasti napajaju elementima izvan svojih granica, i etni\u010dka i kulturna raznolikost koja u njima mo\u017ee da se ogleda, mnogo govore o budu\u0107nosti ovih naroda. Konkretno, ne verujem u budu\u0107nost naroda sa starom populacijom, i\/ili naroda \u010dija je hrana dosadna i\/ili naroda \u010dija se muzika \u010duje jedino u njihovoj zemlji i u kojoj drugi narodi ne mogu da u\u017eivaju.<\/p>\n

Naravno, za muziku kao ni za hranu ne postoje objektivni kriterijumi, i moramo se kloniti zapadnocentri\u010dne perspektive. Me\u0111utim, univerzalnost je objektivna kategorija.<\/p>\n

Malo je nacija u istom trenutku imalo i mladu populaciju, i hranu koja se svuda ceni, i muziku koja se svira u \u010ditavom svetu. Ovo je u nekom trenutku u istoriji va\u017eilo za Grke, Rimljane, Mletke, Francuze, Britance i Amerikance. Sjedinjene Dr\u017eave, iako jo\u0161 uvek imaju mladost i muziku, za univerzalnu upotrebu stvaraju samo takozvanu \u201ed\u017eank\u201c hranu.<\/p>\n

Neke zemlje ispunjavaju samo dva kriterijuma. Ovo va\u017ei (muzika i mladost) za SAD, Senegal, Brazil, Kubu, Jamajku; tako\u0111e (mladost i hrana) va\u017ei za Indiju, Francusku, Maroko, Tajland; i kona\u010dno (muzika i hrana) za Italiju.<\/p>\n

Neke zemlje imaju samo jednu od ove tri stvari \u2013 hranu (Kina i Japan), mladost (Turska ili Indonezija) ili muziku (Velika Britanija).<\/p>\n

Druge, po mom mi\u0161ljenju, nemaju nijednu \u2013 Nema\u010dka, Rusija i Koreja.<\/p>\n

Ukaza\u0107u na neke nepredvi\u0111ene posledice. Na primer:<\/p>\n

Francuska vi\u0161e nema sjajnu muziku jer je potiskivala sve oblike svoje popularne kulture, za koje se bojala da \u0107e dovesti u pitanje njeno jedinstvo; s druge strane, njena kuhinja je uspela da pre\u017eivi, jer se oslanja na dragocenu raznolikost zemlji\u0161ta i klime. Me\u0111utim, njena muzika nije daleko od univerzalne, vi\u0161e zaslugom producenata i di-d\u017eejeva nego zbog kompozitora. U \u0161irem smislu, ovo nam govori da bi uspe\u0161na decentralizacija doprinela obnovi francuske kreativnosti i ekonomskog rasta.<\/p>\n

Kina, kao \u0161to se mo\u017ee pretpostaviti iz osobenosti njene muzike, nikad nije ni imala univerzalisti\u010dke ambicije, i mora\u0107e zbog svoje demografije da preusmeri investicije na unutra\u0161nji razvoj. Dakle, Kina ne\u0107e biti biti suparnik Sjedinjenih Dr\u017eava za svetsku dominaciju.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Sjedinjenih Dr\u017eava, one \u0107e mo\u0107i da odr\u017ee ili povrate svoju imperiju ako uspeju da revitalizuju svoje teritorije, o\u010duvaju \u017eivotnu sredinu i vrate se na diverzifikovanu poljoprivredu.<\/p>\n

Indija bi mogla, ukoliko uspe da izveze svoju muziku, \u010dine\u0107i je slu\u0161ljivijom za ostatak sveta, i ako uspe da bolje formuli\u0161e svoju ideologiju tako da je ostatak sveta razume, postati planetarna sila.<\/p>\n

Ujedinjena Afrika (kada uspe da proizvede dovoljno raznovrsne hrane na svojoj ogromnoj obradivoj zemlji, \u010dije su \u010detiri petine danas neiskori\u0161\u0107ene), posta\u0107e vode\u0107a svetska sila.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/ L\u2019Express blog<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tri oblika proizvodnje uvek prou\u010davam kad poku\u0161avam da shvatim gde neka nacija ide: demografija, hrana i muzika.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-101442","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/101442","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=101442"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/101442\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=101442"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=101442"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=101442"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}