{"id":100760,"date":"2012-12-08T10:46:01","date_gmt":"2012-12-08T09:46:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=100760"},"modified":"2012-12-08T10:46:01","modified_gmt":"2012-12-08T09:46:01","slug":"umrezeno-drustvo-protiv-politicara-i-bankstera","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/12\/08\/umrezeno-drustvo-protiv-politicara-i-bankstera\/","title":{"rendered":"Umre\u017eeno dru\u0161tvo protiv politi\u010dara i bankstera"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pol Mejson BBC4:<\/strong> Dobro ve\u010de i dobro do\u0161li u London School of Economics ja sam Pol Majson i pred ovom brojnom publikom, oko 800 ljudi, razgovara\u0107u sa profesorom Manuelom Kastelsom. Profesor Kastels je jedan od naj\u010de\u0161\u0107e citiranih sociologa na svetu i lako je videti za\u0161to je to tako. Dok smo se mi mu\u010dili da pove\u017eemo modem tokom devedesetih, profesor Kastels je ve\u0107 dokumentovao uspon umre\u017eenog dru\u0161tva. Dok su sociologijom protesta dominirale politi\u010dke partije, sindikati i ljudi, profesor Kastels je razvijao teorije o mo\u0107i identiteta, prou\u010davaju\u0107i veze izme\u0111u upotrebe interneta, kontrakulture, urbanih protestnih pokreta i li\u010dnosti. Kada su se ova dva fenomena, protesta i mre\u017ee, susrela stvaraju\u0107i masovne dru\u0161tvene pokrete tokom Arapskog prole\u0107a i Okupirajmo pokreta, profesor je ve\u0107 radio na slu\u010daju i na svoj skroman na\u010din, kako navodi u svojoj knjizi i sam bio deo tih pokreta. U svojoj poslednjoj knjizi Aftermath (Posledice- Kulture ekonomske krize) koju je uredio zajedno sa timom akademika, profesor nam pokazuje kako je ekonomska kriza prerasla u dru\u0161tvenu krizu. On nagove\u0161tava nastanak nove vrste kapitalizma sa poslovnim modelima koji izrastaju iz kontrakulture u poslednjih nekoliko decenija i koji polako prerastaju u mejnstrim.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> U va\u0161oj knjizi Posledice vi izdvajate \u010detiri sloja ekonomije koji se pojavljuju u postkriznom periodu, pored oslabljenog javnog sektora, tu je i privatni sektor sa visokom koncentracijom kapitala (visoke tehnologije i finansije) i model pre\u017eivljavanja tradicionalnih poslova ali i novi postkapitalisti\u010dki sloj alternativnih ekonomskih modela. Koliko je to odr\u017eivo?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> To se zapravo i \u0161iri. Ono na \u0161ta ja ciljam, proisti\u010de iz jedne od mojih poslednjih studija, a to su ljudi koji su odlu\u010dili da ne \u010dekaju revoluciju da bi po\u010deli da \u017eive druga\u010dije, i odnosi se na ekonomsku aktivnost u \u010dijoj su\u0161tini nije stvaranje profita, poput mre\u017ea razmene, poput alternativnog novca, stvaranja kooperativa, samoupravljanja, agrikulturnih mre\u017ea, uzajamne pomo\u0107i i nastanak mre\u017ea koje pru\u017eaju usluge drugima bez naknade. To se \u0161iri u \u010ditavom svetu.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Zadr\u017eimo se na celokupnom ekonomskom sistemu koji uklju\u010duje i javni i privatni sektor koji je u krizi. \u0160ta mislite u kom pravcu se taj sistem kre\u0107e?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Kada ka\u017eem alternativni ekonomske kulture to je kombinacija dve pojave. Neki ljudi to praktikuju ve\u0107 du\u017ee vreme jer se protive besmislenom potro\u0161a\u010dkom na\u010dinu \u017eivljenja ali sada imamo i ne\u0161to drugo, a to je mno\u0161tvo potro\u0161a\u010da koji vi\u0161e nisu u stanju da tro\u0161e. Obzirom da su ostali bez novca, kredita i bilo \u010dega, oni ponovo osmi\u0161ljavaju svoj \u017eivot rade\u0107i ne\u0161to sasvim druga\u010dije. Dakle, imamo sa jedne strane uverenja a sa druge potrebe, to zajedno dovodi do uspona alternativnih ekonomskih kultura. To se de\u0161ava i u Tre\u0107em svetu ve\u0107 du\u017ee vreme, ali to nije sasvim isto jer se tamo pre\u017eivljava i o\u010dekuje integrisanje u vode\u0107i ekonomski sistem, a ovde imamo slu\u010daj masovnog povla\u010denja iz sistema. To je potpuno druga\u010dije.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Ja sam imao priliku da vidim \u010ditave stambene blokove u Sevilji koje su zauzeli siroma\u0161ni i marginalizovani ljudi predvo\u0111eni aktivistima M15 pokreta, da li je to ono o \u010demu govorite?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> To je najvidljiviji deo toga, ono \u0161to mene vi\u0161e interesuje je rasprostranjenost ovakvih praksi u op\u0161toj populaciji, a to smo upravo merili, to je zahvatilo 25% populacije Barselone ali tako\u0111e se to de\u0161ava i u Los An\u0111elesu, Njujorku itd.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Vi pi\u0161ete da je aktuelna kriza zapravo kulturna i da svi ekonomski modeli nastaju u okviru kulture. Mo\u017eete li da pojasnite ovo?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Ako radimo da bismo mogli da kupujemo mi zapravo verujemo da \u0107emo biti sre\u0107niji ako kupimo novi auto, tv ili ve\u0107i stan. To je ve\u0107 specifi\u010dna kultura. Ako nasuprot ovome, postavimo pitanje \u0161ta je zapravo va\u017eno? Za ve\u0107inu ljudi, statisti\u010dki, najva\u017enija stvar je ljubav. Ali ljubav zahteva vreme i ne mo\u017eete voditi ljubav ako ste stalno u rasoraku s vremenom. Zato je danas veoma unosan biznis spajanje parova na kompjuterskim mre\u017eama jer ljudi nemaju vremena za upoznavanje. Sve vi\u0161e ljudi se vra\u0107a stanovi\u0161tu da se najva\u017enije stvari u \u017eivotu, ne mogu kupiti. Na\u017ealost, oni vi\u0161e nemaju izbor jer su zaglavljeni u ma\u0161ini. I \u0161ta se de\u0161ava, kada ma\u0161ina prestane da radi ljudi se okrenu i ka\u017eu.. tako sam glup jurim bez prestanka niza\u0161ta, a jo\u0161 me za to slabo pla\u0107aju ili mi daju otkaz.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Koliko je duboka ta kulturna promena? Da li je od su\u0161tinskog zna\u010daja?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Jeste su\u0161tinski zna\u010dajna jer pokre\u0107e krizu poverenja u dve velike poluge sistema, politi\u010dki sistem i finansijski sistem. Ljudi gube poverenje u institucije kojima daju novac i ljudima i institucijama kojima daju glasove. Statistike o ovome su jasne, u toku je dramati\u010dna kriza poverenja, a ako nema poverenja nema ni dru\u0161tva, preostaju samo institucije koje nastoje da kontroli\u0161u gra\u0111ane. Ono \u0161to ne\u0107emo videti je ekonomski kolaps sam po sebi, jer dru\u0161tva ne mogu funkcionisati u socijalnom vakuumu. Ako ekonomske institucije ne funkcioni\u0161u, ako finansijske institucije ne funkcioni\u0161u, odnos snaga koji postoji u dru\u0161tvu izvr\u0161i promenu finansijskog sistema na na\u010din da se spre\u010di kolaps sistema. Ljudi su ti koji propadaju, a ne sistem.<\/p>\n

Tada ljudi shvate dve stvari; kao prvo, ovaj finansisjski sistem je izgra\u0111en na potpuno nepouzdanim matemati\u010dkim modelima koji ljude ne uzima u obzir, drugo, kada poku\u0161amo da upotrebimo institucije za kontrolu tih finansijskih institucija da povratimo ravnote\u017eu, jedini ishod bude u korist banaka.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Spa\u0161avamo banke, a dozvoljavamo da ljudi propadaju.<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> I ne samo to. Mi pozajmimo novac banci, banka r\u0111avo manipuli\u0161e tim novcem, a onda na\u0161i politi\u010dari spa\u0161avaju banke a nas pu\u0161taju da propadnemo. Otuda mora do\u0107i do kulturne promene, i to velike, totalni gubitak poverenja u finansijske institucije i politiku. To je samo po\u010detak iz koga nastaje slede\u0107e: Neki ljudi su ve\u0107 po\u010deli da \u017eive druga\u010dije, neki zato \u0161to su \u017eeleli neki zato \u0161to nisu imali izbora. U tim uslovima dolazi do kulturne inovacije koja proizvodi dru\u0161tvenu promenu ili do procesa du\u0161tvenog odbacivanja i esktremizma koji dru\u0161tvo poku\u0161ava da povu\u010de natrag, pre nego napred.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> \u0160ta je umre\u017eeno dru\u0161tvo i po \u010demu se ono razlikuje u odnosu na prethodno dru\u0161tvo?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> To je dru\u0161tvo u kome je glavna aktivnost organizovana u okviru mre\u017ee, pre nego u formi vertikalnih organizacija. Razlika je vrlo jednostavna, tehnologija umre\u017eavanja. Nije svejedno biti konstantno interaktivan brzinom svetlosti ili samo imati mre\u017eu prijatelja i poznanika.<\/p>\n

Mre\u017ee postoje od ranije ali umre\u017eavanje svega, finansijskih tr\u017ei\u0161ta, politike, kulture, mediji, komunikacija itd. to je novina nastala zahvaljuju\u0107i digitalnim tehnologijama.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> \u017divimo dakle u umre\u017eenom dru\u0161tvu. Mo\u017eemo li istupiti iz umre\u017eenog dru\u0161tva i \u017eiveti kao \u0161to se \u017eivelo pre?<\/p>\n

Manuel Kastels: Mo\u017eemo li se vratiti u doba pre elektri\u010dne energije? To je ista stvar, naravno da ne mo\u017eemo, mada postoje ljudi koji ka\u017eu za\u0161to ne bismo poku\u0161ali sve iz po\u010detka? To je veliki pokret koji ima otklon prema ekonomskom rastu. Neki ljudi poku\u0161avaju da slede druga\u010dije forme organizovanja \u017eivota u zajednici itd. Interesantno je videti da \u010dak i ti ljudi moraju da koriste internet kako bi se organizovali.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Ovaj na\u010din \u017eivota ne uti\u010de samo na dru\u0161tvo ve\u0107 i na li\u010dnost.<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> \u0160to smo vi\u0161e povezani sa svim, svakim i sva\u010dim u svetu to vi\u0161e \u017eelimo da saznamo ko smo mi. Ako ne znamo ko smo mi ne znamo ni gde je na\u0161e mesto u svetu, onda postajemo potro\u0161a\u010di, podlo\u017eni medijima i tr\u017ei\u0161tu i ostalim mo\u0107ima koje nastoje da kontroli\u0161u sve. Na sre\u0107u, ljudi pru\u017eaju otpor svemu, postoji jedan fundamentalni zakon koji va\u017ei za \u010dove\u010danstvo a to je gde god da postoji dominacija postoji i otpor toj dominaciji. Otuda ljudi odlu\u010duju da budu druga\u010diji ali da bi to i postigli moraju da se samoodrede kao pojedinci, kao zajednice, nacije, polovi i po svim ostalim kategorijama koje je sociologija ve\u0107 ustanovila.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Vi ste sredinom devedesetih pisali da \u0161to je osoba individualnija i nezavisnija tim je i vi\u0161e sklona kori\u0161\u0107enju interneta ali i obrnuto, \u0161to vi\u0161e koristi internet to \u0107e potreba za sopstvenim izrazom i nezavisno\u0161\u0107u biti izra\u017eenija. Petnaest godina kasnije mi imamo Fejsbuk, Tviter i Tamblr da li se tu ne\u0161to promenilo?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Ono \u0161to su nam doneli Fejsbuk i ostale mre\u017ee je to da \u017eivimo konstantno umre\u017eeni. Mi ne \u017eivimo u kulturi virtuelne realnosti, ve\u0107 u kulturi realne virtuelnosti, jer je virtuelno postalo su\u0161tinski deo na\u0161e realnosti. Mi ne mo\u017eemo \u017eiveti bez identiteta ugra\u0111enog u komunikacijske mre\u017ee.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Ovo je veoma ohrabruju\u0107e. Da li to zna\u010di da kada sedim na sofi i \u0161aljem sms jednoj osobi, pri\u010dam na Fejsbuku sa drugom osobom, tvitujem sa tre\u0107om a moji uku\u0107ani se \u017eale da je moje pona\u0161anje antisocijalno, mogu da im ka\u017eem da je to nepovratno i da se pomire s tim?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Ne samo da je nepovratno ve\u0107 je takvo pona\u0161anje i vi\u0161e socijalno. Sve studije interneta pokazuju da su osobe koje su dru\u0161tvenije na mre\u017eama dru\u0161tvenije i u realnosti.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> \u0160ta to zna\u010di za individue? Da li je individualnost postala izdeljena i rastrojena ovakvim pona\u0161anjem? Da li na\u0161a familija dobija manje od nas kao individua zbog ovoga?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Ali va\u0161a familija je tako\u0111e skup individua i oni su tako\u0111e sre\u0107ni \u0161to nisu konstanto sa vama. Njihova individualnost je tak\u0111e izdeljena, ali ovi fragmenti su autnomni i izabrani od strane individua. Ljudi reorganizuju svoj \u017eivot prema projektima, bilo da su ti projekti politi\u010dki, li\u010dni, privremeni i u te projekte uklju\u010duju one koje izaberu.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Prema va\u0161em istra\u017eivanju 97% ljudi u Kataloniji je uzelo u\u010de\u0161\u0107e u nekapitalisti\u010dkim aktivnostima. Kako to obja\u0161njavate?<\/p>\n

Manuel Kastels: Radi se o 30 do 40 hiljada ljudi je uklju\u010deno dobrim delom u alternativne na\u010dine \u017eivota. Treba razlikovati ljude koji svoj \u017eivot konstantno organizuju u skladu sa alternativnim vrednostima i ljude koji \u017eive uobi\u010dajene \u017eivote ali u brojnim aspektima nastoje da \u017eive druga\u010dije. Evo primera, tre\u0107ina familija u Barseloni je tokom krize pozajmila novac bez kamate ljudima koji ne pripadaju njihovoj familiji.<\/p>\n

Pol Mejson<\/strong>: Imamo dakle postkapitalisti\u010du, nekomercijalnu, hipersocijalnu interakciju. Da li to zna\u010di da je do\u0161lo do raskida nov\u010dane veze Karla Marksa?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Naravno, Marks nikada nije razumeo vrednost.<\/p>\n

Pol Mejson<\/strong>: Imamo dakle te diversifikovane grupe koje protestuju protiv teme A danas, a teme B sutra, a tokom no\u0107i igraju World of Warcraft. Sa takvim pristupom one nikada ne\u0107e posti\u0107i ono \u0161to su postigli Kastro, \u010ce Gevara zar ne?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Uticaj na politi\u010dke institucije je gotovo zanemarljiv, zato \u0161to su politi\u010dke institucije otporne na promene. Sa druge strane postoji uticaj na svest jer ljudi ve\u0107inski podr\u017eavaju ovakvu kritiku, a onda imamo i veliku debatu o socijalnoj nejednakosti koja nije postojala pre tri godine.<\/p>\n

Ri\u010dard Pejson<\/strong> ( Occupy movement): Govorite puno o komunikaciji i promeni svesti ali zar ne mislite da komunikacija sama po sebi mo\u017ee delovati protivno osna\u017eivanju pokreta? Nama, u pokretu, su potrebne taktike i propulzivnost u op\u0161toj populaciji.<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Nije mogu\u0107e izvesti bilo koji takti\u010dki potez bez promene parametara mo\u0107i. Protestovali vi ili ne, sistem je mnogo sna\u017eniji od pokreta koji je u povoju. Jedini na\u010din da osna\u017eite pokret jeste da doprete do umova ljudi a to mo\u017eete jedino kroz proces komunikacije koji se danas uglavnom odvija na internetu, kroz debate. To naravno nije jedino sredstvo ali bez promene ideja u umovima ljudi nije mogu\u0107e napredovati od trenutnog stanja a to je pokret manjiskog dela populacije.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Jo\u0161 jednom, Martin Luter King je uspeo, Mandela tako\u0111e ali to su bili sna\u017eni i hijerarhijski organizovani pokreti, sa jasnim ciljem i liderstvom. Za\u0161to pridajemo toliko zna\u010daja spontanim protestima koji se ra\u0111aju na mre\u017eama?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> To je zato \u0161to ljudi vi\u0161e ne veruju liderima ali i zato \u0161to znaju da je to dugoro\u010dan proces, da je dug put od umova ljudi do institucija dru\u0161tva. Uzmimo neke primere iz istorije; do kraja 19.veka u Evropi imali smo levicu i desnicu, liberale i konzervativce ali se desila industrijska revolucija, stvorena je radni\u010dka klasa i radni\u010dki pokreti i nastala je nova ideologija ali nije odmah bila zastupljena u politi\u010dkom sistemu. Bilo je potrebno 20-30 godina da se pojave socijalisti.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Da li \u017eelite da ka\u017eete da \u0107emo videti transformaciju sli\u010dnu tom uplivu organizovanog radni\u0161tva u politiku samo \u0161to se sada radi o dezorganizovanim potro\u0161a\u010dima koji \u0107e na kraju uspeti da promene politiku?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Oni \u0107e promeniti politiku ali ne kroz postoje\u0107i sistem politi\u010dke organizacije zato \u0161to su mre\u017ee druga\u010dije. Mre\u017eama nisu potrebne hijerarhijske organizacije.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Nisu im potrebne ali hijerarhijske organizacije nastavljaju po starom i donose klju\u010dne odluke dok su ljudi na ulicama i dalje na marginama doga\u0111aja. Zar ta marginalizacija ne predstavlja problem?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Svakako, ali poku\u0161avam da iznesem tvrdnju da sistem mo\u017ee evoluirati na miran na\u010din ako kroz institucije oslobodi pritisak koji raste u dru\u0161tvu. U suprotnom dolazi do erozije institucija.<\/p>\n

Pol Mejson:<\/strong> Kakva je va\u0161a procena razvoja i ishoda ekonomske, dru\u0161tvene i kulturne krize kroz koju prolazimo?<\/p>\n

Manuel Kastels:<\/strong> Jasno je da ekonomska kriza nije re\u0161ena, politi\u010dari i finansijski stru\u010dnjaci nastavljaju da ponavljaju\u2026kriza je zavr\u0161ena, budite bez brige a mi smo ve\u0107 u \u010detvrtoj godini krize i \u010dini se da ona nema kraja. Nezposlenost raste, javne slu\u017ebe se ukidaju i \u010dini se da je jedino re\u0161enje za krizu uni\u0161tavanje dr\u017eave blagostanja. U Americi, program predsedni\u010dkog kandidata Mita Romnija se zasniva na uni\u0161tavanju onoga \u0161to je ostalo od dr\u017eave blagostanja u ameri\u010dkom dru\u0161tvu. U toku je velika ofanziva protiv dr\u017eave blagostanja. Otuda socijalna, ekonomska kriza i kriza politi\u010dkog legitimiteta mogu da izazovu udru\u017eeni otpor korisnika socijalne pomo\u0107i, sindikata u javnom sektoru skupa sa svim novim alternativnim pokretima na potpuno nepredvidive na\u010dine. To ne\u0107e biti nova izborna koalicija, to ne\u0107e biti nova partija, bi\u0107e to dru\u0161tvo protiv dr\u017eave i finansijskih institucija, ali ne obavezno i protiv kapitalizma. Posledica ovakvog razvoja doga\u0111aja je to \u0161to \u0107e na\u0161im dru\u0161tvima biti gotovo nemogu\u0107e upravljati, a to mo\u017ee proizvesti razli\u010dite vrste fenomena od kojih su neki veoma opasni.<\/p>\n

Promena ideja <\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Manuel Kastels: Mi pozajmimo novac banci, banka r\u0111avo manipuli\u0161e tim novcem, a onda na\u0161i politi\u010dari spa\u0161avaju banke a nas pu\u0161taju da propadnemo.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-100760","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100760","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=100760"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100760\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=100760"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=100760"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=100760"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}