{"id":100498,"date":"2012-12-05T11:35:08","date_gmt":"2012-12-05T10:35:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=100498"},"modified":"2012-12-05T11:35:08","modified_gmt":"2012-12-05T10:35:08","slug":"za-evropsko-prolece","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/12\/05\/za-evropsko-prolece\/","title":{"rendered":"Za evropsko prole\u0107e!"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Ulrich Beck<\/p>\n

\u201eIza\u0161li smo na ulice da protestujemo protiv zakona kojima se smanjuju bud\u017eeti dr\u017eavnih \u0161kola. Kako oni misle da u\u010dimo ako nemamo ni \u0161kolsku tablu?\u201c Tim re\u010dima u\u010denik iz Torina opravdava svoju odluku da se priklju\u010di panevropskom \u0161trajku. Suzana Camuzo, generalna sekretarka najve\u0107eg italijanskog sindikata trgova\u010dkih radnika CGIL, obja\u0161njava: \u201eOno \u0161to je vlada uradila u poslednjih godinu dana najte\u017ee je pogodilo radnike i najugro\u017eenije slojeve stanovni\u0161tva, koji postaju sve siroma\u0161niji. Rad i socijalna politika snose najve\u0107i teret vladinih poteza.\u201c<\/p>\n

Tokom protekle dve, tri godine \u010desto smo imali prilike da vidimo kako mladi ljudi u Madridu, Totenhemu ili Atini protestuju protiv posledica neoliberalne politike \u0161tednje ukazuju\u0107i pri tome na svoju sudbinu izgubljene generacije. Ti protesti su sve vreme ostajali talac dogmi nacionalne dr\u017eave: ljudi su se unutar granica svojih dr\u017eava bunili protiv nema\u010dko-evropske politike \u0161tednje koju sprovode njihove vlade. Ali onda se dogodilo ne\u0161to novo: 40 sindikata u 23 evropske zemlje proglasilo je Dan akcije i solidarnosti.<\/p>\n

Najmasovniji protesti odr\u017eani su na Iiberijskom poluostrvu. Portugalski i \u0161panski radnici su tokom prvog panevropskog \u0161trajka zatvorili \u0161kole, zaustavili javni prevoz, a mnogi letovi su otkazani. \u0160pansko ministarstvo unutra\u0161njih poslova je izvestilo o \u201eizolovanim protestima\u201c, ali samo u Madridu su uhap\u0161ene 82 osobe, dok su 34 povre\u0111ene, od toga 18 policajaca.<\/p>\n

Panevropski protesti su izbili upravo u trenutku kada su mnogi poverovali da je Evropa kona\u010dno prona\u0161la re\u0161enje za evrokrizu: Evropska centralna banka je umirila tr\u017ei\u0161ta svojim obe\u0107anjem da \u0107e u slu\u010daju nu\u017ede kupovati obveznice zadu\u017eenih dr\u017eava. Zadu\u017eene zemlje moraju \u201esamo\u201c da sprovedu jo\u0161 sveobuhvatnije i dublje programe \u0161tednje, \u0161to je preduslov za dobijanje kredita od ECB-a \u2013 i onda \u0107e sve biti u redu. Ali tehnokratski zagovornici ovog \u201ere\u0161enja\u201c zaboravljaju da ljudi politiku \u0161tednje do\u017eivljavaju kao ogromnu nepravdu. Za nesmotrenost kojom su banke pro\u0107erdale nezamislive sume novca sada treba da plate srednja klasa, radnici, penzioneri, a pre svega mladi.<\/p>\n

Transnacionalni proces preraspodele odozgo nadole je bez presedana, a iz njega izviru\u0107i pritisak migracija cini\u010dno se slavi u Nema\u010dkoj. \u201eMotivisani \u0160panci u\u010de nema\u010dki kako bi dobili posao \u2013 to je prava volja za integracijom\u201c, javlja ponosno Frankfurter algemajne cajtung.<\/p>\n

To \u0161to Gr\u010dku, \u0160paniju, ali i Italiju i Francusku potresaju sindikalno organizovani panevropski \u0161trajkovi ne treba da tuma\u010dimo kao glas protiv Evrope. Slike besa i o\u010daja su pre poruke da je krajnje vreme za zaokret. Manimo se spasavanja banaka, potreban nam je socijalni ki\u0161obran za Evropu radnika, srednje klase, penzionera, a pre svega za Evropu mladih, koji kucaju na zatvorena vrata tr\u017ei\u0161ta rada. Gra\u0111ani \u017eele solidarnu Evropu koja \u0107e po\u0161tovati njihove vrednosti. Ukoliko \u017eelimo da radnici, penzioneri i mladi Evropu shvate kao ne\u0161to \u0161to ima smisla, deviza mora da glasi: Vi\u0161e socijalne sigurnosti u druga\u010dijoj Evropi!<\/p>\n

Nalazimo se u te\u0161kom istorijskom trenutku, u kome su valja ponovo prisetiti idealne definicije \u201ekrize\u201c italijanskog marksisti\u010dkog filozofa Antonija Gram\u0161ija. Po njemu \u201ekriza je trenutak u kome stari svetski poredak nestaje, a novi se mora izboriti sa otporima i protivre\u010dnostima\u201c. Upravo to do\u017eivljavamo danas: istovremeni slom i novi po\u010detak, koliziju suprotnih vizija o budu\u0107nosti Evrope u kojoj (ne) bismo \u017eeleli da \u017eivimo.<\/p>\n

Dr\u017eavama ju\u017ene Evrope preti kolektivni pad na lestvici svetske (tr\u017ei\u0161ne) hijerarhije, gubitak suvereniteta i institucionalizacija kontrole, koju njihovo stanovni\u0161tvo smatra nacionalnim poni\u017eenjem. Tokom perioda politike \u0161tednje stvoren je kontrolni sistem koji se na nacionalnom i lokalnom nivou implementira normama o \u201edobrom\u201c upravljanju bud\u017eetima. Re\u017eim \u0161tednje donosi obavezuju\u0107e odluke uprkos otporu pojedina\u010dnih dr\u017eava. Istovremeno se propagira politi\u010dki miks koji obuhvata nisku inflaciju, izbalansirane bud\u017eete, eliminaciju trgovinskih barijera i deviznih kontrola, maksimalnu slobodu kapitala, minimalnu regulaciju tr\u017ei\u0161ta rada i ukidanje prava u sistemu dr\u017eave blagostanja na obrazovanje, penzije i zdravstveno osiguranje, koja su barem u Evropi dugo smatrana neotu\u0111ivim pravima.<\/p>\n

Dogma politike \u0161tednje, koju ameri\u010dki ekonomista Pol Krugman naziva luda\u010dkom (Europe\u2019s austerity madness), do sada je dala suprotne rezultate od onih koje je obe\u0107avala. Nije stvorila stabilnost, ve\u0107 je intenzivirala i pro\u0161irila nestabilnost. Mnogi misle da evro ne\u0107e pre\u017eiveti. Umesto radnih mesta stvara se nezaposlenost. \u201ePrekarijat\u201c, tj. nedovoljno i nesigurno zaposlenje, postaje op\u0161ta norma. Veliko siroma\u0161tvo i veliko bogatstvo nastaju unutar i izme\u0111u dru\u0161tava. Nemiri pra\u0107eni nasiljem na ulicama glavnih gradova Evrope \u0161alju poruku: Dosta!<\/p>\n

Socijalne \u201ekolateralne \u0161tete\u201c rigidne politike \u0161tednje pre\u0161le su granicu podno\u0161ljivog. Nezaposlenost na nivou iz perioda velike depresije i radnici koji kopaju po kontejnerima u potrazi za hranom. Nova vrsta panevropskog klasnog konflikta deli Evropu. Politi\u010dke i ekonomske elite sprovode politiku \u0161tednje bez obzira na cenu, a sve to \u010dine protiv volje radnika, penzionera i mladih, pri \u010demu se demontira konsenzus dr\u017eave blagostanja. Neotu\u0111iva prava se oduzimaju, obesmi\u0161ljavaju i ukidaju, a samoj sebi prepu\u0161tena srednja klasa izla\u017ee se globalnoj konkurenciji.<\/p>\n

Iz pro\u0161losti znamo da kada ljudi ose\u0107aju da nemaju \u0161ta da izgube, po\u010dinje pakao. Druga\u010dije re\u010deno: tajfun finansijske i evrokrize duva kontinentom delegitimi\u0161u\u0107i sistem riziko-kapitalizma koji zagovara slobodu i jednakost, a u stvarnosti prozvodi nejednakost i nepravdu. To nas dovodi do, starim jezikom re\u010deno, predrevolucionarnog stanja \u2013 sa otvorenim ishodom.<\/p>\n

Socijalno pitanje je postalo evropsko pitanje na koje ne postoji nacionalni odgovor. Nova situacija bi nastala ako bi \u0161trajka\u010di i demonstranti istakli \u201ekosmopolitski imperativ\u201c, koji bi obuhvatao panevropsku saradnju i zajedni\u010dko zalaganje ne za manje Evrope, ve\u0107 za druga\u010diju Evropu. Ova Evropa bi se morala socijalno-politi\u010dki rekonstruisati i iznova demokratski ustanoviti odozdo.<\/p>\n

Iz perspektive pojedinca, demokratski deficit dosada\u0161nje evropske konstrukcije sastoji se u tome \u0161to se na evropskim izborima uop\u0161te ne odlu\u010duje o sudbini Evrope. A i kada se o nekoj politici odlu\u010duje, onda se ne zna da li \u0107e biti dovoljno sredstava za njeno sprovo\u0111enje, jer smo tokom krize imali priliku da se uverimo da Evropa zavisi od novca dr\u017eava \u010dlanica. Demokratskoj i socijalnoj Evropi potreban je \u201esopstveni \u0107up zlata\u201c.<\/p>\n

Mo\u017eemo samo zamisliti kako bi gra\u0111ani reagovali kada bi jedan deo svog dohotka morali da izdvoje za \u201eevropski solidarni porez\u201c. Umesto toga mogli bismo da uvedemo porez na finansijske transakcije, bankarski porez ili panevropski porez na profit korporacija. Na ovaj na\u010din bismo sa jedne strane ukrotili podivljali riziko-kapitalizam i pozvali na odgovornost one koji su izazvali krizu, dok bismo sa druge socijalnu Evropu kona\u010dno u\u010dinili opipljivom i efikasnom.<\/p>\n

Iz \u010dega bi crpeo mo\u0107 takav novi evropski pokret odozdo? Neophodan bi bio savez socijalnih pokreta, evropske generacije nezaposlenih i sindikata sa jedne i evropskih arhitekata iz ECB-a, politi\u010dkih partija, nacionalnih vlada i evropskog parlamenta sa druge strane. Na ovaj na\u010din bi nastao novi, mo\u0107ni pokret, koji bi na primer mogao da uvede porez na finansijske transakcije, uprkos protivljenju ekonomije i zadrtih pristalica nacionalne dr\u017eave. Ovaj pokret bi mogao da stekne dva saveznika u borbi za druga\u010diju Evropu. Prvi, paradoksalni saveznik bili bi akteri na globalnim finansijskim tr\u017ei\u0161tima, koji bi u slu\u010daju jasnog opredeljenja za socijalnu Evropu stekli novo poverenje i po\u010deli ponovo da investiraju. Drugi saveznik bilo bi stanovni\u0161tvo zadu\u017eenih dr\u017eava, koje bi shvatilo da je zalaganje za projekat socijalne i demokratske Evrope u njihovom najboljem interesu. Za evropsko prole\u0107e!<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/TAZ<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nalazimo se u te\u0161kom istorijskom trenutku, u kome su valja ponovo prisetiti idealne definicije \u201ekrize\u201c italijanskog marksisti\u010dkog filozofa Antonija Gram\u0161ija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-100498","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100498","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=100498"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100498\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=100498"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=100498"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=100498"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}