{"id":100390,"date":"2012-12-04T08:55:29","date_gmt":"2012-12-04T07:55:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=100390"},"modified":"2012-12-04T08:55:29","modified_gmt":"2012-12-04T07:55:29","slug":"politicka-restauracija-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/12\/04\/politicka-restauracija-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Politi\u010dka restauracija u Srbiji"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Milan Podunavac<\/p>\n

U Srbiji je na delu politi\u010dka restauracija. Klju\u010dni blokovi politi\u010dke mo\u0107i (\u201esocijalisti\u201d i \u201enovi radikali\u201d) novoustanovljene vlasti, \u201epersonalne maske\u201d (Marks), politi\u010dke tehnologije oslonjene na eksplozivnu i opasnu me\u0161avinu nacionalnog i socijalnog populizma, deinstitucionalizacija poretka prava i politike, u\u017eurban i nasilan otklon u odnosu na \u201ebiv\u0161i re\u017eim\u201d, ne samo da potse\u0107a ve\u0107 i obnavlja fromativne principe \u201estaroga re\u017eima\u201d. Uz ova op\u0161ta mesta, istakao bih kao osobitu i posebnu karakteristiku ambijenta koji oblikuje robusnu eksploziju politi\u010dkog hibrisa (\u017ee\u0111 za mo\u0107), osobito kod dvojice najistaknutijih figura novog politi\u010dkog bloka, premjera i njegovog prvog zamenika. Prvi, na primedbu iz medijskog i politi\u010dkog polja, da je promenom politi\u010dkih partnera pokazao ne samo odsustvo elementarne lojalnosti prema stranci i lideru koji ga je vratio u politi\u010dko polje, ve\u0107 da je, \u0161ta se \u010dini va\u017eniji, u derogirao politi\u010dki projekt (socijaldemokratizacije) na kome je uspe\u0161no jahao, odgovorio je \u201ekada \u0107u ako ne sada\u201d upu\u0107uju\u0107i jasnu poruku, kontrola vlasti je najva\u017enija. U izboru izme\u0111u toga da postane demokratski lider Srbije ili njezin upravlja\u010d, sada\u0161nji premjer izabrao je ovo drugo. Njegov je pak zamenik, koji je pokrio klju\u010dna polja polja \u201etvrde\u201d politi\u010dke mo\u0107i, bio je jo\u0161 jo\u0161 o\u010ditiji. Sve se mora kontrolisati. No, dva su lica boga Janusa (hibrisa). Ovaj politi\u010dki sentiment dinamizira i vitalizira politi\u010dko polje i to se politi\u010dkoj publici, kada je premjer u pitanju, o\u010dito svidelo, no hibris, kako nas u\u010di Tukidid, koji ga je prvi i otkrio, ima osobito u demokratiji samorazaraju\u0107a svojstva. No, da pomerimo analizu ka politi\u010dkoj dinamici Srbije nakon majske promene. Dodali bismo jednu va\u017enu napomenu Kloda Lefera, jednog od vode\u0107ih teoreti\u010dara demokratije: Demokratija pretpostavlja \u201eprazno polje politi\u010dke mo\u0107i\u201d. Kontrola ovoga polja prvi je korak u autoritarni poredak. No, da se vratimo temeljnom pitanju ove studije: \u0161ta je u temelju restauracije? Prvi korak u ovoj obnovi je, da posudimo sjajnu formulu Ben\u017eamena Konstana \u201epolitika reakcije\u201d iz naslova istoimenog teksta iz 1979. godine i koju pi\u0161e povodom verovatno najva\u017enije cezure u Francuskoj revoluciji, termidorskih doga\u0111aja. Konstan upozorava da \u201epolitika reakcije\u201d koja dolazi kao odgovor na ekscese jakobinske vladavine, proizvodi jo\u0161 ve\u0107e \u0161tete i zakonito razara politi\u010dko telo Francuske. No, Konstan veruje u vrednosti zrelog politi\u010dkog prosve-titeljstva upozoravaju\u0107i da \u201eprogresivni duh ljudi nikakva varavarska invazija, nikakva koalicija ugnjetiva\u010da, nikakvo prizivanje predrasuda, ne mo\u017ee vratiti natrag\u201d. Konstanov rad Politika reakcije svakako je jedna od najboljih analiza uzajamnog odnosa revolucije i restauracije i nagove\u0161taj politi\u010dkih i konstitucionalnih borbi koje \u0107e obeleziti \u010ditav 18. vek. Ove su borbe imale svoje razli\u010dite historije (rojalisti\u010dku, liberalnu, jakobinsku, anarhisti\u010dku, itd), ali se nikada nisu mogle osloboditi, osobite tiranije, onih principa koje je Abe Sjejes, u trakatatu kojim nagove\u0161tava Francusku revoluciju (\u0160ta je tre\u0107i stale\u017e), ozna\u010dio formativnim principima novoga politi\u010dkog identiteta francuskog dru\u0161tva, politi\u010dkog tela francuskog dru\u0161tva. Supstitucija jednog po\u010detka (ro\u0111enja) drugim, definicija novog nacionalnog (polti\u010dkog) identiteta, dr\u017eimo, najve\u0107a je inovacija Sjejesa. Otuda je anticipiraju\u0107i doga\u0111aje koji \u0107e se dogoditi u nekoliko narednih meseci, proro\u010danski upozorio \u201enema Tre\u0107i stale\u017e ni\u010dega da se pla\u0161i gledaju\u0107i u pro\u0161lost\u201c aludiraju\u0107i na mitsku i utemeljiteljsku ulogu galskih i rimskih osniva\u010dkih mitova. Ovaj \u0107e teorijski motiv biti dvostruko kori\u0161ten u ovoj studiji. U prvom koraku slede\u0107i Sjejesovski motiv o konstrukcijskoj prirodi modernog politi\u010dkog identiteta, oktobarsku revoluciju 2000. godine, ozna\u010di\u0107emo kao utemeljitejsko mesto modernog politi\u010dkog identiteta Srbije. U drugom, razlo\u017ei\u0107emo, za\u0161to otklon i \u201epolitika reakcije\u201c u odnosu na utemeljiteljske principe oktobarske promene, zakonito vode u politi\u010dku restauraciju \u201estaroga re\u017eima\u201c. U slede\u0107em koraku ozna\u010di\u0107emo formativne principe \u201estaroga re\u017eima\u201d u Srbiji.<\/p>\n

Stari re\u017eim<\/strong><\/p>\n

U Srbiji se u poslednjoj dekadi pro\u0161loga veka ra\u0111a politi\u010dka legura koja prirodom formativnih principa na kojima po\u010diva predstavlja najregresivniju politi\u010dku formaciju u drugoj polovini dvadeseteog veka. Implozija socijalisti\u010dkog re\u017eima i nerazre\u0161eno pitanje rutinizacije harizmatske vlasti, otvorila je prostor legitimacijskih borbi konkuriraju\u0107ih polti\u010dkih oligarhija. Osobitu formu mrtve ravnoteze razara srpska politi\u010dka oligarhija populisti\u010dkom i ratnom mobilizacijom masa. Personalizovana vlast ra\u0111a osobiti tip \u201ecezaristi\u010dke identifikacije\u201c masa i vo\u0111e, koja kako je svojevremeno pisao Monteskje, supstituira \u201eslobodu naroda, mo\u0107i naroda\u201c. To je pisao je kasnije Franc Nojman, analizuju\u0107i ovu polti\u010dku formaciju, uvek osobita forma dobrovoljnog ropstva naroda. Ona je po svojim politi\u010dkim u\u010dincima uvek najregeresivnija. Srbija je krajem osamdesetih i po\u010detkom devedesetih porodila upravo takvu politi\u010dku formaciju. Ve\u0107ina dana\u0161njih vo\u0111a politi\u010dkog bloka na vlasti va\u017ene su poluge ove vlasti. Politi\u010dka vlast koju je Srbija porodila devedesetih nije bilo kakva vlast. To je, izuzimaju\u0107i dva velika totalitarizma, nacisti\u010dki i komunisti\u010dki, najr\u0111avija politi\u010dka legura koju Evropa poznaje. Ona po\u010diva na aktivnoj podr\u0161ci \u201eborbene manjine\u201c, kartela mo\u0107i, koji \u010dine dvorske sluge, dvorski intelektualci, ratni zlo\u010dinci, ratni profiteri, tajne slu\u017ebe i depolitiziranoj i atomiziranoj masi, koja pod pritiskom sistematske pauperizacije (plja\u010dke), razara bilo kakve socijalne spone i atomizirana postaje oslon i osobiti plen nove vlasti. Ovu smo politi\u010dku leguru analizirali u svojim radovima. Izdvajamo za ovu priliku tri temeljna formativna principa, na kojima po\u010diva: prvi je cezarizam, drugi, je rat, tre\u0107i je strah.<\/p>\n

\u201eStari re\u017eim\u201d u Srbiji pesonalizovana je vladavina. To je, kako je pisao nema\u010dki politi\u010dki pisac Traj\u010dke, politi\u010dka vladavina koja se poznaje po imenu vladara. Vlast je ne samo neograni\u010dena, ve\u0107 i visoko personalizovana. U Srbiji ona je ozna\u010dena kao \u201eMilo\u0161evi\u0107eva vladavina\u201c. U njenom temelju je nejasna granica javne i privatne vlasti, deinstitucionalizacija poretka prava i politike, arbitrarnost kao supstitucija konstitucionalizacije vlasti, kolonizirano javno polje, para-dr\u017eavni kartel sa Milo\u0161evi\u0107em u centru. Tribalni nacionalizam osnovno je vezivno tkivo kartela koji karakteri\u0161e osobita interesna diversifikacija, a dr\u017eavno nasilje, uvek je pristutni korektiv, podjednako u odnosu na oponente i \u201eborbene pristalice\u201c.<\/p>\n

Oslon na rat, pokazalo se, poslednje je pribe\u017ei\u0161te ovoga re\u017eima. Ne samo \u0161to je rat onemogu\u0107avao bilo kakvu uspostavu stabilnog politi\u010dkog poretka i izgradnju politi\u010dkih ustanova, ve\u0107 je pokazalo se oslon na rat bilo poslednje legitimacijsko uto\u010di\u0161te re\u017eima. Poraz u ratu \u201evra\u0107a cezara ku\u0107i\u201c i uvod je sve otvoreniji oslon re\u017eima na nasilje. Re\u017eim je u poslednjim godinama svoga postojanja sve vi\u0161e Behemot (neporedak). Kolonizacija javnog polja, razaranje javnih sloboda, destrukcija principa legaliteta, sve jasnije uspostavlja strah kao energetski princip vladavine. Deinstitucionalizacija formativnih principa moderne dr\u017eave (prava, konstitucionalizam, legitimnost, pluralizam) supstituira se formulom \u201eneprijatelja\u201c koja proizvodi stanje nesigurnosti, nepoverenja, desolidarnosti i disolucije dru\u0161tva, postaju\u0107i osnovna jezgra nasilne integracije dru\u0161tva.<\/p>\n

Oktobarska promena<\/strong><\/p>\n

Kada je Napoleon Bonaparte na krilima populisti\u010dke podr\u0161ke Francuza (\u201e\u010detiri puta sam izlazio pred narod, moj je legitimitet sna\u017eniji od va\u0161eg\u201c, poru\u010dio je \u010dlanovim parlamenta) do\u0161ao na vlast, Edmund Berk, poru\u010dio je Francuzima: \u201ene znate kakvog ste konja uzjahali\u201d. Tek kada je pao i oni koji su ga povremeno podr\u017eavali to su razumeli. Taljeran, svakako jedana od najumnijih politi\u010dkih glava Francuske toga vremena, upozorio je i u svojim Uspomenama zabele\u017eio: \u201eNakon bonaparatizma, Francuzima \u0107e trebati trideset godina da povrate poverenje u republikanske politi\u010dke ustanove\u201c. Modernizacijska politi\u010dka i akademska elita Srbije ima istu vrstu problema. Potcenila je razaraju\u0107e u\u010dinke \u201estaroga re\u017eima\u201c. Restauracija je osobita vrsta \u201eosvete\u201c za ovu politi\u010dku bahatost i slepilo i dakako tome dodajemo ne bez dobrih razloga, nerazumevanje politi\u010dke dinamike negativnih politi\u010dkih re\u017eima.<\/p>\n

Op\u0161te je mesto da je Srbija u momentu implozije \u201estaroga re\u017eima\u201c razoreno dru\u0161tvo, politi\u010dka pustinja, da posudimo sjajni pojam B. Konstana iz njegove analize \u201eevropskog politi\u010dkog izroda\u201c, bonapartizma. Razorene ustanove, papuperizovano, uni\u017eeno i izolovano dru\u0161tvo, kolonizirano javno polje, detronizirane javne i politi\u010dke slobode, hobesijanski strah kao \u201ezadnja stvar na koju se \u010dovek mo\u017ee osloniti\u201c (\u0160mit). Tri su sna\u017ene negativne legure koje odre\u0111uju \u201eograni\u010davaju\u0107e uslove\u201d (Kornhajmer) u kojima nova politi\u010dka klasa izrasla na valu gra\u0111anskih i studentskih protesta i osobite \u201epoliti\u010dke kulture otpora\u201c, donosi svoje prve politi\u010dke odluke o prirodi politi\u010dki i konstitucionalnih pricipa novoga poretka. Prva je rat, Srbija je poratno dru\u0161tvo. Druga je dikatatura. Srbija je post-diktatorsko dru\u0161tvo. Tre\u0107a je poraz. Srbija je pora\u017eeno dru\u0161tvo. Negetivni u\u010dinci ovoga politi\u010dkog nasle\u0111a su dugotrajni. Rat je nepoliti\u010dko stanje. Rat inheretno razara principe legaliteta, ostavljaju\u0107i ljude bez jasnih orijentira u njihovom individualnom i politi\u010dkom pona\u0161anju. Jedan od temljenih razloga nedopustivo niske konsolidacije pricipa vladavine prava trena tra\u017eiti upravo u uticaju rata. Nije dakako jedini. Post-diktatorska memorija uvodi u politi\u010dko polje politi\u010dke aktere (socijalisti, radikali) \u201estaroga re\u017eima\u201d, koji su po svojim bitim politi\u010dkim svojstvima \u201eneprijatelji demokratije\u201d. Radi se o onim akterima koji koriste demokratiju i demokratske procedure, a da bi uru\u0161avali sam demokratski poredak. Nova politi\u010dka klasa li\u0161ava se legitimnih i nu\u017enih instrumenata borbene demokratije i antiekstremisti\u010dkog zakonodavstva. Podse\u0107amo, danas su akteri koji su uru\u0161avali javne i politi\u010dke slobode, principe legaliteta i gazili autonomiju i slobode nacionalih institucija (univerzitet), prisiljavaju\u0107i profesore da potpisuju \u201eugovor o pokoravanju\u201d diktaturi, glavni akteri vladaju\u0107eg bloka. Cezarizam je uvek nekonstitucionalna vladavina i osobiti tip tiranije, kako sjajno pi\u0161e Erik Vegelin. Cezarizam je isto tako politi\u010dko zlo koje ra\u0111a slabo dru\u0161tvo i korumpiran narod, on je osobita vrsta kazne degradiranog i korumpiranog naroda, to je legura koja po\u010diva na destrukciji i poni\u0161tavanju javnih vrlina ljudi i javnog duha gra\u0111ana. Forme gra\u0111anske neposlu\u0161nosti (gra\u0111anska hrabrost) bile su odgovor \u201epotisnutog civilnog dru\u0161tva\u201d na ovu degradaciju.<\/p>\n

Srbija je nakon balkanskih ratova pora\u017eeno dru\u0161tvo. Pora\u017eeno dru\u0161tvo, u\u010di nas iskustvo Vajmarske republike, ima dva sna\u017ena negativna u\u010dinka. Niko iskreno ne brani demokratiju, a temeljni politi\u010dki konsensus, je naprosto nemogu\u0107e uspostaviti. To i jeste razlog da nema jo\u0161 uvek odgovora na temeljno pitanje: \u0161ta to Srbija politi\u010dki danas jeste.<\/p>\n

Ovo je politi\u010dki kontekst u kome nova politi\u010dka klasa donosi prve odluke o temeljnim principima \u201enovog porekla\u201c i defini\u0161e politi\u010dke strategije. U odgovoru na ovo temeljno pitanje tri se politi\u010dke strategije oblikuju. Prva je relativno jasna. To je strategija restauracije. U njezinom sredi\u0161tu je teza da je oktobarska promena pu\u010d i da nema dublje legitimacijsko i demokratsko upori\u0161te. Druga temeljna strategija je strategija legalizma. Ova se strategija zasnivala na tezi o institucionalnom i politi\u010dkom kontinuitetu. Oslonjena na vrednosti liberalnog konstitucionalizma ova je strategija nosila dva normativa upori\u0161ta, oba veoma branjiva. Prva je poruka temeljno liberalna: ako \u017eelite da gradite dru\u0161tvo utemeljeno na principima \u201evladavine prava\u201c ne mo\u017eete uru\u0161avati ove principe. Druga, upozorava na opasnosti povratka dru\u0161tva u \u201eprirodno stanje\u201c. Duboki zaseci u institucionalnu arhitekturu dru\u0161tva zakonito ra\u0111aju stanja \u201epoliti\u010dke pravde\u201c i uru\u0161avaju podjednako i sigurnost i slobode i prava ljudi. Ova je strategija, normativno branjiva, imala je samo jedan temeljni feler. Srbija je u momentu implozije \u201estaroga re\u017eima\u201c bila ne Levijatan (dr\u017eava) ve\u0107 Behemot (neporedak). O osobitoj osmozi liberalizma i nacionalizma koju \u0107e oblikovati ova strategija (liberalni nacionalizam) govori\u0107emo u delu studije posve\u0107ene akterima, politi\u010dkom polju i legitimacijskim matricama.<\/p>\n

Tre\u0107a, klju\u010dna strategija, zaslu\u017euje posebu pa\u017enju. Ozna\u010di\u0107emo je strategijom politi\u010dkog radikalizma. Nekoliko, nu\u017enih i prethodnih napomena. Strategija politi\u010dkog radikalizma po\u010diva na tezi o dominaciji i fundamentalnosti politi\u010dkog za politi\u010dku rekonstituciju dru\u0161tva. Njezino povezivanje sa Karlom \u0160mitom, koliko ta\u010dno nije dovoljno. Politi\u010dki radikalizam ima u savremenoj evropskoj politi\u010dkoj misli nekoliko politi\u010dkih i normativnih oslona. Da navedemo najsna\u017enije (dakle, one koje su temeljno uticali na politi\u010dku arhitekturu moderne evropske dr\u017eave). Ruso, Sjejes, jakobinci, \u0160mit, i dele neke temeljne vrednosti. Ova je politi\u010dka strategija u svojim bitnim svojstvima nelegalisti\u010dka i neliberalna. U odgovoru na temeljno pitanje o osnovama novoga politi\u010dkog poretka u Srbiji ona je imala dominantan uticaj. Zoran \u0110in\u0111i\u0107, glavni je eksponenet ove strategije, a gotovo svi akteri koji rabe \u0110in\u0111i\u0107evo nasle\u0111e (Tadi\u0107, Jovanovi\u0107, politizirano polje civilnog dru\u0161tva artikulisano u strategiji \u201ebelih listi\u0107a\u201c) u osnovi dele polazi\u0161ta i politi\u010dku kulturu jakobinizma. Dve su dodatne napomene nu\u017ene. Ovde jakobinizam, uz sve ograni\u010denosti i pojednostavljenja, upotrebljavamo kao drugo ime za strategiju politi\u010dkog radikalizma, i drugo, srpska forma jakobinizma ima dosta sna\u017eno upori\u0161te u politi\u010dkoj kulturi Srbije. Politi\u010dka kultura jakobinizma ima u osnovi tri temljna uticaja u politi\u010dkoj dinamici nakon pada \u201estaroga re\u017eima\u201c. Prvi je u naglasku na temeljnoj i dominiraju\u0107oj ulozi politi\u010dkog polja (politi\u010dko polje temeljno je za rekonstituciju poretka), drugi je, u nagla\u0161eno niskoj ulozi prava i procesa konstitucionalizacije politi\u010dke vlasti, i tre\u0107i je, u osobitoj formi poverenja u direktnu politi\u010dku akciju i nerazumevanje uloge posreduju\u0107ih, predstavni\u010dkih ustanova demokratije i va\u017enosti proceduralne demokratije. Uzurpacija politi\u010dkih ustanova i nelegitimna koncentracija politi\u010dke mo\u0107i, koja se najvi\u0161e spo\u010ditavala biv\u0161em Predsedniku Republike, delom ima svoje izvori\u0161te i u ovome, jakobinskom tipu politi\u010dke kulture.<\/p>\n

\u0110in\u0111i\u0107<\/strong><\/p>\n

Srpsku varijantu politi\u010dkog radikalizma analizova\u0107emo na onom normativnom mestu koje u politi\u010dkom polju Srbije ima sna\u017eno legitimacijsko uto\u010di\u0161te, politi\u010dkoj teoriji i strategiji Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. Rasprava o doma\u0161aju \u0110in\u0111i\u0107eve politi\u010dke teorije i doma\u0161aju njegove post-oktobarske strategije je otvorena i ona zaslu\u017euje svaku vrstu po\u0161tovanja (Latinka Perovi\u0107, Nenad Dimitrijevi\u0107, Zaga Golubovi\u0107, Aleksandar Molnar, Nenad Dakovi\u0107, Vladimir Pavi\u010devi\u0107, \u0160kola politi\u010dke filozofije \u201eZoran \u0110in\u0111i\u0107\u201c). Sve ove recepcije sadr\u017ee ozbiljne argumente. Izlo\u017ei\u0107emo sopstveno razumevanje. \u0110in\u0111i\u0107ev teorijski opus \u201enajbolje je \u0161ta Srbija ima\u201c (N. Dimitrijevi\u0107); i drugo, \u0110in\u0111i\u0107evo mesto u obnovi modernog razumevanja osnova srpskog politi\u010dkog identiteta u sjejesovskom zna\u010denju \u201enovog ro\u0111enja nacije\u201d je od fundamentalne va\u017enosti. U\u0107i\u0107u i u dosta ograni\u010denu kontastaciju sa nekim polazi\u0161tima. Temeljno je: da li je \u0110indi\u0107 \u0161mitijanac i u kome zna\u010denju (Molnar). \u0110in\u0111i\u0107 jeste \u0161mitijanac, ali ne sasvim u zna\u010denju kako ga \u010dita Molnar (opravdanje dikatature). \u0110in\u0111i\u0107ev \u0161mitijanizam je pre svega u temeljnom stavu, podjednako Hobsa i \u0160mita, da je poredak prvo javno dobro. Dakako, nije poredak jedino javno dobro (legitimnost, identitet, blagostanje, sloboda itd.). \u0110in\u0111i\u0107eva je motivacija nakon ru\u0161enja staroga re\u017eima vrlo jasna i artikulisana. Temeljno pitanje koje ga mu\u010di je slede\u0107e: kako da Srbija postane moderna dr\u017eava. U jednom paradigmati\u010dnom tekstu \u0160ta je Srbija \u0110in\u0111i\u0107 bira jedan sna\u017eni Veberov motiv napisan u vreme Vajmarske republike: i sa crnim \u0111avolom \u0107u sesti samo da Nema\u010dka postane normalna dr\u017eava. \u0110indi\u0107 radi isto. Koja su \u0110indi\u0107eva polazi\u0161ta. Prvo, Srbija je razoreno politi\u010dko telo. Drugo, nema se vremena, poluge \u201estaroga re\u017eima su prejake\u201d, mora se ubrzati proces izgradnje poretka. U tome poslu, mora se osloniti na ono \u0161ta je najuverljivije, politi\u010dka sredstva i politi\u010dke mehanizme. Koliko je \u0110indi\u0107 u ovoj dijagnozi bio u pravu govori \u010dinjenica da je Srbija u momentu njegovog ubistva \u201edualna dr\u017eava\u201d, sa dva sasvim paralelna centra politi\u010dke mo\u0107i (\u201estari re\u017eim\u201d koji simboliziraju \u201eberetke\u201c) i institucionalna arhitektura opet zasnovana kao ku\u0107a na pesku \u201estaroga re\u017eima\u201d, ali ko je u momentu kada je objavljeno vanredno stanje znao gde je u Srbiji pravi centar politi\u010dke mo\u0107i. Otuda je i uvo\u0111enje ustanova \u201ekonstitucionalne diktature\u201d bilo i nu\u017eno i opravdano. Dakako da nagla\u0161eno oslanjanje na politi\u010dka sredstva ima dva dodatna u\u010dinka. Ono nagla\u0161ava posebnu ulogu pojedinca (\u0110in\u0111i\u0107a) i potcenjuje zna\u010daj, onih mehanizama koji su u srcu legalisti\u010dke strategije, nu\u017enost konstitucioanalizacije politi\u010dke mo\u0107i i ustanova koje su u srcu parlamentarizma (ustanove predstavljanja). To je po na\u0161em sudu najslabija karika \u0110in\u0111i\u0107eve strategije i svih politika koje su se na nju oslanjale. Osobita forma jakobinizma u osnovi glavni je krivac \u0161to politi\u010dki blok koji nasle\u0111uje \u0110indi\u0107ev politi\u010dki kredo, ima nedovoljno razumevanja za imperative poretka (dr\u017eave) i imperative konstitucionalizacije politi\u010dke vlasti. \u0110in\u0111i\u0107 se u oslonu na politi\u010dka sredstva i mehanizme demokratske legitimnosti u biti oslanjao na republikanizirano polje politike, jedno osobito stanje politike koje se porodilo nakon oktobarske promene u kome gra\u0111ani i politi\u010dki akteri pokazuju veliki senzibilitet za stanje politi\u010dke zajednice i temeljne principe njezine konstitucionalne i politi\u010dke rekonstitucije. \u0110in\u0111i\u0107evo razumevanje politi\u010dkog radikalizma koji smo u ovome tekstu supstituirali robusnijim pojmom jakobinizma uz sve ograni\u010denosti koje nosi, ima bar dve sna\u017ene odbrane u savremenoj politi\u010dkoj teoriji. Jedan je Ruso, a drugo je konstitucionalna istorija Amerike. Suo\u010den sa temljenim pitanjem politi\u010dke moderne, kako da harmonizuje ideju prirodne jednakosti kao slobode i princip individualnih parva, Ruso u pismu Mirabou u julu 1767. godine pi\u0161e: samo su dve mogu\u0107nosti. Prva, od njih je uspostava politi\u010dke pravde, stanja u kome se gra\u0111ani slobodno pokoravaju zakonu, i obezbe\u0111uje stalna veza i proveravanje povezanosti individualnih volja i op\u0161te volje i apsolutnog despota koji obezna\u0111uje mir i sigurnost. Ne vidim, ka\u017ee Ruso, nikakav srednji put izme\u0111u najrobusnije demokratije i najperfektnijeg Hobsijanskog re\u017eima. Druga je ameri\u010dka i federalisti\u010dka. \u0110in\u0111i\u0107eva je tendencija u osnovi bli\u017ea osobitom razumevanju konstitucionalne politike ameri\u010dkih federalista, nego \u0160mitijanskom razumevanju etni\u010dke demokratije. Ono, pak, \u0161ta je \u0110in\u0111i\u0107 potcenio je upravo iskustvo Vajmarske republike. Ono pokazuje da su konstitucionalni i integracijski kapaciteti demokratije niski. Ova \u0107e se temeljna konstatacija legalisti v. jakobinci ponovo obnoviti u vreme dono\u0161enja ustava iz 2006. godine. Ustav iz 2006. godine znak je potpune pobede legalista.<\/p>\n

Ustav<\/strong><\/p>\n

Srbiji predstoji promena ustava. I ona nije stvar kontigencije, ve\u0107 dubljih strukturnih deficita i unutra\u0161njih napetosti postoje\u0107eg ustava. Ustav nije bilo kakav dokument. To je osobiti dru\u0161tveni ugovor u kome zrela politi\u010dka zajednica pozitivira najdublje polje saglasnosti o osnovama svoje politi\u010dke egzistencije. Dve su temeljne ose ovoga dru\u0161tvenog ugovora. Prva je sadr\u017eana u odgovoru na pitanje ko to mi politi\u010dki jesmo, druga, pak, odgovara na pitanje za\u0161to smo zajedno i \u0161ta je to \u0161ta nas uvezuje u jednu politi\u010dku zajednicu. Odgovor na ova dva pitanja u osnovi otkriva temelje zajedni\u010dkog kolektivnog identiteta, uspostavlja horizontalno polje saglasnosti u kome jedni druge prepoznajemo kao pripadnike iste politi\u010dke zajednice i uspostavlja granicu u odnosu na \u201edruge\u201d. U jednom u\u017eem zna\u010denju ovaj odgovor u osnovi artikuli\u0161e kako jedna zajednica re\u0161ava temeljno pitanje izgradnje dr\u017eave i nacije (state and nation building). Ustav iz 2006. godine odgovara na ovo predustavno pitanje na nepotpun i ograni\u010den na\u010din. Pod pritiskom secesije Kosova, temeljna osa dru\u0161tvenog pakta posve\u0107ena je ovome pitanju. Dakako za to su postojali dobri egzistencijalni razlozi. Secesija Kosova ugrozila je ne samo teritorijalizaciju politi\u010dke vlasti, osobito kolektivno pravo, koje Pufendorf, defini\u0161e kao \u201ekolektivno vlasni\u0161tvo jedne zajednice na teritoriju\u201d i smatra ga konstitutivnim za svaku dr\u017eavu, ve\u0107 je i naru\u0161ila osobiti osniva\u010dki mit Srbije, udaraju\u0107i na najdublje, gotovo nepomi\u010dno polje politi\u010dke memorije dru\u0161tva. To je ona vrsta saglasnosti koju Bolinbrok ozna\u010dava \u201esporazumom o jednome\u201d. Ma kako osniva\u010dki narativi bili ponekad iracionalni i neproverljivi, nema dr\u017eave bez osniva\u010dkog mita, kako to pi\u0161e svakako jedan od najve\u0107ih politi\u010dkih teoreti\u010dara i konstitucionalista dvadesetog veka Karl Fridrih. Otuda, secesija teritorije traumati\u010dna je za svaku politi\u010dku zajednicu i uvodna preambula nije samo legalisti\u010dki odgovor na ovo stanje. I to je politi\u010dka osa koja je i opravdiva i razumljiva. No, dve stvari \u010dine \u0161tetu. Odgovor na ovo temeljno pitanje ne samo da nije donet u jednom prosesu kolektivne politi\u010dke i demokratske deliberacije, ve\u0107 je na\u010dinom kako je pozitiviran u biti otklonio i onemogu\u0107io bilo kakvu dodatnu raspravu o njemu. To svakako na\u0161a uvodna oslonjenost na Sjejesa mora biti od pomo\u0107i. Druga, temeljitiji u\u010dinak je da se Srbija trajno defini\u0161e kao nedovr\u0161ena dr\u017eava.<\/p>\n

Ustav nije samo odgovor na pitanje kolektivnog identiteta, on je, da podsetim na mo\u017eda najlep\u0161e mesto kod Tokvila ledena voda koja hladi politi\u010dku mo\u0107. Taj je dio Ustava iz 2006. godine svakako najbolji. Oslonjen na tradiciju liberalnog konstitucionalizma Ustav uspostavalja liberalno na\u010delo o pretpoliti\u010dkoj vrednosti prava i konstitucionalno na\u010delo koje ka\u017ee svi smo jednaki, niko nije iznad prava. No, ako je dr\u017eava nacionalna (\u201esrpska\u201d), princip konstitucionalne jednakosti sudara se sa osobitom formom kulturalne hegemonije ve\u0107inske nacije. Ovo re\u0161enje oslonjeno je na ideologiju liberalnoga nacionalizma i uglavnom op\u0161te je mesto u zrelim demokratijama. U Srbiji ima dva felera. Srbija je slo\u017eena multikulturalna zajednica u kojoj postoje manjinske zajednice dugoga trajanja, zajednice koje imaju sna\u017enu percepciju svoga zasebnog kolektivnog identiteta i koje pokazuju ne samo aspiraciju da ga o\u010duvaju, ve\u0107 da uzmu u\u010de\u0161\u0107e u oblikovanju bazi\u010dnog konsensusa dru\u0161tva i dakako u distribuciji javnoga dobra politi\u010dke mo\u0107i. Odsustvo multikuturalizma kao normativnog odgovora i razvijenih politi\u010dkih struktura multikuluturalizma (\u201emalog federalizma\u201d, kako je svojevremeno pisao Fridrih) na kulturalnu slo\u017eenost jedna je od temeljnih slabosti Ustava iz 2006. godine. Srbija potrebuje odgovor na ova slo\u017eena pitanja uz sve ograni\u010denosti koje nosi (odsustvo sna\u017enije federalisti\u010dke tradicije, negativno iskustvo secesije). Druga je slabost u polaznoj tezi da i liberalizam i nacionalizam imaju istu legatimacijsku snagu, samo su im forme uticaja razli\u010dite. Ako zrele demokratije formulu liberalnog nacionalizma, osobito razaraju\u0107i i destruktivni uticaj nacionalizma, brane konformisti\u010dkom tezom: znamo mi to, no na\u0161e su su ustanove sna\u017ene, a na\u0161a politi\u010dka kultura zrela, da to pacifikuje i zatomi, za dru\u0161tvo slabih ustanova to svakako ne va\u017ei.<\/p>\n

Jedna od temeljnih slabosti Vajmarskog ustava bila je osobita napetost izme\u0111u njegove liberalne i demokratske vertikale. To je kako dr\u017ei Diter Grim i bio jedan od glavnih uzroka njegove blokade. Osobita asimetrija i paralelizam izme\u0111u demokratske i liberalne komponente ustava, uzrokovala je podjednako nizak stepen politi\u010dke integracije i nemo\u0107 da se harmonizuje i artikuli\u0161e konfliktni potencijal dru\u0161tva. Otuda i teza tada\u0161njih vode\u0107ih nema\u010dkih konstitucionalista da je demokratija uvela naciste na vlast.<\/p>\n

Ustav Srbije opet karakteri\u0161e osobita asimetrija (nadmo\u0107) liberalne nad demokratskom komponentom ustava (politi\u010dki sistem). Vidi se da su ustav pisali tvrdi legalisti koji po prirodi svoga normativnog nazora nose skepsu, pa i nepoverenje prema demokratiji. Postoji inheretna napetost izme\u0111u konstitucionalizma i demokratije. To je uzrokovalo nisko vrednovanje javnih i politi\u010dlkih sloboda (kakve su javne slobode zavisi od prirode politi\u010dkog sistema) i osobitom asimetrijom izme\u0111u individualnih i javnih sloboda, principa legaliteta i principa legitimiteta. U ovome paru konstitucionalni principi prava i legaliteta su sna\u017eniji. Potcenjeni su konstitucionalni u\u010dinci legitimiteta i legitimacijski u\u010dinci principa legaliteta. Ovi strukturni defekti u velikoj meri su proizvodili neusagla\u0161enosti i razli\u010dite forme uzurpacija unutar blokova politi\u010dke mo\u0107i.<\/p>\n

Javna pamet<\/strong><\/p>\n

U tre\u0107oj knjizi Staroga re\u017eima Aleksis Tokvil posve\u0107uje posebni traktat ulozi filozofa i \u201eljudi od pera\u201d. On utvr\u0111uje da razaranje \u201estarih sloboda\u201d i rastakanje politi\u010dke funkcije plemstva, zahteva temeljno izmenjenu ulogu \u201eljudi od pera\u201d. Zavr\u0161avamo ovim sjajnim mestom, upu\u0107uju\u0107i na manje vi\u0161e op\u0161te mesto o prirodi politi\u010dkog diskursa u nas, Srbija jo\u0161 uvek traga za odgovorima na temeljno pitanje svoje egzistencije. Otuda, da ponovim Tokvila, u odsustvu jasnih i sna\u017enih politi\u010dkih ideja u javnom polju (partije sve vi\u0161e opstoje na purifikaciji politi\u010dkog polja i sa malim izuzecima, prestale su biti proizvo\u0111a\u010di politi\u010dkih ideja) literatura mora da preuzme javnu ulogu. \u201ePogledajmo francusku naciju, nepripemljenu da se suo\u010di sa sopstvenim problemima, nesposobnu da se suo\u010di sa sopstvenim iskustvom, pritisnutu sopstvenim ustanovama i nemo\u0107nu da ih unapredi. Istovremeno je najpismenija nacija na svetu, ona koja \u0107e lako razumeti kako da pisci rasprave temeljna javna pitanja pa \u010dak i postanu njezini predvodnici\u201d. Tokvilov poziv na javnu debatu i osloba\u0111anje \u201eiluzija politike\u201d, na na\u010din kako je, pi\u0161u\u0107i Stari re\u017eim, razvejavao \u201eiluziju Francuza o sopstvenoj revoluciji\u201d, nasu\u0161na je potreba politi\u010dkog dru\u0161tva Srbije. Srbija mora razvejati politi\u010dke magle i mitove koji je optere\u0107uju i onemogu\u0107avaju da se rekonstitui\u0161e kao moderna i demokratska politi\u010dka zajednica. Ona je jedino evropsko dru\u0161tvo u kome je na delu restauracija \u201estaroga re\u017eima\u201d. To je veliko i te\u0161ko upozorenje demokratskoj javnosti i kiriti\u010dkom gra\u0111anstvu. U samorazumevanju \u201eograni\u010davaju\u0107ih uslova\u201d u kome jedno dru\u0161tvo tra\u017ei odgovore na temeljna pitanja svoje egzistencije, na na\u010din, kako upu\u0107uje Hamilton u prvom eseju Federalisti\u010dkih spisa, upozoravaju\u0107i da uloga eseja i jeste da se samorazumevanjem uslova u kojima se uspostavlja novi sekularni poredak, ameri\u010dko dru\u0161tvo oslanja na \u201eizbor, a ne slu\u010daj\u201d, uloga javne pameti i javnih kolektivnih debata nezamenjiva je. Ovaj tekst prilog je jednoj takvoj debati.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Politi\u010dka vlast koju je Srbija porodila devedesetih nije bilo kakva vlast. To je, izuzimaju\u0107i dva velika totalitarizma, nacisti\u010dki i komunisti\u010dki, najr\u0111avija politi\u010dka legura koju Evropa poznaje. Ona po\u010diva na aktivnoj podr\u0161ci \u201eborbene manjine\u201c, kartela mo\u0107i, koji \u010dine dvorske sluge, dvorski intelektualci, ratni zlo\u010dinci, ratni profiteri, tajne slu\u017ebe<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-100390","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100390","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=100390"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100390\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=100390"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=100390"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=100390"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}