{"id":100120,"date":"2012-11-30T10:35:07","date_gmt":"2012-11-30T09:35:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=100120"},"modified":"2012-12-02T12:35:22","modified_gmt":"2012-12-02T11:35:22","slug":"10teze-za-razgovor-o-kraju-jedne-epohe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/30\/10teze-za-razgovor-o-kraju-jedne-epohe\/","title":{"rendered":"Teze za razgovor o kraju jedne epohe"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Sr\u0111a Popovi\u0107<\/p>\n

Latinka Perovi\u0107 je nedavno rekla: \u201eSrpskom narodu preti nestanak.\u201c<\/p>\n

*<\/p>\n

Kurt Vonegat smatra: \u201e\u010cini mi se da svi \u017eivimo svoje \u017eivote kao neke pri\u010de. Ako \u010dovek pretraje onih uobi\u010dajenih 60 i ne\u0161to godina, sva je prilika da je njegov \u017eivot, kao uobli\u010dena pri\u010da \u2013 zavr\u0161en, a ono \u0161to ostaje da bude pre\u017eivljeno jeste EPILOG. \u017divot nije zavr\u0161en, ali sama pri\u010da jeste.<\/p>\n

Preostale godine jesu epilog \u2013 neka vrsta staretinarnice doga\u0111aja, nasumi\u010dna gomila kurioziteta, kutija, zbirka koje\u0161tarija.<\/p>\n

Ovo se mo\u017ee odnositi i na nacije. Nacije tako\u0111e mogu misliti o sebi kao o pri\u010di. Te se pri\u010de, u jednom trenutku, zavr\u0161avaju ali \u017eivot te\u010de dalje.\u201c<\/p>\n

*<\/p>\n

U ovoj srpskoj \u201cpri\u010di\u201d, koja je indikativno i simboli\u010dno po\u010dela \u201cdoga\u0111anjem naroda\u201d, sve se ve\u0107 dogodilo. Cela ta drama je ve\u0107 odigrana, ni\u0161ta se tu vi\u0161e ne \u201cdoga\u0111a\u201d. U odsustvu doga\u0111aja mi smo vra\u0107eni sebi, i kao narod i kao pojedinci.<\/p>\n

Osnovni zapleti te pri\u010de koju smo sebi kao narod pri\u010dali 25 godina su raspleteni. Osnovni procesi su zavr\u0161eni, osnovne politi\u010dke teme su potro\u0161ene. Ja sam tako razumeo i stav Latinke Perovi\u0107 o mogu\u0107nosti da NESTANEMO kao nacija. Ne fizi\u010dki, naravno, ve\u0107 tako \u0161to je pri\u010da koju smo sebi kao nacija pri\u010dali \u2013 zavr\u0161ena, i da nam je ostalo da \u017eivimo samo njen epilog.<\/p>\n

U tom epilogu vidimo kako stari glumci poku\u0161avaju da mamuzaju tu ve\u0107 mrtvu pri\u010du, samo da bi se jo\u0161 koji trenutak zadr\u017eali na sceni, pred o\u010dima publike. U stvari je jasno da cela scenografija, zajedno sa svim rekvizitima i potro\u0161enim glumcima, mora da se ukloni sa scene ako se \u017eeli otpo\u010deti novi komad.<\/p>\n

Po\u0161to je pri\u010da koju smo sebi pri\u010dali bila, s pravom, \u010desto opisivana kao luda\u010dka, njen zavr\u0161etak doneo je i izvesno olak\u0161anje. Bez te pri\u010de, svet je postao ponovo stvaran. Bezobli\u010dan, gotovo nerazumljiv, ali stvaran. Do\u017eiveli smo da se \u010dak i najgorljiviji protagonisti te luda\u010dke pri\u010de, iznenada pozivaju na REALNOST. U odnosu na kompromitovanu stvarnost u kojoj smo \u017eiveli, mamurluk je ipak pomak nabolje.<\/p>\n

Kad ka\u017eem da su \u201ezapleti raspleteni, procesi zavr\u0161eni, a politi\u010dke teme potro\u0161ene\u201c, mislim na slede\u0107e:<\/p>\n

Kraj socijalizma<\/p>\n

Razbijanje Jugoslavije<\/p>\n

Ratove za nove granice (uz simultano falsifikovanje istorije)<\/p>\n

Plja\u010dku dru\u0161tvene imovine<\/p>\n

Gubitak Kosova<\/p>\n

Petooktobarski pu\u010d<\/p>\n

Dr\u017eavni udar s desna<\/p>\n

Atentat na prvog demokratskog premijera<\/p>\n

Prvobitnu akumulaciju kapitala<\/p>\n

Procese pred Ha\u0161kim tribunalom<\/p>\n

Poku\u0161aje suo\u010davanja sa zlo\u010dinima<\/p>\n

Rehabilitaciju \u010detni\u0161tva<\/p>\n

*<\/p>\n

Ne\u0107u govoriti o bilansu ovih procesa; taj bilans svi znamo:<\/p>\n

Dr\u017eava<\/p>\n

Gubitak teritorija<\/p>\n

Privredna katastrofa (\u201eindustrijska kontrarevolucija\u201c, plja\u010dka\u0161ka privatizacija)<\/p>\n

Samoizolacija<\/p>\n

Privatizacija institucija, bezakonje<\/p>\n

Dru\u0161tvo<\/p>\n

Nestanak srednje klase<\/p>\n

Odliv mozgova<\/p>\n

Op\u0161ta pauperizacija, brutalno raslojavanje<\/p>\n

Moralni bankrot<\/p>\n

Intelektualni deficit<\/p>\n

Nestanak odgovornosti<\/p>\n

Odsustvo dru\u0161tvene kohezije<\/p>\n

Centrifugalne sile: egoizam, cinizam, pohlepa, la\u017e, mr\u017enja<\/p>\n

Formiranje politi\u010dke klase i fenomen kidnapovane dr\u017eave.<\/p>\n

Su\u0161tina je da su ovi procesi ireverzibilno zavr\u0161eni. To su simboli\u010dno pokazali i rezultati poslednjih izbora. Velika apstinencija i njena artikulacija u argumentaciji belih listi\u0107a razotkrila je \u0161iroko nepoverenje u sam politi\u010dki proces.<\/p>\n

*<\/p>\n

Ideja za ovu tribinu nastala je tokom razgovora urednika i saradnika Pe\u0161\u010danika o strate\u0161kom postavljanju budu\u0107e Pe\u0161\u010danikove ure\u0111iva\u010dke politike. Ako se teku\u0107i javni politi\u010dki diskurs jalovo jo\u0161 uvek vrti oko mrtvih tema (personalnih intriga, stran\u010darenja, mitova resantimanskog nacionalizma, \u010detiri stuba spoljnje politike, navodne borbe za Kosovo, slogana \u201ei Evropa i Kosovo\u201c itd), da li je produktivno zamajavati se tim nametnutim pseudo-temama, ili treba poku\u0161ati da se defini\u0161e tema koja je u osnovi svih na\u0161ih \u0107orsokaka.<\/p>\n

Po meni, problemi Srbije i nisu politi\u010dki i nikakva strana\u010dka politika ih ne re\u0161ava, niti to poku\u0161ava. Ispod privida politi\u010dkog \u017eivota doga\u0111a se stvarni \u017eivot dru\u0161tva u kome su pravi uzroci na\u0161ih dugotrajnih nevolja. Stranke niti mogu niti \u017eele da se tim realnim dru\u0161tvom bave. To bi morao biti posao civilnog sektora i pre svega medija i kulturne javnosti. Na\u0161i problemi su po\u010deli u kulturi i u medijima (SANU, Udru\u017eenje knji\u017eevnika, Odjeci i reagovanja, Televizija Beograd, Politika, Knjiga o Milutinu, Golubnja\u010da, da ne nabrajam). Uprkos modernom preziru prema idejama kao takvim, neko je jednom rekao: \u201eNi\u0161ta se nije dogodilo u svetu dok se nije prvo dogodilo u glavama\u201c. Nijedan problem se ne mo\u017ee re\u0161iti, a da nije prvo shva\u0107en.<\/p>\n

U Pe\u0161\u010daniku sam ponekad govorio o resantimanskom nacionalizmu. Pod tim sam mislio na ose\u0107anje ogor\u010denja i poku\u0161aje samoviktimizacije koji nastaju kada prvobitni agresivni militantni nacionalizam do\u017eivi istorijski poraz. To su one \u201egorke suze posle\u201c o kojima je govorila jo\u0161 Isidora Sekuli\u0107.<\/p>\n

Danas mislim da za to postoji drugi, bolji izraz i za to sam zahvalan kod nas nedavno objavljenom radu uglednog francuskog politikologa Dominika Moisija: \u201eGeopolitika emocija\u201c. Tu mislim na pojam i definiciju kulture poni\u017eenja.<\/p>\n

Nemamo vremena i nije prilika za neki ozbiljniji prikaz ovog rada. Osnovna teza Moisija je da se politika ne mo\u017ee razumeti ako se na nju gleda kao na partiju \u0161aha; uloga emocija u politici vrlo je va\u017ena, pa ukoliko ne prihvatimo su\u0161tinski uticaj emocija, tok istorije je jednostavno nemogu\u0107e razumeti.<\/p>\n

Meni ovo zvu\u010di vrlo ta\u010dno i razumno. Ne\u0107u vas gnjaviti empirijskim istra\u017eivanjima koja pokazuju da politi\u010dka uverenja ne nastaju kao racionalni izbor i proizvod argumentovane deliberacije, ve\u0107 da su posledica emotivnih stavova li\u010dnosti, stavova koji nemaju nikakve veze s politikom.<\/p>\n

Moisi se usredsre\u0111uje na tri osnovne emocije: strah, nadu i poni\u017eenje. Za\u0161to ove tri emocije? Moisi smatra da su one \u201eusko povezane sa pojmom samopouzdanja, a da poverenje u sebe predstavlja odlu\u010duju\u0107i faktor u na\u010dinu na koji nacije odgovaraju na izazove sa kojima su suo\u010dene, kao i kako se odnose jedne prema drugima.\u201c<\/p>\n

Upro\u0161\u0107eno, Moisi navodi da bi se izraz tih emocija mogao sa\u017eeti u ovim stavovima:<\/p>\n

NADA: \u201eJa to \u017eelim da u\u010dinim, ja to mogu i ja \u0107u to u\u010diniti\u201c (recimo, \u0110in\u0111i\u0107).<\/p>\n

STRAH: \u201eBo\u017ee, svet je postao tako opasan; kako da se od njega za\u0161titim?\u201c (recimo, Milo\u0161evi\u0107).<\/p>\n

PONI\u017dENJE: \u201eJa to nikada ne\u0107u mo\u0107i\u201c, a to bi moglo da preraste i u \u201eMogao bih i da te uni\u0161tim, kad ve\u0107 ne mogu da ti se pridru\u017eim\u201c (recimo Ko\u0161tunica, Vuk Jeremi\u0107, Dveri, \u0160e\u0161elj, uop\u0161te antievropski nacionalisti, koji neumorno brane na\u0161e ve\u010dno ugro\u017eeno \u201edostojanstvo\u201c).<\/p>\n

Ukupnom dominacijom jedne od ove tri emocije nastaju posebne kulture: kultura straha (recimo SAD posle 11. septembra), kultura nade (Indija, Kina) i kultura poni\u017eenja (arapski svet).<\/p>\n

Slede\u0107i Moisijevu tipologiju ova tri osnovna oblika politi\u010dke kulture, mislim da u Srbiji jasno preovladava kultura poni\u017eenja.<\/p>\n

Poku\u0161a\u0107u to da poka\u017eem uz pomo\u0107 Moisijeve analize elemenata kulture poni\u017eenja:<\/p>\n

Poni\u017eenje je nemo\u0107, emocija koja je pre svega posledica ose\u0107anja da vi\u0161e nemate kontrolu nad svojim \u017eivotom, bilo kolektivno kao narod, nacija\u2026 ili pojedina\u010dno kao osoba.<\/p>\n

Poni\u017eenje bez nade izaziva o\u010dajanje i stvara \u010de\u017enju za osvetom.<\/p>\n

Ako ne mo\u017ee\u0161 da dostigne\u0161 one koje smatra\u0161 odgovornima za tvoje poni\u017eenje, bar mo\u017ee\u0161 da ih spusti\u0161 na sopstveni nivo: \u201ePokaza\u0107u im \u0161ta je patnja\u201c.<\/p>\n

Na primer:<\/p>\n

Ko\u0161tunica: \u201eNane\u0107emo \u0161tetu onima koji su priznali Kosovo\u201c (paljenje Ambasade SAD);<\/p>\n

Jeremi\u0107 (predsednik sveta) najavio je da \u0107e \u201cme\u0111unarodnim kriminalcima naneti \u0161tetu koju nisu o\u010dekivali da \u0107e im se desiti\u201d. On je rekao i da \u0107e to u\u010diniti \u201ctako mi svega\u201d i \u201cda ne\u0107e znati \u0161ta ih je sna\u0161lo\u201d;<\/p>\n

Novak \u0110okovi\u0107 (teniski vladar sveta), za koga se ka\u017ee da je pokorio Njujork, zavladao Kinom, on se do\u017eivljava kao osvetnik na teniskom terenu. Tako to shvataju publika i mediji, a onda se to prenosi i na njegovo shvatanje sopstvene uloge i njegovo pona\u0161anje na terenu. To povratno poja\u010dava osvetni\u010dka ose\u0107anja u publici.<\/p>\n

Mr\u017enja odjekuje.<\/p>\n

*<\/p>\n

Svoj poraz (Egip\u0107ani u \u0160estodnevnom ratu) nisu do\u017eiveli samo kao vojni neuspeh, ve\u0107 i dublje, kao neku vrstu moralnog suda, \u201cizgubili su samopouzdanje\u201d. To je bio vi\u0161e kulturni i moralni nego politi\u010dki i ekonomski problem, kao da su istorijskom poni\u017eenju dodata ose\u0107anja slabosti, neefikasnosti i neuspe\u0161nosti.<\/p>\n

Ne treba mnogo dokazivati da se ovo odnosi i na vojne poraze Srbije tokom devedestih. Ose\u0107anje poni\u017eenja utoliko je ve\u0107e u slu\u010daju Kosova, kada je Srbija pora\u017eena od Albanaca, koje glavni ideolog srpskog nacionalizma naziva \u201egenetskim talogom Balkana\u201c. Kako je \u0161a\u010dica nosa\u010da uglja mogla tako da ponizi potomke cara Lazara?<\/p>\n

*<\/p>\n

Nesposobnost sopstvenih lidera je jo\u0161 dublji izvor frustracije, jer nije nametnuta spolja.<\/p>\n

U na\u0161em slu\u010daju, moglo bi se parafrazirati ono \u0161to su pobednici, Izrael, govorili nakon \u0160estodnevnog rata: \u201eIzrael ima tajno oru\u017eje, to su Arapi\u201c. Na\u0161i protivnici u ratovima devedesetih tako\u0111e su se mogli pozivati na sli\u010dno tajno oru\u017eje; to su bili Srbi ili, ako vam je tako lak\u0161e, Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim.<\/p>\n

*<\/p>\n

Diplomatija poni\u017eenja: ose\u0107anje poni\u017eenja koristi se u diplomatiji tako \u0161to se igra na kartu ose\u0107anja krivice drugih naroda koji su u\u010destvovali u poni\u017eavanju va\u0161eg naroda, i to se koristi za dobijanje ustupaka.<\/p>\n

Tako se koristi bombardovanje Srbije 1999. godine ili Oluja u Krajini 1995.<\/p>\n

*<\/p>\n

Poni\u017eenje mo\u017ee da se prikriva i fasadom intelektualne oholosti iz koje nastaje proglas \u201eBudu\u0107nost pripada nama, ba\u0161 kao \u0161to je i pro\u0161lost bila na\u0161a\u201c.<\/p>\n

\u201eNi\u010dija nije gorela do zore\u201c, zapadni svet je pred totalnom propa\u0161\u0107u. A onda \u0107emo videti \u201e\u010dija majka crnu vunu prede\u201c.<\/p>\n

*<\/p>\n

\u201eJa ne mogu i ne\u0107u da budem uspe\u0161an u svetu kojim oni upravljaju i odre\u0111uju ga; zato \u0107u stvoriti sopstveni svet u kome \u0107e uspeh biti definisan po mom naho\u0111enju.\u201c<\/p>\n

Ovo je najkra\u0107a i najsa\u017eetija definicija politike DSS-a, Dveri i mnogih desni\u010darskih politi\u010dara u Srbiji.<\/p>\n

*<\/p>\n

Ne bi trebalo da nas iznena\u0111uje \u0161to je kulturi koja stenje pod bremenom poni\u017eenja, nepodno\u0161ljivo bolno da prizna \u010dinjenice i \u0161to je jedna od strategija jednostavno poricanje \u010dak i onoga \u0161to je o\u010digledno.<\/p>\n

Dovoljno je pomenuti samo Srebrenicu.<\/p>\n

*<\/p>\n

Poni\u017eenje je nemo\u0107, emocija koja je pre svega posledica ose\u0107anja da vi\u0161e nemate kontrolu nad svojim \u017eivotom, bilo kolektivno kao narod, nacija ili pojedina\u010dno kao osoba.<\/p>\n

Beli listi\u0107i bili su reakcija na ovo ose\u0107anje da kao pojedinci nemamo nikakvu kontrolu nad partijskom dr\u017eavom, u kojoj se sva pitanja re\u0161avaju dogovorima i pogodbama izme\u0111u stranaka, iza zatvorenih vrata, daleko od o\u010diju javnosti, pri \u010demu dobijeni glasovi slu\u017ee kao \u017eetoni na kockarskom stolu. Cela politi\u010dka klasa je uglas zakukala na ideju BL, jer se njome delegitimi\u0161e izborni proces kojim oni prikrivaju svoje privatne interese progla\u0161avaju\u0107i ih op\u0161tim dobrom.<\/p>\n

*<\/p>\n

Demokratski izborni procesi, u odsustvu demokratske kulture i jake srednje klase, neizbe\u017eno doprinose ja\u010danju nedemokratskih snaga.<\/p>\n

To je ono \u0161to su beli listi\u0107i shvatili. Time je ujedno smanjeno ose\u0107anje nemo\u0107i i poni\u017eenja kod bira\u010da, \u0161to je krupan korak u borbi protiv kulture poni\u017eenja i njenih destruktivnih posledica.<\/p>\n

*<\/p>\n

Beli listi\u0107i nisu politika. Oni imaju simboli\u010dan zna\u010daj i to pre svega na kulturolo\u0161kom i moralnom planu.<\/p>\n

Neki sa tim imaju problem, smeta im \u201ezaslepljenost moralom\u201c i ponavljaju \u0110in\u0111i\u0107ev savet da \u201eoni kojima je do morala idu u crkvu\u201c. Razumem, ali neumesno je to govoriti u crkvi, to jest u Pe\u0161\u010daniku, jer se prosto name\u0107e odgovor koji \u0107e se dobiti iz crkve: kome je do politike, neka ide u stranke.<\/p>\n

U razvijenom dru\u0161tvu postoji visok stepen diferencijacije uloga. Tu ima mesta i za politiku i za uslovno re\u010deno crkvu i te uloge ne treba me\u0161ati. To jest ne treba o\u010dekivati ni da politika slu\u017ei crkvi, niti da crkva slu\u017ei politici.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danikom su poku\u0161ali da se poslu\u017ee i DS i LDP i pokazali veliku frustraciju kada je Pe\u0161\u010danik ostao veran svojoj proklamovanoj ulozi, da bude slobodan medij i platforma onih koji zadr\u017eavaju svoje pravo i potrebu na politi\u010dki nezavisno kriti\u010dko mi\u0161ljenje i koji odgovaraju samo svojoj savesti.<\/p>\n

Ja mislim da je takav Pe\u0161\u010danik potreban svakom dru\u0161tvu i da dru\u0161tvo, mada ne uvek i pojedine stranke, od toga ima samo koristi. Uvek treba biti nepoverljiv prema poklicima \u201esvi, svi, svi\u201c i pozivanju na sabornost i jedinstvo. Potpuno jedinstvo mogu\u0107e je samo u plemenu koje ima zajedni\u010dke neprijatelje.<\/p>\n

Autor nam je ustupio svoj koncept za u\u010de\u0161\u0107e u razgovoru: Divlje dru\u0161tvo \u2013 divlja\u010dka dr\u017eava ili Da li je zavr\u0161ena jedna epoha, koji je Pe\u0161\u010danik organizovao u CZKD-u 26. novembra 2012.<\/p>\n

Epoha nikada nije ni nastala<\/a><\/p>\n

? JESTE<\/a><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ispod privida politi\u010dkog \u017eivota doga\u0111a se stvarni \u017eivot dru\u0161tva u kome su pravi uzroci na\u0161ih dugotrajnih nevolja. Stranke niti mogu niti \u017eele da se tim realnim dru\u0161tvom bave. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-100120","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100120","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=100120"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100120\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=100120"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=100120"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=100120"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}