{"id":100000,"date":"2012-11-29T11:20:59","date_gmt":"2012-11-29T10:20:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=100000"},"modified":"2012-11-29T11:20:59","modified_gmt":"2012-11-29T10:20:59","slug":"balkanski-ratovi-in-continuo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2012\/11\/29\/balkanski-ratovi-in-continuo\/","title":{"rendered":"Balkanski ratovi in continuo"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Dragan Stojkovi\u0107<\/p>\n

Stogodi\u0161njica svakog istorijskog doga\u0111aja idealna je prilika za sve\u010darska tuma\u010denja, nove recepcije, ali i obnovu ideja koje je i sam \u017eivot demantovao. Balkanski ratovi zapo\u010deti 1912. zgodno su do\u0161li srbijanskom istori\u010darsko-patriotskom kremu da se u aktuelnom politi\u010dkom prelamanju sudbine Kosova i same Srbije pozovu na \u201eslavnu pro\u0161lost\u201c. Tematske strane lista \u201ePolitika\u201c, dokumentarna emisija na Radio televiziji Srbije, reprizirana na Radiju, nau\u010dni skup u SANU, prilika su da dana\u0161nja politika na\u0111e oslonac i opravdanje u istoriji koja je u narodnom se\u0107anju dobila oreole pobede i slave, ali i velike \u017ertve za ne\u0161to veliko i sveto \u0161to se sada, eto, nasilno oduzima.<\/p>\n

Jedinstvena je ocena ovih istori\u010dara situiranih i dobro raspore\u0111enih u svim nacionalnim institucijama od Univerziteta do Akademije nauka i njenih instituta, da su Balkanski ratovi bili oslobodila\u010dki, nasuprot tuma\u010denjima istorije iz doba socijalizma, kad su oni, pogotovo Drugi, bili progla\u0161eni za imperijalisti\u010dke i osvaja\u010dke. Uzroci Balkanskih ratova se tra\u017ee pre svega u teroru nad srpskim \u017eivljem koji su vekovima sprovodili turski okupatori zulum\u0107ari, a zatim u izdajstvu i mu\u010dkom napadu doju\u010dera\u0161njih saveznika. \u017drtve od 40.000 poginulih vojnika se procenjuju kao male. Prodor na Jadransko more (okupacija severne Albanije) se opravdava legitimnim te\u017enjama i interesima geostrate\u0161ke prirode. Optu\u017euje se Austro-Ugarska monarhija za osuje\u0107enje ovih te\u017enji i za uspostavu ve\u0161ta\u010dke tvorevine, dr\u017eave Albanije koja je postala stalni remetilac stabilnosti na Balkanu. I jo\u0161 mnogo toga se moglo \u010duti, a sve u ime srpstva i srpskih nacionalnih interesa koji su u neprijateljskom okru\u017eenju osuje\u0107eni i stalno ugro\u017eeni.<\/p>\n

Sto godina nije malo, svet se od tada u svakom pogledu promenio, ali se u ovda\u0161njim srpskim \u201emudrim glavama\u201c nije promenilo ba\u0161 ni\u0161ta. Identi\u010dna je matrica njihovog mi\u0161ljenja i zaklju\u010divanja onoj s kraja XIX i po\u010detka XX veka, i potpuni nedostatak sposobnosti da vide i uva\u017ee \u010dinjenice koje sam \u017eivot neumoljivo name\u0107e. Manipulacije istinom, slepilom za njene razne pojavne oblike a zloupotrebom samo onog \u0161to odgovara njihovim interesima, jeste \u201enau\u010dni\u201c metod koji se primenjuje. Istina je, na primer, da su turske vlasti \u010dinile zulum nad stanovni\u0161tvom. Ali, istina je i da je u Turskoj dr\u017eavi bilo i te kako bogatih i uspe\u0161nih srpskih (bugarskih, gr\u010dkih, makedonskih, albanskih) trgovaca koji su imali svoje mesto u tada\u0161njem dru\u0161tvu. A da je dr\u017eava kao i svaka druga dr\u017eava sprovodila nasilje nad svojim stanovni\u0161tvom iz raznih razloga nije nikakava specijalnost tada\u0161nje turske dr\u017eave. Ne govore na\u0161i istori\u010dari da je Tursko carstvo ve\u0107 bilo na umoru samo od sebe zbog svoje zaostalosti u svemu za modernim svetom, i da je bilo pitanje vremena kad \u0107e se raspasti, a narodi u njemu obnoviti stare ili stvoriti svoje nove dr\u017eave. Ne govori se o potrebama srpske (i bugarske) bur\u017eoazije za pro\u0161irenjem svojih teritorija zbog \u0161irenja tr\u017ei\u0161ta za svoje robe i izvora novih prihoda. Takvi interesi se najbolje kamufliraju nacionalnim mitologijama o istorijskoj \u201epravdi i \u201enepravdi\u201c. A samoosloba\u0111anje i samoopredeljenje naroda je trebalo preduhitriti i na vreme prigrabiti korist za sebe. Pri \u010demu su svi drugi narodi zli, primitivni i divlji, nesposobni da prave dr\u017eavu, pa ih treba pokoriti i civilizovati.<\/p>\n

Centralno je pitanje Balkanskih ratova njihov takozvani oslobodila\u010dki karakter. Zanimljivo je da ni jedan od danas tako re\u010ditih istori\u010dara nije ni pomenuo u tom vremenu vrlo glasnu i prisutnu opoziciju u Srbiji samoj ideji oslobodila\u010dke misije Balkanskih ratova. Savremeni istori\u010dari se u svojoj objektivnosti trude da potpuno izbri\u0161u jednu tada va\u017enu alternativu ratovima \u2013 politiku Srpske socijalne demokratije koju su u Narodnoj skup\u0161tini zastupali Dimitrije Tucovi\u0107 i Dragi\u0161a Lap\u010devi\u0107. O takozvanom osloba\u0111anju Tucovi\u0107 ka\u017ee:<\/p>\n

Mi socijaldemokrati se u pogledu na nacionalnu slobodu razlikujemo od bur\u017eoazije. Jer, bur\u017eoazija ho\u0107e slobodu za svoj narod po cenu uni\u0161tenja slobode drugih naroda. Ako bi se Ma\u0107edonija prisajedinila Bugarskoj, onda bi na svakog jednog Bugarina, koji bi bio oslobo\u0111en, dolazilo po jedan ili vi\u0161e zarobljenih Srba, Grka, Rumuna, Turaka itd. Ako bi se Stara Srbija pridru\u017eila Srbiji, onda bi opet na jednoga slobodnoga Srbina dolazilo po dva porobljena Arnautina, Tur\u010dina… (D. Tucovi\u0107 na protivratnom mitingu u Beogradu 1912. godine)<\/p>\n

Dragi\u0161a Lap\u010devi\u0107 dalekovido, na samom po\u010detku nove dr\u017eave, na velikom socijalisti\u010dkom zboru 6. maja 1919 u Beogradu, je rekao:<\/p>\n

Na \u017ealost, i ovi balkanski kepeci: Jugoslavija, Bugarska, Gr\u010dka i Rumunija tako\u0111e vode imperijalisti\u010dku politiku. Da bi paralisale ugro\u017eenost sopstvene egzistencije one se nadimaju i raspinju da budu velike na ra\u010dun svojih suseda i sapatnika, svaka od njih te\u017ei da zavlada celim Balkanom. Dabome, da ni jedna od njih ne mo\u017ee svoju \u017eelju posti\u0107i, a sve ukupno svojim imperijalizmom slu\u017ee interesima svetskog kapitalizma i kopaju sebi zajedni\u010dku grobnicu.<\/p>\n

I zaista, dr\u017eava zasnovana na takvom vi\u0111enju slobode kakvo je imala srpska bur\u017eoazija sa svojim nacionalnim ideolozima, do\u017eivela je dva sloma, dve grobnice. Kao da to nije bilo dovoljno za istorijsku pouku, pa se na dana\u0161nju stotu godi\u0161njicu ponavlja identi\u010dna mitolo\u0161ka nacionalna mantra a narod ponovo opija istim otrovom. Pa su gubici od 40.000 \u017eivota, ili miliona \u017eivota, nebitni. Setimo se samo one izjave Biljane Plav\u0161i\u0107, predsednice tvorevine Republike Srpske o nacionalnoj \u017ertvi koja nema cenu.<\/p>\n

Alternativa koju su po\u010detkom pro\u0161log veka srpski socijaldemokrate zastupali u parlamentu, na narodnim zborovima i u svojoj \u0161tampi, bila je samoopredeljenje naroda, a zatim njihovo povezivanje u ravnopravne demokratske saveze, federacije i konfederacije.<\/p>\n

Osloba\u0111anje krajeva u kojima nije bilo (bilo je, ali vrlo ali malo) srpskog stanovni\u0161tva, kao \u0161to je to bila severna Albanija, izgledalo je tako \u0161to su, na primer, uvo\u0111ene takse i na ambala\u017eu robe, tako \u0161to je po\u010dela bezobzirna plja\u010dka stanovni\u0161tva, koja je uzrokovala pobune, i brutalnu odmazdu \u201eoslobodila\u010dke\u201c vojske. \u010cak i sa ratnim zlo\u010dinima (paljenja ku\u0107a sa \u017eenama i decom).<\/p>\n

Osloba\u0111anje je posle Balkanskih ratova nastavljeno tako \u0161to je naprimer, major srpske oslobodila\u010dke vojske velikom srpskom patrioti Ja\u0161i Tomi\u0107u u Novom Sadu u oktobru 1918. god. na poku\u0161aj dobrodo\u0161lice i slova zahvalnosti za oslobo\u0111enje, odgovorio sa Ku\u0161 bre, budalo.<\/p>\n

Iza shvatanja proklamovanog \u201enacionalnog oslobo\u0111enja\u201c je sprovo\u0111ena ova nedemokratska politika centralisti\u010dkog (apsolutisti\u010dkog, diktatorskog) upravljanja dr\u017eavom i partijske diktature u interesu li\u010dnog boga\u0107enja, a ne op\u0161tih i javnih interesa gra\u0111ana. Ova ideologija je sa istim sadr\u017eajem, retorikom i politi\u010dkom praksom funkcionisala tokom cele dvovekovne savremene srpske istorije Srbije i bila je, u svim re\u017eimima, a i danas je, glavni uzrok svih neda\u0107a i stradanja naroda.<\/p>\n

Dana\u0161nji na\u010din obele\u017eavanja jednog veka od po\u010detka Balkanskih ratova ima i sasvim konkretnu dnevno-politi\u010dku ulogu. Priznavanje nove albanske dr\u017eave na Kosovu, iako u njoj \u017eivi 90% albanskog stanovni\u0161tva, je nepremostiva mentalna barijera u ovda\u0161njem shvatanju istorije, dr\u017eave i prava. Da li se podse\u0107anjem na \u201eslavne pobede srpske vojske\u201c u Balkanskim ratovima mo\u017eda upu\u0107uje poruka da se nekad osvojene (\u201eoslobo\u0111ene\u201c) teritorije ne mogu ponovo izgubiti bez novog rata? Bar nekog ograni\u010denog za Severno Kosovo, sa pozivanjem na pravo samoopredeljenja naroda, ili bar po modelu dejtonske BiH? Pro\u0161lo je sedamnaest godina posle zavr\u0161etka poslednjeg Balkanskog rata pa je obnovljen novi materijal istorije, novo sve\u017ee meso za ratnu klanicu, stasala je nova generacija, opijena nacional-patriotizmom, spremna da se \u017ertvuje \u201eza krst \u010dasni i slobodu zlatnu\u201c.<\/p>\n

Budu\u0107i da dana\u0161nju dr\u017eavu vode politi\u010dari koji su bili u\u010desnici i portparoli rata za spas srbstva u \u201esrpskim zemljama\u201c, a da su rezultati njihovog \u017ertvovanja naroda op\u0161te poznati, imamo razloga da budemo ozbiljno zabrinuti, i da dignemo glas upozorenja. Porukama mira ne treba mnogo verovati. Poznate su u istoriji XX veka takve izjave upravo od onih koji su u isto vreme privredni oporavak zemlje zasnivali na razvoju vojne industrije.<\/p>\n

U \u0107orsokaku raspada ekonomije, prete\u0107e nove izolacije, nadolaze\u0107eg mraka, posle svakodnevnog parazitskog tretmana tranzicionim pijavicama, radikalno pu\u0161tanje narodne krvi na\u0161im politi\u010dkim nadrilekarima mo\u017ee se u\u010diniti kao najbolji lek.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U \u0107orsokaku raspada ekonomije, prete\u0107e nove izolacije, nadolaze\u0107eg mraka, posle svakodnevnog parazitskog tretmana tranzicionim pijavicama, radikalno pu\u0161tanje narodne krvi na\u0161im politi\u010dkim nadrilekarima mo\u017ee se u\u010diniti kao najbolji lek.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-100000","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100000","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=100000"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100000\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=100000"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=100000"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=100000"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}