Umiranje je tema o kojoj se i malo priča i malo zna, i dalje spada u tabu, iako se nauka čak trudi da otkrije šta se dešava kada umremo. Smrt je tema o kojoj mnogi ljudi ne vole da razgovaraju, ali to je deo života sa kojim svi moramo da se suočimo, jer, ponekad što više znamo o određenoj temi, ona postaje manje zastrašujuća.

Koji sve znaci mogu da ukažu da se umiranje približilo

O životu i smrti postoji mnoštvo priča, beleški, anegdota… Jedna o njih nedavno se „prošetala“ društvenim mrežama i ostavila je dubok trag, a glasi: Sretnu se Smrt i Život i Smrt upita – Zašto tebe svi vole, a mene svi mrze? Na to pitanje Život odmah odgovori – Zato što sam ja jedna prelepa laž, a ti bolna istina.

1. Umiranje nije samo čin, već čitav proces
Brojni su uzroci smrti, a mnogi od njih su trenutni. Ali, za ljude koji znaju da se bliži smrt, bilo od bolesti ili starosti, postoje određeni znaci.

– Ti znaci su usporeno disanje, pad ili slabljenje otkucaja srca, pad krvnog pritiska i promena boje kože. Ovaj proces i redosled u kome se javljaju simptomi mogu da budu malo drugačiji za svakoga. Uopšteno govoreći, u vremenu koje prethodi smrti, osoba obično postaje bleda zbog pada krvnog pritiska. Prsti mogu da se ohlade ili poplave. Ako se puls oseća, biće slab, a onda počinje da se  razvija nepravilan tip disanja, a to je znak da je umiranje krenulo, da je smrt na „pragu“ – objašnjava dr  Zachary Palace iz Hebrew Home at Riverdale u Njujorku.

2. Kada se disanje uspori, smrt je verovatno blizu
Dr Palace navodi da mogu da postoje praznine između udisaja, tokom kojih izgleda kao da je osoba prestala da diše 15 do 20 sekundi. Porodice su, kako kaže, u tim trenucima često veoma zabrinute, ali se umire kada im se objasni da je to normalan deo procesa umiranja.

3. Postoje 2 stadijuma smrti
Prva faza, poznata kao klinička smrt, nastaje kada srce prestane da kuca. Otprilike 4 do 6 sati  minuta kasnije, moždane ćelije počinju da umiru od gubitka kiseonika i dolazi do biološke smrti, prema American AED CPR Association, koje obučava i sertifikuje ljude za prvu pomoć, kardiopulmonalnu reanimaciju, upotrebu automatizovanog spoljnog defibrilatora… Iako je ponekad moguće reanimirati ljude tokom kliničke smrti, to nije moguće kada nastupi biološka  smrt.

4. Kardiopulmonalna reanimacija nije uvek efikasna kao na TV
TV serije, posebno one u kojima se radnja odvija u medicinskim ustanovama, kao što je čuvena Grey’s Anatomy navele su mnoge da veruju da kardiopulmonalna reanimacija spašava živote većine ljudi. U studiji objavljenoj u časopisu Emergency Medicine Journal  95 odsto od 500 pacijenata hitne pomoći dobilo je većinu informacija o kardiopulmonalnoj reanimaciji iz TV serija, a više od polovine veruje da je stopa uspešnosti reanimacije čak 75 procenata.

Realnost je, međutim, drugačija, posebno za osobe sa hroničnim bolestima. Prema prethodnim istraživanjima, ukupne stope preživljavanja nakon kardiopulmonalne reanimacije u proseku su oko 12 procenata za vanbolničke srčane zastoje, i 24 do 40 odsto za zastoje u bolnici. Iako kardiopulmonalna reanimacija spašava mnoge živote, takođe može da ima negativan uticaj na zdravlje i kvalitet života osobe. Autori studije naglasili su važnost razgovora o potencijalnim rizicima i prednostima reanimacije sa svojim lekarom i voljenim osobama, posebno kada je u pitanju nega na kraju života.

5. Sluh je poslednje čulo koje se gubi pred smrt
Rasprostranjeno je verovanje da je sluh poslednje čulo koje se gubi pre smrti. Studija objavljena u Scientific Reports pokazala je da su slušni sistemi pacijenata u hospisu (palijativna nega)  reagovali slično kao kod mladih, zdravih ljudi u kontrolnoj grupi samo nekoliko sati pre kraja života.

– Sluh je najpasivnije čulo. Zato, kada smrt izgleda neizbežna, ohrabrujemo porodice da razgovaraju i podele svoje poslednje misli, ljubav i podršku sa svojim najmilijima, jer iako krvni pritisak opada i nestaje, oni mogu da čuju šta govorimo – podseća dr Palace.

6. Uobičajeno je da se urin izlije ili da neko izvrši nuždu u trenutku umiranja
Kada smo živi, naš mozak neprestano šalje signale kako bi ukazao različitim delovima našeg tela šta da rade. Kad smrt nastupi, ovi signali prestaju, a mišići se uglavnom opuštaju.

– Vrat mokraćne bešike i sfinkter su u stalnom stanju kontrakcije, tako da kada više nema neuronskih signala ka bešici ili crevima, oni se onda opuštaju. Dakle, nije neuobičajeno da se urin izlije ili da neko izvrši nuždu odmah nakon smrti. To je normalna i uobičajena pojava – objašnjava dr Palace.

7. Morfijum se koristi samo za ublažavanje bola
Dr Palace kaže da je najveća zabluda koju čuje da se morfijum daje pacijentima da izazove smrt. Kaže da ovo nema nikakve veze sa istinom. Očigledno je da samoubistvo uz pomoć lekara nije legalno u većini država, ističe dr Palace, tako da se morfijum ne daje kako bi se ubrzao kraj.  Kada ljudi umiru, objašnjava dr Palace, krvni pritisak pada i manje kiseonika dolazi do njihovih organa. Telo reaguje hvatanjem vazduha u uzaludnom pokušaju da poveća brzinu disanja. Lekari to nazivaju „glad za vazduhom“

– Porodicama je veoma teško da vide to dahtanje, jer očigledno izgleda bolno, i tu morfijum može da odigra ulogu. Odgovarajuća doza morfijuma ublažava osećaj gladi za vazduhom, tako da bi mogli da dišu mirnije i udobnije.

8. Telo kao celina može da bude mrtvo, ali određeni delovi u njemu su još uvek živi
Mozak je prvi organ koji počinje da se raspada posle smrti, a drugi organi ga slede. Žive bakterije u telu, posebno u crevima, igraju glavnu ulogu u procesu raspadanja ili truljenja koje proizvodi veoma snažan miris, poznat kao „miris smrti“. Čak i u roku od pola sata otkako je osoba preminula može da se oseti „miris smrti“ u sobi, koji ima specifičan miris – naglašava dr Palace.

9. Tokom trenutka umiranja ceo život nam se premota pred očima
Kada se na filmu ili u TV emisiji prikaže osoba koja je umire, uobičajeno je da ona tada vidi  uspomene iz različitih perioda svog života kako bljeskaju pred njima. Ispostavilo se da možda ima neke naučne istine u ovom fenomenu. U studiji objavljenoj 2022. godine, istraživači su opisali slučaju čoveka koji umire, a kome se činilo da je doživeo iznenadni bljesak sećanja samo nekoliko sekundi pre nego što mu je srce stalo.

Lekari su snimali mozak 87-godišnjem pacijentu, koji je bio u bolnici nakon što je pao zbog krvarenja na mozgu, a koji je preminuo od srčanog udara. Skeniranje je nastavilo da radi nakon što mu je srce stalo i otkrilo je nalet moždanih talasa koji imaju veze sa pamćenjem i sanjanjem, a koji je trajao oko 30 sekundi. Istraživači su pretpostavili da bi ovaj bljesak aktivnosti mogle da budu uspomene iz njegovog života.

10. Svest se može nastaviti nakon smrti
Naučnici su dugo pokušavali da shvate šta se dešava sa umom nakon smrti. Studija izvedena na pacijenata sa srčanim zastojem, objavljena u septembru 2023. u časopisu Resuscitation može da da neke odgovore. Istraživanje je obuhvatilo više od 550 pacijenata iz američkih i britanskih bolnica na kojima je primenjena kardiopulmonalna reanimacija nakon što im je srce prestalo da kuca. Manje od 10 procenata ispitanih se oporavilo, ali od ovih preživelih, 4 od 10 se setilo nekog stepena svesti tokom reanimacije.

Neki su opisali da imaju lucidna iskustva, poput osećaja odvojenosti od svog tela, sposobnost da ne osećaju nikvu fizičku bol i smislenu procenu postupaka. Istraživači su takođe primetili uzorke mozga u skeniranjima koji imaju veze sa mislima i pamćenjem do sat vremena nakon reanimacije.

– Ovo je prva velika studija koja pokazuje da ova sećanja i promene moždanih talasa mogu da budu znaci univerzalnih, zajedničkih elemenata takozvanih iskustava „bliske smrti“ – istakao je profesor medicine dr Sam Parnia sa NYU Langone Health. (Izvir: eklinika)