Vitomir Teofilović je rođen u Vrčinu 1943. a živi u Beogradu. Diplomirani filolog je, a piše aforizme, poeziju, eseje, priče, književne prikaze… Bavi se i teorijom aforizma. Priređivač je antologija, zbornika i sličnih publikacija. Organizator je velikog broja književnih večeri i sličnih manifestacija kulture i umetnosti. Zastupljen je u više antologija, izbora i panorama, a njegovi radovi su prevođeni na nekoliko jezika. Ko ga lično poznaje zna da je odličan reprezent svoga imena, koje znači nosilac mira. Da je ljubitelj boga i božanskog mu piše u prezimenu, pa je verovatno odatle i ljubitelj umetnosti i filozofije. Često gleda u nebo, ne samo figurativno, već i zbog toga što se bavi voćarstvom, što ga drži u dobroj fizičkoj kondiciji. Vita smatra da za ovo što se dešava danas niko nije kriv, a da su svi zaslužni.

Šta je za tebe aforizam?

Duhovit odgovor na aktuelan paradoksalni izazov.

Je li izlaz u satiri?

Satira je samo jedan od priziva slobode, apel da učinimo bar nešto za sebe i društvo u  vremenu bezdušne vlasti.   

Gde je ulaz?

Ulaz je u vidnom polju društva, preko svoje samosvesti  prizvati samorazumevanje društva.

Da li živimo na Životinjskoj farmi?

Živimo u goroj zajednici, jer životinje imaju pravo na osvetu ljudima kao svojim porobljivačima, a današji porobljivači su zarobili svoje društvo, svoj narod, iz pukih sebični interesa, i to sistemom laža i paralaža, šminkanja stvarnosti i nestvarnim obećanjima, držeći dizgine javne reči i propagande u svojim rukama, prave ludim narod da je to sve u njegovom interesu! 

Da li je Stradivari poreklom iz Stradije?

Uteršno je što može poticati iz bilo koje zemlje, ali pretužno je što njegov dar može ostati neprimećen bilo gde.

Kako Bog tretira vlast?

Gledano na kraći rok, izgleda da se Bog ne meša u politiku. No, pogledom iz duže perspektive, sa  istorijske distance,  uočavamo da najveći silnici i njihovi potomci nisu bili baš srećni, a mnoge je progutao mrak, i doslovno i metaforično.

A vlast Boga?

Biblijsko načelo Bogu božje, caru carevo može se razumeti na razne načine. Bilo je i ima careva koji se trude da usaglase te obaveze naroda, da dažbine za cara i državu ne ugroze opstanak naroda, ali mnogo više je bilo onih koji su uzimali koliko god su mogli. Najgori su carevi, odnosno autokratski vladari, koji glume ateiste i čije je moralno osećanje zakržljalo i izvitopereno, pa za sebe i svoju kliku uzimaju kao mafijaši. 

Šta naši ljudi misle o političkim liderima?

Kako ko. Optimista sam glede budućnosti – imam utisak da je sve više ljudi koji vide stvarnost kakva jeste a ne našminkanu ružičastim bojama, kako nam je vlastodršci prikazuju.

Kako će biti Srbiji u EU?

Biće odlično, kao i svima koji su ušli u EU, ali ko zna kad će to biti – naša politička elita sve čini da taj trenutak odloži do kukovog leta.

Kako nas vide stranci?

Zavisno koga (ako ikoga) od nas Srba sretnu i upoznaju. Samosvesni  uvažavaju stav moderne humanistike da su svi ljudi na svetu u biti isti i da sve razlike potiču od uslova i socijalno-istorijskog konteksta, a neupućeni preuzimaju oficijelan stav svoje države.  

A oni koji nikada nisu došli ovde?

Na ovo pitanje delimično sam odgovorio kroz prethodno  pitanje. Vide nas kroz prizmu vlasti i većinskog javnog mnjenja svoje države.

Da li se možemo osloniti na banana države?

Ima prosperitetnih i  uticajnih banana država do čijeg stava treba držati, a ima i banana državica koje nisu samo veličinom većä su i moralni patuljci, ogrezli u korupciju i kriminal. Nažalost, mi mahom sa takvima sarađujemo. 

Da li istorija krije odgovore na današnja pitanja?

Ako verujemo u evoluciju ljudskog društva, možemo biti, na dužu stazu, optimisti. Nije problem znanja kao znanja – već bar dva i po milenijuma, od rimskog prava i devize čuti i drugu stranu, temeljnog načela civilizacije, duhovne elite znaju šta je dobro i napredno, ali predalek je, nadam se dostižan, put da to bude znanje i stav većine.

A budućnost?

Budućnost zavisi od svakog pojedinca – optimisti smatraju svako znanje, svako dobro delo, čak i dobrodušan gest, i blagonaklon osmeh zrakom svetlosti koji osvećšuje i oplemenjuje. Ne retko u istorijski bitnim trenucima presude glas-dva. Hitler je za jedan glas pobedio na izboru za lidera partije – da je njegov rival, umereniji i trezveniji čovek pobedio, ko zna kako bi potonja istorija izgledala; nakon osobođewa Amerike od Engleske za dlaku je pobedio engleski – da je zvaničan jezik Amerike tada postao nemački, takođe je neizvesno kakve bi potonje istorijske podele bile… Svaki glas je važan! 

Zidovi imaju uši. A ljudi?

Uši zidova su uši ljudi koji su mahom neljudi. Izreka kaže: ako želiš da se neka vest ili glasina što brže raščuju, treba sagovorniku reći: Molim te da nikom ne pričaš, kazujem ti ovo u strogom poverenju. Najužasniji doušnici nisu najpriželjnije sluge režima već oni koji zbog napretka u  karijeri dosoljavaju i domišljaju navodne zle namere svojih prijatelja, komšija, poznanika…  

Šta misliš o odnosima Srbije i Crne Gore?

Gori su nego što bi trebalo, ali nazire se boljitak, bar donekle i unekoliko.

Šta veže Srbiju i Crnu Goru, a da to nije veznik i?

Vera i tradicija, a ponajviše rođačke i lične veze, od poznanstava do mešovitih brakova.

Šta ih razvezuje?

Mahom političke elite, ali često i kulturne nisu za pohvalu – promovišu crno-belu istinu. Isključivost umesto saradnje i prožimanja.

Kakvo je tvoje viđenje programa Vlade za smanjenje siromaštva?

Više je u znaku demagogije i nerealnih obećanja nego supstancijalan i realan program.

Da li promena političke klime utiče na nastajanje pustinje?

Politička klima može da bude odlučujući i pozitivan i negativan faktor, da stvori klimu za  brz progres, ali i da vodi u regres ili bar usporavanje napretka. 

Je li mnogo pendrek po glavi stanovnika? Ljudsko biće je toliko krhko da je dovoljan pendrek i na hiljadu stanovnika. To su znali i najveći diktatori. Staljin je milione (mahom nevinih!) ljudi ne samo hapsio već i streljao sa relativno malo policajaca! Jedan policajac na hiljadu stanovnika!

Kako tumačiš pojavu da građani  brane prirodne resurse od države, čiji je to posao?

Da je to pravna demokratska država, branila bi prirodne resurse. A vlast koja je zarobila državu – uzela sve u svoje ruke, radi ličnog bogaćenja članova i poslušnika državnog aparata – eksploatiše ih na sve načine.

Ove godine obeležavamo 30 godina prve, a kako stoje stvari i poslednje, ekološke države. Ima li se tu šta slaviti?

To je načelno divna ideja, ali treba da bude životno geslo i deo svakodnevice, a ne praktično s mene pa na uštap.

Da li će litijumske baterije ugasiti Podrinje?

Masovan otpor može uroditi plodom, da jagmom za zaradom po svaku cenu ne uništimo zavičajnue vrednosti i lepote.

Kako se Srbija drži u Rusko-Ukrajinskom ratu?

Srbija je na na pogrešnoj strani, a najveći krivac je vlast, koja  gaji narativ đavoljeg Zapada i hrišćanskog Istoka, zloupotrbqavajući zasluženi sentiment prema ruskom narodu i kulturi (književnosti, muzici, filmu…)  i diktatorsdkog režima.

Šta nam govori uništavanje životnog prostora?

Čovek je jedino živo biće koje remeti svoju životnu sredinu. Srećom, postepeno jača svest da je neophodan zaokret – ne eksploatisati prirodu, već živeti u skladu sa njom.

A kriminal?

Pošto se državni režim prožeo kriminalom, moraćemo odlučno u obračun sa njim. Inače ćemo postati društvo spahija i čipčija, što u velikoj meri već jesmo.

Šta misliš o stanju privrede?

Privreda je u lošem stanju iz dva razloga, zbog negativne selekcije kadrova – direktori i drugi rukovodioci nisu odgovarajući stručnjaci (inženjeri, ekonomisti, pravnici) već partijski funkcioneri ili bliski rođaci  državne vrhuške (nepotizam). Privreda ima loše rezultete, a poštena mala privreda je opterećena visokim dažbinama .

Koliko je afera po glavi stanovnika dovoljno da ih ona zaboli?

Lako bismo i sa velikim brojem afera da ih ne pravi državna vrhuška sa bliskom rodbinom i partijskim poslušnicima (partija/bratija), a u zarobljenoj državi (Srbiji), u kojoj je jedan čovek i sudska i izvršna i policijska vlast ujedno), pa sudovi, policija  i druge suspendovane institucije ne mogu da obavljaju svoj posao. Moramo se kao građani pobuniti protiv sistema kadija te tuži, kadija ti sudi.

Hoće li ljubav spasiti svet?

U saglasju apolonskog i dionizijskog principa, razuma i osećanja, planeta zemlja i čovečanstvo mogu biti najveće i najlepše čudo sveta.

A seks?

Seks je rodno mesto i izraz vrhunske životne radosti, ali nije dobro da bude vrednost mimo drugih vrednosti i lepota (seks radi seksa) već deo simfonije života.

Treba li stvar uzeti u svoje ruke?

Treba u svojoj nadležnosti držati ono što nam pripada kao jedinki i kao članu društvene zajednice, od zavičaja do beskraja. 

Daj nam neki besplatan savet.

Biram narodnu izreku protiv gordosti, a za odbranu ličnog dostojanstva: U dobru se ne uznesi, a u zlu se ne poništi.

Reci nam nešto lepo.

Citiram Kanta: Lepo je ono što nam se dopada bez interesa.

Vitomir pita Dejana: Misliš li kad pišeš aforizme na padeže: ko ili šta, koga ili čega, kome ili čemu, s kim ili čim, o kome ili o čemu?

Dejan:  Kada pišem aforizme mislim brzo, ali ne mislim mnogo.

Razgovarao Dejan TOFČEVIĆ