Ne vidim ništa dobro što nacionalni identitet donosi

Objavljeno: 20.02.2012, 00:02h

BILJANA GLIGORIĆ: Crna Gora mora da izabere da bude dominantno zemlja građana i građanki, osvešćenih ličnosti kojima je nacionalni identite podređen pripradnosti Crnoj Gori kao državi.

Biljana GLIGORIĆ, arhitektica, Expeditio, Centar za održivi prostorni razvoj, Kotor

Duško VUKOVIĆ: Šta za tebe znači nacionalni identitet i koliko ti je bitan?

Biljana GLIGORIĆ: Nacionalni identitet mi ne znači mnogo. Smatram ga prevazđenim nivoom identiteta koji nam ne donosi ništa dobro, naprotiv, jedan je od osnovnih mehanizama za manipulaciju masama. Danas živimo u svetu u kojem su problemi zajednički za celu planetu, svođenje na nacionalno je prevaziđeno i nepotrebno.

Identitete bi trebalo posmatrati kao promenjive koje su nam samo neki od stepenika na našem putu da budemo bolji i srećniji. Ne vidim ništa dobro što nacionalni identitet donosi, bio ovakav ili onakav, što meni može da ulepša život. Naprotiv, može samo da stvori preduslov za podelu, poređenje, frustraciju, dokazivanje da je moj bolji nego tamo neki drugi, što, posle verbalnog, vodi ka drugim sredstvima  dokazivanja.

Mi smo SVI građani/ke planete Zemlje i to ja najniži nivo identiteta koji želim da osećam i taj mi jeste bitan.

DV: Kako se arhitektura može zloupotrebljavati za potrebe uspostavljanja (gradnje) nacionalnog identiteta?

BG: Arhitektura je materijalizacija društva i vrednosti koje u nemu preovlađuju.Samim tim, ukoliko društvo (odnosno, ljudi koji donose odluke i oblikuju ga) želi da neguje ili zluopotrebljava nacionalni identitet (za neke druge ciljeve), sigurno će da posegne i za arhitekturom kao jakom i moćnom alatkom. Arhitektura ima više svojih dimenzija i slojeva u kojima je moguće da se provlači nacionalni identitet kao tema. Mogu se potencirati određeni istorijski slojevi kroz korišćenje stilskih elemenata dokazujući pripadnost tom željenom istorijskom kontekstu.

Poslednji primer izrazite zloupotrebe arhitekture kroz dnevno politički kontekst ali i najdirektnije slanje poruke da se pripada odredjenom identitetu, bez društenog i stručnog konsenzusa, imamo u Skoplju kroz poslednje i obimne arhitektonske intervencije.

Još jedan očigledan način kreiranja i istacanja nacionalnog identiteta jeste odabir tema ili osoba koje će imati svoje sklupture u javnom prostoru. Na taj način se šalje direktna poruka ko je uzor i kome se pripada. Da li će arhitektura biti zloupotrebljena za uspostavljanja nacionalnog identiteta ne zavisi od nje same već od onoga koji je koristi kao medij za slanje poruka, što je slučaj i sa bilo kojim drugim medijem, televizijom, internetom i sl. Ono što je razlikuje je to što su tragovi zloupotrebe kroz arhitekturu dugoročni i jako ih je teško skloniti već dugo ostaju da svedoče o jednom vremenu kakvo god ono bilo.

DV: Kakvo crnogorstvo bi moglo biti prihvatljiv okvir za sve u Crnoj Gori, nezavisno od etničke pripadnosti?

BG: Po meni to je jedino Crnogorstvo zasnovano na gradjanskom a ne nacionalnom identitetu. Mislim da Crna Gora ima velike šanse da izgradi takav okvir jer u njoj, praktično, nema crnogorske ekstremne desnice u političkom i javnom životu. Možda je čak i nemoguće graditi crnogorstvo kao dominanto nacionalni identitet u državi ovako raznolike nacionalne strukture. Crna Gora mora da izabere da bude dominantno zemlja građana i građanki, osvešćenih ličnosti kojima je nacionalni identite podređen pripradnosti Crnoj Gori kao državi. Verujem, da recimo Sjedinjene američke države imaju sličan koncept gde ujedno možete osećati i prapadnost naciji ali i lojalnost državi u kojoj živite. Mislim da je pripadnost većem broju identiteta dobro za svakoga jer na taj način proširuje društveni okvir kojem živi. Za mene je crnogorstvo imalo dovoljno privlačnosti da ga rado usvojim kao svoj građanski identitet bez ikakvih smetnji za moj nacionalni identitet i znam dosta ljudi koji imaju isto iskustvo. To je jako dobro za jedno društvo i Crna Gora mora da nastavi da svoje crnogorstvo drži iznad nacionanih podela, trudeći se da se svi iz takvih podela osećaju ujedinjeni kao građani i građanke Crne Gore. Ne treba zaboraviti da se takvo crnogorsto mora vezivati i za evropejstvo, ali i da se kroz njega neguje i osećaj deljenja brige za zajedničku budućnost cele planete.

DV: Kad sugerišeš da Crna Gora mora da nastavi da svoje crnogorstvo drži iznad nacionalnih podjela, da li to znači da već prepoznaješ ozbiljan napor da se to čini?

BG: Pripadnost različitim nacionalnim identitetima samo po sebi nije problem. Već sam spominjala da smatram pripadnost što većem broju različitih identiteta kao prednost za svakoga. Mada mi je blisko i potpuno odricanje od svih društveno definisanih identiteta. Ako se nacionalnost posmatra kao kriterijum za podelu onda postaje problem.

Dnevna politika često ima potrebu da određene teme koje ljudi doživljavaju kao duboko intimne a samim tim i osećaju bliskost sa njima, kao što većina doživljava pripadnost naciji, iskorišćava kao polugu za manipulaciju. Ta manipulacije često ima samo jedan, najprimitivniji cilj, a to je ostanak na vlasti od mandata do mandata ili kako da dođu do vlasti. Tako da bih ja ovo pitanje preciznije definisala, jer Crna Gora, odnosno njeni građani, kao i svi građani bilo gde, nemaju problema sa nacionalnim podelama i samim tim ne mora ništa da čini da bude iznad njih, ali političari (i opozicija i pozicija) i ne čine neki poseban napor jer oni svesno tom temom manipulišu po potrebi.

Na nama je samo da ne dozvolimo da budemo izmanilupisani. Nacionalni identetet treba vratiti na nivo ličnog, intimnog doživljaja. Danas imamo toliko važnijih i ozbiljnijih tema koje su iznad svih naših različitosti i koje ozbiljno narušavaju kvalitet života svih nas podjednako, da vraćanje na nacionalne podele, koje su, u krajnjem gledano, neka apstraktna kategorija, samo skretanje pažnje javnosti sa pravih, suštinskih tema, koje istinski utiču na naš život.

Časlav Pejović:Podijeljenost Crne Gore na etničkoj osnovi je jedan od ozbiljnih tereta koje Crna Gora nosi i koji koče njen demokratski razvoj. Jedan od stavova koji se kroz dosadašnju diskusiju često pominjao jeste te da je ova podijeljenost Crne Gore u značajnoj mjeri posledica manipulacije onih koji imaju određene koristi od te podijeljenosti. Uzimajući u obzir obje postavke, prvu, da bi bilo dobro za Crnu Goru da nađe način da se podijeljenost ublaži, i drugu, da postoje oni kojima to nije u interesu, a tome dodajući treću, da treba raditi na rješavanju problema, a ne čekati da se sami od sebe riješe (ili da nam ih neko drugi rješava), moje pitanje je zamišljeno kao pokušaj traženja rješenja za ublazavanje ove podijeljenosti u postojećim okolnostima, u smislu da učesnici/ce ovog razgovora daju svoje predloge ili viđenje načina na koji se ova podijeljenost može ublaziti.* Ovo pitanje se može postaviti na više nivoa, ali ne bih da komplikujem – neka svako odgovori iz ugla koji mu/joj je najbliži.

*Pretpotstavka je da da prevazilazenje podijeljenosti nije realno, barem ne u bliskoj buducnosti, te sam zato upotrijebio glagol „ublaziti“.

BG:Čini mi se da je postoji jedan, osnovni, a možda i jedini, preduslov da se podela po etničkoj osnovi prevaziđe a to je da politička elita ne želi da tu podelu zloupotrebi. Jer podela sama po sebi ne znači ništa, već je samo činjenica i neki intimni doživljaj svakog pojednica/ke.Čini mi se da ta podela u svakodnevnom životu ljudi, ukoliko ne postoje svesno ili nesvesno raspirivanje podela, nikada ne bi eskaliralo u nešto što bi vodilo u lošem pravcu. Međutim, ako igrate na tu kartu, iz bilo kog razloga (skretanje pažnje sa drugih problema ili što ste i sami ostrašćeni etničkim podelama) i ako imate alatku u rukama koja se zove mediji, dobijate opasanu kombinaciju koja podstiče u ljudima agresiju prema “onom drugom”.

Na svima nama je da izborom određenih političkih sturktura biramo one koji neće biti spremni da igraju opasnu igru podsticanja podela po etničkoj osnovi, jer takva igra može celokupno društvo da dovede do ivice ambisa. Posebno na Balkanu gde je to jedna od omiljenih  smrtonosnih političkih igara.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

  1. inter says:

    Prvi put sam na ovom portalu,pa koristim priliku da pozdravim redakciju,citaoce i komentatore iz dijaspore!
    Sto se tice clanka,apsolutno se slazem sa autoricom,nacionalizam nije donio nikom nista dobro posebno u multinacionalnim drustvima kakvo je crnogorsko!