Vodeći naučnici iz neurologije upozoravaju na zanemarivanje starenja mozga.

Ako jedete lošu masnu hranu, malo se krećete, imate dosadan dnevni život, retko čitate, neprestano gledate televiziju i da ne nabrajamo, osim fizičke, polako i sigurno izgubićete moždanu moć.

Kupovanje pomada protiv bora, zdrava ishrana i svakodnevne vežbe mogu vas održati mladima; zanemarite li najvažnije, ostarićete tamo gde vas najviše boli – a to je mozak!

"Stari živci, poput nekih starih bračnih parova, međusobno ne razgovaraju kao što su to pre činili", objašnjava Džejms Džozef, koji izučava ishranu i starenje na Univerzitetu "Taft" u Bostonu (SAD). Dobra vest je da se starenje može usporiti, čak ostareli mozak podmladiti. Ali, treba promeniti način života i uvesti vežbe za vijuge u glavi.

Šta poznati svetski istraživači preporučuju?

Čitajte naglas

Profesor Rjuta Kavašima, tvorac programa "Moždani trening: Koliko je vaš mozak star?" ustanovio je da čitanje naglas uključuje mozak kao prekidač za svetlo i da to, s laganim vežbama računanja, sprečava pojavu zaboravnosti. Zapravo, poboljšava stanje i kod ljudi koji već imaju znake demencije.

Samo minut na dan doneće korist; što je odlomak teži, to je bolje. Za najbolje rezultate čitanje mora biti razgovetno i brzo. Nešto manje koristi imaćete od čitanja u tišini.

Proučavanjem krvotoka pomenuti naučnik je uočio da je mozak najviše uposlen u toku čitanja naglas i rešavanja jednostavnih matematičkih zadataka. Sve što ga stavlja u stanje mirovanja – poput gledanja televizije – potpomaže pretvaranju nerava u kašu.

Proširite rečnik

Nedavno istraživanje u SAD utvrdilo je da igranje društvenih igara utiče na živahnost mozga. Igra u kojoj treba od ponuđenih slova složiti reči pokazala se veoma korisnom.

"Obogaćivanje rečnika, u stvari, jedno je od najboljih dela koje možete učiniti za svoj mozak", kaže Merlin vos Savant, žena s najvišim skorom inteligencije na svetu (IQ-230!). "Svaki dan potražite novu reč u rečniku; izrecite je naglas, zatim pokušajte da je upotrebite u rečenici – u sebi ili u razgovoru". Profesor Džejms Džozef smatra da su ukrštenice veoma dobre za mozak.

Jedite i pijte…

Sok od grožđa je odličan, jer polifenili usporavaju starenje; ovi superantioksidansi nalaze se, upravo, u isceđenom grožđu. I naravno, u crnom vinu. Ali, ne više od čaše dnevno.

Borovnice se preporučuju zato što su bogate pigmentom anthocininom koji podstiče "ćaskanje" među živcima i pospešuje pamćenje. Nalazi se i u višnjama, šljivama, ribizlama i jagodama.

Kurkum (biljka od čijeg korena se pravi začin kari, a koristi se i u lečenju) ima sastojak kurkumin koji sprečava gubitak pamćenja, zaključili su istraživači sa Kalifornijskog univerziteta.

Sojino mleko sadrži fitoestrogene koji potpomažu učenje i pamćenje kod žena.

Avokado je bogat omega 3-6-9 masnim kiselinama i vitaminom E koji su neophodni za zdravlje moždane opne; ima ih u orasima i ribi.

Promenite svakodnevicu

"Idete li redovno na aerobik, trebalo bi da uvedete i redovni neurobik", savetuje profesor Lorens Kac sa Univerziteta "Djuk" (SAD). Vežbe su jednostavne i, uglavnom, se odnose na menjanje ustaljenog života da bi mozak prestao da radi automatski i da bi se dubinski uključio u pojedine radnje.

Tri jednostavna primera: pokušajte da perete zube drugom rukom, tuširajte se zatvorenih očiju (ako lako gubite ravnotežu, vežba nije za vas) ili jednom sedmično promenite putanju do posla.

Sabotirajte stres

Stresa se niko ne može otarasiti, pokušajte da poništite loš učinak. Ako ste više napeti, izbegavajte masno meso, a jedite više ribu i biljne proteine. Mnogo povrća i češanj belog luka na dan.

Izbegavajte kafu ili jak čaj. Treba li, uopšte, pominjati koliko je pušenje štetno? Uzimajte B-vitamin, posebno B12.

Šetajte što više

Hodanje podstiče krvotok u mozgu, dotok kiseonika i glukoze. Samo 20 minuta šetnje dnevno smanjuje opasnost od gubitka pamćenja i moždanog udara, poboljšava sposobnost učenja, usredsređenost i apstraktno razmišljanje.

Isključite televizor

Gledanje televizije, pre svega, pomaže pretvaranju mozga u kašu.