Nepravilna raspodjela

Objavljeno: 21.06.2004, 15:08h

Sta su poslednja dva ministra odbrane ucinila u cilju usmeravanja strukture vojnog budzeta kako bi dobili malu, a tehnicki i tehnoloski modernu i efikasnu vojsku?

Sta su poslednja dva ministra odbrane ucinila u cilju usmeravanja strukture vojnog budzeta kako bi dobili malu, a tehnicki i tehnoloski modernu i efikasnu vojsku?

Piše: Dragomir Djordjevic

Sta su poslednja dva ministra odbrane ucinila u cilju usmeravanja strukture vojnog budzeta kako bi dobili malu, a tehnicki i tehnoloski modernu i efikasnu vojsku? Sudeci po strukturi budzeta u 2003. i 2004, kada se procenat za opremanje i modernizaciju smanjuje, dolazimo do odgovora – nista!

Sloboda je osnovna potreba drustva. Bez zadovoljenja ove potrebe nema ni zadovoljenja drugih potreba. Zadovoljenje bilo koje potrebe, pa i potrebe slobode, podrazumeva izvesnu cenu. Posto je odbrana drzave javno dobro, to celo drustvo, i svaki njegov clan, moraju da preuzmu troskove, s obzirom na njihove ekonomske sposobnosti.

Cena slobode ispoljava se kroz oblik vojnog budzeta. Visina vojnog budzeta zavisi od vise faktora, medju kojima su najvazniji: ekonomska moc zemlje, merena bruto domacim proizvodom; medjunarodni standardi izdvajanja za potrebe odbrane; nacin obracuna bruto domaceg proizvoda (kljucne odluke o ekonomskoj politici, kakva je, na primer, velicina budzeta, fakticki se u nas donose u „informacionom polumraku”, na osnovu nepotpunih i nepouzdanih statistickih podataka).

Pretpostavka realnog finansiranja potreba odbrane jeste stabilnost opsteg nivoa cena na godisnjem nivou. Visina vojnog budzeta u poslednjih desetak godina je iznad 4,5 odsto bruto domaceg proizvoda, sto je mnogo vise od procenta izdvajanja za vojni budzet u trzisno razvijenim zemljama Evrope i naseg okruzenja.

Drugo, vazno pitanje za normalno funkcionisanje odbrane je tekuca struktura vojnog budzeta. Odstupanje vazece strukture budzeta od standarda ilustruju podaci iz 2002:

Standardna struktura

25-30% – tekuci izdaci

30-35% – licni rashodi

25-35% – opremanje i modernizacija

Nasa struktura

37% – tekuci izdaci

53% – licni rashodi

10% – opremanje i modernizacija

Osnovne karakteristike prezentiranih podataka su: visok nivo troskova personala (53 odsto); visok nivo tekucih rashoda (37 odsto) i nizak nivo troskova za opremanje i modernizaciju (10 odsto).

Kada se ovome doda nerealna jedinicna cena licnih rashoda, koja je za vise od dva puta manja od zakonski propisane i ekonomski realne kada je rec o licnoj zaradi – dolazimo do zakljucka da je struktura budzeta nepravilna.

Prirodno pitanje koje postavljaju poreski obveznici glasi: sta su poslednja dva ministra odbrane ucinila u cilju usmeravanja strukture vojnog budzeta kako bi dobili malu, a tehnicki i tehnoloski modernu i efikasnu vojsku?

Sudeci po strukturi budzeta u 2003. i 2004, kada se procenat za opremanje i modernizaciju smanjuje, dolazimo do odgovora – nista!

Ekonomski gledano, osnovni zadatak poslednja dva ministra odbrane bio je direktna kontrola nabavno-finansijske funkcije sistema odbrane.

Ministar Velimir Radojevic kontrolu je vrsio birajuci kadar po kriterijumu „skolsko-komsijskog poverenja”. Strucnost, informisanost, drustvene i strucne reference bile su mu nepoznata kategorija.

Ministar Boris Tadic je kontrolu vrsio birajuci kadar tako sto je koristio dva kriterijuma. Prvi kriterijum je poznavanje odredbi Zakona o javnim nabavkama. I laiku je jasno da se u formalno pravnom smislu tu nema sta prigovoriti, ali ljudima koji su upuceni u ovu problematiku ostaju nejasna pitanja sta je sa morfologijom trzista i kvalifikacionom strukturom zaposlenih u nabavnoj funkciji u uslovima nepravilne trzisne strukture, sta je sa skladnim spojem tehnicko-tehnoloske, takticke, ekonomske i pravne kvalifikovanosti zaposlenih u Upravi za javne nabavke Ministarstva za odbranu. Da li postoji ijedan zaposleni u novouspostavljenoj Upravi koji je kvalifikovan da utvrdjuje cene i vrednuje rad u uslovima bilateralnog monopola?

Drugi kriterijum, mozda vazniji od prvog, bio je „zeleno svetlo” njegovih savetnika. Jedno je sigurno – mladjani savetnici nisu dovoljno poznavali mehanizme i karakteristike funkcionisanja hijerarhijskih sistema.

Kriterijum „zeleno svetlo” mladjanih savetnika zasluzuje iznad svega psiholosku analizu. Ministar Tadic, psiholog po obrazovanju, verovatno dobro razume kosmar nastao na ovoj relaciji.

Stabilan i uravnotezen vojni budzet je pretpostavka normalnog funkcionisanja odbrambenog sistema zemlje i najbolja garancija da su drzavne finansije zdrave i da je ekonomsko stanje zemlje stabilno.

Odbrana u savremenim uslovima zahteva skladan odnos sa nacionalnom ekonomijom, kao i takvu sopstvenu organizaciju i funkcionisanje kojim se obezbedjuje najvisa moguca odbrambena efikasnost sa realno raspolozivim sredstvima.

Poruka novom ministru odbrane Davinicu bila bi da kosmar izazvan kriterijumima prethodnih ministara odbrane u kreiranju kadrovske strukture u nabavno-finansijskoj funkciji sistema odbrane mora odmah anulirati, jer je to osnovna pretpostavka bilo kakvog uspeha.

Ljudi na celnim mestima nabavno-finansijske funkcije moraju imati adekvatnu radnu biografiju.

U formiranju vojnog budzeta po navedenim standardima treba ukljuciti: transferne rashode (penzije vojnih i civilnih lica); troskove radnih i tehnickih kapaciteta remontnih zavoda, gradjevinske operative, kao i vojne industrije; troskove ustanova koje se bave ishranom pilota, specijalaca, diverzanata, odevanjem staresina, samackim smestajem, vojnim hotelima i „vojnom” poljoprivredom.

Iz ugla drustvenog blagostanja ne moze se dozvoliti da se budzetski finansira fabrika koka u Morovicu, a da zlata vredna ustanova „Karadjordjevo”, sa 7.000 hektara obradive povrsine, kompletnom preradjivackom infrastrukturom, 4.000 hektara lovno-sumskih povrsina i ergelom, bude u situaciji da radnici ne primaju platu vise meseci i da koristi manje od 30 odsto ukupnih kapaciteta.

U svakom slucaju, biti ispod nivoa proizvodnih mogucnosti znaci „pociniti zlocin ekonomske neefikasnosti”.

Za vojnodohodovne ustanove napisana je Studija o modelu funkcionisanja u uslovima promene ekonomskog sistema zemlje. Na izradi studije radilo je vise istaknutih strucnjaka, koji su objedinili vojnu i ekonomsku dimenziju i nadjeno je najbolje resenje. Zasto taj model nije u funkciji?

Dragomir Djordjevic, profesor mikroekonomije, ekspert za ocenu programa u vojnoj industriji

Politika

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply