Letnje Crnogorske Seobe 👣

Objavljeno: 18.08.2019, 15:44

Dan peti…. Put je vodio pravo, a ja sam skrenula levo. Udovica bivšeg saveznog funkcionera iz Beogada koji nije preživeo raspad zemlje i napola završena velika betonska kuća koju je započeo u želji da drugačije provede vreme koje je preostalo. Sad kuća ima samo za nju smisao i ona ga traži tumarajući po belim sobama u razgovoru sa sivim senkama. Često napravi crni hleb koji su jednom probali dvoje turista iz Rusije i sad sa ponosom priča o pohvalama koje je za njega dobila. Ima dva nova dušeka na gvozdenim krevetima i ispod deset evra ih ne bi izdala. Službenik Ministarstva unutrašnjih poslova nove crnogorske države želi da vrati zlatne osećaje svog detinjstva pokušavajući da na starom porodičnom imanju napravi organski i održivi biznis. Njegova još uvek mlada i lepa supruga koja mu pomaže, sve češće shvata uzaludnost crtanja srca u pesku. Mladji muškarac sa pocepanim pantalonama na zadnjici je, držeći dečaka za ruku, došao u svojstvu čuvara opštinskog parka prirode da proveri ko je nepoznata žena koja je sinoć prenoćila u crvenom autu sa srbijanskim tablicama. Stariji muškarac, bez desnog oka, joj se obradovao jer je u njegovoj svakodnevnoj i teškoj planinskoj rutini bez struje, nepoznato lice i drugačija priča nova epizoda na lokalnom kanalu nedostajuće televizije. Nekada lepa i prkosna devojka, sada rano ostarela planinka bistrih i modro plavih očiju, je pokušala da ode u Foču i tamo stvori za svoju porodicu gradjansku kuću u čemu je zamalo i uspela da nie došao krvavi gradjenski rat. ,,Morala sam da se vratim i žalim za mnogo čim, ali najviše što ne naučih da vozim kola” rekla mi je. Poslužila me mirisnim i mekim pšeničnim hlebom koji je izvadila iz bele platnene krpe. Njih dvojica ostarelih su još ove godine kosili nasledjenu livadu i sećali se kako su to nekada sa lakoćom i uz veselje radili. Pokazali su mi srušenu školu u kojoj su učili pre nego su u velike gradove po znanje otišli. I bila sam ja koja sam sve to videla i u Pivskim planinama kratko bila, a onda otišla dalje ka Durmitoru. On je kao velika kulisa bio ravnodušan i distanciran.

Dan peti….
Put je vodio pravo, a ja sam skrenula levo.
Udovica bivšeg saveznog funkcionera iz Beogada koji nije preživeo raspad zemlje i napola završena velika betonska kuća koju je započeo u želji da drugačije provede vreme koje je preostalo. Sad kuća ima samo za nju smisao i ona ga traži tumarajući po belim sobama u razgovoru sa sivim senkama. Često napravi crni hleb koji su jednom probali dvoje turista iz Rusije i sad sa ponosom priča o pohvalama koje je za njega dobila. Ima dva nova dušeka na gvozdenim krevetima i ispod deset evra ih ne bi izdala.
Službenik Ministarstva unutrašnjih poslova nove crnogorske države želi da vrati zlatne osećaje svog detinjstva pokušavajući da na starom porodičnom imanju napravi organski i održivi biznis. Njegova još uvek mlada i lepa supruga koja mu pomaže, sve češće shvata uzaludnost crtanja srca u pesku.
Mladji muškarac sa pocepanim pantalonama na zadnjici je, držeći dečaka za ruku, došao u svojstvu čuvara opštinskog parka prirode da proveri ko je nepoznata žena koja je sinoć prenoćila u crvenom autu sa srbijanskim tablicama.
Stariji muškarac, bez desnog oka, joj se obradovao jer je u njegovoj svakodnevnoj i teškoj planinskoj rutini bez struje, nepoznato lice i drugačija priča nova epizoda na lokalnom kanalu nedostajuće televizije.
Nekada lepa i prkosna devojka, sada rano ostarela planinka bistrih i modro plavih očiju, je pokušala da ode u Foču i tamo stvori za svoju porodicu gradjansku kuću u čemu je zamalo i uspela da nie došao krvavi gradjenski rat. ,,Morala sam da se vratim i žalim za mnogo čim, ali najviše što ne naučih da vozim kola” rekla mi je. Poslužila me mirisnim i mekim pšeničnim hlebom koji je izvadila iz bele platnene krpe.
Njih dvojica ostarelih su još ove godine kosili nasledjenu livadu i sećali se kako su to nekada sa lakoćom i uz veselje radili. Pokazali su mi srušenu školu u kojoj su učili pre nego su u velike gradove po znanje otišli.
I bila sam ja koja sam sve to videla i u Pivskim planinama kratko bila, a onda otišla dalje ka Durmitoru.
On je kao velika kulisa bio ravnodušan i distanciran.

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register