Одраз знаковите помаме: “Упитаност подла”

Послије антицивилизацијског говора у Никшићу (1), шефу режима у Црној Гори се “врнула” помамљеност- што је резултирало новим говором у Подгорици (2), који ће остати упамћен као еталон сијањa мржње без граница, односно, “свијетли образац”- духовног и моралног посрнућа човјека.

Да, управо тако! Шеф режима је бесповратно морално посрнуо, што није необично за оне који се дуго налазе у власти.

Структурална и идеолошка посебност говора у Подгорици (2) је у томе што је њиме шеф режима показао да је разапет измећу демагогије о “цивилизацијском стремљењу” и провалије шовинистичког стрмоглава.

Ипак, он је тај “проблем” ријешио на изузетно “оргиналан начин”.

Просто је садашње јавно и медијско шовинистичко бауљање биједне државне идеологије, чији је он промотер, елегантно прогласио “европским начином даљег унапређења демократије и слободе људи”?! Баш интересантно!

“Љуљање јавности” државним шовинизмом

На који начин шеф режима “љуља јавност” државним шовинизмом, најбоље говори кратки инсерт говора у Подгорици.

Наиме, црногорски портал ЦдМ је устврдио да намјера шефа режима “није да се продуби раскол у Црној Гори, као ни реванширање за неке некоректности према Црногорцима”(2), па је као примјер тога цитирао следеће његове ријечи:

“Једном ријечју, не мислимо да треба формирати ЦПЦ из које ће Црногорци изгонити Србе као што су Срби током претходних деценија изгонили Црногорце.

Ми ово радимо из других побуда, да бисмо учврстили стабилност земље која је, нажалост, под ударом СПЦ која покушава да задржи позицију темпиране бомбе у темељима Црне Горе.

Ми ово радимо да бисмо превазилазили наше подјеле јер су оне постале усуд савремене Црне Горе који лимитира наше укупне домете”, истакао је Ђукановић.” (2)

На ове неразумне тезе шефа режима вратићемо се доцније, јер нигдје не журимо.

Међутим, морамо констатовати да је свој крик против Православне цркве, отворено подстицање грађана на нетрпељивост- шеф режима образложио циљем- “превазилажења наших подјела”?!

То је исто као када би месар, послије убијања говеда сјекиром, обратио јавности с тезом да се бори за хуман однос према животињама.

Подјела по разним перцепцијама религије!?

Збиља, на које “превазилажење наших подјела” мисли шеф режима, када се зна да унутар корпуса бројних православних вјерника нема неких битних разлика?

Којих “наших подјела”, тада?

Једина нормална подјела, која постоји унутар грађана “историјског православног круга”, је подјела на: православне вјернике и честите атеисте који поштују све религије.

Те двије групе су јако бројне и међу њима нема неспоразума, а напротив њих је- трећа група, невелика али режимски јака, коју чине нечестити атеисти и помамљени антитеисти- који органски не подносе све религије, а прије свега православну религију и вјернике.

Тој трећој групи, све су прилике, припада шеф режима, и то својом вољом.

Мећутим, изгледа да шеф режима није свјестан да је острашћеним говорима “расклимао” границе свог разума, и кренуо у сукоб са здравим смислом.

Јер, како да се другачије тумачи помама. гдје шеф режима отворено хушка малобројне јаре атеисте, које “краси” неваспитаност и злоба- на многобројне коректне православне вјернике и атеиста Црне Горе који се, у великој мјери, држе моралне вертикале установљене вјечним Марком Миљановим.

Враћање на непостојећи почетак

Колико тога није свјестан, најбоље свједочи наставак говора гдје тврди да му неко “прави отпор”, рекавши:

“Суочавамо се са отпором оних који заправо покушавају да нас врате на почетак, покушавају да оспоре наш вјерски идентитет, да оспоре тиме наш културни идентитет, и у финалу то води оној упитаности подлој, која је пратила нажалост наше историјско трајање, а то је: ‘А што ће народу без свог националног, културног и вјерског идентитета држава.

Зашто би људи истог националног, културног и вјерског идентитета живјели у двије државе, зашто не живимо у једној држави.” (2)

Да појаснимо, шеф режима овом изјавом тврди да је православни народ у Србији другачији од правослaвног народа у Црној Гори, jeр “имају различит национални, културни и вјерски идентитет”, те самим тим, због тих разлика, они морају живјети у “својим државама”.

Збиља, како тада шеф режима може објаснити неправославним Албанцима, Бошњацима и Хрватима- који се у смислу националног, културног и вјерског идентитета разликују од православног живља Црне Горе, да скупа са православцима морају заједно живјети у Црној Гори?

По принципима које је предоставио шеф режима, критиком “упитаности подле”, они због те идентитеске различитости имају потпуно право, ако желе, све са територијама на којима живе- отићи из Црне Горе, или како?

И на томе мјесту су се распале све квазинационалне тезе шефа режима. Јер, тешко се може пласирати један примитивни шовинизам, а бити предсједник грађанске државе, која садржи разне народе и религије.

Лаж као режимски факт?!

Колико се шеф режима изоловао у свом идеолошком кругу, гдје се налази под стакленим звоном, најбоље свједоче следеће његове ријечи:

“Идеја која нас води је исправна и историјски утемељена и око тога се не може дискутовати. Наше идеје су историјски утемељене у фактима и против њих се не може се борити фалсификатима”.

Колико је “забрањено дискутовати” на тему теза и идеја шефа режима, који тврди да су оне “историјски утемељене у фактима”, видјећемо када се таксативно на њих осврнемо.

На примјер, “факт” шефа режима да су “Срби током претходних деценија изгонили Црногорце (из цркви и манастира, оп. а.)”, нема потврду у реалности.

Сви одлично знамо да приликом посјећивања православних цркви и манастира у Црној Гори, нико никада не пита вјерника које је нације, нити одакле долази.

Доказ да ни шеф режима, као Црногорац, није “прогањан из цркви и манастира” у Црној Гори је слика гдје он цјелива православни крст у руци митрополита Амфилохија.

Да је, као Црногорац, вјерски прогањан, не би му се могла десити та висока част да цјелива крст из митрополитове руке, нити би се он на том мјесту желио наћи.

Немогуће “угањање” православних вјерника у квазицрквени циркус?

Како православне светиње у Црној Гори посјећују људи муслиманске вјероисповијети, то није познат случај да је и њих неко одбацивао као вјернике друге конфесије.

Мени је чак, с одушевљењем, причао један колега муслиманске вјероисповијести из Прибоја- шта се десило када се обрео на Острогу, и рекао свештенику да је дошао као муслиман.

Када му је свештеник рекао да очита једну познату муслиманску молитву, колега је одговорао да није сигуран да је зна у цјелости. На то му је свештеник рекао да отпочне, па ће му он помагати гдје буде потребно, и тако је било.

Колега није могао вјеровати шта се десило, и то је третирао чудом на Острогу.

Управо зато, своју тезу да су “Срби током претходних деценија изгонили Црногорце (из цркви и манастира, оп. а.)”, шеф режима сада може лагано “окачити мачку о реп”.

Исто му дође и са тезом да ”треба формирати ЦПЦ из које Црногорци неће изгонити Србе”, јер је она формирана, зове се НВО ЦПЦ и “не треба је формирати”.

НВО ЦПЦ воде расчињени бивши поп Мираш Дедеић са рогамским гњурцем и атеистом Стевом Вучинићем.

Наравно, шефу режима би било драго када би могао “угнати” православне вјернике у тај квазицрквени циркус, али то је немогућа мисија.

Како шеф режима не може “угнати” православне Србе и Црногорце у ту “Цркву”, то је јасно да нико не може бити изгнан из ње, јер је немогуће “изгањање никога”, или како? Може?

Зато “неоспорни факти”, које је предочио шеф режима, пате од само једне “ситнице”- што то није истина.

Када се жељено жели приказати као стварно

Проблем се, значи, састоји у томе што шеф режима, са својом антитеистичком свитом- своје жеље и параноје, поткријепљене неистинама, жели приказати као стварност и проблем.

Зато и види оно чега нема, те своје антицивилизацијско посрнуће заогрће демагогијом, што је демонстрирао у овом дијелу говора:

“Желимо да превазиђемо подјеле и да допринесемо да дође до помирења и превазилажења тих историјских подјела унутар црногорског православног корпуса.

Желимо то да урадимо на европски начин вођени идејом даљег унапређења демократије и слободе људи, нарочито вјерских слобода које су једне од темељних људских слобода.”

Дивне ли магле! Шеф режима тврди да жели да доведе до “помирења и превазилажења историјских подјела унутар црногорског православног корпуса”, уједно сматрајући да СПЦ стоји “на позицији темпиране бомбе у темељима Црне Горе”?!

Како то, када сви знамо да Митрополији црногорско приморској припада 99 одсто православних вјерника у Црној Гори, и Срба и Црногораца?

Док његовој псеудоцркви ЦПЦ припада нула вјерника, тачније- невелика група атеиста и агностика који се не умију, а и не желе чак прекрстити, бар пред камерама.

Узалудни посао набијађеног “државника”

Самим тим, шеф режима је у суштини рекао да 99 одсто православних вјерника Црне Горе “стоји на позицији темпиране бомбе у темељима Црне Горе”, што се налази у области параноје и суманутости.

А да се разумијемо, шеф режима шансе нема да својим пламеним, антицивилизацијским говорима натјера честите атеисте Црне Горе да буду против православних вјерника.

Православне Србе и Црногорце, вјернике, тек никако не може натјерати да се одрекну или напусте Православну цркву у Црној Гори, нити их може убиједити у “потребност аутокефалности”.

Осим тога, тврдња шефа режима како неко жели да оспори национални, културни и вјерски идентитет је спорна и промашена.

Наиме, немогуће је оспорити вјерски иденитет атеистима, у шта спадају он и његово окружење.

Атеиста нема вјерски идентитет, а статус Православне цркве не може бити дио атеистичког идентитета, јер је то апсурд.

Што се тиче националног и државног идентитета- он се највише изграђује понашањем врха државе, поготово у критичним ситуацијама, гдје се мора по сваку цијену избјећи брукање.

Брукање, као “развој националног идентитета”?!

А по том питању, може се констатовати да нико није угробио национални идентитет и препознатљивост Црногораца као шеф режима.

Слање несретног црногорског официра на прославу злочиначке Олује, и признање независности концентрационог логора Косово, из којег је истјерано 30. 000 Црногораца, а све против воље 85 одсто грађана Црне Горе (3), остало је запамћено као црна флека на идентитету Црногораца, у националном и наднационалном смислу тога појма.

Признањем злочиначке творевине зване Косово, као независне државе, шеф режима је пљунуо на опредијељење скоро свих православних Срба и Црногораца у Црној Гори, и преко педесет одсто Бошњака, који су били против тог признања.

Фућкало се тада шефу режима за мултиетнички и мултиконфесионални склад у Црној Гори, чије је разарање том приликом демонстрирао.

Сада му се фућка на православне Србе и Црногорце, и коректне српске и црногорске атеисте, који су против његових метанисања о Цркви и антицивилизацијских реторичких удара по православљу.

Богат и пребогат, марширајући по економским развалинама Црне Горе, коју је он таквом направио, шеф режима планира нове нечасне подвиге, у чијем ће процесу дефинитивно изгубити образ пред свијетом.

Ништа страшно, шефу режима се прохтјело да мало прави стресове народу, својски пољуља безбиједност грађана, отјера евентуалне инвеститоре који не знају да ли сјутра Црна Гора изгорети у пламену.

Битно је да се богати шеф режима добро забавља, и тражи нове облике кошмара за народ.

Референце:

(1) (Ђукановић: СПЦ покушава да чува инфраструктуру “Велике Србије”, портал “Вијести”, Светлана Мандић, 8. јун 2019.)
(2) (Ђукановић: Ријешити вјерско питање без нових подјела , Извор: ЦдМ, 29.06.2019.)
(3) (Марковић: Против признања Косова било 85 посто грађана, али имали смо визију, Извор: Тањуг, недеља, 04. феб. 2018., цитат: “Када се Црна Гора опредељивала да призна Косово, у Црној Гори је била узаврела политичка клима. Преко 85 одсто грађана је било против одлуке Владе да призна Косово. Али ми смо ипак признали Косово!”)

Objavio/la na 18:24. Objavljeno u Blog. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2019 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-