Антиправославно гибање државе

Objavljeno: 16.06.2019, 19:46

Шеф режима се од почетка новог, високог мандата искључиво “бавио” својим главним “државничким” циљем- “развојем црногорског идентитета”. То стремљење шефа режима у садашњем медијском (или појавном) облику има све црте антиправославног пројекта. Ипак, морамо примјетити да је тај процес, у својим почецима, био само антисрпски, али се временом, логично, претвoрио и у антицрногорски. При чему, антицрногорски- не само у националном, већ и у наднационалном смислу значења појма Црногорац. Самим тим, и због тога- шеф режима, логично и закономјерно, све мање сличи Црногорцу јер, познато је – “није злато све што сија”. А убрзавање тога процеса непрепознавања идентитета шефа режима датира од момента када је, можда и против своје воље- црногорска власт “легла под великоалбанског бика”, који је њу тако притиснуо да може само да колута очима! Говор као хајка, промашаји као судбина Ипак, идеолошке узроке помамљених говора шефа режима, а посебно последњег говора у Никшићу (1), гдје износи тезе о “развоју црногорског идентитета” на основама антиправославља, лако можемо наћи у његовом окружењу. Дворску свиту, “која чини господара”, данас представљају- идеолошки напаљене интелектуалне распалине, које своје чудне и искичмљене тезе никада нису смјеле, кроз полемику, јавно суочити с неистомишљеницима, иако медијског простора за то имају на све стране! Резултат рада тих дворских идеолога види се у слому свих њихових идентитетских препоставки и теза. Рецимо, видјели смо им распад свих “теорија о црногорској нацији” (старих и нових), јер су оне у себи садржале урођени логички дефект и параноју као психолошку суштину. А збиља, зашто су било којој нацији потребне било какве “теорије о нацији”? Може ли ико знати одговор на ово питање? Јер, по идеји, можеш се осјећати како хоћеш, изговорити или написати- шта си, а остали морају господски климнути главом, рећи- добро, то је лијепо и- ето ти граЏанске државе. Послије слома непотребних “теорија о црногорској нацији”, шефу режима се десио распад употребљивости “државног језика Црне Горе”, јер је већ сада јасно- да њиме никад нико неће говорити. А “државним језиком” је проглашена нека сумбурна, на брзину склепана “бошњачко- хрватско- украјинска верзија језика”, којој су идеолошки дворски хохштаплери дали префикс “црногорски језик”. Антихришћански радосници Сада је на ред дошла и Православна црква и њена Митрополија црногорско приморска, коју је као мету новог експеримента означио шеф режима, у свом антологијском- антицивилизацијском говору у Никшићу. (1) Мада, опет знамо да ће се тај офуцани противприродни пројекат завршити неславно, као и сваки му претходни. И тако, нови пројекат закона о отимању имовине Православној цркви Црне Горе- носиоци ординарног дворског лудила преводе у домен некаквог “исправљања неправди”. Тим законом шеф режима и његова свита желе озваничити право на скрнављење и на пљачкање православних црквених објеката, и припадајуће им имовине. Пљачку имовине желе ради сопствене зараде, а скрнављење црквених објеката- због сотонске радости малобројних идеолошких блавора антихришћанске провинијенције. То што 99, 99 одсто православних вјерника Црне Горе припада канонској и јединој Православној цркви, и што су они против тих законских баханалија- њих не интересује. На вољу и законска права православних вјерника се не обазире тај кружок идеолошких сулудника и антихришћанских радосника, који мјеркају цркве и манастире преводећи их у еуре и доларе. А шеф режима сво то хаотично гибање назива- “ми градимо идентитет”?! Кажу, “исправљају неправду”, јелте? О томе колико је власт у Црној Гори заглибила у незајажљивости према материјалном– најбоље су свједочиле ријечи лидера СДП Ранка Кривокапића који је са мјеста, тада актуелног, предсједника Скупштине Црне Горе у емисији “Начисто”, емитованој на ТВ Вијести, оптужио владајућу странку за нестанак 800 милиона еура приликом приватизације КАП-а, називајући ту крађу- злочином против државе.(2) Осим Кривокапићеве процјене “бршћења КАП-а” коју су, као “злочин против државе”, обавили данашњи “чувари идентитета”, постоје и друге цифре коју су давали људи блиски режиму. Рецимо, када сам у једној полемици са Предрагом Зечевићем, главним и одговорним уредником режимског портала Аналитика, споменуо дотичне Кривокапићеве процјене, он је одговорио овако: “Шојгу је спомињао 300 милиона, не знам откуда сада 800? Црногорско гађање цифрама?” (3) У праву је Зечевић када каже да се ради о “црногорском гађању цифрама” у вези новца покраденог од државе. Али, најмања цифра у том “гађању” је била 300 милиона еура, па би се та “мала цифра” морала “врнути држави”, јелте, умјесто “вртања православних храмова” некој секти? Или, како? Да се мито од КАП-а не “врне”? Шеф режима “полуђе за црквеном имовином” Збиља, зар није шеф режима, који тренутно “полуђе за црквеном имовином”, могао елегантно уложити тих 300 до 800 милиона еура у “црквене објекте” и предати их вољеној квазицркви НВО ЦПЦ? Могао је, чак, створити још пет до осам “аутокефалних Цркви”, стављајући им феноменалне префиксе, на примјер: извише- црногорска, супер- црногорска, над- црногорска, ултра- црногорска, дукљанско- полабска, …, те им царски подијелити тих 800 милиона од КАП-а за: “црквена имања”, провод и “храмове”! Све је то могао! Али није! Зашто? Због чега “поштоваоци вртања цркви држави”, који су се ускопрчили против 99, 99 одсто православних вјерника, нису тражили од шефа режима да исправи неправду нанесену држави Црној Гори и “врне” те стотине милиона еура од КАП-а у државну касу? Па да их држава уложи у привреду или квазицркве, како одлуче посланици?! То питање сада можемо поставити рогамском рониоцу Стеву Вучинићу који, иако “премину од љубави према Барској надбиЦкупији”, има животну жељу да постане касир и ризничар манастира Острог. А “тешке Стевине бриге” је 14. 06. 2019. године, уочи дивног Тројичинданског сабора, портал ЦДМ објавио кроз наслов: “Вучинић: Српска црква врећама износи милионе еура из Острога, улаже их у Србију и Републику Српску ”! Износи, вели Стево! А гдје се изнесе мито од КАП-а, да нам је знати! Није крив несретни Стево… Ипак, да би се боље разумјели, мора се рећи и контрастав “Стевовим мислима”. А тај став је овакав- ако је Митрополија црногорско приморска одлучила да дио прилога манастиру Острог, које прилажу вјерници из Републике Српске, Србије и других простора- поклони правослaвним епархијама у Србији и Републици Српској- сви православни вјерници ће поздравити тај гест. Како је то часно и поштено, може се само укликнути- Свака част! Збиља, да је, којим случајем, “рогамски ронилац Стево” касир на Острогу, шта би се десило приликом доласка православних вјерника? Било би следеће- на оскрнављеном

Шеф режима се од почетка новог, високог мандата искључиво “бавио” својим главним “државничким” циљем- “развојем црногорског идентитета”.

То стремљење шефа режима у садашњем медијском (или појавном) облику има све црте антиправославног пројекта.

Ипак, морамо примјетити да је тај процес, у својим почецима, био само антисрпски, али се временом, логично, претвoрио и у антицрногорски.

При чему, антицрногорски- не само у националном, већ и у наднационалном смислу значења појма Црногорац.

Самим тим, и због тога- шеф режима, логично и закономјерно, све мање сличи Црногорцу јер, познато је – “није злато све што сија”.

А убрзавање тога процеса непрепознавања идентитета шефа режима датира од момента када је, можда и против своје воље- црногорска власт “легла под великоалбанског бика”, који је њу тако притиснуо да може само да колута очима!

Говор као хајка, промашаји као судбина

Ипак, идеолошке узроке помамљених говора шефа режима, а посебно последњег говора у Никшићу (1), гдје износи тезе о “развоју црногорског идентитета” на основама антиправославља, лако можемо наћи у његовом окружењу.

Дворску свиту, “која чини господара”, данас представљају- идеолошки напаљене интелектуалне распалине, које своје чудне и искичмљене тезе никада нису смјеле, кроз полемику, јавно суочити с неистомишљеницима, иако медијског простора за то имају на све стране!

Резултат рада тих дворских идеолога види се у слому свих њихових идентитетских препоставки и теза.

Рецимо, видјели смо им распад свих “теорија о црногорској нацији” (старих и нових), јер су оне у себи садржале урођени логички дефект и параноју као психолошку суштину.

А збиља, зашто су било којој нацији потребне било какве “теорије о нацији”? Може ли ико знати одговор на ово питање?

Јер, по идеји, можеш се осјећати како хоћеш, изговорити или написати- шта си, а остали морају господски климнути главом, рећи- добро, то је лијепо и- ето ти граЏанске државе.

Послије слома непотребних “теорија о црногорској нацији”, шефу режима се десио распад употребљивости “државног језика Црне Горе”, јер је већ сада јасно- да њиме никад нико неће говорити.

А “државним језиком” је проглашена нека сумбурна, на брзину склепана “бошњачко- хрватско- украјинска верзија језика”, којој су идеолошки дворски хохштаплери дали префикс “црногорски језик”.

Антихришћански радосници

Сада је на ред дошла и Православна црква и њена Митрополија црногорско приморска, коју је као мету новог експеримента означио шеф режима, у свом антологијском- антицивилизацијском говору у Никшићу. (1)

Мада, опет знамо да ће се тај офуцани противприродни пројекат завршити неславно, као и сваки му претходни.

И тако, нови пројекат закона о отимању имовине Православној цркви Црне Горе- носиоци ординарног дворског лудила преводе у домен некаквог “исправљања неправди”.

Тим законом шеф режима и његова свита желе озваничити право на скрнављење и на пљачкање православних црквених објеката, и припадајуће им имовине.

Пљачку имовине желе ради сопствене зараде, а скрнављење црквених објеката- због сотонске радости малобројних идеолошких блавора антихришћанске провинијенције.

То што 99, 99 одсто православних вјерника Црне Горе припада канонској и јединој Православној цркви, и што су они против тих законских баханалија- њих не интересује.

На вољу и законска права православних вјерника се не обазире тај кружок идеолошких сулудника и антихришћанских радосника, који мјеркају цркве и манастире преводећи их у еуре и доларе.

А шеф режима сво то хаотично гибање назива- “ми градимо идентитет”?!

Кажу, “исправљају неправду”, јелте?

О томе колико је власт у Црној Гори заглибила у незајажљивости према материјалном– најбоље су свједочиле ријечи лидера СДП Ранка Кривокапића који је са мјеста, тада актуелног, предсједника Скупштине Црне Горе у емисији “Начисто”, емитованој на ТВ Вијести, оптужио владајућу странку за нестанак 800 милиона еура приликом приватизације КАП-а, називајући ту крађу- злочином против државе.(2)

Осим Кривокапићеве процјене “бршћења КАП-а” коју су, као “злочин против државе”, обавили данашњи “чувари идентитета”, постоје и друге цифре коју су давали људи блиски режиму.

Рецимо, када сам у једној полемици са Предрагом Зечевићем, главним и одговорним уредником режимског портала Аналитика, споменуо дотичне Кривокапићеве процјене, он је одговорио овако: “Шојгу је спомињао 300 милиона, не знам откуда сада 800? Црногорско гађање цифрама?” (3)

У праву је Зечевић када каже да се ради о “црногорском гађању цифрама” у вези новца покраденог од државе.

Али, најмања цифра у том “гађању” је била 300 милиона еура, па би се та “мала цифра” морала “врнути држави”, јелте, умјесто “вртања православних храмова” некој секти?

Или, како? Да се мито од КАП-а не “врне”?

Шеф режима “полуђе за црквеном имовином”

Збиља, зар није шеф режима, који тренутно “полуђе за црквеном имовином”, могао елегантно уложити тих 300 до 800 милиона еура у “црквене објекте” и предати их вољеној квазицркви НВО ЦПЦ?

Могао је, чак, створити још пет до осам “аутокефалних Цркви”, стављајући им феноменалне префиксе, на примјер: извише- црногорска, супер- црногорска, над- црногорска, ултра- црногорска, дукљанско- полабска, …, те им царски подијелити тих 800 милиона од КАП-а за: “црквена имања”, провод и “храмове”!

Све је то могао! Али није! Зашто?

Због чега “поштоваоци вртања цркви држави”, који су се ускопрчили против 99, 99 одсто православних вјерника, нису тражили од шефа режима да исправи неправду нанесену држави Црној Гори и “врне” те стотине милиона еура од КАП-а у државну касу?

Па да их држава уложи у привреду или квазицркве, како одлуче посланици?!

То питање сада можемо поставити рогамском рониоцу Стеву Вучинићу који, иако “премину од љубави према Барској надбиЦкупији”, има животну жељу да постане касир и ризничар манастира Острог.

А “тешке Стевине бриге” је 14. 06. 2019. године, уочи дивног Тројичинданског сабора, портал ЦДМ објавио кроз наслов: “Вучинић: Српска црква врећама износи милионе еура из Острога, улаже их у Србију и Републику Српску ”!

Износи, вели Стево! А гдје се изнесе мито од КАП-а, да нам је знати!

Није крив несретни Стево…

Ипак, да би се боље разумјели, мора се рећи и контрастав “Стевовим мислима”.

А тај став је овакав- ако је Митрополија црногорско приморска одлучила да дио прилога манастиру Острог, које прилажу вјерници из Републике Српске, Србије и других простора- поклони правослaвним епархијама у Србији и Републици Српској- сви православни вјерници ће поздравити тај гест.

Како је то часно и поштено, може се само укликнути- Свака част!

Збиља, да је, којим случајем, “рогамски ронилац Стево” касир на Острогу, шта би се десило приликом доласка православних вјерника?

Било би следеће- на оскрнављеном Острогу касир Стево би добио нула еура прилога од њих.

А велико је питање- да ли би избјегао линч, што би му могао бити једини “прилог” од стране вјерника огорчених скрнављењем светог мјеста?!

И није у овој причи проблем несретни и необразовани Стево, који се од личности давно превратио у кловна.

Проблем је несретни шеф јадног режима који мисли да ће испуњавањем морбидних жеља својих скутоноша- избјећи или одложити негативни ход финансијских малверзација, па макар Црна Гора сва изгорела?!

Милијарда полашених државних еура, или милиони са Острога

Послије тешких оптужби због мита око приватизације КАП-а, шефу режима се десио италијански брокер Ориано Матеи, са још жешћим оптужбама од оних Кривокапићевих.

О чему се радило, недавно је писао портал Инфорс, наводећи следеће податке: “Ради се о кредиту у швајцарској банци од милијарду евра, подигнутом за наводни економски развој Црне Горе.

Новац у Црну Гору никад није ушао, нити је отишао онима у чије је име подигнут.
Према наводима Матеија, новац је завршио на три приватна рачуна: Мила Ђукановића, Душанке Јекнић и тадашњег министра финансија Предрага Горановића.” (4)

На питање: “Како Матеи то зна?”, иде следећe објашњење: “Управо су на њега биле насловљене чувене гаранције Владе за колатерал од милијарду евра, колико је Влада Црне Горе тражила од швајцарске банке у име наводног економског развоја државе”. (4)

Нисмо примјетили да је из врха црногорске власти демантована ова оптужба за крађу од милијарду еура.

Али знамо, да је све чисто, Влада би изашла са документима и моћним демантом, послије чега би брокер Матеи могао подвити реп и отпрашити у троскоку из ове приче и медија.

Како се то није десило, испада је су рогамском гњурцу Стеву, и сличним државним паћеницима,послије крађе 800 милиона еура од КАП-а, украли и додатну милијарду еура црногорског новца.

А они и даље верглају причу о “милионима са Острога”, иако би манастиру Острог било неопходно преко 400 година да од прилога вјерника скупи суму у висини крађе, за коју црногорски државни врх оптужују Кривокапић и Матеи!

Вук изио капиталистичког магарца

А непрегледна прича о грабежи се наставила. Јер, гдје су у оптужбама против шефа режима стали Кривокапић и Матеи, наставио је одбјегли црногорски олигарх Душко Кнежевић, који се сада налази у Лондону.

А Кнежевић је, као што знамо, пао као жртва међуолигархијског сукоба, јер су системски јачи олигарси, које држе органе државе Црне Горе у шакама, одлучили да опељеше све остале црногорске олигархе.

Навешћемо неке наслове из црногорских медија, који су били реакција немилосрдно опљачканог олигарха Кнежевића.

Eво их: “Кнежевић: У Црној Гори нема бизниса без рекета Милу“; “Испливале нове тајне: Вицегувернер Централне банке Црне Горе рекетирао Душка Кнежевића“; “Кнежевић: Мило је свим бизнисменима одређивао тарифе које ће давати ДПС-у”. (5)

Мада, ти међуолигархијски сукоби су и раније постојали. Прије Кнежевића је у међубогаташким пао црногорски олигарх Светозар Маровић, иначе идеолошки вођа пројекта “назависне Црне Горе”.

О томе паду имамо текст подгоричких “Вијести”, гдје је главна информација стала у кратки наслов следеће садржине: “Група Светозара Маровића ојадила Будву за 100 милиона еура?”.

А потом се додаје: „То не значи да је 100 милиона еура и коначан износ штете. За колико је будванска криминална група оштетила будванску касу биће познато након вјештачења.” (6)

Интересантна је коинциденција да се и Светозар Маровић, док је “клао и дерао” Будву и рекетирао бизнисмене у будванској парохији, такође интензивно бавио “питањем Православне цркве”!

Рушење није стварање

Испада да су за “питање Православне цркве” највише заинтересовани они кругови који су бесконачно и свирепо гулили Црну Гору, па им та тема одлично дође за дизање медијске и политичке прашине, како би се скренула пажња с главне животне теме- биолошког опстанка народа.

Зато и не чуди што се дан уочи Тројичинданског сабора догодила срамна порука замјеника главног уредника Дневних новина, некаквог сметеног и помамљеног Горана Поповића, све с насловом на првој страни листа: “Вријеме је да се српски попови иселе из црногорских цркава“!

Ту бљувотину од мисли лика пацовске фаце, којем је пукла “канализација у чутури”, главни уредник Дневних новина је утоварио у свој медијски Канадер, па све те идеолошке фекалије просуо по главама људи Црне Горе, очекујући апалуз, којег није било.

За такво ненормално стање највишу одговорност носи шеф режима! Али, ништа мању и напаљене дворске скутоноше које не знају шта им главу носи, а које би и рођену мајку продале на пијаци робова.

Зато се, на крају, намеће логично питање- да ли отворено провоцирање грађанских немира и могућих сукоба од стране шефа режима, те стално дизање нечовјечних и бљутавих тензија његове свите, представља једини модел који му је преостао да заштити своју меркантилну, уновчену “љубав према држави”?!

Ако јесте, тада морамо закључити да Црна Гора има најгору и најнеодговорнију власт, послије власти коју има концентрациони логор звани “држава Косово”!

А да такво стање није прихватљиво, свима је јасно!

Јер, просто је невјероватно то што пракса показује- да се питањем Православне цркве Црне Горе агресивно, у апокалиптичном облику, по правилу највише баве они који су Црну Гору ојадили вртоглавим износима крађе “вољене државе”, који иду у распону од 100 милиома до милијарду и 800 милиона еура.

Елем, послије свих баханалија режима, као сунце је засијао дивни Тројичиндански сабор, испред величанственог Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, с прецизном и отменом поруком владајућој олигархији да мора имати цивилизовани однос према бројном православном народу Црне Горе.

Референце:

(1) (“Ђукановић: СПЦ покушава да чува инфраструктуру “Велике Србије”, портал “Вијести”, Светлана Мандић, 8. јун 2019.)
(2) („Кривокапић: Са ДПС-ом смо само због НАТО“, портал “Вијести”, 12.2.2015., Подгорица, цитат: “Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић тврди да нас аутопут неће одвести у дужничко ропство, иако признаје да је у датим околностима и перспективи нужност. Сматра да је већа штета био Комбинат алуминијума, кроз који је, како процјењује, нестало 800 милиона еура државног новца.”
(3) (“Црвена бизнис- леди у маски скојевке са супретом за ништа”, портал ИН4С, Војин Грубач, 29.11.2016)
(4) (“Матеи: Ђукановић преваром „зарадио“ своју прву милијарду и постао господар душа”, портал ИН4С, 10.06.2019)
(5) (Срби и Црногорци – виртуална “граница раздвајања”, портал ИН4С, Војин Грубач, 28.01.2019.)
(6) (“Група Светозара Маровића ојадила Будву за 100 милиона еура?”, “Вијести”, 31.7.2017.)

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register