Гробно стање државне независности

Прошло је тринаест година од референдума, а општи је утисак да суверенистичке политичке вође Црне Горе нису оправдале пројектовану државну независност, односно- наде и очекивања грађанства.

За такву ситуацију једини кривци су они, ти чудни идеолози и квазидржавници суверенизма- за које се испоставило да их “краси” недостатак логике, здравог смисла и било какве људске врлине.

Управо због њих, који су такви какви јесу, испало је да су државне границе “суверене” Црне Горе- постале тврда међа за њено ефективно унутрашње уништење, и стварање општедруштвеног кошмара у сваком погледу.

21. мај- дан губитка “изборене” суверености

Главни правац уништења самосталне државе Црне Горе је био кроз њено економско касапљење, преко концепта свирепе пљачке свих њених ресурса.

То је произвело тотално осиромашење затеченог становништва и масовно расељавање грађана Црне Горе по цијелом свијету.

Осим немилосрдног егзистенцијалног ударца који јој је задан, Црна Гора се суочила и с крахом тако жељене државне суверености.

Сувереност Црне Горе је у магновењу отео Запад, и то прве секунде послије окончања “успјешног референдума” о државној независности, одржаног 21. маја 2006. године.

Слике те изопачене квазисуверености виде се свуда, и свакодневно добијају нове облике јер Запад с Црном Гором ради буквално што год хоће.

Најчешће, тјерајући њен недостојни државни врх на разне спољњополитичке гадости, које уништавају достојанство државе и сатиру метафизичку ауру њене часне историје.

Као примјере бизарности такве политике можемо навести- црногорско признање независности концентрационог логора званог “држава Косово”, одлазак црногорског официра у Хрватску на прославу злочиначког подухвата званог “Олуја”, те улазак државе у НАТО пакт, а све то- против воље грађана Црне Горе.

Знаковита фарса од празника

И тако, сваког 21. маја у Црној Гори се дешава знаковита празнична фарса која прави нове унутрашње границе.

Богати врх државе, којег представљају државни манекени, с гордим фацама “битних ликова”- утренираних испред огледала, с помпом прославља Дан независности.

Фотографишу се улицкани новопечени богаташи, покушавајући наметнути слику да и најсиромашнији грађанин Црне Горе вози скупу лимузину и облачи брендирана одијела.

На другој страни, осиромашени и ојађени грађани Црне Горе, с опозиционим партијама на чијем челу се налазе “угашени нуклеарни реактори” од лидера, деценијама чекају да им Запад промијени државни врх, јер одлично знају да врх садашње црногорске државе Запад и одржава на власти.

А тамо гдје Запад свим силама одржава језиву власт пропале државе, док народ чека да Запад промијени став- сувереност државе фактички не постоји. И то је јасно!

Таква држава је само једно јадно гробно мјесто- над којим помамљени домаћи вампири пију крв комплетном народу.

Управо зато, послије тринаест година од стицања државне независности, Црна Гора није достигла нити један од циљева- које су грађанима обећавали идеолошки носиоци суверености.

Дакако, они су могли своја обећања да испуне, те државну независност некако искористе за убрзани економски развој државе. Али, нису! То их није интересовало.

Државу одвајају, себе припајају Србији

Умјесто тога- изабрали су пљачку у забрану омеђеном државним границама.

Као резултат се добило да је суверенистичка олигархија државни простор Црне Горе темељно економски одерала.

Послије пљачке државе, десио се међуолигархијски сукоб око награбљеног блага, гдје су се системски јачи олигарси бацили на поса’ да огуле и попљачкају системски слабије црногорске олгархе.

Олигарси, поражени у тим пљачакашким дворским олимпијским играма- спас су потражили изван граница државе.

Тако је Светозар Маровић постао Београђанин, а олигарх Душко Кнежевић- лондонски џентлмен.

Све су прилике да ће најбогатији црногорски суверенисти, ти пусти бизнисмени којима празилук вири из задњице, када се бајка заврши- за коначну дестинацију трошења остатка богатог живота изабрати Србију.

Наиме, са Србијом се лично ујединио дио палих суверенистичких црногорских олигарха, а остатак тих олигарха, који се сада налазе у власти Црне Горе, ће се ујединити са Србијом тек онда када буду збачени са власти.

Тако се десио апсурд историје. Јер, зар није лудило простора у којем суверенистичке вође раздвајају Србију и Црну Гору да би, послије темељне пљачке “своје суверене Црне Горе”, побјегли с врећама новца из ње, те себе вољене заувијек ујединили са “мрском им Србијом”?

Шовинизам, као завјеса за скривање сцене

Као димну завјесу, иза које се одвијају све те негативне тенденције, да би се одвукла пажња с бруталне пљачке државе- власт је изабрала државни шовинизам.

Чисто концептуално, тај шовинизам је у старту био усмјерен само против Срба у Црној Гори.

Сада се тај државни шовинизам све више, и све јаче, усмјерава против цијелог православног становништва, гдје Црногорци уопште нису заобиђени.

Наиме, прво је била на удару традиционална српска национална идеја у Црној Гори. да би се сада на моћном удару нашла и црногорска традиционална наднационална идеја.

И то је закономјерно, јер менторима са Запада уопште не одговарају било какви православни идентитети у Црној Гори. Разлоге знамо, а главни је- страх Запада од империје зване Русија.

Озбиљни људи одлично знају да се те двије историјске, индентитетске православне идеје Црне Горе не могу раздвајати, јер оне прожимају једна другу.

Тим прије што су творци таквог уникатног идентитетског концепта били јарки представници црногорске династије Петровић Његош.

Слом морала приказа сувернизма

Тај историјски идентитетски православни концепт је добио режирани ударац- кроз протежирање нове државне идеологије гдје правовјерни лешинари Црне Горе, како кажу- желе створити идентитетски новог човјека.

Пазите, они не желе створити богатог, ситуираног, срећног човјека Црне Горе, већ идеолошки нашминканог хохштаплера- као што су они, приде гологузог- за разлику од њих, параноика који нема људски лик!

И то све то због потребе за хаосом, идеолошким и идентитетским, који им је потребан да заврше посао пљачкања државе, као и због скривања актуелне олигархијске туче, гдје ће се све попљачкано слити у један џеп. Приватни, наравно, а не државни.

Управо зато, узрок пропасти “независности” Црне Горе се налази у слому морала носилаца тог концепта, препарираних пауна који себе називају државотворцима и државницима, а који су се показали као највећи неспособњаковићи у цијелој њеној историји.

При чему им уопште није тешко да се представљају као носиоци “граџанства”, “борци против фашизма” и промотери “европских идеја” у Црној Гори, не обазирући се на то што их народ види као приказе, које су Црну Гору не само економски уништиле- већ и трајно обрукале.

Зато, не треба журити- већ оставити да метафизика одради своје, јер сумње нема да ће једног дана свако добити по заслугама.

Objavio/la na 22:52. Objavljeno u Blog. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

3 komentara za “Гробно стање државне независности”

  1. Čestitam za analitičan, iskren tekst! Nadam se da će doći vrijeme da se ne dijelimo na građane, birače, nacionaliste i sl. jer veoma je ograničavajuće,da ćemo uspjeti vidjeti jedni kod drugih onaj ljudski osnov. Asocirali ste me na poemu “Ako” Radjarda Kiplinga.
    Hvala Vam.

    • Vojin Grubač

      Хвала Вам, на лијепим ријечима.

      И мислим да је лијепо постовати пјесму коју сте навели у осврту.

      Хвала, још једном!

      Ако („Забавник”, број 2309)

      Ако можеш да видиш уништено дело свог живота
      и без једне речи да га поново градиш
      или без уздаха или протеста
      поднесеш губитак онога што си дуго чекао.
      Ако можеш да будеш заљубљен али не и луд од љубави
      ако можеш да будеш јак а да ипак останеш нежан
      да не мрзиш оне који тебе мрзе
      а да се ипак бориш и браниш.

      Ако можеш да слушаш како твоје речи
      изврћу неваљалци да раздраже глупане
      и да чујеш како луда уста о теби лажу
      а да сам не кажеш ни једне лажи.
      Ако можеш да сачуваш достојанство и главу
      ако можеш да будеш скроман
      иако си саветодавац краљева
      ако можеш да волиш своје пријатеље као браћу
      а да ти ниједан не буде све и сва.

      Ако знаш да размишљаш да посматраш и упознајеш
      а да никада не постанеш скептик и рушилац
      ако можеш да сањариш а да ти сан не буде господар
      да мислиш а да на будеш само маштало.

      Ако можеш да будеш чврст али никад диваљ
      ако можеш да будеш добар
      ако можеш да будеш паметан
      а да ниси чистунац ни ситничар.
      Ако можеш да задобијеш победу после пораза
      а да те две варке подједнако примиш
      ако можеш да сачуваш храброст и главу
      када је сви остали изгубе?

      Тада ће краљеви, богови, срећа и победа
      бити заувек твоји послушни робови
      и оно што више вреди него сви краљеви и сва слава.

      Бићеш човек, сине мој.

      *Радјерд Киплинг

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2019 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-