Vučićeva pobeda

Piše: Branko V. Nikolić

„Mene interesuje legitimnost. Imamo legalitet, ali ako neko sumnja u legitimitet – nema problema, ja sam uvek spreman da to proverimo“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić novinarima tokom posete Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu 5. januara 2019. godine. Naglašavajući da je „pitanje legitimiteta jedno od ključnih pitanja“, Vučić je rekao kako ne pristaje da bude na vlasti ako nema podršku većine“. (https://www.danas.rs/politika/vucic-izbori-da-proverimo-legitimnost)

Kao šta to često radi, predsednik Aleksandar Vučić opet nije bio jasan na koju  to „većinu“ on misli zbog koje „ne pristaje da bude na vlasti ako nema podršku većine“. Naime, dve su „većine“ od kojih se na izborima može da dobije većina: od birača koji su glasali i od birača koji su upisani u spisak birača a to su svi gradjani Srbijie sa biračkim pravom. No, da se otkrije na koju od te dve „većine“ birača misli predsednik Vučić i u čemu je manipulacija, pomaže u komentarima čitalaca tog članka partijski bot „Maja“: „SNS će ponovo imati poverenje gradjana preko 50 %“. Dakle, mada partijski bot ne definiše od kojih će to „gradjana“ SNS, a sa njim indirektno i Vučić „ponovo imati poverenje gradjana preko 50 %“, implicitno se kaže da su to „svi“ gradjani, što znači celokupno biračko telo ili natpolovična većina svih gradjana Srbije.  A to nije tačno!

Na prevremenim izborima za poslanike Narodne skupštine Srbije koji su održani 24. aprila 2016.g. i 4. maja 2016.g, izborne liste SNS, SPS, SVM i Lista M. Zukorlića zajedno su dobile ukupno 2.326.063 glasova birača. U spisak birača bilo je upisano ukupno 6.734.802 birača,  šta znači da su SNS i njeni koalicioni partneri dobili 34,53 odsto biračkoga tela tj. svih gradjana Srbije sa biračkim pravom. A to nije „poverenje gradjana preko 50 %“ kako to  podvaljuje  citirani partijski bot, te indirektno i predsednik Vučić svojom  do sada više puta javno ponovljenom a to znači i namernom nejasnoćom o „većini“ čiju on podršku ima! Na predsedničkim izborima koji su održani 2. aprila 2017.g. u spisak birača bilo je upisano 6.724.949 birača. Za kandidata Aleksandra Vučića glasalo je 2.012.788 birača, a to je 29,33 % biračkoga tela, šta takođe nije „poverenje gradjana preko 50 %“ nego za celih 20 % manje! (vidi tabelu u daljnjem tekstu). Tako egzaktni  i valjani numerički podaci o  rezultatima izbora ubedljivo demantuju podvalu o „poverenju gradjana preko 50 %“, i pokazuju stvarni izborni legitimitet, odnosno političku podršku koje imaju predsednik Aleksandar Vučić, te SNS i koalicione stranke!

PREDSEDNIK VUČIĆ U NOVOM SADU: IMAMO I LEGALITET I LEGITIMITET

Na svečanosti koja je u subotu 26. januara 2019.g. održana u Novom Sadu povodom proglašenja tog grada za Omladinsku prestonicu Evrope 2019. godine, bio je prisutan i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je nakon svečanosti odgovarao na pitanja novinara. Postavljeno mu je i pitanje o vanrednim parlamentarnim izborima, kao i o tome da li u kontekstu zahteva gradjana na protestima za njegovom ostavkom razmišlja i o raspisivanju predsedničkih izbora. Predsednik Vučić na to je dao sledeći odgovor: „Ostavke se podnose samo u doba velikih kriza, kad nemate legitimitet. Smatram da ne samo da imamo legalitet, već i ogroman legitimitet“. (www.politika.rs/scc/clanak/421290/Vucic-Varaju-se-svi-koji-su-za-zamrznuti-konflikt-na-Kosovu)

Kakav i koliki je to „ogroman“ legitimitet kao šta to tvrdi  da ima predsednik Vučić, subjektivna je procena i zavisi samo od želja i htenja odnosno od subjektiviteta onoga ko procenjuje koliki mu je legitimitet, a uopšte ne zavisi i nije u pozitivnoj korelaciji sa realnim pokazateljima, odnosno sa stvarnim stanjem u biračkome telu. Zbog toga je u pasusu pod naslovom „Vučićeva pobeda na predsedničkim izborima ‘čista kao suza’“!? koji sledi,na osnovu glasanja birača, odnosno validnih rezultata predsedničkih izbora izračunato koliki je izborni legitimitet predsednika Aleksandra Vučića, a to je numerički prikazano i na odgovarajućoj tabeli. No, da ne biste bili u neizvesnosti u pogledu stvarne „ogromnosti“ legitimiteta dok čitajući dođete do tog dela teksta, navešće se ukratko rezultati izbora koji su i numerički pokazatelji kakva i kolika je ta „ogromnost“ izbornog legitimiteta predsednika Vučića.

U birački spisak bilo je upisano 6.724.949 birača i oni sačinjavaju biračko telo. Na izborima je glasalo 3.655.365 birača ili 54,36 odsto biračkoga tela, a kandidat Aleksandar Vučić dobio je 2.012.788 glasova birača, šta je 55,80 odsto od broja birača koji su glasali, i 29,93 odsto od biračkoga tela, a upravo je to izborni legitimitet, odnosno egzaktno i validno merilo i pokazatelj političke podrške koju predsednik Aleksandar Vučić ima u biračkome telu!  Da li je to „ogroman“ izborni legitimitet kako to tvrdi predsednik Vučić ili je to „mali“ izborni legitimitet i značajno ispod demokratskih merila i standarda, ocenite sami! A naročito da li  ta i tolika politička podrška birača, odnosno izborni legitimitet od samo 29,93 odsto biračkoga tela ili manje od jedne trećine (1/3) tog istog biračkoga tela, daje političko „pravo“ na autokratsko, autoritarno, te delom i protivustavno sprovođenje vlasti kako to kontinuirano radi predsednik Aleksandar Vučić?

IZBORNI LEGITIMITET JE MERILO POLITIČKE PODRŠKE BIRAČA

„Vaša ubedljiva pobeda ukazuje na široku podršku naroda“, početak je postizborne čestitke koju je predsednik Rusije V. Putin uputio Aleksandru Vučiću. Predsednik Mađarske J. Ader u svojoj je čestitki istaknuo da je „odluka gradjana Srbije doneta velikom većinom“. Zbog toga bi bilo logično na osnovu analize rezultata izbora, odnosno broja dobijenih glasova ustanoviti koliko pobeda A. Vučića zaista „ukazuje na široku podršku naroda“, i kolika je zaista ta „velika većina gradjana Srbije koja je donela odluku o  njegovu izboru“?

Pri tome treba analizirati i procenat glasova koje je A. Vučić dobio od ukupnog broja birača koji su upisani u birački spisak u Republici Srbiji, a ne samo procenat glasova koje je on dobio od ukupnog broja birača koji su 2. aprila 2017.g. izašli i glasali na biralištima. Naime, merilo političke podrške koju pojedini političar ili pojedina politička stranka imaju u društvu, jeste procenat glasova koji su na izborima dobili od celokupnog broja birača, odnosno od biračkoga tela koje sačinjavaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji su upisani u spisak birača. Politička podrška izražena procentom na izborima dobijenih glasova od celokupnog broja birača, odnosno od biračkoga tela naziva se izborni  legitimitet, i jedini je valjan i pouzdan indikator i merilo koliku političku podršku u biračkome telu, a to je približno srazmerno i u društvu,  ima pojedini političar ili  politička stranka. Pa kako je to bilo na u nedelju 2. aprila 2017.g. održanim predsedničkim izborima, i koliku je političku podršku, odnosno  izborni legitimitet dobio izabrani predsednik A. Vučić od svih punoletnih državljana Republike Srbije koji su bili upisani u spisak birača i koji sačinjavaju biračko telo?

KOLIKI  JE IZBORNI  LEGITIMITET  ALEKSANDRA  VUČIĆA?

U birački spisak Republike Srbije bilo je upisano ukupno 6.724.949 birača i oni su sačinjavali biračko telo. Na birališta je izašlo i glasalo ukupno 3.655.365 birača ili u procentu  54,36  odsto biračkoga tela, a nevažećih glasačkih listića bilo je 60.378 ili 1,65 odsto. Prema izveštaju Republičke izborne komisije (RIK) o rezultatima izbora, koji je prihvaćen na sednici koja je održana 20. aprila 2017.g, kandidat Aleksandar Vučić dobio je 2.012.788  glasova birača, i to je 55,80 odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali na izborima. No, koliki je to procenat od ukupnog broja birača koji su upisani u spisak birača i koji sačinjavaju biračko telo, jer je taj procenat, kao šta je to prethodno navedeno, jedini valjan i pouzdan indikator i merilo političke podrške, odnosno izbornog  legitimiteta kojeg je na izborima dobio izabrani predsednik Aleksandar Vučić?

Aleksandar Vučić dobio je na izborima 2.012.788 glasova, i to je 29,93 odsto od ukupnog broja birača upisanih u spisak birača odnosno od biračkoga tela! (vidi  tabelu  1)  Tako kvantifikovan, toliko iznosi njegov izborni  legitimitet odnosno politička podrška koju ima u biračkome telu, a to se može negde približno uzeti i kao mera političke podrške koju on ima i u celome društvu. Iz toga se takođe vidi i da mu je svojim glasovima na izborima politički podršku dalo manje od jedne trećine (1/3) biračkoga tela, odnosno da je za njega glasao tek svaki treći državljanin Srbije koji je upisan u spisak birača!

Da li je to  izborna „pobeda čista kao suza“, kao šta javno tvrdi Aleksandar Vučić, ili je to možda ipak Pirova pobeda? Na parlamentarnim izborima koji su održani  24. aprila 2016.g,  SNS, SPS, SVM i Lista M. Zukorlića zajedno su  dobile ukupno 2.326.063 glasa. Te stranke bile su u koaliciji i podržale kandidaturu A. Vučića na predsedničkim izborima 2. aprila 2017.g, a njihov  kandidat Aleksandar Vučić dobio je 2.012.788 glasova ili 313.275  odnosno 13,46 odsto manje glasova nego šta su te stranke zajedno dobile na izborima koji su održani u aprilu 2016. godine!

Admiralka Mišel Hauard komandant savezničkih snaga NATO-a u Napulju, u izjavi posle izbora ocenila je da bi pobeda A. Vučića mogla da pomogne u stabilizovanju zemlje. No, kako pobednik koji je dobio samo 30 odsto glasova birača te iste zemlje, među kojima je najviše onih starijih od 50 godina i slabo obrazovanih, može da bude uspešan  u stabilizovanju  zemlje, pitanje je koje se nakon takve „ocene“ javlja samo od sebe?

Dakle, kao šta se to iz prethodno navedenih podataka može da vidi, skromna je to politička podrška, odnosno izborni  legitimitet Aleksandra Vučića; jako, jako daleko od bilo kojeg i kakvog  izbornog trijumfa o kome  se proteklih dana  moglo da pročita u prorežimskim novinama i na sajtovima. S obzirom na premijersku funkciju, državni aparat, javnu televiziju i ostale medije, te mnogobrojne otvorene i prikrivene, direktne i indirektne, legalne  i nelegalne  oblike podrške koje je imao u izbornoj kampanji, kao i mnogobrojnih primera opstrukcije opozicionih kandidata, suprotnih demokratskim standardima pa čak i zakonu, to je u tim relacijama više ponavljanje relativnog neuspeha iz  parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016.g, nego stvarni izborni uspeh.

Tabela 1   Broj i procent dobijenih glasova od glasalih i upisanih birača

IZBORNO PROCES  U  NEDEMOKRATSKOJ  ATMOSFERI  I  NA  GRANICI  NEREGULARNOSTI

Taj i sâm  po sebi skroman i subdemokratski izborni legitimitet još umanjuje i činjenica da je dobijen na izborima koji su održani u krajnje nedemokratskoj atmosferi, na samoj granici (a možda i preko) (ne)regularnosti! Vladajuća stranka SNS, njeni koalicioni partneri, satelitske stranke i njihovi „kolaboracionistički“ predsednički kandidati, te  državni aparat i tela javne uprave radili su indirektno i direktno, prikriveno i otvoreno da izborni proces ne bude slobodan, ravnopravan, legalan i demokratski da bi time sprečili  konkurente A. Vučića  da budu ravnopravni i uspešni u izbornoj kampanji i osvajanju glasova birača.  Medijski, a mediji danas presudno utiču na rezultate izbora, opozicioni kandidati bili su apsolutno omalovaženi i neravnopravni, tako da se čak mogao da dobije utisak da su to izbori samo sa jednom kandidatom.

U uslovima tolike neravnopravnosti, pretnji, ucena, zastrašivanja, fizičkih pritisaka pa i napada,  stranačkih batinaša i „navijača“, medijske harange, satanizovanja i linča opozicionih kandidata, izborii ne mogu da budu kompetitivni jer se unapred zna da opozicioni kandidati nemaju ikakve šanse za dobar izborni rezultat. Direktno mešanje stranih država, odnosno njihovih zvaničnika u izborni proces, bilo je ponižavajuće za sve građane Srbije koji drže do svoje časti, dostojanstva i nacionalnog ponosa. Kao da su građani Srbije politički nepismeni i bez demokratske političke kulture, pa su im potrebni mentori i sufleri u likovima stranih državnika koji su bili u funkciji i to neviđeno prozirne i jeftine političke propagande u korist samo jednog  predsedničkog kandidata – Aleksandra Vučića!

Posebno je na demokratsku i gradjansku javnost omalovažavajuće i nipodaštavajuće delovalo gostovanje Aleksandra Vučića i njegovih roditelja u emisiji „Ćirilica“ TV Happy. Bio je to „rijaliti šou“ kakav do sada na ovim prostorima još nije vidjen ni zapamćen. No, za to ne mogu da budu odgovorni ni srpska kultura ni srpski narod, jer je to ipak „sistemska“ greška istorijskih uzroka i dimenzija. Naime, za taj i takav javni mega kič može da bude, a stvarno i jest odgovoran, samo i jedino defekt u evolucionom razviću čoveka kao ljudske vrste – homo sapiensa. Jer, samo greška tih i takvih biololoških i psiho(pato)loških  dimenzija može da dovede do provale cunamija narcisizma, i njegovih posledica u obliku paroksizma neukusa, kiča, patetike, neiskrenosti, izveštačenosti, patvorene skromnosti i još lažnije humanosti; te poniženja čoveka kao humanog bića i nipodaštavanja svih  njegovih individualnih i društvenih vrednosti! Još su u studiju samo nedostajali bata Andrejka i bata Peđa, te zoo-kućni ljubimci, pa da spektakl trivijalnosti, banalnosti i kičeraja bude mondijalan. Stara je srpska narodna mudrost i iskustvo da čovek lako i brzo izadje iz palanke, ali da duh palanke teško i sporo izadje iz čoveka.

U  kontekstu prethodno navedenih estetskih, etičkih i čulnih činjenica, kako da  mnogi od stručnjaka pa sve do tzv. „običnih“ građana mogu da budu neprijatno iznenađeni štaviše zapanjeni arhitektonskim devastacijama, rugoboma, urbanocidom i ekocidima kao što su to „Beograd na vodi“, fontana na Slaviji koju građani maštovito nazivaju „Fontana univerzalne korupcije“, izgradnja „Gondole“, pretvaranje užeg centra Beograda u pešačku zonu, izmeštanje železničke i autobuske stanice, te slični antiurbani i varvarski projekti i zahvati u tkivo urbaniteta i živote gradjana? Pa šta se drugo moglo da očekuje sem nameštenih konkursa za autore kao i do sada, te manipulacija na polju kulture u obliku povladjivanja najnižem ukusu i osećanjima mase koja se time nastoji pretvoriti i u rulju, a koja se po ličnoj ili stranačkoj potrebi može (zlo)upotrebiti u mnoge pa i nedemokratske političke ciljeve.

KAKO MOŽE DA SE VLADA SA TAKO SKROMNIM IZBORNIM LEGITIMITETOM?

No, izborna je činjenica da je A. Vučić dobio na izborima više glasova nego svi ostali (uračunavši tu i njegove „kolaboracionističke“ kandidate) predsednički kandidati zajedno, šta nije te i ne može da  bude zanemariva  politička i društvena činjenica. Dakle, on odredjenu političku podršku – 30 odsto biračkoga tela  (a tu negde i društva) odnosno  izborni legitimitet neosporno ima, samo treba da se odredi za kakav tip vladanja je takav i toliki tj. subdemokratski izborni legitimitet srazmeran odnosno primeren?

Za autokratski i autoritarni tip vladanja u kome jedan čovek odlučuje o svemu, svačemu i svakome a tako je do sada vladao A. Vučić – neosporno je da on političku podršku birača odnosno izborni  legitimitet dobio – nije! Manje od jedne trećine (1/3) biračkoga tela (29,93 odsto) glasalo je da A. Vučić obavlja funkciju predsednika Srbije, a više od dve trećine (70,04 odsto) biračkoga tela direktno i aktivno, ili indirektno i pasivno neizlaskom na birališta, nisu svoj glas dali da A. Vučić obavlja funkciju predsednika Srbije!

Kakvi se zaključci mogu doneti na osnovu prethodno navedenih  rezultata izbora,  odnosno egzaktnih izbornih činjenica, te relevantnih političkih i društvenih  činjenica o dosadašnjem tipu vladanja? Aleksandar Vučić na izborima neosporno nije dobio političku podršku biračkoga tela,  odnosno izborni  legitimitet za autokratski i autoritarni tip vladanja! Takav tip vladanja nebi bio legitiman ni da je dobio glasove odnosno političku podršku i dve trećine (66 odsto) biračkoga tela, a on je dobio čak manje od jedne trećine (29,93odsto) glasova biračkoga tela.  Šta mu je time 70 odsto biračkoga tela, a to je i velika većina srpskog društva, odnosno državljana Republike Srbije, direktno glasanjem i indirektno neizlaskom na birališta – poručilo?

PORUKE  BIRAČKOGA  TELA  I  JAVNOSTI

Zavere, urote, državni neprijatelji, navodni atentati, oružje i municija u Ovumincima, „bentli“, cenzura, monopol nad elektronskim i ostalim medijima, partitokratija, ideološki i politički monizam, nedovoljno uvažavanje ljudskih i gradjanskih prava i sloboda kao i prava manjina,  podela vlasti i vladavina prava kao daleki i nedosanjani san, institucije nisu u funkciji  stabilizacije političkog sistema  i društva kao posrednik između države i gradjana nego su instrument partijske države pa  i Predsednikove autokratije , „Beograd na vodi, demokratija pod vodom, Savamala u vazduhu, a železnička stanica na Mesecu“.

Za sve prethodno navedeno bili smo ubeđeni da su to tek samo aveti totalitarne prošlosti. No, poslednjih godina svedoci smo dešavanja koja stvaraju utisak revivala alata, metoda i ljudi („kadrova“) upravo iz  te i takve – totalitarne naivno smo mislili  prošlosti. Parlamentarni  izbori svake godine van svih i svakih ustavnih rokova i standarda te običaja parlamentarne demokratije, što ima za cilj stvaranje permanentne atmosfere straha i opšte nesigurnosti u društvu, te ucene i „disciplinovanja“ potencijalnim prevremenim gubitkom mandata poslanikâ SNS-a i koalicionih partnera, kao i opozicionih stranaka, kojima se još ka tome tada mogućim spajanjem parlamentarnih sa lokalnim izborima u Beogradu kao par exellence antidemokratskim postupkom (prevremeni izbori kod apsolutne i premoćne poslaničke većine SNS-ove koalicije u Narodnoj skupštini!) moglo da otežava stvaranje ideološki i politički najšire  predizborne demokratske opozicione koalicije kojoj pobeda na izborima i osvajanje vlasti nije cilj nego sredstvo da se može da promeni celi politički sistem i stvore politički, društveni, medijski, finansijski i bezbednosni uslovi za stvarno slobodne, ravnopravne i demokratske izbore! A bez ideološki i politički najšire moguće izborne koalicije, odnosno saveza kojem bi primeren naziv možda mogao da bude – „front za demokratiju“ , vrlo je izvesno da stvarna opozicija teško može da dođe do pobede odnosno natpolovične većine odbornika ili poslanika u sadašnjim uslovima na bilo kojim izborima, pa čak i u Pećincima ili Lučanima, a bez koje pobede ne može da bude ikakve pozitivne promene, pa da hipotetički, kao na primer u Beogradu, osvoji  čak i 55 odborničkih mesta ostaje opozicija i bez uticaja na izvršnu vlast i odlučivanje u skupštini. Što znači moralni i patriotski imperativ transideološkog udruživanja doslovno svih demokratskih političkih i društvenih snaga u demokratski front i savez, pobeda na izborima, potom u vremenu šest do dvanaest meseci promena političkog sistema i izbornih zakona,  stvaranje svih uslova za stvarno demokratske izbore, raspuštanje Narodne skupštine, raspisivanje prevremenih i održavanje konačno stvarno – demokratskih izbora!

A bez pobede na izborima udruženih svih demokratskih političkih stranaka, subjekata i celog društva kao sredstva koje će omogućiti realizovanje promene političkog sistema i uvodjenje stvarne demokratije sve će da bude i ostane kao i do sada: izborni proces nedostojan demokratskog društva i države, izbori kao farsa koja služi samo autoritarnom režimu za dobijanje formalnog izbornog i demokratskog političkog legitimiteta, parlament kao transmisija autokratske vlasti a ne mesto demokratskog dijaloga i političkog odlučivanja, tiranija većine, umesto demokratske procedure u Narodnoj skupštini; medijski monopol vladajuće stranke i satanizovanjene samo opozicije nego i svakog drugog i drugačijeg mišljenja, orvelijanska i paranoidna manipulacija da su argumentovano drugačije mišljenje i istina o javnim a ne ličnim temama izraz mržnje prema Predsedniku i njegovoj porodici, opstrukcija civilnog društva, lažni nacionalizam umesto patriotizma, populizam, društvena netolerancija, organizovani fizički napadi na političke neistomišljenike, a što sve zajedno stalno i trajno unosi zebnju, nemir i strah  u građane, te etički i moralno razara i destabilizuje srpski narod, društvo i državu.

Umorni smo, iznureni i napaćeni od takve politike, društva i ekonomije! Gubimo veru u izborni proces u kome je, zbog nedemokratske atmosfere i neravnopravnih uslova izbornog takmičenja  za stvarne opozicione kandidate, unapred poznat izborni pobednik, i to stvara biračku apatiju i demotiviše skoro polovinu biračkoga tela da izađe na birališta. Veći deo od skoro polovine birača sa državnog biračkog spiska su protestno biračko telo, koje svoj gradjanski i politički protest protiv nedemokratskih i semikompetitivnih izbora manifestuje izbornom apstinencijom, odnosno toliko niskom stopom  izborne izlaznosti da time dovode u pitanje smisao ne samo institucije političkih izbora, nego čak i same demokratije kao političkog sistema.

Molim Aleksandra Vučića, kao formalno legalno  izabranog  te skromno i subdemokratski tj. ispod svih demokratskih standarda izborno legitimisanog  (samo 29,93 odsto odnosno manje od jedne trećine glasova  biračkoga tela!) predsednika Republike Srbije, da nas u vladanju (bolje bi za narod i državu bilo da upravlja!) poštedi svoje egocentričnosti, malignog narcisizma, omnipotencije, antialtruizma, autokratije i autoritarnosti; da  u svom životnom ritmu nešto promeni  pa da se više odmara, relaksira i raduje, a da manje radi, te sve i svakoga prati, kontroliše i sumnjiči za mržnju i neprijateljsko delovanje, što nije ništa drugo do projekcija sopstvenihosećanja i misli koji stvaraju pogrešnu percepciju i osećanje zavereničke, neprijateljske i agresivne okoline.

Kult (s)ličnosti pa makar i kao „meka“ kopija te „soft“ varijanta klasične diktature, nikome nikada i nigde ništa dobra doneli nisu.  Neka sâm počne da se  ponaša demokratski, i neka državom počne da vlada demokratski, da podnese ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke jer je potivustavno da predsednik Republike bude i predsednik političke stranke, te da država bude pravna, socijalna i demokratska. Na predsedničkim izborima dobio je upravo toliko glasova birača, odnosno izborni legitimitet, koji mu daju mandat, pravo i obavezu  da se sâm vlada i da državom Republikom Srbijom vlada samo i jedino – demokratski!  U protivnom, na prvim sledećim izborima, a možda će to da budu lokalni izbori u Beogradu, stvarne opozicione stranke ne smeju da učestvuju jer će već svojim samim sudelovanjem dati  demokratsku legitimaciju izbornom procesu, odnosno izborima i legitimitet izabranim nosiocima predstavničke i izvršne vlasti. A to nije ništa drugo nego doslovno i direktno  –  politička autodestrukcija  te izdaja  demokratske javnosti i demokratije! Neka im lažni izborni legitimitet daju isto tako lažne opozicione političke stranke SRS, LSV, DSS i NSP; čiji su predstavnici u Republičkoj izbornoj komisiji svojim glasanjem omogućili da se prihvati i legalizuje izveštaj o rezultatima tih i takvih predsedničkih izbora održanih 2. aprila (da su održani dan ranije tj. 1. aprila, to i takvo glasanje bi bilo logično!) 2017. godine.

Agencija „Faktor plus“  objavila je početkom juna 2017.g. rezultate prvog postizbornog istraživanja javnog mnenja u Srbiji, prema kojem bi Aleksandar Vučić svoj aprilski izborni rezultat od 55,80 odsto osvojenih glasova ako bi se održali novi izbori  uvećao na  60,10 odsto glasova birača. No za razliku od aprilskih izbora, kada je glasalo 54,36 odsto upisanih birača, prema toj anketi na novim bi izborima glasalo samo 42 odsto  birača! Da li je to izraz oduševljenja birača „ubedljivom“ pobedom Aleksandra Vučića na aprilskim izborima i podrška njegovu predsedničkom mandatu, ili indirektni  protest i izraz gubitka poverenja u instituciju  (polu)demokratskih  izbora, te uopšte u demokratiju kao politički sistem,  osnovano pretpostavljam da je samo po sebi svakome ko ima samopoštovanje i zdrav razum – potpuno jasno.  Sem toga, može li da bude tek obična slučajnost i greška da su  i Politika i Večernje novosti  u svom izveštaju o tom istraživanju Agencije „Faktor plus“,  izostavili podatak da bi na nove izbore izašlo samo 42 odsto anketiranih gradjana za razliku  od 2. aprila 2017.g, kada je na izborima glasalo 54,36 odsto upisanih birača?

Biće društveno i politički mnogo važno kakve će rezultate da pokaže sledeće ispitivanje javnog mnenja o političkoj podršci Aleksandru Vučiću , nakon što je on 15. juna 2017.g.  predložio mandatara za sastavljanje vlade. Naime, kao što je to  svima dobro poznato, kandidat za predsednika vlade mora da bude političar sa velikim političkim iskustvom i ugledom u javnosti, te da ima i odgovarajuću političku podršku birača odnosno demokratskim standardima primeren izborni legitimitet. A Aleksandar Vučić je kao kandidata za predsednika vlade predložio tehnokrata, osobu bez ikakva političkog iskustva i ugleda, a takođe i bez odgovarajuće političke podrške birača, odnosno izbornog legitimiteta. Tim i takvim izborom mandatara Aleksandar Vučić je omalovažio i ponizio funkciju predsednika vlade, redukujući je na običnog izvršioca političke (samo)volje predsednika Republike, što je ka tome još i protivustavno jer u Republici Srbiji ne postoji predsednički sistem! Time je, istovremeno, po ko zna koji put, pokazao i dokazao svu negativnu raskošnost i beskonačnost svoje autokratije, autoritarnosti, voluntarizma, demagogije kao i izigravanja i izdajstva političke volje birača te njihovog brutalnog omalovažavanja, nipodaštavanja i ponižavanja, a što je, istovremeno, takođe i nipodaštavnje demokratije i pravne države.

Kao šta je to prethodno već napisano, Aleksandar Vučić je kao kandidata za predsednika vlade predložio menadžera i tehnokrata, osobu bez ikakvog političkog iskustva i ugleda a takođe i bez odgovarajuće političke podrške birača, odnosno izbornog  legitimiteta, i koja je uprkos svemu tome njegovom (samo)voljom u Narodnoj skupštini izabrana za predsednicu Vlade Republike Srbije! Da vlada ili da protivustavno sluša svoga „mentora“ a stvarnog predsednika ne samo Republike nego neformalno i Vlade Republike Srbije – Aleksandra Vučića, pitanje je na koje ćete lako da odgovorite.

Objavio/la na 17:56. Objavljeno u Analize&Mišljenja. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2019 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-