Članovi Njemačkog udruženja za prehranu (DGE) kažu da bi prema mnogim mitovima o prehrani trebalo imati zdravu dozu skepticizma i nastojati ustanoviti ima li u njima i zrnce istine, prenosi Jutarnji.hr.

Mit: Crni hljeb je uvijek zdraviji od bijelog

Među proizvodima od žitarica, poput hljeba, rezanaca, riže i brašna najzdraviji su oni od punoga zrna, kaže Silke Restemejer iz DGE.

“Namirnice od cjelovitog zrna garantuju vam puno duži osjećaj sitosti, a istovremeno sadrže više hranjivih materija od proizvoda od bijelog brašna”.

On, ipak, ističe da nije baš svaka vrsta crnog hljeba ili onog sa sjemenkama napravljena od cjelovitog zrnevlja. “Neke vrste hljeba boju dobivaju zahvaljujući ekstraktu slada koji se u njega dodaje, a u nekim vrstama hljeba od sjemenki ima samo sjemenki suncokreta.”

Mit: Zeleni paradajz je otrovan

Nezreli paradajz sadrži solanin. “Riječ je o otrovu koji biljku štiti od štetočina”, objašnjava Herald Seic iz DGE. Kada konzumiraju previše zelenih paradajza, neke osobe mogu osjećati simptome poput blaže glavobolje ili bola u želucu. Odrasla osoba bi morala pojesti jako veliku količinu zelenih rajčica da bi joj se javili ozbiljni zdravstveni problemi.

Mit: Kava je diuretik pa njeno ispijanje utiče na gubitak previše tečnosti

“Nije štetno uz šoljicu kafe popiti i čašu obične vode, ali nije neophodno potrebno”, kaže Restemejer. Kafa, poput ostalih napitaka spada u dnevnu količinu tečnosti koja je potrebna vašem organizmu.

Mit: Zamrznuto povrće može se čuvati ‘zauvijek’

Zamrzavanje namirnica odličan je način da se neke vrste hrane dugoročno očuvaju”, kaže Restemejer. Kad se čuvaju na minus 18 Celzijusovih stepeni, većina hranjivih materija, ukus, ali i izgled, ostaju netaknuti.

S protokom vremena ipak dolazi do razgradnje namirnica, što znači da duboko smrznuta hrana u jednom trenutku više nema dobar ukus. Savjet: “Na ambalaži upišite datum kada ste zamrznuli namirnice, sadržaj i količinu, pa ćete tačno znati koliko je stara.”

Mit: Jedete li kasno naveče, udebljaćete se

“Ako svakodnevno jedete hranu bogatu kalorijama, dobićete na težini. Ako u organizam unosite premalo kalorija, gubićete na težini”, jednostavno je pojasnila nutricionistkinja Monika Bisčof. Za osobe koje spadaju u grupu ljudi s normalnom težinom, irelevantno je u koje vrijeme jedu. “No ako osoba želi izgubiti na težini, bilo bi uputno da pokuša prestati jesti prije spavanja ili noću”, kaže Bisčof. Ona dodaje da je nekim osobama jednostavnije preskočiti obrok u večernjim satima nego tokom dana.

Mit: Digestiv nakon jela pospješuje varenje

Lijepo je završiti obrok malom čašicom likera ili rakije, ali to neće pomoći vašoj probavi, kaže Restemejer. Alkohol podstiče proizvodnju želudčane kiseline, a ona stimuliše nastanak enzima koji pomaže u varenju bjelančevina. Digestiv, odnosno alkohol loše utiče na prekomjernu osjetljivost želudačanih nerava.

Digestivi ne pomažu u procesu varenja masne hrane, dodaje Restemejer. Najčešće se alkohol u sistemu za varenje preradi puno brže od masti.