Dan bivše Republike, govor jednog Migranta

Piše: Zlatko Paković

Nemačka kancelarka Angela Merkel, Allah joj dragi dao rajsko naselje, otvoreno je pozvala nas, arapske muslimane i hrišćane, nazvavši nas ljudima, da dobrodošli uđemo u njenu zemlju kao našu.

I mi smo došli, na taj poziv, iz realnosti naše pustinje, sa Istoka, prateći Sunce, na Zapad, u pustinju realnog. Zato nam je, zbog te date reči, jer mi cenimo reč, bilo neverovatno da nas potom deportuju iz zemlje u koju su nas pozvali na dobrodošlicu. Među nama ima i pravnika, ja sam jedan od njih, i mi dobro znamo da se Dablinska uredba na nas ne bi trebalo da odnosi; na naše drugarice i drugove koji su granice prešli ilegalno, ona se, nažalost, da primeniti, ali ne i na nas. Uprkos tom zakonu, i mi smo deportovani, sve sa zakonom, sve sa pravom, sve sa dobrodošlicom i filozofijom građanskih sloboda i jednakosti. I evo nas sada ovde na ulazu u Evropsku uniju, među vama, već pet godina, u bivšoj Jugoslaviji.

Hvala vam za to, dični građani i građanke bivše Jugoslavije, hvala vam na vašoj tolerantnosti, koja nije laka za vas, za vaše tvrde navike i široko polje predrasuda. Ali, vi ste poveli borbu sa sopstvenim kulturnim gnušanjem nad drugim i drugačijim, i u njoj izvojevali pobedu. Eto, to je višak vrednosti – sila koja se pojavljuje neočekivano i rešava stvar. Čovek samo treba da se usudi da bude. Vi ste se usudili. Mi smo vam zahvalni, i pozdravljamo vas, s nadom u srcu da će naši potomci ostati ovde, da na ovom lepom, izumirućem srpskohrvatskom jeziku, arapskom uhu tako ugodnom i bliskom, jer odvažnom i brzom poput arapskih lakonogih konja, pevaju o svojoj i vašoj rodnoj grudici. Da, pravo na slobodnu poeziju, najviše je ljudsko pravo. A tamo gde se slobodno peva, tamo će se i slobodno živeti, bez stranog protektorata i domaćih oligarhija.

Na današnji dan, kada ovako svečano obeležavamo sedamdeset petu godišnjicu vaše bivše republike, s osobitim ponosom kažem: hvala, hvala, hvala, hvala, hvala vam za ono na šta se se usudili, a na šta nisu smeli da se usude građani i građanke Mađarske, Austrije, Nemačke, Francuske itd. itd. itd. itd. itd. Vi, ponositi Jugosloveni, vi ste danas i ovde so budućnosti Evrope, a mi, Migranti, bićemo njen biber.

Za pet godina naučili smo srpskohrvatski kao paternji svoj jezik, zašto ne bismo za trista ili tri hiljade godina naučili Evropu da živi po meri svoje poezije, o čemu su podučavali još Homer i Eshil, o čemu su podučavali i Avicena i Averoes, ti misaoni temelji Evrope, arapske, muslimanske krvi i nauke.

Avicena je, kao što vi to dobro znate, latinsko ime persijskog islamskog filozofa i naučnika iz jedanaestog veka. On se zvao Ibn Sina. Avicenina filozofija izvršila je presudan uticaj na hrišćansku sholastiku, a Avicenino delo „Kanon medicine“, sedam vekova je bilo glavni udžbenik medicine na univerzitetima u Evropi. Averroes je, što vam je takođe poznato, latinsko ime andaluzijskog arapskog filozofa iz dvanaestog veka. On se zvao Ibn Rušd. NJegovi komentari Aristotelovih spisa presudno su uticali na filozofiju Tome Akvinskog te se može reći da bez islamskog mislioca Averoesa ne bi bilo ni hrišćanske teologije kakvu danas poznajemo. Osim toga, hrišćani koji se mole na arapskom jeziku, i koji Stari i Novi zavet čitaju na arapskom kao svom maternjem jeziku, reč Bog, Bog Starog i Novog zaveta, izgovaraju: Allah! Allah je atom Evrope!

Na kraju, kako je govorila moja rahmetli majka, libijska komunistkinja, kad je bilo teško govoriti, posle smrti bližnjega, kad je sve to tako bolno: „Hajde, drugarice i drugovi, da zapevamo našu pesmu, s kricima Alena Ginzberga i šapatima Lorensa Ferlingetija!“ Pesma se zove „Ustajte prezreni na svetu“.

Golema paranoja širi se diljem sveta/ I niko se ne buni// Političari ne prestaju da progone/ Sve muškarce s turbanima/ Oni ne prestaju da proteruju/ Sve doseljenike neobičnog izgleda/ I ponovo šalju mlade ljude/ Na bojna polja smrti/ I niko se ne buni/ Dok će mladi ljudi/ Ponovo da ubijaju mlade ljude/ Na bojnim poljima smrti/ Deca koja vrište pod stepeništima/ Mladići koji jecaju u vojskama/ Starci koji plaču po parkovima/ Kapitalizam! Kapitalizam! Košmar Kapitalizma/ Kapitalizam surovi sudija ljudi/ Kapitalizam čija je ljubav neiscrpna nafta/ Kapitalizam! Kapitalizam! Robotski stanovi/ Nevidljiva predgrađa! Riznice kostura/ Demonske industrije! Sablasne nacije! Nepobedive ludnice/ Korporativni kurčevi! Monstruozne bombe/ Mrzimo diktaturu Bogatih/ Mrzimo Multinacionalke koje pretapaju duh i ljude u dim i smolu/ Mrzimo Banana Kompanije koje pljačkaju decu Trećeg sveta/ Mrzimo banke koje pljačkaju sirotinju/ Svet je zahvatio grozni hod/ Rat nam se piše/ Imperijalizam je poslednji stadijum kapitalizma/ Kapitalizam čija je ljubav neiscrpna nafta/ Vreme je da se izjasnite/ Svi vi koji zagovarate slobodu/ Svi vi koji zagovarate potrebu za srećom/ Svi vi koji zagovarate ljubav i sanjate/ Svoj lični san/ Vreme je da i vi progovorite/ O nema većino/ Pre nego što dođu po vas!

Danas

Objavio/la na 07:18. Objavljeno u Drugi pišu. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2018 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-