Grašak

Među brojnim mahunarskim biljkama grašak (Pisum sativum) je jedna od najkorisnijih i najlekovitijih.

Postojao je u doba neolita, a u Evropu je stigao u vreme velikih seoba sa Istoka početkom srednjeg veka.

Danas je široko rasprostranjena namirnica na celoj planeti, mada najbolje uspeva u predelima sa vlažnom i prohladnom klimom.

U grašku dominiraju ugljeni hidrati i vlakna oblika galaktana, glukuronske kiseline, fruktoze, glukoze, kao i drugih jedinjenja.

Poseduje visok sadržaj proteina zahvaljujući kvržicama u korenu, u kojima se nalazi određena vrsta bakterija azotofiksatora (Bacteria radicicola) koje vežu azot iz vazduha i pretvara ga u korisne aminokiseline, a dalje u proteine. Poseduje još i masti i lecitin, sastojke važne za dobro funkcionisanje nervnog sistema.

Sveži plod sadrži zavidne količine vitamina C i E, dok se sušenjem gube i ostaju u tragovima. Sa druge strane, osušeni plodovi sadrže obilje vitamina B1, poznatog kao tiamin, kao i B2, odnosno riboflavin i B3-niacin.

Ovi vitamini značajni su jer učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti. Očuvanju zdravlja pomaže i obilje vitamina, minerala, vlakana i drugih korisnih sastojaka. Kao izvrstan izvor vitamina K pomaže zdravlju kostiju i kardiovaskularnog sistema.

Ovaj vitamin aktivira osteokalcin koji pomaže ugradnji kalcijuma u kosti, a istovremeno održava normalnu gustinu krvi.

Kao izvor folne kiseline i vitamina B6 sprečava nakupljanje homocisteina, sastojka, koji narušava vezivanje kolagena u kostima, što može uzrokovati osteoporozu i aterosklerozu. Grašak poseduje i sastojke koji pomažu u prevenciji nastanka karcinoma, gde posebno mesto zauzima vitamin C kao antioksidans. On štiti DNA od oštećenja, pomaže organizmu da se oslobodi od toksičnih sastojaka dospelih iz životne sredine, pojačava imunološke funkcije i inhibira, odnosno koči stvaranje kancerogenih materija u organizmu, kao što su, na primer, nitrozamini koji se stvaraju u dimu cigareta ili roštilja.

U grašku je prisutan i betakarotin, odnosno vitamin A, koji pomaže u sprečavanju raznih oblika karcinoma, ali i nastanka srčanih oboljenja. Ova namirnica je dobar izvor i gvožđa, minerala neophodnog za izgradnju krvnih ćelija.

Inače, opna graška sadrži teško svarljiva jedinjenja vlakana i pektinskih materija, zbog čega se preporučuje korišćenje osušenih plodova u obliku brašna ili kao supa ili kaša.

U narodnoj medicini brašno graška koristi se i u obliku vlažnih i toplih kašastih obloga za lečenje osipa po koži i čireva.

Sa druge strane, osobe koje imaju želudačne i crevne tegobe treba da izbegavaju osušene plodove, jer oni izazivaju nepoželjno stvaranje kiseline i nadimanje.

Bubrežni bolesnici takođe treba da izbegavaju osušene plodove zbog velikog sadržaja proteina, ali zato bez straha mogu da uživaju u jelima od mladog graška bez soli. Istovremeno, zbog prisustva purina, osušeni plodovi nisu preporučljivi ni za osobe sa gihtom.

ODABIR I ČUVANJE

U kućnim uslovima grašak obavezno treba držati u frižideru, jer će samo na taj način biti sačuvani svi nutritivni sastojci.

Držanje na sobnoj temperaturi dovodi do hemijskih procesa, tako da već posle nekoliko sati šećer u grašku prelazi u skrob, čime gubi hranljivu vrednost.

Prilikom kupovine treba tražiti čvrste i sjajne mahune srednje veličine, sa mekanim i zelenim vrhovima.

Zapravo, pod prstima treba da postoji osećaj kao da će svakog trenutka mahuna pući.

Ako je moguće, mahunu treba i otvoriti i probati nekoliko zrna da bi se uverili u njihovu slatkoću. Grašak treba kupovati na dan spremanja, ali može da se kupi i neočišćen i drži u frižideru najviše dva dana u plastičnoj kesi.

novosti.rs

Objavio/la na 10:51. Objavljeno u Svaštara. Možete pratiti sve odgovore na ovaj post kroz RSS 2.0. You can skip to the end and leave a response. Pinging is currently not allowed.

Morate biti ulogovani da bi komentarisali Logujte se

© 2000 - 2018 PCNEN. All Rights Reserved. Log in

-