Недавни пораз опозиције на локалним изборима, у свих једанаест општина Црне Горе, није очекиван, али има своју закономјерност!

Наиме, опозиција још једном није успјела да се избори против очекиване бруталне демонстрације силе режима, наравно- кроз сасвим предвидљиву атмосферу страха. Опет није нашла рјешење за ту силу, а како ће је наћи када се неуморно занима међусобним сукобљавањима?!

Због тог међусобног сукобљавања ствара се конфузија, разочарање, апатија грађана, због чега опозиција и не може излазност гласача дићи на неопходни ниво!

Уједно, проблем свих избора у Црној Гори су и несређени гласачки спискови, који егзистирају на нивоу криминалне категорије.

Рецимо, кроз јавност стално пролази информација да “у Црној Гори право гласа има 534.135 грађана, иако пунољетних становника има око 480.000”! Уз додатак да се “oд доласка ДПС-а на власт, број становника повећао само за 11.289, а број гласача за чак 129.202 особа”?!

Како и за то опозиција нема рјешење, то се одмах намеће питање- а шта уопште опозиција може ријешити, када није у стању да створи предуслове за један нормални изборни циклус?

И чему сва та игра сјенки, удобна позиција марионета, сва та – учмалост уз очигледну- идејну расутост и хронично лелујање у безенергији!?

Еци пеци пец, протрчао зец

По идеји, послије овог трaгичног пораза- комплетна опозиција је морала изаћи пред јавност и извинити се грађанима, како онима који су гласали, тако и онима који нису то урадили!

Дакле, пред грађане су морали изаћи- прије свих Демократе и УРА, затим ДФ у пуном саставу, потом сви остали, те клекнути пред њима и рећи: “Опростите, опростите нам, молимо вас,  што вас још једном угробисно, са свим вашим надама, сновима, жељама у очекивањима бољега сјутра, које неће доћи!”

А грађани би им одговорили: “Дивно је то што ипак имате образа, прихватамо ваше извињење, али такви какви сте- никоме нисте потребни, чак ни себи!”

Умјесто тога, реакција коју смо видјели од опозиционих партија, послије тешког пораза који им се десио, није схватљива здравом уму.

Показало се да они, не само да не знају елементарна правила кризног ПР- а, шта радити у тешким ситуацијама, већ немају нити осјећај за реалност.

Рецимо, егзалтирани представник ДФ- а се појавио пред новинарима и, крајње необично- осуо паљбу по некаквом појединцу из Бара,  извјесном Цакану, Радомиру Новаковићу, који је са освојених пет одборничких мјеста постао “најјачи опозициони субјект Бара”, побацаши тиме све професионалне опозиционе партије главачке у море!

То се дешавало и раније, рецимо 2014. године када је на локалним изборима у Новом опозицију омлатио некакав Крушо, извјесни Душан Радовић, који је тада освојио 26 одсто опозиционих гласова и девет одборничких мандата.

На овим изборима су се, у том стилу, у Колашину појавили неки Шуле и Микан, те узели 10 одсто опозиционих гласова, као од шале.

Бизарна пројава политичке “среће”

Ови примјери показују да опозициони политичари у Црној Гори имају системску грешку, крупан дефект неосјећаја реалности, чим им свако мало опозиционе гласове покупе појединци, изникли из ниокуда.

Јер, послије шампионског искакања Круша и Шулета, Микана и Цакана, опозицији и даље није јасно да је ниско пала, те да им у јадну будућност опет може ускочити неки, рецимо- Њоњо, Пуцо, Цвиле и Крезо, те их ојадити на локалним изборима.

На страну сва ова чуда, ипак је прва реакција сада “најјаче опозиционе групације”, коалиције Демократе- ГП УРА, послије тешког пораза опозиције, било нешто најбизарније што се одиграло пред очима ожалошћених и зачуђених грађана.

Наиме, када су Алекса и Дритан послије дебакла опозиције изјавили: “Задовољни смо резултатом”, прва мисао је била: “ У којем космосу ове двије ‘лидерске персоне’ живе”?

Jeр, нема нормалног човјека опозиционо орјентисаног који може бити задовољан оним што се десило у једанаест општина на локалним изборима. Нема чак обичног гласача њихове коалиције, који је задовољан резултатима избора.

Грађани су гласали ту коалицију да би опозиција у цјелости, свеукупним резултатом – дотукла  режим, а не да би се извршила нова, већ бесконачна, прерасподјела опозиционих гласова по неодговорим партијама опозиције.

А они, “нови лидери опoзиције”, Алекса и Дритан, који не виде даље од свог носа су, ето,  задовољни!?!?

И онда се, послије овакве луђачке изјаве, чуде- што их “неки тамо нападају”!?! Вјероватно не разумију да у ситуацији опште катастрофе треба треба бити човјек, а не гмизавац!

Окрвављена глава у политичој ладици историје

У таквим просторима, очигледне политичке неодговорности и сужене друштвене свијести, намеће се мисао да су Алекса и Дритан у току последњих избора намах укапирали да са окрвављеним главама својих следбеника могу постићи бољи изборни резулат своје организације!?

Наиме, Бечић је пројектованим сукобом на Конику, гдје је којотима система бацио своје овчице, уз неизбјежну појаву Абазовића, одлично подиграо Ђукановићу у стварању атмосфере страха, и последичног смањења излазности гласача.

Да се то није десило на Конику, свакако би се то догодило на неком другом мјесту.

Алекси и Дритану је била потребна сакрална жртва, да би се формирао револт јавности само с једним циљем- да би се опозициони гласови прелили на њихово политичко бројило.

На крају је испало да је шеф режима задовољан, Бечић и Дритан презадовољни, што не крију, све уз необичну политичку логику: “Оно, јесте да је глава крвава, али намакнусмо који проценат”.

И док је борбенији дио народа тражио од Бечића протесте због окрвављене главе, он је одлучио да ту главу сакрије у ладицу и одложи у архиву, те јавности саопшти- никакви нам протести нису потребни!

Испало је да власник окрвављене главе у великој мјери није ни власник свог мозга. Јер, ко своју главу даје “лидерима” оваквог поимања политичког морала- за намицање пар процената гласачког тијела, нека се погледа у огледало, и размисли у какве кучине се уплео!

“Све ће то прекрити рузмарин, сњегови и шаш”!

Што се тиче изборних резултата Демократа, са или без коалиције са Жексоновим и Мишковим уштипком, који се сада зове УРА, а који грађани слабо једу без присуства црвених кравата, они су свакако били необични због великог распона успјеха- неуспјеха од општине до општине.

Наиме, Демократе су се радовале јер су у Подгорици освојиле 25. 7 % , Пљевљима 19.9%, и Даниловграду 18.6% гласова. Радовали су се и тамо гдје су прилично јадно прошли, рецимо у Шавнику, освојивши 12. 7% и Бару 11.5% гласова.

Тотални дебакл им се се десио у вјерски мјешовитим срединама, као што су Бијело Поље, гдје су освојили  8.5%  гласова, Плаву 3.2%, Рожају 1.2% ( у којем је УРА добила очајних 0.4%), гласова.

Ипало је да, што се више труде Алекса и Дритан, нове лидерске перјанице Мишка Перовића и Жексона Ивановића, да владајућој коалицији кроз концепт грађанштине преузму бошњачко- албанске гласове, то су им освајачки резултати све ништавнији.

И то ће остати константа, јер су својим понашањем, послије пораза опозиције, свима показали високи степен неадекватности и неодговорности, прије свега згроженим гласачима опозиције, сијекући тако било какву политичку перспективност код оних који их нису гласали.

У свој тој постизборној опозиционој скаламерији понашања опозиције, није ни чудо да се са својим смјехотресним освртом појавио ДПС, који је  критиковао опозицију да би “морала више водити рачуна о интересима опозиционих бирача!”?

То је први савјет режима, пошто је вратио пушке у сошке! Савјет је био толико диван, да се скршена опозиција на њега упште није осврнула.

А и зашто би, када се нада да: “Све ће то , о мила моја, прекрити рузмарин, сњегови и шаш”!