Izgleda da postoje tri Crne Gore, konstatuje za DW Dragoslav Dedović i komentariše svaku od njih.

“Jedna je zadovoljna onim što ima u džepu i u srcu. Hajde, džep đene-đene. Ali u srcu – Milo. Poklonici ove Crne Gore znaju da njihova zemlja nije baš Monako, ali biće. Njihova sveta trijada se sastoji od pompeznih pojmova – EU, NATO i euro. Genijalnost njihovog vođe se ogleda u alhemijskom pretvaranju tih uvoznih pojmova u crnogorski patriotizam.

Druga Crna Gora ponovo nikako da dobaci do polovine onih koji izađu na biralište. Praznog su džepa, kažu, neslobodni i tegobnog srca. A u tom srcu sve i svašta – od principa Francuske revolucije preko majora Đurišića do zova majčice Rusije. Kada slušam šta kažu njeni oratori, onda Montenegro ispada privatna država jednog opakog i osionog kuma. Samo nikako da ubijede birače da se bore protiv opakosti i osionosti, a ne za to da postanu kumovi umjesto kuma.

Treća Crna gora (dobra trećina punoljetnih građana), ne izlazi na izbore. Oni misle da nije do njih. Time uglavnom održavaju prvu Crnu Goru na vlasti”.